Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Kod ovako pripremljenih jakih pčelinjih društava, leglo sa pojavljuje već krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda početkom februara. Najbolja stimulacija jakog društva za brže i dobro razvijanje je dovoljna količina dobre hrane (20 – 25 kg meda i minimum 1780 cm2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog praha garantuje da gubitak pčela preko zime ne bude veći od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo razvijeno i da preovlađuju mlade novoizležene pčele. U ovom periodu se zaokružuje potrebna biološka celina 2 : 1 u korist kućnih mladih pčela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone, rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i održava potreban minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj žlezdi koje luče matični mleč i vosak. Ova dva pčelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih količina meda su najvažniji za rađanje podmladka. Ako se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pčelinjem društvu počinje instiktivna štednja, čime se narušava metabolizam, društvo se slabije razvija, a to znači da mlade pčele proizvode manje matičnog mleča (potrobnog svim larvama prva tri dana) i voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i društvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom želimo.

Ovo navodim jer želim da pčelarima usmerim pažnju na važnost biologije pčelinjeg društva, koja je jako važan momenat zbog određivanja vremena za proširivanje prostora u košnici. Pčelar mora sam da oseti i tako odredi kada to proširenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proširenje legla sa ramovima sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama, može da izazove prehlađivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako kašnjenje će se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno važno ako je pčelar sa svojim košnicama smešten u oblastima sa dobrim pašnim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku vrlo zadovoljan) Cvetanje voća i rana livadska paša u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na razvoj i jačanje društva.

To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vrši proširivanje odnosno dodavanje jednog polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crtež 6) To se radi na sledeći način:

Crtež 6              Crtež 7                 Crtež 8          Crtež 9           Crtež 10          Crtež 11

Na podnjaču se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodište 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodišta sa dosta hrane. U nastavak 4 pored izgrađenog saća, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili biološki nagon mladih pčela koje izlučuju vosak. Ako se uspe (ako vremenski uslovi dozvole) da se u nastavak 4 iz plodišta 2 stavi dva rama sa zatvorenim leglom, učinili smo mnogo. Sa ovim proširenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor. Ovaj prostor je potreban za smeštaj viška mladih pčela koji vrše pripremu, odnosno čiste izgrađeno saće da bi matica počela da nosi jaja, a takođe taj prostor služi da prerađeni nektar pčele skladiraju u medište. Sa dva rama izgrađenog saća koji su stavljeni u plodište 2, omogućavam veći pristup kiseonika u leglo, a time se smanjuje angažovanje mladih pčela koje ventiliraju i troše veliku količinu nektara. Polunastavak 1 sa medom se stavlja najvišlje da bi zadovoljio instikt pčela da hranu skladiraju iznad legla.

U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popraviće se mikroklima i pčele će ga sa zadovoljstvom popunjavati s medom iz  polumedišta 3 i plodišta 2, gde ga nose izletnice i tako će oslobođati prostor matici za nošenje jaja. Leglo u plodištu (2) dolazi do same satonoše. Plodište 2, koje ima 60000 ćelija (10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji biološki maksimum, čak i najplodnije matice koja dnevno nosi 2000 – 2500 jaja. Ako znamo da biološki ciklus razvoja pčele radilice traje 21 dan, to znači da nam je potrebno od 42000 do 52000 ćelija, što je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3 koji je ispod plodišta i koji služi za smeštaj sveže donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se matica

popne u nastavak 4, a dešava se, nemam ništa protiv.

Ova operacija je obično jedinstvena operacija kod pčelinjih društava pre bagrema. Ovako se pripremaju pčelinja društva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pčelarenje sa visokom tehnologijom na boljem pašnom području sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme društva za bagremovu pašu, pripremam i odgajivačko društvo za odgoj matica.                                                                                                                       

 ODGAJIVAČKO DRUŠTVO PO SISTEMU BRADER -ADAMOVE - METODE

            Odgajivačko društvo pripremam na sledeći način: Odabirem jedno srednje pčelinje društvo koje je na dva LR nastavka. Plodište svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom zajedno sa pčelama i ostalih šest  ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez pčela su iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavljam matičnu rešetku i jednu novinska hartiju, pa preko toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih košnica zajedno sa pčelama bez matice. U ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga čuvam preko zime na temperaturi dubokog zamrzavanja (ko nema ovakve ramove može da doda dva rama sa polenom iz drugih košnica), kao deseti ram dodajem RAM-HRANILICU sa medno šećernom pogočom. Ovu košnicu (odgajivačko društvo) ga pokrijem KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno „SUPER“ društvo koje treba da gradi matičnjake ima 17 ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno šećernom pogačom. Pored ovoga, svaki treći dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razređenog u vodi u odnosu 1:1.

Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvučeni matičnjaci uništim na taj način što sa svakog rama prethodno otresem pčele da ne bi slučajno ostao neki matičnjak. U donjem nastavku, gde se nalazi matica, društvo se zbog velikog broja pčela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostiže najoptimalnije stanje za izgradnju matičnjaka.

Petnaestog dana vršim poslednje primreme odgajivačkog društva koje će graditi matičnjake. Za svaki slučaj gornji nastavak pregledam još jedanput da ne bi ostao još neki matičnjak. Zatim taj gornji nastavak postavim ga na novu podnjaču koju je postavim pored odgajivačkog društva. Donji nastavak sa maticom premestim nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjaču sa gornjim nastavkom. Zatim pronađem maticu i privremeno taj ram ostavim sa strane. Pčele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto košnice-nastavka koji se nalazi na starom mestu (odgajivačko društvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim leglom vraćam u košnice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije košnice na pčelinjaku. Nastavak gde se nalazi matica, sa tri rama sa leglom i pčelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pčelinjaku.

Društvo koje treba da gradi matičnjake sada ima veliki broj pčela skupljačica nektara i ogroman broj mladih pčela, kao i hrane u izobilju. Ovo „SUPER“ društvo u jako razvijenom stanju roidbenog nagona, bez matice, bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presađene larve uzete od       

odabranog društva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izražen nagon nošenja nektara i polena i koje je po prirodi mirno. Iz odgajivačkog društva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova sa polenovim prahom napravim mesto gde ću staviti ram sa veštačkim matičnjacima dali po Jenterovim ili Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se društvo smiri, odnosno u popodnevnim satima.

Presađivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastične matičnjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presađenim larvama po Dulitlovom načinu stavim (60 – 80 matičnjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAČKOM DRUŠTVU ne postoji mogućnost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 časova ili presađene larve po Dulitlovim načinom ne starije od 20 časova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajućim matičnim mlečom, kao što je slučaj kod drugih metoda.

Prihranjivanje razređenim medom u vodi u količini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledećih šest dana, dok se matičnjaci ne zatvore. U popodnevnim časovima jedanaestog dana od presađivanja larvi matičnjaci se dodaju u ROŠFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama.

Rošfusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 društava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu dovoljno razvila za proizvodnju pčelinjih proizvoda. Na podnjaču se postavlja Rošfusova rešetka, pa na nju Rošfusov nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na četiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da može da primi medno-šećernu pogaču.

Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matičnjake i izvršim kratak i brz pregled kako bi video da nije neka matica falična, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana treba da budu oplođene i da počnu da nose jaja. Ukoliko matica nije oplođena ili je nestala, stavlja se novi matičnjak. Prva partija matica obično se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znači da u vreme bagremove paše počinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha, voska i veštačkih rojeva. (RAD SA ROŠFUSOVIM OPLODNJACIMA posebno je obrađen u ovoj skripti)

 BAGREMOVA PAŠA

Na tri do pet dana pre bagremove paše dodajem još jedan nastavak 5 popunjen mladim izgrađenim saćem, a između tih ramova može da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenično postavljeni. Taj nastavak 5 postavlja se iznad matične rešetke iznad plodišta 2.

Kod ove operacije, sa biološkog gledišta kao i za veće prinose, neophodno je potrebno da pčelar iz plodišta (2) izvadi dva do tri a možda i četiri rama sa pretežno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5. Za vreme bagremove paše jednom dobro razvijenom društvu potrebna su dva do tri medišna nastavka, a to se dobija sa postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskorištenje bagremove paše (naravno uz dobro i vlažno vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj paši ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obično proizvodim matičnu mleč sa posebnim ramom sa 70 – 80 plastičnih matičnjaka koga postavim u medištu 4.

Ako je paša izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem još jedan nastavak 6 (Crtež 8) sa satnim osnovama iznad matične rešetke i maksimalno iskoristim biološki nagon mladih pčela za proizvodnju voska, ali tako što ramove sa satnim osnovama naizmanično pomešam sa ramovima iz nastavka 5. Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pčele na izgradnju voska i time sprečavam rojidbeni nagon.

Radi svake sigurnosti da ne bi slučajno došlo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do četiri rama sa zatvorenim leglom iz plodišta 2 u nastavak – medište 6, a mesto ramove sa leglom koje sam izvadio iz plodišta 2 stavljam ramove sa mladim izgrađenim saćem. Suština svih operacija koje sam uradio do završetka bagremove paše je bila u tome da u društvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pčele da ne bi krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da dođe do pojavljivanja matičnjaka, a to kontrolišem po izletu i doletu pčela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodišta sa donje strane. Ovako pripremljena pčelinja društva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60  kg. nektara, ako pašne i vremenske prilike dozvoljavaju. U slučaju pojavljivanja roidbeni nagom pomoću Rošfusovog sistema sprečavam roidbeni nagon u roku od 24 časa i unos nektara se vraća kao i kod ostalih društava.

POSTUPAK ZA SPREČAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crtež 9)

        Plodište 2 i polunastavak 3 (crtež 7 ili 8) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1 (Vidi crtež 8) i nastavak-medište 5 ili 6 sa Crteža 7 ili 8 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa crteža 7 ili 8 dobija novu oznaku plodište broj 2. (Vidi Crtež 9) U plodištu 2 (Crtež 7 ili 8) obavezno tražim maticu koju brzo je pronalazim jer je obeležena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema matičnjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodište 2 (Crtež 9) mesto jednog rama. Na taj nastavak stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju medišta 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodišta 2 sa crteža 7 ili 8. Iznad polunastavka 3 stavljam Rošfusova pregrada (RP) pa Rošfusov nastavak – telo 7 (RT). U svaki od četiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matičnjacima iz plodišta 2 i po jedan ram sa medom iz nastavka 5 ili 4, time što mesto njih stavljam ostala četiri rama sa leglom iz plodišta 2. Za 24 časa gubi se roidbeni nagon i društvo normalno počinje da radi na medu, a u Rušfusovom telu proizvode se matice. Obično se oplode tri a retko sve četiri matice ali se i to dešava. U ovakvoj roidbenoj košnici vrši se veštačko rojenje sa prirodnim matičnjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove paše.

 UVOĐENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUŠTVA (Crtež 10)

Po završetku bagremove paše oduzimaju se medišta, obično 4 i 5 a u dobrim godinama i 6 (crtež 8), izvrcaju se, a posle toga vrši se priprema za uvođenje nove matice, odnosno vrši se veštačko rojenje, sa ciljem da se zadovolji biološki nagon za rojenjem. To se radi na sledeći način (Vidi crtež 10):

Na podnjaču se prvo stavlja polunastavak 1 sa crteža 7 ili 8 sa nešto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se stavlja nastavak – plodište 4. Iz plodišta 2 ( iz Crteža 7 ili 8) uzimaju se tri do četiri rama sa leglom (pretežno otvoreno) zajedno sa starom maticom koja se posebno traži i stavlja se u nastavak – plodište 4, i dopunjava se sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi pčodište 2 sa crteža 7 ili 8, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa pretežno

zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodište 2 (Crtež 10) u kavezu stavljam mladu oplođenu maticu, a preko matične rešetke (MR), stavljam polunastavak 3 koji je i do sada pripadao tom društvu, a nalazio se na podnjači crteža 6 ili 8. Matična rešetka se ovde postavlja sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima.

U donje društvo gde je stara matica, pretežno ostaju sve pčele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crtež 7 ili 8) i sve izletnice koje se vraćaju sa paše na svoje staro donje leto. Pošto u plodištu 2 ima pretežno zatvoreno leglo, brzo će se pojaviti i mlade pčele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodišta 2. iz crteša 7 ili 8 Donje društvo, sa polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom količinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima dosta, stara matica povešće društvo u intenzivni razvoj.

Gornje plodište 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa pretežno zatvorenim leglom i sve mlade pčele, i to predstavlja idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj kavez. Ja koristim Jenterov plastični kavez za matičnjake, koji se odozgo zatvaraju sa žutim držačima, na osnovi za matičnjake u koje se stavlja pogača. Ovako pripremljeni kavez se pričvršćuje između ramova i pčela. Za jedan  do dva dana kad pojedu pogaču, pčele će osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada matica posle malog stresa brzo počinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pčele postaju izletnice, a od pretežno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvešće se kućne pčele, čime brzo zadovoljavam biološku celinu i društvo će se lepo razvijati. U slučaju da se pri izvođenju spomenute tehnološke operacije veštačkog rojenja naiđe na neko društvo koje ima povučene prirodne matičnjake vršim  tehnološku operaciju koja je opisana na crtežu 9.

SLEDEĆE PAŠE

            Pre početka druge paše, košnice proširujem na taj način što se na donje plodište 4 (crtež 11) postavim matičnu rešetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgrađenim saćem. Na te nastavke umesto Snelgrove pregrade sada postavljam žičanu pregradu (ŽP), a na nju postavljam društvo koje se do sad nalazilo u gornjem položaju Crteža 10.

Istovremeno preko leta na žičanoj pregradi usmeravam pčele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg društva prelaze u medište 5 donjeg društva i nose nektar. Pčele izletnice iz gornjeg društva pošto osećaju miris svoje bivše svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crtež 11). Sada je donje društvo značajno pojačano i spremno za drugu i naredne paše, stim što, kada god je potrebno, usmeravam pčele izletnice iz gornjeg društva u donje.

Gornje društvo sa mladom maticom brzo se ojačava i mlade pčele iz tog društva izleću na leto sa suprotne strane. Pčelinje društvo koje je pripremljeno na ovakav način nije smanjilo svoju jačinu za donošenje nektara, već naprotiv ono je odlično društvo sa mogućnošću donošenja velikih količina nektara (ako pašne i vremenske prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medišta 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo mesto, može a ne mora u zavisnonsti od pašnih i vremenskih prilika, kao i od jačine društva, stavljam jedan ili dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgrađenim saćem koje je namenjeno za prihvat pčela iz donjeg durštva i smeštaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl.

Tehnološka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crtežu 12. Polunastavak 1 i plodište 4 ostavljam ih na istom mestu, na podnjači. Iznad plodišta 4 stavljam matičnu rešetku (MR), a na nju jedan nastavak (5) sa izgrađenim saćem, a na njega žičanu pregradu (ŽP). Na tu žičanu pregradu postavljam gornje društvo sa natavkom 2, matičnom rešetkom i polunastavkom 3. U ovakvom položaju iskorišćava se i suncokretova paša. Ukoliko je paša bila dobra medište broj 5 iz donjeg društva i polunastavak 3 iz gornjeg društva idu na centrifugiranje.

Posle suncokretove paše vršim tehnološku operaciju, kojom pripremam društva za zazimljavanje prema crtežu 13.

Crtež 12               Crtež 13          Crtež 14                   Crtež 15                Crtež 16

Na podnjaču prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodište 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega preko matične reštke prazni nastavak 5. Mesto žičane pregrade (ŽP) sada stavljam matičnu rešetku, a na nju donje plodište 4 sa starom maticom. Iznad druge matične rešetke stavim natavak 5 sa  ram-hranilicom, a u njoj pogača od oko 3 kg.Pogača u ovom periodu služi kao stimulacija za obe matice da ne bi došlo do smanjenja nošenja jaja zbog obično sušnog perioda. Sada sam praktično oba društva spojio u jedno klasično dvomatično društvo razdvojeno matičnim rešetkama. Tako ga ostavljam da još jedno određeno vreme obe matice nose jaja i jačaju društvo sa mladim pčelama koje ću ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade šećerni sirup. Na  suncokretovoj paši izletnice se smanjuju.       Posle ovoga dolazi pretposledna operacija (Vidi crtež 14) kada praktično spajam dva društva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer za to nema potrebe. Ovo društvo se ponaša kao društvo kada se vrši tiha zamena matica sa majkom (starom maticom) i ćerkom (mladom maticom). Ovo društvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pčele radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba društva ostavljam mogućnost pčelama da same odaberu maticu sa kojom će prezimiti. Ova tehnološka operacija je biološki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% slučajeva ostaje mlada matica, a u 20% slučajeva ostaje stara matica

U ovakvom obliku pčelinje društvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogačom a druga služi za dodavanje sirupa, ( crtež 15).

Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja može da primi do 2 kg hrane (crtež 16). i tako zazimim Pčelinja društva.