Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Nakon dvadesetogodisnjeg pčelarskog iskustva, major Naum Bandzov iz Skoplja (Sl. 1) postao je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih stručnjaka. Sada rukovodi pčelinjakom Skopske armijske oblasti koji ima 240 košnica i planira da već iduće godine njihov broj udvostruci.

       Crv pčelinjeg nemira uvukao se u majora Nauma Bandžova daleke 1962. godine kada je sedeo u klupi Škole aktivnih sanitetskih oficira. »Krivac« je pukovnik magistar farmacije Mirko Kmet (Sl. 2) koji je na jednom nastavnom času nadahnuto govorio o medu (Farmakopeja Jugoslavica II) kao hrana i leku i, na­ravno, o najvrednijim stvorenjima na svetu – pčelama. Njihov tajanstveni svet zagolicao je tada mladog Ohriđanina i postaće sastavni deo njegovog zivota.
Sl.2 puk.M.Kmet      Sl.3 V.Dikić     Sl.4 D.Pešić    Sl.5 Prva košnica 1964 g.    Sl.6 L.Grujić  Sl. 7 I.Vener
      Pukovnikova prića o medu i pčelama bi možda svremenom isčezla iz sećanja mladog Nauma da se dve godine kasnije na svom prvom privremenom službovanju u Krusedolu nije sreo sa baba Velinkom Dikić Sl. 3 čiji je jedan sin poginuo u revoluciji, a drugi kao i Bandzov postao oficir. Baba Velinka je zbog toga posebno volela ljude u unifor­mi, pa je valjda zato i primila mladog potporučnika na stun. Ali, Velinka Dikić je imala još jednu ljubav – pčele. Deset košnica je bilo u njenoj bašti i čim otopli i počne behar pčele bi zujanjem oko potporučnikovog prozora budile sečanje na pukovnika Kmeta. Naum Bandžov je imao dobru gazdaricu. Velinka je bila plemenita, žena i lepo se slagala sa svojim stanarom. Jednog popodneva., dok su sedeli u bašti, rekla je:
- Ove moje košnice su već stare. Da nabaviš jednu novu za sebe, a ja ti za početak poklanjam roj.Potporučnik se malo zamislio.
- Bako – reče – vojna služba je takva, danas sam u Krušedolu, a već sutra  ko zna gde mogu da budem. Šta ću onda sa pčelama?!
       Velinka je bila uporna.
- Vidim ja da voliš pčele. Uzmi i počni. Bićeš dobar pčelar. Valja će ti to u zivotu.
  Ubrzo je kupio jednu košnicu i već prve godine izvrcao 15 kilograma meda. Taj uspeh ga je ohrabrilo. Svojim pčelama je posvečivao svaki slobodan trenutak. Sve dok se jednog dana nije zagledao u lepu Dobrilu Sl. 4 iz susednog Maradika. Od tada bio je manje uz pčele, a više uz svoju izabrani­cu. A kada je ona postala njegov zivotni saputnik svoju prvu košnicu Sl. 5 je preneo u Ma­radik.
      Bila je to sretna okolnost jer tamo se upoznao s poznatim pčelarom Lazom Grujićem (Sl. 6), a nešto kasnije i s možda naj­boljim pčelarom Jugoslavije Ivanom Venerom iz Ku­pinova.(Sl. 7) Kod njega je upoznao kasnije za vreme svog drugovanja mnogo jaka pčelarska imena: Prof. Dr Bogoljuba Konstantinovića, Prof. Dr Jovana Kulinčevića i drugih.
    – Vener je – seća se Bandzov izvanredan čovek, koji je uspeo da izradi pravu pčelarsku industriju. On me je sa­vetovao da nabavim LR (Langstrot – Rutove) košnice jer su mnogo bolje i od­mah sam kupio pet. Pored takvih stručnjaka kao što su Grujić i Vener, nekadašnji dečačić iz Ohrida, pa potom baba Velinkin stanar i maradički zet, učio je savremeno pče­larstvo. Sve do 1972. godine, do preko­mande u Skopje. Ali je s njima i dalje kontaktirao. Ode i po neko pismo, vide se i razgovara­ju na simpozijumima, savetovanjima, iz­ložbama i tom prilikom pokazuju svoja dostignuća i razmenjuju iskustva. Ban­džov je u mnogo čemu dostigao svoje učitelje. Stari pčelari su na to ponosni. Na njegovom pčelinjaku pčele su se br­zo rojile. Medutiin, on nikada nije »išao« na više od 30 košnica. Jednostavno, kaže: Broj kosnica nije merilo znanja i vred­nosti pčelara. Jer ako se dobro radi, sa 30 košnica može da se dobije više meda i drugih pčelinjih proizvoda, ne­go sa 60 na primitivnom pčelinjaku. Zato se Naum Bandzov bavi savremenim pče­larstvom. Od početka je tako, a tome je vise od 20 godina. Zanimljivo je da nika­da do sada nije imao svoj komad zemlje. Uvek mu je neko, često i opština, ustu­pao mesto za košnice. Namera mu je da jednog dana kada bude penzioner u Maradiku na ženinoj zemlji, poveća broj proizvodnih košnica na 50 do 70,  napravi i svoj Edukacioni centar i podučava mlađe pčelare.(Danas sam svoj san ostvario u Maradiku gde dolaze pčelari iz svih bivših Jugoslovenskih republika, čak i iz susednih država, Bugarska i sl. (4 slika ispod 8,9,10,11,)

 

Sl.8 Edukacioni centar   Sl.9 Pčelari iz Bugarske    Sl.10 Pčelari iz Valjeva   Sl.11 Pčelari iz Bjelovara
Kada je počeo profesionalno da se bavi pčelarstvom na Vojnom pčelinjaku, pomalo je svoje pčele zanemarivao i smanjivao pče­linja društva. Otkako se bavi tim poslom (1964) oko pedesetak rojeva poklonio je prijate­ljma, drugovima i poznanieima. Nikada nikom ni dinara nije naplatio. Uvek bi se setio dugu kada mu je baba  Velinka u Krušedolu poklonila prvi roj. »Ako čove­ku daš od srca, a naplatiš mu, neće lepo da mu krene napredak«, rekla mu je. Naravno, major Bandzov u to ne veruje, ali veruje u pošten odnos i ljubav prema pčelarstvu i u naučan pristup tom poslu. Zato se valjda i upisao na poslediplomske studije pčelarstva na Biološkom fakultetu u sastavu beogradskog Pri­rodno-matematickog fakulteta na katedru Prof. dr Krunića i Prof. dr Kulinčevića. Tako će još više da spaja nauku sa praksom, du­gom 20 godina.
 Za tih 20 godina major Naum Bandžov je dobijao mnogobrojna priznanja medu kojima i zlatne plakete na međunarodnim sajmovima poljoprivrede za doprinos u pčelarstvu. Bio je učesnik sko­ro svih kogresa, simpozijuma, savetova­nja, izložbi. Na Trećem medunarodnom simpozijumu u Splitu odrzanom prošle (1984) godine podneo je referat o ličnim isku­stvima u suzbijanju varoe u LR košnica­ma. Na slične skupove putovao je u Ru­muniju, Cehoslovačku, SSSR, Grčku i Francusku. Uvek o svom trošku. Vukla ga je želja za znanjem i ljubav prema pče­lama koja se rodila daleke 1962. godine u pitomačkoj klupi.
                                                                                                                                        Dragiša Mihajlović