Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

VISOKA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM

Mr Naum Bandžov

         Kada sam se uverio da jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pčelinjeg društva prestavlja višak, (Vidi šemu) počeo sam istraživanja za bolje tehnologije, imajući u vidu Američka iskustva. To se poklopilo mojim odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka od G-na Vener Ivana i počeo da ih koristim u dotadašnji II  moj sistem dvomatičnog pčelarenja, stim što sam LR polunastavak pri zazimljavanju pčelinjeg dsruštva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao sistem 1975 god. nakon tro godišnjeg istraživanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i biološki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema u normalnim LR nastavcima i približio sam se dubokom ramu kao kod DB košnice za koju smo znali da Pčelinje društvo bolje prezimljuje u DB košnici u odnosu na LR košnici sa 2 nastavaka.

Sam rad sa polunastavcima u toku pčelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to:

      1. Sa više polunastavaka.
      2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matične rešetke
      3. Sa polunastavkom iznad podnjaće i rešetkaste podnjaće.

          Moja praktična i naučna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pčelinja društva u LR košnici treba da ih zazimljavam dvomatično sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena Snelgrovom ili žičanom pregradom.

       Kada sam početkom septembra imao slabija društva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mrežom  promera 3 mm. koja služi za zazimljavanje 2 nukleusa
 Tako postavljeno slabije gornje društvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov razvoj u rano proleće, za njihov kasniji brži razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jačeg društva preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti za prelazak određen deo pčela za njihovo pojačavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takođe sa otvorima, ali pregrađene sa mrežom promera 3 mm.
           Nakon mog ličnog ispitivanja nekoliko godina na određen broj košnica, imajući u vidu iskustva drugih autora, došao sam do zaključka da je najbolje zazimiti pčelinje društvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako
Venerovo zazimljavanje    Moje zazimljavanje
pokaziva Venerova šema 1, koja je objavljena u časopisu PČELAR br. 1 – 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak služi kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao. 
         Ja sam tada razmišljajući sa biološke tačke gledišta i mojih istraživanja kako bi došao do najbolje rešenje, ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao što je plodište DB košnice. Takvo iskustvo sam stekao još na početku mog pčelarenja sa mojom prvom DB košnicom, odnosno kako pokazuje šema 1 prirodno – biološkog društva, jer u suprotnom zimsko klube pčelinjeg društva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad počne leglo, pčele ne napuštaju leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pčele su osuđene da uginu jer zimsko klube je odvojeno od medne kape. (Vidi Sl. levo)
Pčela da bi došla do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pređe put od najmanje 5 cm. (Satonoša rama od nastavka 2 cm., prazan prostor između nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama polunastavka 1 cm, što ukupno iznosi oko 5 cm. ) što na tom putu ona će se ohladiti, njena temperatura pasti ispod 13o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjači ili ostanu mrtve na samom ramu sa glavama uvučene u ćelije. Kod vrlo hladnih zima, kao što je to bila i 2005 na 2006 u Maradiku, tačnije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo pročisnog izleta pčela i neminovno dolazi do uginuća slabijih društava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmišljamo prvenstveno za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premešta ni na druge ramove sa medom i u samom nastavku.
 Zbog ovakvih naučnih i praktičnih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biološkom ponašanju pčelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatičnog pčelarenja obavezno ispod normalnog LR nastavka.
         Logično razmišljanje u pčelarstvu ne može da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naučne biološke i praktične sponzaje do kojih sami moramo da dođemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pčelarenja, ne znači da ćemo imati i iste uspehe, dok sami ne dođemo do takvog saznanja.
        Kada imamo blagih zima i kada pčele barem jednom u 30 dana imaju pročisni let, kao što su to bile mnoge zime, a karakteristična je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopšte nije važno kako smo ih zazimili, kakvim medom smo ih zazimili, one će ostati u životu. Svaki pčelar prilikom zazimljavanja mora da razmišla da će svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti određena pravila koja ih nauka dala i preporučuje da ih primenjujemo.

PRAVILA ZA PREZIMLJAVANJE

Krajem leta, ta?nije od sredine avgusta počinje priprema za sledeću pčelarsku godinu. Pčelar krajem leta i početkom jeseni mora da ispuni osam osnonih pravila u pipremi košnica za pravilno prezimljavanje i rani prolećni razvoj društava, a to su:
1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu;
2. Brojno jaka društva sa 20.000 – 25.000 pčela;
3. Dovoljnu količinu rezervne hrane, 18 – 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm2 polena u vidu perge;
4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju;
5. Dobar i lak prelaz pčela između ramova;
6. Vodu po potrebi;
7. Ulazi u košnice moraju biti zaštićene od ekstremnih vetrova;
8. Zdrava pčelinja društva.

Mlada prod. matica

Perga na ramu

Pojilo obavezno u proleće

Gornja ventilacija

 

 

 

 

 

 

Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako će pčelinja društva prezimeti i kako će se na proleće razvijati. Naši pašni uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja zakljućno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta zaključno sa aprilom, pčelinja društva pripremamo, razvijamo i negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili uloženi trud i višestruko zaradili i pokazali našu rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako možemo da postignemo, samo ako poznajemo BIOLOGIJU PČELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije pčelar, nego samo čuvar košnica sa pčelama. Needukovan pčelar je sebi najveći neprijatelj.

PROŠIRIVANJE LEGLA

Šema 1

Kod normalnih društava, krajem marta ili početkom aprila, tačnije posle cvetanja vrbe, kad pčele zaposednu sve ulice desetoramnog nastavka, između nastavka i polunastavka dodajem nov nastavak (5 odnosno 6) sa izgrađenim saćem (Šema 1). Dodavanje nastavka traje vrlo kratko, ne više od jedan-dva minuta. Budući da je to period punog razvoja i širenja legla, pčele će maticu brzo spustiti u dodati nastavak i tu će produžiti da polaže jaja. Ako vremenske prilike dozvoljavaju, kada je dnevna temperatura iznad 20 stepeni, dva okvira s otvorenim leglom spuštam u donji nastavak (6), odnosno gornji (5), kako bi matica brže sišla dole i povečala broj polaganje jaja. Dodavanjem drugog nastavka u oba društva (5 i 6), košnica je praktično prostorno pripremljena za bagremovu pašu.

            Postoji još jedan način proširivanja legla kod normalno jakih društava. Ako u polunastavku ima četiri-pet poluramova s medom, tada se polunastavak 2 i 4, stavljaju iznad dodatnih nastavaka 5, odnosno 6, a plodišta 1 i 3, dolaze sasvim dole do podnjađe. Med u polunastavku kao najbolji toplotni izolator, zadržava toplotu koja se stvara u plodištima 1 i 3 i prelazi u novo dodatih nastavaka 5, odnosno 6.. Zbog toga se u dodatim nastavcima stvara odlična mikroklima i matica vrlo brzo dolazi u nastavak 5, odnosno 6, i tu počinje da proširuje leglo do bagremove paše.
            Ako društva krajem marta nisu jednako razvijena – jedno je jako, a drugo slabo, ne dodaju se novi nastavci, nego se zamenjuju mesta. Gornje (1 i 2) i donje (3 i 4) društvo zamenjuju mesta, odnosno vrši se dislokacija zajedno sa polunastavcima, tako da nastavak 1 i polunastavak 2 dolaze na podnja?u, a nastavak 3 i polunastavak 4 dolaze iznad snelgrove pregrade, ili žičane pregrade ili matične rešetke, zavisno koju tehnologiju pčelar primenjuje (Šema 1 samo obrnuto)
            U drugoj polovini aprila pripremam odgajivačko društvo za izgradnju matičnjaka, kako bi mlade matice bile spremne za oplodnju u vreme bagremove paše, oko 10-15.maja. Odgajivačko društvo pripremam po Brader-Adamovoj metodi koje je već opisano.
 PRIPREMA PROIZVODNIH DRUŠTAVA ZA PRVU PAŠU

Šema 2

Kad se cvet bagrema zabeli, ?etiti-pet dana pre bagremove paše, p?elinja društva pripremam za proizvodnju meda, polena, propolisa i mati?nog mle?a. To radim na slede?i na?in (Šema 2) u donje plodište (6) stavljam dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s nešto meda. Preko tog nastavka postavljam mati?nu rešetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg društva. Iznad postavljam polunastavak (2) gornjeg društva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg društva. Preko njega Snelgrovu ili ži?anu pregradu, a iznad nje plodište (5) gornjeg društva s dva okvira otvorenog legla i maticom i tu stresem sve mlade p?ele gornjeg društva. Na Snelgrovoj ili ži?anoj pregradi zatvorim leto koje usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade p?ele. ?esto mi na predavanjima postavljaju pitanje zašto radije stavljam ži?anu pregradu, odnosno nekad mati?nu rešetku. Odgovor je: izletnice gornjeg društva, ako je stavljena ži?ana pregrada, radije ostaju u nastvku 1 i tu skladište nektar, jer ose?aju miris svoje gornje matice. Zna?i, raspored p?ela u košnici je pravilniji. Ako stavim mati?nu rešetku onda postaje klasi?no dvomati?no društvo, stim što matice ostaju jedna dole, a druga gore, a izme?u zajedni?ko medište. Sa ovakvim sistemom p?elarenja sa ži?anom mrežom ili mati?nom rešetkom fakti?ki prestavlja kombinacija izme?u DVOMATI?NOG sistema p?elarenja i DVOJNOG sistema,    što se ja i razlikujem od G-na Velep?elara Ivana Venera koji isklju?ivo p?elari dvojnim društvima razdvojenim

Šema 3

Snelgrovom pregradom. Pošto gornje društvo ostaje bez izletnica kod p?elarenja sa snelgrovom ili ži?anom pregradom, tu postavim i ram – hranilicu sa še?erno-mednom poga?om, da stimuliše maticu na polaganje jaja, a kada stavljam Mati?nu rešetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje društvo razvije i dobije izletnice, na gornje leto postavim sakuplja? polena, a ispod poklopne daske mrežu za sakupljanje propolisa.

Ako se pokaže da je paša izuzetno dobra, iskoristim donje društvo za proizvodnju voska tako što dodajem novi nastavak (7) sa satnim osnovama, s tim da naizmeni?no izmešam ramove s nastavcima (3 i 1) i to, ram s medom, ram sa satnom osnovom (Šema 3) U nastavku 3, može da se proizvodi i mati?nu mle? sa 80 plasti?nih mati?njaka (Vidi ta?ku 11 kod Dodatnih delova u II tehnologiji) u koje se presa?uju dvodnevne larve i svakih 48 do 60 ?asova, može da se izvadi 20 – 25 grama mati?nog mle?a od jedne košnice.

            Kad ovako pripremim pčelinja društva pre bagremove paše i za vreme Bagremove paše isključen je svaki rojidbeni nagon za narednih 20-30 dana, a prinos svih pčelinjih proizvoda ukoliko želimo i znamo da proizvodimo, je odličan za vreme bagremove paše, a i narednih paša.
PROIZVODNJA MATICA

Istovremeno s pripremom društva za bagremovu pašu pripremam i Rošfusove oplodnjake za proizvodnju matica. Završetkom bagremove paše imam oplo?ene matice, od kojih formiram nukleuse sa po ?etiri, pet ili šest okvira. Mlade p?ele koristim iz normalnih društava, a to su one p?ele koje prave bradu na rešetkastoj podnja?i. Isto tako iz normalnih društava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez biološke štete po društvo i prinosu p?elinjih proizvoda. Biološki je opravdano da se od jednog jakog društva napravi jedan roj, odnosno nukleus. Posle suncokretove paše sre?ujem društva za narednu godinu, s tim da prvo obavim tehnološko-biološko suzbijanje varoe.  Ovom metodom oslobodim p?elinja društva od varoe 85 % i ispunjavam 8. zahtev – da pčelinja društva budu zdrava.

Šema 4 i 5

Zatim spajam dva društva, gde ostavim da same pčele odaberu bolju maticu. Moja iskustva pokazuju da u 80 odsto slučajeva odaberu mladu, a u 20 odsto staru maticu. Time sam ispunio zahtev 1 i 2. Zahtev 3 ispunjavam od 15. avgusta do 15. septembra. U drugoj polovini septembra pčelinje društvo izgleda kao na Šemi 5, s tim da kasnije odozgo dodam novopripremljeno društvo i ponovo sam došao na početak.

Od 1988 god. u sistem mog pčelarenja uvodim KOMBINIRANU METODU PČELARENJA SA LR. KOŠNICOM koja metoda detalno će biti obrađena i opisana kao ČETVRTA MOJA TEHNOLOGIJA..