Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KOŠNICOM

Mr Naum Bandžov       Imajući u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl. 1) zazimljavanje pčelinjeg društva sam vršio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pčelinje klube formira u gornjem nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14 o  C (bolje je ukoliko je veća), tada sam vršio prvi letimični pregled. Kad kažem letimični to znači da mora trajati što kraće, odnosno ne duže od par minuta. Pregled uopšte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o C i nesme biti čest, zato što svaki pregled uznemirava pčele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim

Mr Naum Bandžov        pregledom ustanovljavao sam sledeće:

- Dali pčelinje društvo ima maticu

- Kakvo je stanje pčelinjeg legla

- Kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla (za nešto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pčelare)

- Kolike su zalihe hrane

- Jačinu pčelinjeg društva (koliko ulica pčele pokrivaju)

- Stanje podnjače (koliko ima mrtvih pčela i ostatke voska od voštanih poklopaca)

Sl. 1 (Prirodno zimsko klube)

Da li pčelinje društvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam činio tako što izvadim prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobio više prostora za manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neću oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale okvire pomerao sam dok ne naiđem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znači jaja, larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to naiđem, tada sam bio siguran da matica postoji.

Čim vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno stanje pčela i legla. Ako saće i satonoše su čiste, bez tamnih ili žuto smeđih mrlja i ako su larve sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnošću sam smatrao da je pčelinje društvo zdravo.

Zalihe hrane na početku marta nisam dozvoljavao da padne ispod 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo u pčelarstvu koje sam ga pročitao u literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak).

Jačinu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju. Sredinom marta jačinu društva sam klasirao tako, da jako društvo treba da zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica sa pčelama ili još manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imala su od 4 – 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je više ili manje od navedenog broja okvira sa leglom.

Obično sam kod ovog pregleda čistio podnjače od ostatka mrtvih pčela i ostatka voska od voštanih poklopaca koje pčele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pčele su same to radile, odnosno čistile. Što je društvo bilo jaće to su lakše i brže radili. Sigurno je da takvo čiščenje, prilično je opterećivalo pčele i to naročito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pčela a društvo slabije. Ako to čišćenje podnjače nisam uradio u februaru, što je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda.

Ko ima pokretne podnjače na bilo koji tip košnice, to može učiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko pčelar ima rezervnih podnjača. Prilikom zamene podnjače treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pčelarskim nožem izvađene podnjače pre nego što ih ponovo stavimo na drugu košnicu. Sve što se nalazi na podnjačama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pčele boluju od neke bolesti – nozeme ili drugih bolesti odraslih pčela, onda „zimske gubitke“ pčela koje se nalaze na podnjači, šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih pčela sa svake podnjače stavljamo u posebne papirnate kesice i napišemo broj košnice i prema utvrđenim pravilima šaljemo na analizu.

Sve što sam primećivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton društva koji se nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju beležnicu gde sam crtao i šemu.

Šeme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pčelinja društva i ne važe za pčelinja društva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pčelinja društva, a tada na mom pčelinjaku bilo ih je svakakvih. Radeći tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, što je bilo preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje išlo uzlaznom linjom.

Kako sam sanirao problematična društava

Pčelinja društva koja sam hitno sanirao, su ona društva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imale lažne matice, kao i ona društva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako nađemo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom.

U sva ova tri slučaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oplođene matice u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim društvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i matične rešetke, stim da nukleus ili slabo društvo sam uzvek stavljao iznad društva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima.

Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva načina prihrane.

a) Kada su temperature bile, naročito noću prilično niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vršio čvrstom hranom (šećerno-mednim ili čisto šećernim mekšim pogačama) ili sam dodavao okvire sa medom od društava koja su stradala tokom zime zbog mojih grešaka.

b) Kada su dnevne i noćne temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tečnom hranom t. j. šećernim sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 1 – 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3 – 4 puta, odnosno dok ne popune bioločki minimum zaliha od 10 kilograma.

Ovakav način prihrane zove se prihranjivanje iz nužde jer time sprečavamo pčelinje društvo da gladuje i štedi. Vakvim načinom ishrane (ne kažem stimulativne prihrane) terao sam pčelinje društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše.

Pčelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato što pri uzimljavanju dobar pčelar to i ne dozvoli i on osigura 18 – 25 kgr. kvalitetne hrane po košnici i u proleće će imati jaka društva, a problema sve manje. U proleće sa problemima se sreću samo čuvari košnica sa pčelama koji ne poznaju biološke zakonitosti socijalnog društva-bića gde na zemaljskoj kugli, pored PČELINJA DRUŠTVA, spadaju još i mravi, termiti i LJUDI.

Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podražajno, odnosno špekulativno sa malim količinama šećernog sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporučuju, ja nisam primenjivao jer mi se PČELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz čisto ekonomsko – profitabilnih razloga

U toku marta pojačavao sam utopljavajući materijal kod slabijih društava jer sam vodio računa da u košnicama funkcioniše ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio računa, pošto pčelama najviše smeta vlaga, da u košnici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) početkom marta odomaćivalo se i bila polemika u pčelarskim časopisima takozvano posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogače na satonošama i nakon pojedene pogače, nisam skidao plastičnu foliju nego sam je ostavljao preko satonoša sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naročito potrebno izvršiti slabijim društvima, jer ako je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35O C. Pčele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju trošiti i veće kiločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi.

Krajem marta kada je vreme prilično otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pčelinjih zajednica, posebno one koje sam ranije na bilo koji način sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20C) svi pregledi su duže trajali, pa time moje posmatranje i zapažanje bilo temeljitije. Bez obzira, što pregled je bio temeljitiji, ne znači time da bez razloga i bez naročite potrebe produžavao vreme pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvršim prvo proširenje legla kod slabijih društava i to samo sa okvirima sa medom i izgrađenim saćem koje sam kod slabijih društava stavljao između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta.

Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno saće,pretežno sa trutovskim čelijama u gornjem delu, ispod satonoše, a to je bilo zbog horizontalnog užičavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgrađeno saće kako bi matica mogla razviti pravilno leglo.

U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre paše (nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska, a u martu mesecu njih još nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50% mladih pčela u odnosu na stare u pčelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada počinje nagli razvoj pčelinje zajednice kod Apis mellifera carnice.

   

Slika 2                                           Slika 3                                                       Slika 4

            Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pčelinjaku, jer su pčelama za razvoj legla potrebne velike količine vode. Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pčelinjaku, veliki broj pčela u potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastičnih boca od koca cole okrenute naopačke sa sunđerom na otvoru okačene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno pojilo na pčelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Sl. 2) treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga napustaju i traže nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati.

Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, početkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom broju, i u njih uvlačio žicu horizontalno i pomoću žvrka sam stavljao saće. (Sl. 3) Prvo za bušenje straničnih letvica sam koristio obično šilo, pa spravu za bušenje letvica i na kraju iz Nemačke sam kupio specjalnu spravicu za bušenje letvica i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako žicu bolje zatezao. Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi.

Tako sam radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM, kojeg sam dobio od G-na Venera, počeo da pravim armirano saće pomoću Električnog žvrka. (Sl. 4)