Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Propolis je lepljiva gumasto-smolasta materija koju p?ele sakupljaju sa drve?a i druglh biljaka odnosno sa pupoljaka (kao kod topole) ili sa kore (posebno kod ?etinara). Medjutim, u izuzetnim prilikama p?ele ?e sakupljati smolaste  materije kao što je asfalt (Taber i Barker, 1974) ili farbu (Buys, 1968). Naziv ,,PROPOLIS,, poti?e od dve gr?ke re?ii: pro (pre) + polis (grad) i to ime je dato zbog toga, što p?ele propolis ?esto upotrebljavaju da suze ulaz u košnici ili otvore za ventilaciju.
          P?elari uglavnom ne vole ovaj materijal, zato što se lepi za ruke i ode?u naro?ito na toplom vremen, i što ujedno prestavlja prirodni zagadjiva? p?elinjeg voska. Sem toga, kod proizvodnje meda u sekcijama, oduzima puno vremena za ?iš?enje od propolisa, a istotako otežava vadjenje okvira ikošnice. Medjutim sele?im p?elarima je od pomo?i  jer propolis drži razne delove košnice zajedno prilikom transporta.
                                                                                     SASTAV I OSOBlNE
U dobre rastvara?e propolisa uklju?ujemo aceton, benzin i 2% natrijjum hidroksid, ali su oni
Sl. 1 Ventil.otvor zatvoren propolisom.
razaraju?i i nebi trebalo da dolaze u dodir sa kožom. Etilni Slika 1 Ventilacioni otvor zatvoren propolisom.alkohol, iako nije tako efikasan kao drugi rastvara?i, nije posebno opasan za kožu. Hemijski, propolis je vrlo komplikovan i postoje znatne razlike medju uzorcima. Njihova boja varira od braonkasto zelena do braonkasto crvene. Iako je mek i lepljiv na obi?oj temperaturi, propolis postaje ?vrst i lomljiv kada se on ohladi. Reprezentativni sastav propolisa izgleda ovako: 30% voskovi, 55% smole i balzami, 10% eteri?na ulja i 5% polen. (Cizmarik i Matel, 1970). Neke od mnogih flavonskih komponenata koje su nedavno identifikovane u propolisu (Popravko, 1969) ukl,ju?uju, acacetin, kaempferid, kvercetin, ramnocitril, pinostrobin, izovanilin 5-hidroksi -7,4 -dimetoksiflavon; 5,7 dihsidroksi – 3,4-dimetoksiflavon; 3,5-dihidroksi-7,4-dimetoksiflavon; i 5-hidroksi-7,4-dimetoksiflavon. Druge komponante (Bee World, 1970) ukljucuju kafei?nu kiselinu, tekohrizin, izalpinin, pinocenbrin, cimetnu kiselinu, cinamil alkohol, vanilin, hrizin, galangin, i nedavno otkrivenu (Cizmarik
i Matel, 1973) ferulicnu kiselinu.
        Brojni istraživaci su demonstrirali da propolis ima antibakteriska svojstva, koja se odnose na razne bakterije i gljivice, (Chvidchenko, 1950; Verge, 1951, Smirnov i Kazakov, 1957; Feuereisl i Kraus, 1958; Levie, 1958; Kivalkina, 1959; Prado Filho i dr. 1962; Spataru i Frasinel, 1963, Derevici i dr,. 1964 i 1966; Lindenfelser, 1967; Popescu i dr., 1967; Schelier i dr., 1968; Vachonina i dr., 1969) Deo ove aktivnosti pripisan je sadržini galangina. (Villanueva i dr., 1964), Kafei?noj kiselini (Cizmarek i Matel, 1970) i feruli?no,j kiselini (Cizmarek i Matel 1973). Zbog toga izgleda verovatno da otpornost nekih pcelinjih društava na infektivne bolesti legla može postojati zahvaljujuci priiustvu propolisa u vosku od kojeg su sagradjene ?elije za leglo. Streptococcus pluton, uzro?nik evropske truleži legla pokazao se osetljiv na propolis (Akopyan i dr., 1970) ali pri koncentraciji do 500 mgr./ml, PROPOLIS nije mogao da suzbija ameri?ku trulez legla kada je dodavan u razredjenom medu p?elinjim društvima (Lindenfelser,1968).
              UPOTREBA PROPOLISA I MOGUCNOSTI UPOTREBE
U prirodi p?ele koriste propolis da popune pukotine, smanje otvore, izravnaju unutrašnjost košnice, poliraju unutrasnjost celija za leglo, poja?aju veze satova, i prepokriju tela ubijenih šteto?ina i druge predmete u košnici koji su preveliki, da bi ih one iznele napolje. Apis florea, patuljasta medonosna p?ela jugoistocne Azije upotrebljava propolis kao ispomo? za odbranu gnezda. Ove p?ele grade svoje gnezdo na kraju neke grane i samu granu prepokriju propolisom koja sluzi kao lepljiva prepreka protiv mrava, njihovog stalnog nepirjatelja (Buttel – Reepen,1915).
        Iako mnogi savremeni p?elari u današnje vreme odbacuju propolis kao nešto što im smeta, interesantno je napomenuti da su Stradivarius i drugi slavni majstori za izradu violina iz Kremone u Italiji upotrebljavali propolis kao glavni sastojak svojih lakova. U bivšoj SSSR propolis se upotreb1java u veterinarskoj praksi pravlje­njje masti, za tretiranje posekotina, ?ireva i rana na životinjama, (Golochapov, 1963; Zaleski i dr., 1965; Savina i Ramanov, 1966). Ruski medicinski naucni radnici su eksperimentisali sa propolisom kod tretiranja opekotina, spoljnih ?ireva i ekcema na Ijudima, (Chanyshev, 1963; Iorish 1959; Karimova, 1960; Mukhamediyarov, 1959; Savina i Romanov, 1956). Sem toga Ruski nau?nici eksperimentisali su sa upotrebom alkoholne tinkture propolisa prile?enju defekata sluha (Pershakov, 1973) i kao anesteti?nim sredstvom u zubarskoj praksi (Muchnik i Sukachova, 1964; Savina iRomanov, 1956). Medjutim u SAD još je neophodno raditi na nau?nom istraiivanju medicinskih svojstava propolisa. Propaganda upotrebe propolisa od strane neod­govornih osoba može doneti više, štate nego koristi.
          Na žalost naši p?elari koji su neuki u ovoj oblasti, odnosno needukovani da naprave prave preparate i tinkture (po farmaceutskim propisima) sa p?elinjim proizvodima, medju kojima i sa propolisom, na raznim p?elarskim manifestacijama vrlo ?esto govore o svemo?nosti P?ELINJIH PROIZVODA pa i o PROPOLISU. Nude 20%, 30% tinkture, a u farmaciji je poznato da samo 10% tinktura propolica u Etil alkoholu može da se uzima za unutrašnju upotrebu i to najviše 10 do 15 kapi 2 – 3 puta dnevno i više, ali tinktura mora biti razregjena u mlakoj vodi, mlakom ?aju ili u mlakom mleku. Procenat ?istog propolisa u tinkturi se odredjuje na bazi volumskih i težinskih specifi?nih težina Etil alkohola i propolisa na analiti?koj vagi. Da apsurd bude ve?i u nekim radnjama zdrave hrane, prodava?i – trgovci, koji su još više neuki, daju ,,savete,, potroša?ima koji na žalost veruju u sve i svašta da na pr. ,,grudvica propolica (ne kažu ni kakva ni kolika) kada se popije deluje protiv ?ira u stomahu i sl. Upravo ovakav ,, dobronameran savet,, u 90% slu?ajeva baš upravo nagriza sluzokožu želuca i pravi grizlicu, odnosno ?ir.
                                                    PROlZVODNJA
Ako bi došlo do razvoja tržišta za propolis, bila bi sasvim prosta stvar za p?elare da organizuju  masovnu proizvodnju, koriste?i sastrugani propolis sa okvra i unutrašnjih delova košnice, a sem toga gaje?i p?ela kao što je KAVKASKA koja je naklonjena da sakuplja velike koli?ine ove materije. Šumski tereni su idealni za ovu vrstu proizvodnje. Košnice bi mogle biti modificiorane na razne na?ine da bi se pove?ala koli?ina dobijenog propolisa, ali ovo nije baš preka potreba jer bez ve?ih promena u konstrukciji košnice moglo bi se do?i do ve?e koli?ine ove smolaste materije.
Kod nas se koriste posebne plasti?ne ili metalne mreže koje se postavljaju nad satonošama najgornjeg nastavka, odnosno ispod poklopne daske.
Mr Naum Bandžov