Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

 

Poslednja nedelja maja meseca od 23 maja (Prijem gostiju) 24-četvrtak (pre podne-Otvaranje simpozijuma-pozdravni govori i Rad I sekcije. Po podne poseta pčelinjaka od 90 košnica) 25-petak (pre podne – Rad II sekcije, po podne Rad III sekcije i sednica Izvršnog komiteta APIMONDIJE) 26-subota (pre podne Poseta kulturno-istoriskim spomenicima, popodne Izlet brodom po jezeru i poseta manastira Sv. Naum i uveće Zajednička zvanična večera ) i 27 maja 1990 god. Nedelja (IV Stručno Savetovanje pčelara Makedonije) drevni Ohrid – SR Makedonija je bio grad Svetskog, Jugoslovenskog i Makedonskog pčelarstva. Tih dana u hotelu Metropol na obali Ohridskog jezera održan je Međunarodni simpozijum u organizaciji Pčelarskog saveza Makedonije uz podršku SPOJ-a i APIMONDIJE, na kojem su uzeli ućešće naučni radnici iz 14 zemalja sveta (SSSR, Kina, Kanada, Francuska, Italija, Rumunija, Švedska, Danska, Svajcarska, Polska, Grčka, Libija, Mađarska i Jugoslavija) njih ukupno 27 iz inostranstva i oko 100 naučnih radnika i naprednih pčelara iz cele Jugoslavije.

Paralelno sa ovom manifestacijom održana je i sednica Izvršnog komiteta APIMONDIJE. Zatim održana je sednica Pretsedništva SPOJ-a, i sednica Organizacionog komiteta 33 Kongresa Apimondije (Split 1991 g.) Održan je i okrugli sto privrednika agrokompleksa SR Makedonije u organizaciji Privredne komore Makedonije na temu ,,Uloga pčele u agrokompleksu kao najevtine i najefikasnije mehanizacije u Poljopri­vredi i na kraju održano je IV stručno savetovanje pčelera Makedonije. Na ovoj manifestaciji su bili prisutni i uvaženi prestavnici Privredne komore Jugoslavije, Republi?kog komiteta za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivrede SR Makedonije i grada domačina. Prisutan je bio Pretsednik APIMONDIJE gospodin Rajmond Borneck, Generalni sekrear Apimondije Silvestro Kanamela i vise direktora radnih pčelarskih organizacija i zadruga.
U pozdravnom govoru Pretsednik Republičkog komiteta za poljoprivredu mr. Bogdan Todorovski pored ostalog rekao je: Pčelarstvo i pčelari SR Makedonije sa svojim proizvodnim kapacitetima, pored društvenog značaja prestavljaju sada već i ozbiljan proizvodni poten­cijal, jer proizvode visokokvalitetnu hranu za ishranu stanovnistva.
U daljem izlaganju naglasio je, da je pitanje zdravlja pčela jedno od vaznih pitanja o kojemu zavisi uspešno obavljanje dvojne funkcije pčelarstva kao privredne grane: sjedne strane da proizvede što više pčelarskih proizvoda i sa druge, još važnije kao bioloski regulator prinosa poljoprivrednih kultura.
Za vreme simpozijuma (petak-popodne 25 maja) bio je organiziran stručni izlet. Učesnici simpozijuma posetili su pčelinjak pčelara Mileta Volkanovskog koji broji oko 90 košnica. Gosti su bili prijatno iznenađeni posluženjem makedonskim specjalite­tom ,,ĐOMLEZECOM,, za koje su se svi složili da je vrlo ukusno. Napravljeno je i nekoliko fotografija sa domačinima.
            Crkva Sv. Sofija                                Crkva Sv. Kliment                                        Samoilova tvrđava
           Subota 26 maja pre podne učesnici su posetili kulturno istoriske spomenike Ohrida: crkvu  Sveta Sofija iz devetog veka, crkvu Sveti Kliment iz 13 veka, Samoilove zidine iz 10 veka i druge Kulturno istopriske znamenitosti. Imali su na raspolaganju i dvočasovno razgledanje grada.
  Ohrid - Ohridsko i Prespansko jezero            Crkva Sv. Naum Ohridski     Zakuska       Ohridska pastrmka
Popodne krstarenjem po Ohridskom jezeru brodom smo stigli do crkve Sveti Naum na samoj granici sa Albanijom udaljen 30 kilometara od Ohrida. Večina gostiju su se iznenadili kada je kustos crkve Sveti Naum objasnio da je crkva prvi slovenski Univerzitet odakle je izašlo 2300 studenata koji su kasnije širili slovensku pismenost. Profesori su bili Sveti Naum i Sveti Kliment, učenici Kirila i Metodija, a vrlo poznati studenti su bili Gorazd, Angelari i dr. koji su kasnije širili slovensku pismenost i kulturu u slovenskim zemljama.
Na međunarodnom simpozijumu svi referati i diskusije prema tematici koju obrađuju, bili su podeljeni u tri sekcije i to:
1. Međunarodni i nacionalni standardi kvaliteta pčelinjih proi­zvoda.
2. Bolesti pčela – njihovo suzbijanje, lečenje i pretresanje
3. Rezidue u pčelinjim proizvodima.
Prvog dana rada simpozijuma 24 maja, pre podne u prvoj sesiji bilo je prestavljeno 8 referata prve i treće sekcije:
1. Interesantan je bio ref’erat kineskog naučnog radnika ZENG JI-YAN-a koji je govorio o reziduama tetraciklina u medu i matičnom mleču. (inaće Kina je najveći proizvođač matičnog mleča u svetu.
2. Zatim Prof. dr Radmila Šovljanski sa Poljoprivrednog fakuleta iz Novog Sada govorila je o kvalitetu medava iz Vojvodine. Ispitivali su 21 uzorak i analize su pokazale da se radi o visoko kvalitetnim i zdravsveno ispravnim medovima.
3. Vrlo interesantno je bilo izlaganje Prof. dr Miloja Krunića sa PMF-Katedra Biologije iz Beograda koji je govorio o Industriskim kontaminentima kao stalni izvari trovanja madonosnih pčela u regionu Bor-Zajećar gde je ranijih godina atmosvera bila zatrovana i povremeno uzrokovalo masovno trovanje pčelinjih društava. Istraživanja su pokazala da su pčele trovane arsenom koji je poreklom iz otpadnih dimova Rudarsko topioničarskih postrojenja za preradu bakrene rude i fabrike kristal­nog stakla. Sadrdaj arsena u otrovanim pčelama u masovnom pomoru kreće se od  0,610 – 9,320 mg/kg. U polenu od saća iz istih drustava između 1,790 i 13,050 mg/kg. Interasantno je ovde spomenuti da prisustvo arsena u medu iz istih drustava iznosio 0,029 do 0,043 rng/kg, a u kontrolnim sa Fruske Gore 0,014 do 0,018 mg/kg. a u polenu 0,020 do 0,083 mg/kg. Iz ovih rezultata može se videti da je sadržaj arsena u medu iz otrovanih i kontrolnih društava gotovo isti i zanemarliv. Mađutim, sadrzaj arsena u pčelama i polena iz košnica dru­štava uginulih u masovnom pomoru je višestruko veći od letalne doze utvrđene za medonosnu pčelu.
4. Na kraju gospodin Štark iz Svedske dao je podatke o prisutnosti CEZIJUMA 137 u medovima Švedske posle černobilske katastrofe.
Drugi dan rada simpozijuma 25 maja bio vrlo naporan, pre i popodne u drugoj i trečoj sesiji o bolestima pčela bilo je nekoliko vrlo interesantnih referata:
1. Referat Prof. dr Jože Rihara iz Ljubljane koji nije prisustvovao iz opravdanih razloga, glasio ,,Genetske osobine domaće pčele (Apis mellifera carnika Pollm.) – sobzirom na pčele iz Slovenije i Makedonije – i profilaksa pčelinjih bolesti,,. U istraženim uzorcima našli su 13 genetski relativno čistih populacija ­- ekotipova, a najveći polimorfizam našli su kod uzoraka iz Makedonije. Široko variranje i ekstremne vrednosti pokazuju da.je Makedonija (Egejska i Vardarska) pradomovina naše domaće pčele Apis mellifera carnica, što u teoriji Vavilova to se citira.
Na kraju konstatuje da od polimorfizma postoji mogućnost selekcije matica. – pčela u pravcu povečanja sanitarno-higijenskog ponašanja. Pčela u borbi sa Američkom kugom, Krečnog legla i drugim sekundarnim pojavama pčelinjih bolesti.
2. Upravo sledeći referat koji je podneo mr. Naum Bandžov potvrdjuju ispravnost tvrđenja dr Jože Riharda. Sami naslov glasi: ,,Higijensko ponašanje pčela radilica u društvima Apis mellifera carnica sa područja Makedonije zaraženim Američkom truleži legla“. Rad mr Bandžova koji je rađen 1987 i 1988 god. može imati veliku praktičnu primenu kod velikog broja pčelara koji proizvode matice, da sa jednostavnim bio- testovima dođu do takvih sojeva matica koji se higijenski bolje ponašaju, a pčelinja društva vrlo retko ili nikako ne oboljevaju od Američke truleži legla i krčenog legla.
3. Dipl. vet. Ljerka Zeba, Mira Jenko i Prof. dr. Djuro Sulimanović podneli su dva reterata ,,Nozema u Jugoslaviji,, i ,,Akaroza u Jugosla­viji,,. Interesantan je podatak da u ispitivanom periodu za Nozemozu 1980 -1989 god. ispitano je 96500 uzoraka od kojih 15.100 je pozi­tivno što ukupno iznosi oko 16% obolenja pčelinjih drustava od Nozemoze u Jugoslaviji. Što se tiće Akaroze ona ne prestavlja. opasnost po Jugoslaviji. Od ispitivanih 140.000 uzaraka procenat zaraze u 1986 god. iznosio je 0,3%, a 1990 god. pao na 0,03% što je zanemarlivo u pčelarstvu.
4. Nekoliko referata koji su podneli dr. Nikola Kezić iz Zagreba, dr. Jaros is Polske, dipl.vet.Aleš Gregorc iz Ljubljane, Dr Popesku i dr Mirčea Marin iz Rumunije, Prof. dr. Popesković is Beograda, dipl. vet. Marija Šivalec iz Zagreba i dr.
Na kraju za okruglim stolom koji su pretsedavali Prof. dr Sulimanović i Prof. dr Kulinčević bilo je nekoliko interesantnih diskusija:
- Dipl. vet. Dragica Grbić i dipl. ing. agr. Ivan Bašić is Splita govorili su o NOZECIDDU leku protiv Noseme, Askocidinu leku pretiv krečnog legla i o Varodalu leku pretiv Varroe.
- Dipl. vet. Aleš Gregorc dao informaciju o FLUVALINATU i mogućim kombinacijama njegovog korišćenja.
- Mr Naum Bandžov izneo njegova iskustva ,, o uspešnoj tehnološko – bioloskoj borbi protv Varroe u dvomatičnom sistemu pčelarenja,, .
Bilo je još nekoliko interesantnih diskusija o standardima Grčkog meda, Evropskim standardima pčelinjih proizvoda i sl.
Na kraju simposijuma pretsednik Apimondije Dr. Rajmond Bornek, ujedno i POČASNI ČLAN Pčelarskog saveza Makedonije od 1996 god. rekao je, da smo uspešno izvršili zajednički zaključak iz 1996 god, Zatim izrazio veliku zahvalnost Pretsedniku Pčelarskog saveza Makedonije ing.Miletu Arnautovskom, i pretsedniku stručne komisije mr Naumu Bandžovu na vrlo uspešnoj organizaciji Simpozijuma i poželeo uspesnu organizaciju i 33 Kongresa Apimondije sledeće 1991 godine u Splitu.Pčelarski savez Makedonije ovim putem još jednom se zahvaljuje svim učesnicima simpozijuma koji su svojim dolaskom doprineli celokupnom uspehu Simpozijuma, članovima Izvršnog komiteta APIMONDIJE, a posebno zahvaljuje Prof. dr Đuri Sulimanoviću i Prof. dr Jovanu Kulinčeviću na pomoći koji su pružili u organizaciji simpozijuma i na vođenju sesija i okruglog stola.
Dr Rajmond Bornek na prijemu kod Gradonačelnika
Nedelja 27 maj 1990 god. rezervisana je bila za još jednu veliku Makedonsku pčelsrsku manifestaciju. Održano je IV po redu stručno savetovanje pčelera Makedonije gde je prisustvovalo preko 500 pčelara iz cele Makedonije. Predavanja su održali potpretsednik Apimondije gospodin SESIL TONSZLI iz Engleske o svetskom pčelarstvu. Zatim prof. dr Djuro Sulimanović o bolestima pćela i njihovom suzbijanju, Prof. dr Jovan Kulinčević o selekciji matica na otpornost od bolesti pčelinjeg legla i na kraju direktor Medeksa ing. Alaž Mižigoj o marketingu pčelinjih proizvoda u novim privrednim i ekonomskim prilikama u Jugoslaviji. Učesnici savetovanja posle svakog predavanja postavljali su pitanja na koja su odgovore dobi­jali od pomenutih predavača.
 Pretsednik Stručne komisije
        Mr. Naum Bandžov
Rudi Čajavec 4/54 91000 Skopje