Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Polen je muška polna ?elija biljke i predstavija predmet p?elarakog iteresovanja nezavisno od oprasivanja. ito po dve linije: 1. kao glavni izvor proteina, masti i minerala u ishrani medonosne pcele i 2. mogu?i višak proizvodnje na pcelinjaku.

                                           SASTAV I OSOBINE
         Polen je begat i proteinlma. koji služe kao gradivni materijal na rast i obnovu tkiva. Medjutim, kolicina proteina u polenu nije ni u kom slucaju uvek ista i može se kretati od 7,02% (vtsta bora) do 35,5% (urmina palma)ali u proseku polen sakupljen od strane p?ela je izuzetno bogat upore?eno sa sadržinom proteina u pasulju, grašku i so?iva (Vivino i Palmer, 1944)
      Hemijske analize polena (Lunden, 1956) takodje su pokazale da je on bogat u lipidima (Vlvino i Palmar, 1944 i Standlfer, 1966) i da sadrzi slobodne aminokiseline (Auclair i Jamieson, 1948; Bleberdorf i dr.1961), ugljene hidrate (se?er, skrob i celulozu) mlnerale (kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, natrijum, kalijum, aluminijum, mangan, sumpor a posebno bakar), vitamine (u prvom redu pantotensku kiselinu, nikotinsku kiselinu, tiamin, riboflavin, askorbinska kiselina (C vitamin) i male kolicine vitamina D i E), enzime i koenzime, pigmente (ksantofil i karotin) (Vlvino i Palmer, 1944) i sterole (Standifer, 1968; Kvanta,1968). Što se tl?e polena kao hrane iz razlicitih izvora, ona po vrednosti prili?no varira i izgleda verovatnim da mešavina lz nekoliko lzvora, daje p?elama potrebnu izbalansiranu dijetu. Ovo je od posebne važnosti, pošto izgleda da p?ele nisu u stanju da prave razliku izmedju raznih vrsta polena, na bazi njihove relativne nutritivne vrednosti; (Wabl, 1966), ali izgleda da su p?ele vodjene privlacnim mirisima (Louveaux 1959, Taber 1963; Hopkins i dr., 1969)
             UPOTREBA I POTENCIJALNE VREDNOSTI POLENA
        Nema sumnje ako bi postojalo odgovarajuce tržište za polen sakupljen od p?ela, on bi se mogao proizvoditi na tone, odnosno u koli?inama uporedlvim sa medom. Poznata je upotreba polena u kontro­Iisanom oprašivanju vo?njaka, zatim kao hrane za p?ele, dok su neki mišljenja da polen može imati potencijalnu vrednost kao hrana, ili dodatak ishrani ljudi i zivotinja.
        Polen za kontrolisano oprašivanje vo?njaka mora biti iz poznatog izvora i da odgovara vrsti koja se oprašuje. Oprašivanje može bitl izvršeno pomo?u ?etkice, zaprašiva?a, razduvljiva?a aviona ili medonosne p?ele. Kod koriš?enja p?ela prlmenjuje se na uIazu u košnicu umeta? za polen koji sadrži sprašeni polen i jednu, vrstu inertne materije kao što su likopodium spore. P?ele koje izlaze lz košnice napraše se ovim materijalom i nose ga na cvetove, gde polen klija i dolazi doukrštenog oprašivanja. Polen koga sakupe p?ele može se upotrebiti u ovu svrhu (Johansen, 1955, 1956) all pošto je ru?no sakupljen polen vitalniji (Kremer, 1949; Singh i Boynton, 1949), ovaj na?in se obl?no i preporu?uje (Townsend i dr., 1958; Jaycox i Owen, 1965; Jaycox, 1971). Medjutim, još postojl neslaganje o valjanosti umeta?a za polen (Griggs i dr., 1953, Griggs i Iwakiri, 1960; Soost, 1965) i polena primenjenog pomo?u izduva?a.(Thorp i dr., 1967).
         Kao hrana za p?ele polen može biti davan kao dodatak polena u vidu paste ili poga?e-perge (Sl.3), unutar košnice da bi se stimulisalo polaganje jaja Todd i Bishep, (1946) su izra?unali da je potrebno 100 mgr. Polena da se izleže jedna p?ela i da bi 454 gr mogIa. proizvesti 4.540 p?ela. Na toj bazi standardno dvospratno p?elinje društvo zahtevalo bi oko 20 kgr. polena za godinu dana. Medjutim, p?ele za isto vreme obi?no sakupe mnogo više polena (Eckert, 1942), Kod upotrebe polena za prihranjivanje mora se voditi ra?una da se on uzima samo od društava u kojima nema amer?ke truleži legla, da bi se time sprecilo širenje ove zaraze (Hitchoock i Revell 1963).
          Upotreba polena kao dodatka ljudskoj dijeti ima svoje zagovornike prirodne hrane u Evropi (Chauvin,1959; Lenormand, 1960) kao i u SAD (McCormiek, 1960; Murat, 1971). Pretpostavlja se da su polen u stara vremena jeli Grci, Egip?ani, Persijanci i Kinezi. Otkrice gonandotropnih hormona u polenu urmine palme (Ridi i dr., 1960) potvrdjuje njegovu upotrebu za suzbijanje steriliteta od strane Beduina. Isto tako sugerirana je i upotreba polena za održavanje prostate kod ?oveka u zdravom stanju (Traub, 1973). Bombone od polena koje su obložene ?okoladom i drugi slieni proizvodi mogu se na?i u prodaji u radnjama zdrave hrane. Medjutim, još nema dovoljno istraživanja o koli?ini polena koji može ljudski organizam stavarno svariti, jer nema encim kojeg ima p?ela o razlaganju opne oko jezgra, gde se nalaze najvrednije elemente koje smo ih nabrojali. Opne polenovih zrnaca su tako ?vrste, da se one odupiru rastvaranju pomo?u koncentrovanih kiselina (uklju?uju?i i carsku vodu) vru?ih baza, vremenskih nepogeda (fosilni polen) i mlevenju u Waring-ovom mlinu (Barker i Lehmer, 1972). Neki zagovornici prirodne hrane ne, preporu?uju više od jedne ?ajne kasicice polena dnevno, pošto izgleda da polen deluje kao stimulans (Murat,1971).
Polen koji je po?eo da fermentira treba izbegavati pošto prisutni kvasci mogu proizvesti materije koje uzrokuju krvavljanje (Anon, 1959) Zna se da izvesne biljke proizvode polen koji je prirodno otrovan za p?ele i isto tako ga treba izbegavati u Ijudskoj ishrani. Sli?no tome polen proizveden u regionima gde se mnogo koriste hemijska sredstva u poljoprivredi, može biti zagadjen pesticidima (Mc lndoo i Demuth, 1926, Merse, 1961; Morse i dr., 1963; Strang i dr., 1968; Moffett i dr., 1970. Johansen i Brown, 1972), što ga ?ini nepogodnim za konzumiranje.
         Neke farmacautske kompanje kupuju ru?no sakupljen polen od poznatih biljnih vrsta za stvaranje imuniteta ked osoba alergi?nih na polen. Medjutim, pošto sensku groznicu obi?no uzrokuje sitno­ zrni polen, koji je nošen vetrom i poznat pod imenom anemofilni polen kao sto je to onaj kod ambrozije (Ambrosia spp.). Upotreba lepljivog krupuoznog entomofilnog polena (koga prenose insekti) u svrhu imunizacije dovodi se u pitanje. Medjutim, ta?no je da p?ele s vremena na vreme sakupljaju entomofilni polen (od kukuruza, kukute i palmeta) i neke osetljive osobe upotrebljavajuci polen jedne vrste mogu teoretski biti sposobne da razviju u izvesnom stepenu ukršteni imunitet prema alergiji koja poti?e od neke druge vrste polena, ali kada se radi o ovom problemu neophodna su dodatna istrazi­vanja. Sisanje mednih poklopoica zbog njihovog sadržaja u polenu ?esto se preporucuje onima koji trpe od polenske groznice.
Sl.1.Izgled hvataca polena postavljenog na kosnici.
                                                 PROIZVODNJA
        Da bi se sakupio polen iz košnice, potrebno je prinuditi p?ele sabiracice koje se vra?aju iz polja da prodju kroz neku vrstu prepreke za skidanje grudvica polena sa njihovih zadnjih nogu. U tu svrhu je konstruisano mnogo tipova uredjaja za sakupljanje polena. Neki od bolje zamišljenih modela dozvoljavaju izlazak trutova. Sem toga mora se omogu?iti da jedan deo polena bude unesen u košnicu da bi se leglo normalno razvijalo. Bilo je tvrdjenja. (Moriya, 1966) da društva sa hvata?ima polena imaju veci procenat p?ela koje sakupljaju polen, all ne postoji saglasnost po ovow pitanju (Free, 1970). Zadrzavanje hvataca polena na kosnicama u toku perioda od 40 dana dovela je do smanjenja legla za 4,4% prinos meda od 24,1% (Lavie: 1967). Intenzitet sakupljanja polena se pove?ao u srazmeri sa koli?inom prisutnog lega (Free, 1961) i nakon prihranjijnja še?ernim sirupom (Free i Spencer-Booth,1961) ali se smanjio kod bezmati?nih društava ili kada je polen davan u vidu prihrane.
                                             ?UVANJE POLENA
Kada je ve? jednom sakupljen, polen zahteva odgovaraju?e uskladištenje da bi se spre?io razvoj budji. Ako se polen suši na vazduhu dolazi do gubitka u težini i do 20% u odnosu na originalni polen. Sem toga on postaje tvrdji. Osušen polen se može ?uvati na obi?noj sobnoj temperaturi godinu dana, ali on postepeno gubi ukus i hralivu vrednost, (Townsend iSmith, 1969; Haydak, 1961; Hagedorn i Burger, 1968; Hagedorn iMoeller, 1968) Polen za prihranu p?ela se može mešati sa jednakom koli?inom sojinog brašna i ?uvati u hIadnoj suvoj prostoriji (Whitefoot iDetroy, 1968), ili se smešati uz polovinu njegove težine sa še?erom u kristalu u odnosu 2:1 težinski i držatI u dobro zatvorenim posudama na sobnoj temperaturi. (Townsend i Smith, 1969). Smrznuto uskladišten polen na 0 C održava svoju sposobnost da klija u toku mnogo meseci (Griggs i dr., 1950; Stanley i dr.,
1960) i kao liofilizovan (smrznuto osušen) je takodje zadrzavao aktivnost (King, 1961). Treba obratiti pažnju da uskladišten polen ne dodje u dodir sa šteto?inama kao što su, mravi, razli?iti tvrdokrilci,brašneni moljci. Medjutim, ne sme se pokušati sa fumigacijom polena upotrebom etilen oksida zato što ?e se time razoriti veliki deo sadržine aminokiselina (Gilliam, 1973) itako polen postaje nepogodan za izvodjenje legla (Hebbert iShimanuki, 1971).

Skuplja? polenove perge

Ram sa polenove perge