Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Na vojnoj ekonomiji skopske armijske oblasti 1984/85

 ­P?ELE BERU MILIONE
Ishrana sve više optere?uje porodi?ne budžete gradana, ali i u armijskoj kasi ozbilno potresa stavku za ishranu vojnika, pa se i jedinice na razne na?ine dovijaju kako da na trpezu iznesu što jevtiniju hranu. To je, sem ostalog, mnoge nateralo da proširuju proizvodnju na vojnim ekonomijama. P?elarstvo je, kažu stru?njaci, veliki korak u borbi za jevtiniju ishranu
Sa p?elama treba znati: major Naum Bandžov (Sl. 1 i 2), jedan od najboljih jugoslovenskih p?elara retko kad koristi zatitna sredstva
   
           Sl.1                                     Sl.2              Sl. 3 Vojni p?elinjak u kasarni ?or?e Petrov  Sl. 4. Bandžov, Dr.Kulin?evi? i G-din Vener   Sl.5 Nukleusi
U vrh skopske kasarne ,,Kuzman Josifovski Pi­tu,, bele se košnice p?elinjaka skopske armijske oblasti. Ukupno 240p?elinjih društava. (Sl.3) Od tog broja 120 košnica je nastalo ove godine (1985) u proiz­vodnom pogonu stolarske radionice koje su napunjene sa p?elama ovog prole?a. Pedesetak ih je koriš?eno za prosirivanje kapaciteta, a za pu­nu proizvodnju koriš?eno je sa­mo 70 p?elinjih društava. To je ono što je u ovom trenutku mog­lo optimalno da se iskoristi jer je glavna preokupacija stru?njaka, a i komande, da se p?elinjak proširi na nekoliko stotina košnica. Uz­gred, ve? idu?e godine (1986) u p?eli­njaku bi trebalo da bude 480kosnica. Do tog broja ?e se sti?i, me?utim toliko ih u kasarni ne?e ostati, jer je planirano da se 20 drustava preda jednoj vojnoj radnoj organizaciji, ostatak od oko 200 p?elinjih društava, nešto ?e oti?i na karaule i u kasarne – koliko da se po?ne.
Od pomenutih 70 proizvodnih društava letos je isce?eno 1.500 kilograma meda i dobijeno dosta drugih p?elinjih proizvoda. Godi­na je, kažu, za p?elarenje bila loša (košnice su nošene u Tetovo na Kestenovu pašu) zbog ve? poznate suše i zakasnelog leta, a da je iole bila uobi?ajena, meda bi bilo dva puta više. Sem meda iz p?elinjaka je dobijeno, ili bolje re?eno proizvedeno, i 1.500 sat­nih osnova koje ?e se koristiti za formiranje novih 240drustava u idu?oj godini (1986), na desetine kilog­rama polenovog praha koji ?e se na prole?e, koristiti kao dopun­ska hrana u proizvodnji novih legla i matica, voska i drugi pro­izvodi. Da nije bilo satnih osnova, meda bi bilo znatno više, jer za svakih deset satnih osnova utroši se po ?etiri do šest kilograma meda, pa da se je i to vadilo meda bi bilo  oko dve i po tone. Ovako, us­kladišteno je ,,samo,, tonu i po, ali je i ta koli?ina dobro došla je­dinicama za podmirivanje dela potreba.
Kako se po?elo
Po?etak p?elarstva u poljop­rivrednoj proizvodnji ekonomije skopske armijske oblasti, novi­jag je datuma. Zapravo važan je za kraj 1983. godine. Prvobitno je bilo predvi?eno da se kupi iz­vestan broj košnica za karaule i garnizone, medutim, jedna te­meljnija analiza je pokazala da je korisnije da se u Skoplju formira p?elarski centar, a da se kasnije na njegovim iskustvima p?elarstvo šire razvija, Odluka o nabav­ci košnica pala je 16. decembra 1983. godine Nare?enjem broj 11420 SSNO koje je donešeno na bazi ELABORATA za razvoj p?elarstva kojeg ga je pripremio major Naum Bandžov 21.11.1983 god.; pa je 5. maja naredne go­dine od P?elarskog kombinata ,,Beograd,, (rukovodio Prof. Dr Jovan Kulin?evi?) kupljena 61 kosnica sa p?elama sa p?elinjaka Vele p?elara Ivana Venera. (Sl. 4)
 I u tome je napravljen presedan: trebalo je da se kupe rojevi s ne­dovoljno razvijenim p?elinjim drustvima (jevtiniji su) koja bi davala med tek za dve godine, ali se po savetu strucnjaka majora Nauma Bandžova, danas rukovodioca p?elinjaka, odluka promenila i kupljene su kompletne košnice (sa oplodnjacima i nukleusima) koja su te iste godine bile radno sposobne da daju sve p?elinje proizvode: med, vosak, polenov prah i nova društva – rojeve.Od 61 kupljene košnice juna meseca 1984 god. 40 je odmah odnetou Tetovo na pašu radi proizvodnje. Bio je to dobar potez jar se iz svake kosnice kasnije iscedilo po 27.5 kilograma meda ili ukupno 1.100 kilograma, a dobilo se i 50 kilograma polenovog praha  i drugih proizvoda. Od preostale 21 kosnice razmnoženo je  novih 59 pcelinjih  društava, dobiveno 30. rezervnih matica sa p?elama u nukleusima (Sl. 5)  i 1.500 satnlh osnova koje su poslužile za proširenje u ovoj godini (1985).
      Finansijski efekat je bio izvan­redan. Ukupnl dohodak je izno­sio 1.149.000 dinara. a kada su se odbili troskovi za sredstva za prihranjivanje, lekove, transport,  za razne seminare, simpozijume i izložbe, ostao je ?ist dohodak od 967.650 dinara. Bezmalo, sa tom sumom su mogli da pokriju troškove nabavke 61 kosnice koji su iznosili 1.070.550 dinara. Što zna?i investicija se vratila u istoj godini.
      Bio je to zaista lep po?etak i ohrabrenje da se krene u ve?i posao. Tako se i dogodilo da se u ovu godinu ušlo sa 120 pcelinjih društava da bi se ona napokon okoncala sa 240. Medutim iskrsli su i mnogi problemi. Jedan od njih bio je i kako obezbediti­ u relativno kratkom roku ,,stanove,, za sve rojeve. U po­mo? su priskocili majstori iz sto­larske radionice i zahvaljuju?i dvojici od njih Franji Ho?evaru i Ivanu Gusevskom, košnice su bile gotove na vreme. Sada se ?ak pripremaju i rezerve za narednu godinu. Verovatno da p?elinjak skop­ske armijske oblasti ne bi ni nali­kovao ovom koji je sada da nije majora Nauma Bandžova, jednog od najpriznatijih jugoslo­venskih truenjaka za p?elarstvo. Taj ?ovek je prva znanja o p?elama­ stekao od poznatih vojvo?an­skih p?elara, ali je kasnije izu?a­vao skoro sve što je o tome na­pisano i 20 godina se kalio kroz praksu. Danas, slobodno se može re?i, za njega u p?elarstvu nema tajni. Proputovao je dobar deo sveta, uglavnom o svom trošku, da bi prisustvovao sim­pozijumima i raznim drugim sku­povima p?elara. Na nekima od njih dao je i li?ni doprinos unap­re?ivanju p?elarstva, kao napri­mer, kada je na Tre?m meduna­rodnom simpozijumu o najopas­nijoj bolesti varoi u Splitu pod­neo referat o li?nim iskustvima u suzbijanju te bolesti Tehnološko – biološko – hemiskim metodama (Sl. 6). Simpozijum je bio pod pokroviteljstvom SPOJ-a i svetske p?elarske organizacije APIMONDIJE.  (Na slici major Bandžov u radnom pretsedništvu (prvi sleva)
       
Sl. 6. Radno pretsedništvo III Simpozijuma ,,Split 84,, (Maj.Bandžov prvi sleva i slušaoci      Sl. 7                             Sl. 8                                                Sl. 9
        Službeno, major Naum Ban­džov je rukovodilac p?elinjaka, a privatno je na postdiplomskim studijama p?elarstva u Beo­gradu. Pod njegovim nadzorom, i radom, p?elinjak se razvija na na­u?nim osnovama. Medutim, ma­koliki stru?njak bio, sav posao ne bi mogao da obavlja sarn. Pomažu mu gra?ansko lice na sluzbl u JNAParica Veljovski i vojnici Laloš Milan iz Ludbrega, na prvoj fotografiji (Sl. 7), a na drugoj fotografiji (Sl.8) Dražen Kova? iz Bjelovara pozadi (Dans sekretar P?elarske udruge iz Bjelovara), Milenko Peši? u sredini i Bogdan Nedeljkovi? u prvom planu, a na tre?oj fotografiji (Sl. 9) major Naum Bandžov i vojnici Dražen Kova? i Predrag Bogdanov
        Niko se od njih nikada ranije nije bavio tim poslom, a ve? rade kao pravi  stru?njaci. Sve što znaju, kažu, nau?ili su od Bandžova. ( Sl. 10 i 11) Što se Veljovskog ti?e, on je ve? stekao potrebno iskustvo i veliki deo poslova obavlja samostalno, dok se vojnici smenjuju: taman u?u u tajne, a ve? odlaze ku?ama. Sa­da je na radu ?etvrta generacija što zna?i da je dvanaest vojnika osposobljeno za p?elarenje, pa se Bandžov nada, da ?e od toga najviše koristi imati prvo sami vojnici, a i drustvo kao celina. Proizvodnja matica smatra se jednim od najvažnijih poslova za proširivanje p?elkinjaka. Zato se na tom zadatku na?u svi p?elari.
         
 Sl. 10         ?                                 ?                     Sl. 11 Vojnik Mladen Laloš    Sl. 12, 13, 14,  Sa P?elarske izložbe na Poljoprivred. sajmu u Skoplju  
Što se p?ele više roje i broj košnica raste, to intendanti i fi­nansisti više trljaju ruke. Prvi jer u vojni?ke restorane stiže garan­tovano ?ist med i dobra hrana; a drugi što u kasi ostaje više para. A to, ako se imaju na umu meso i povr?e koji se uveliko proizvode na sopstvenim ekonomljama, nije malo.Vojni p?elinjak služio je i za edukaciju studenata Poljoprivredniog fakulteta iz Skoplja. Studente je doveo njihov profesor dr Bogoljub Konstantinovi? iz Beograda, koji honorarno predavao predmet P?ELARSTVO. Tako?e promovisali VISOKU TEHNOLOGIJU LR KOŠNICOM na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju. (Sl. 12, 13, 14, )
  
    
 Sl. 15 Zlatna plaketa Sl. 16. Otvaranje p?elarske izložbe  Sl. 17. Poseta državnih organa Jugoslavije i Makedonije     Sl. 18 Obilazak
Iskrsli problemi
Posao sa p?elama je krenuo i dobro ide. Major Bandžov je za­dovoljan i ponosan na ono što se do sada postiglo. Pa ipak je po­malo i ziibrinut. Neki problemi se ne rešavaju istim tempom s kojim se p?ele množe i proizvodnja pove?ava. Svojevremeno se ku­burilo sa savremenim priborom i alatom kao što su elektri?na centrifuga za vrcanje meda, topi­onik za vosak, inkubator za pro­izvodnju i ?uvanje matica, pribor za presa?ivanje larvi i sli?no. Sa­da je to nabavljeno ali se s druge strane ukazala potreba za još jednim profesionalnim radnikom jar je norma po 200 košnica na p?elara, a njihov broj ?e se usko­ro popeti na više stotina. Neop­hodno je i stalno vozilo za tran­sport i druge potrebe. Do sada su Bandžov, Veljovski i drugi iz komande ?ak 21 put išli u p?eli­njak privatnim vozilom. ,,Morali smo,, kaže Bandžov, jer ?asto iskrsavaju nepredvidivi i neod­ložni poslovi, a vozilo može da se dobije po propisu sarno kada se na vreme trebuje. Kada se dodaju i dve ture do Tetova,  pri­vatnim vozilom je pre?eno preko 600 kilometara.
Uz sve to kasnilo se i sa adaptacijom. p?elarske zgrade, na p?elinjaku nema vode pa se nosila u kantama sa udaljenostl od jednog kilometra, nema telefona, priklju?aka za pojedine ure?aje i pribore i sli?no. Pa ipak, na teš­ko?e se riiko ne žali. Naprotiv, radi se ?esto prekovremeno, su­botom i nedeljom, praznikom. P?elarstvo je takav posao koji ne trpi odlaganje. A problema je bilo i bi?e ih. P?elinjak je nikao na le­dini pre nepune dve godine. To je zaista kratko vreme da bi bio ure?en po svim zahtevima savre­menog p?elarstva. Major Naum Bandžov to zna i zato strpijivo pristupa svakom poslu. Do na­rednog leta, veruje, bi?e sve rešeno. P?elinjak skopske armlj­ske oblasti u svemu ?e biti za ugled. Iz njaga ?e se dobijati toli­ko meda da jedinice skopske ar­mijske oblasti ne?e mo?i da ga potroše. Ali on na lestvici zdrave i dobre hrane zauzima takvo mesto da ?e za njaga mo?i da se ­dobije u zamenu svaki drugi prehrambeni artikal koga nema do­voljno u asortimanu poljoprivredne proizvodnje ekonomija u skopskoj armijskoj oblasti. Major Naum Bandžov kaže, ne bi se postigao ovako veliki uspeh, da nije imao veliku podršku od Komandanta SKAO Generala Stevana Mirkovi?a SL. 20, Pomo?nika za pozadinske poslove Generala Lambetu Migajlovskog Sl. 21,  i Na?elnika ONO pukovnika ?or?a Miraži?a Sl. 22 kao neposredni njegovi pretpostavljeni. Major Naum Bandžov za njegov preko 20-to godišnji rad u JNA dobio i odgovaraju?a odlikovanja.Sl. 19
    
Sl 19 Odlik.Maj.Bandžova      Sl. 20 S.Mirkovi?        Sl. 21 L. Mihajlovski      Sl. 22 ?.Miraži?
                                                                                                                                                                                                            
                                                                                                                                                          Dragiša Mlhajlovi? NARODNI FRONT