Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

EKOLOŠKO-BIOLOŠKA KOMBINOVANA METODA PČELARENJA DVOJNIM DRUŠTVIMA U LR KOŠNICI

        U zborniku referata Jugoslovenskog skupa o pčelarstvu sa međunarodnim učešćem koji se održao u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. juna 1994., u mom referatu: „Uspešno biološko-tehnološko suzbijanje varoe u pčelarenju dvojnim društvima“, naveo sam moje razlike u odnosu na originalnu Venerovu Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima. Mislim da je dobro da ih sada navedem za naše čitaoce-pčelare koje su to razlike, sa ciljem da bolje shvate i eventualno primene moju Ekološko-Biološku Kombiniranu metodu pčelarenja dvojnim društvima.

Razlike su sledeće:

1. Umesto Snelgrove pregrade sa otvorom 10 x 10 cm, sa duplom mrežom (razmera 2 – 3 mm), koja služi za odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja u određenim periodima koristim žičanu pregradu preko celog otvora LR-ovog sprata sa razmerom rupica od 2 – 3 mm, s time što imam napravljen ulaz za usmeravanje pčela gore i dole i sa zadnje strane.

2. Pri uzimljavanju pčelinjih društava, polunastavak koji sam uveo u sistem pčelarenja još 1975. godine, nalazi se isključivo ispod desetoramnog LR nastavka, a u vreme sezone jedan ili dva polunastavka se nalaze iznad matične rešetke u medišnom delu, zavisno od pčelarske godine (slaba, normalna ili dobra),

3. Obavezno u prvoj polovini avgusta kada pristupam pripremi za uzimljavanje pčelinjih društava, donja matica je stara jednu do dve godine, u zavisnosti koja je ostala pri prošlogodišnjem spajanju dva društva, a gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan do dva meseca,

4. Metoda koji opisujem je izvodljiva samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih) i odgovara amaterima, a ne profesinalcima koji pčelare sa većim brojem košnica (ponekad je u amaterskom pčelarenju obavezno intervenisati sa ramom u interesu bioloških zakona u pčelinjem društvu za dobijanje većih prinosa pčelinjih proizvoda.

U pomenutoj kombinovanoj metodi G-din Vener je prihvatio neka moja viđenja i operacije koja imaju bioločku opravdanost, a nešto sam i ja prihvatio od njegovih profesionalnih tehnoloških viđenja i operacija. Ovo uzajamno dopunjavanje sigurno je doprinelo da kvalitet pčelarenja LR košnicom bude na višem nivou od prethodnih. U pčelarskoj nauci timski projekti uvek daju bolje rezultate od pojedinačnih. (ovo se potvrdilo i u timskom projektu Nove tehnološko-biološko-preventivno genetske metode za suzbijanje Američke truleži legla, objavljene u Makedonskom časopisu Melitagora br 7-8/97, str 241-246,  Niška Matica br. 10, 11, 12, i 13/99, kao i u Poljoprivrednom kalendaru za 2000. godinu). Ova tema je obrađena na ovom sajtu kao ,,Nova metoda suzbijanja ATL ……,,

METODA KAO KRITIKA DOSADAŠNJIH METODA

Dosadašnji realni uslovi pčelarenja sa varoom i nekim drugim okolnostima (prskanje voća insekticidima, prskanje protiv komaraca i dr) idu na štetu brojnosti-jačini pčelinjeg društva, čime se narušava biološka celina u odnosu na mlade pčele prema starijima koji omer treba da bude 2 : 1 u korist mladih kućnih pčela, a time pčelinje društvo-organizam slabi i postaje podložan raznim bolestima (nozema, američka trulež, evropska trulež, krečno leglo i dr). Široko je prihvaćena metoda ojačavanja samo jednog pčelinjeg društva koje predstavlja najsavremeniju proizvodnu laboratoriju za pčelinje proizvode, na račun drugog ili trećeg pčelinjeg društva, koji postaju pomoćna (u savremenoj – najnovijoj tehnologiji za tako nešto ne postoji opravdanje). U Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivšim republikama postoje pčelari koji se deklarišu da pčelare sa 100, 200 i više košnica, a sele, odnosno pripremaju  samo 1/3 do najviše 1/2 za pašu, a ostatak ostavljaju na oporavak. Takvo rešenje napravljeno je iz potrebe ili ličnih iskustava i znanja pčelara t.j. nepoznavanja boljih rešenja za stvaranje vrlo jakih društava idobijanja većih prinosa. Ovakvo pčelarenje i nije tako loše, ali ima mnogo slabosti, a to su što:

- traži više od dvostrukog ulaganja u kupovini košnica

- više rada i žrtvovanja pčelara

- pri pojačavanju proizvodnih društava leglom, narušava se prirodna biološka celina društva i potstiče ih prirodnom rojenju, što za pčelara pretstavlja nepopularno krajnje rešenje, a rezultat toga je šteta u količini pčelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena, a znamo, da je VREME NOVAC.

              Za prevazilaženje ovih nedostataka, koji su jako bitni za pčelara, a u potrazi za boljim rešenjima, 1988 god. kada sam počeo istraživanja za DOKTORAT na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju na katedri Pčelarstvo kod Prof. Dr Bogoljuba Konstantinoviće koji je vodio tu katedru u nedostatku pčelarskih kadrova iz Makedonije uveo sam  ovu EKOLOŠKO-BIOLOŠKI kombinirani sistem  pčelarenja dvojnim društvima, sa ciljem da smanjim ukupne investicije, rad i da sprečim prirodni roidbeni nagon što je osnovni preduslov za dobijanje viskoih prinosa. Isto tako se uštedi dosta vremena, što mi omogućavalo da učestvovanjem na raznim predavanjima, simpozijumima i kongresima kao i više vremena za privatne poslove, za porodicu i sl. jer ne smemo biti žrtve samo pčelama i pčelarstvu.

ŠEMA 1 i 2

 

Sada sa ovom metodom pčelarenja dobijam još jednu veliku pogodnost, a to je ušteda u hrani i povećanje proizvodnje za 15-20 kg. Ako sam do sada za uzimljavanje jednog dvojnog  društva (Vidi Šemu 1) pod jednim krovom za zimu ostavljao po 20 kg meda svakom društvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako, uzimljeno društvo upotrebljavam 25 kg hrane, a pri tome se ne gubi u prinosu pčelinjih proizvoda u narednoj godini već naprotiv dolazi do povećanja. Suština novog sistema je, da se pčele od jednog dvojnog društva sa dve matice zazimljuju sa jednom maticom, tako da se u društvu nalazi 30000 – 40000 pčela i 20 do 25 kgr. meda. (Vidi šemu 2)

 

EDUKACIJA USLOVLJAVA PRIMENU                                                 

Ovu Ekološko-Biološku kombinovanu metodu mogu da primene i isplativa je za sve pčelare koji žele da se edukuju preko pčelarskih knjiga, časopisa, poseta iskusnim pčelarima, izložbama, savetovanjima, raznim simpozijumima kao i boljom organizacijom u pčelarskim udruženjima ili društvima. Ulaganje u pčelarsku nauku i praksu nikada ne može da šteti. Štetu ili gubitnik će imati samo onaj ,,nazovi,, pčelar koji ne želi da se usavršava, odnosno ostaje da bude samo čuvar košnica sa pčelama. Pčelar koji misli da štedi na račun stručne literature neka proceni koliko svojim neznanjem izgubi u jednoj pčelarskoj godini u proizvodnji pčelinjih proizvoda ili gubitkom pčelinjih duštava.

Osnovna karakteristika ove metode je, da se stvarno radi sa proizvodnim košnicama i pčelar koji kaže da radi sa 50, 100 ili 200 košnica, da to stvarno radi sa toliko košnica, za razliku od onih koji je ne primenjuju i navodno pčelare sa 100-200 košnica, a ustvari na proizvodnju pčelinjih proizvoda (ne samo meda) rade samo sa 1/2 ili 1/4 od tog broja.

Opravdanost za ovu moju EKOLOŠKO-BIOLOŠKU kombinovanu metodu našao sam u lakoj zameni matica svake godine i uvođenje druge matice u košnicu posle bagremove paše, a da pri tome ne likvidiram postojeću maticu. U naredna tri meseca obe matice

ostvario sam moj cilj da pod jednim krovom i jednom podnjačom proizvodim sve pčelinje proizvode (med, polenov prah, propolis, vosak, matice, rojeve i pčela (Vidi sliku 1)

 

Crtez 1A (Vener 97 g.)

 

 

 

Crtez 1 (Vener 94)

 

Posle završetka aktivne pčelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener dvojna pčelinja društva, posle ubijanja gornje stare matice, svodio pčelinje društvo na jednu maticu u plodištu, prvo sa jednim polunastavkom iznad plodišta (Vidi crtež 1) koji je objavljen u časopisu ,,Pčelar,, br. 1/1995  str. 2 do 7,,. Nakon izmenjivanja iskustva sa mnom 1997 god. na svoj prethodni postojeći sistem uveo je drugi polunastavak kojeg ga 1997 god. stavljao ispod plodišta (crtež 1A iz “Pčelara” br 1/98

          Zbog toga što se moja Ekološko-Biološka kombinovana metoda u nečemu se razlikuje od Venerove, opisaću je onako kako je ja praktikujem.

Posle završetka aktivne pčelarske godine (druga polovina avgusta) pčelinje društvo svodim na jednu maticu u jednom plodišnom nastavku sa obavezno jednim polunastavakom koji se nalazi ispod plodišta (crtež 2)

 

                 Crtež 2                       Crtež 3                    Crtež 4           Crtež 5

Zbog čega to radim pokazuje slika prirodnog položaja jednog pčelinjeg društva sa dva LR nastavka gde vidimo da se pojavljuje višak praznog prostora u donjem nastavku (crtež 3). Pri sjedinjavanju samim pčelama ostavljam da odaberu koju će od dve matice zadržati. Moja istraživanja pokazuju da u oko 20% slučajeva ostaje stara matica od prethodne godine. Nemam ništa protiv toga, ukoliko su je pčele same odabrale. Ukoliko konstatujem u pripremnom periodu da nedostaje dovoljna količina hrane (20 – 25 kg) u drugoj polovini avgusta koristim kombinovanu zbeg hranilicu u koju može da stane 2-3 kg sirupa i jedna Ram hranilica u plodištu, ili koristim još jedan prazan sprat iznad društva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po   2,5 – 3 litre (crtež 4 i 5).

U jednoj se nalazi pogača koju sam pripremam, a druga se koristi za dodavanje sirupa, pri čemu cilj nije stimulativno prihranjivanje, već pravo prihranjivanje iz nužde, i to sa većim količinama sirupa zbog nadoknađivanja razlike u hrani do 25 kg. Najnovija napredna svetska pčelarska tehnologija preporučuje prihranu većim količinama hrane i što brže smeštanje u košnicu u ranijoj fazi (kraj avgusta). Ova preporuka ima opravdanje sa biološkog gledišta, za očuvanje mikroklime u pčelinjem društvu u slučalu hladnijeg septembra, kako ne bi matica smanjila nošenje jaja. Mikroklima u centru pčelinjeg društva gde se gaji podmladak (zimske pčele) u septembaru i oktobru gde noćne temperature, znaju da budu i ispod 10OC, jedino može da se očuva samo sa prisustvom dovoljne količine hrane (meda preko 20 kg i polena preko 1500 cm2). Ako obezbedimo gore spomenute zahteve, imaćemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu ćemo zadržati u maksimalnoj biološkoj mogućnosti za nošenje jaja, a sa time ću imati i veoma jako društvo i garanciju da će pčelinje društvo  rano (krajem januara) poćeti sa leglom i biće dovolno vremena da se maksimalno razvije i dobijemo maksimalne prinose pčelinjih proizvoda u sledećoj kalendarskoj (pčelarskoj) godini.

U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini meseca avgusta obavezno je potrebno intervenisati nekim od lekova za suzbijanje varoe, ili primeniti tehnološko-biološku metodu za suzbijanje varoe. Pčelar uz pomoć iskusnog pčelara neka se opredeli koju će metodu primeniti. (Pogledaj temu  MOGUČNOST SUZBIJANJE VARROE U ZATVORENOM LEGLU)

Vrskara Sl. 2

Što se tiče nekakve preventive protiv Američke truleži legla (ATL), ne radim i ne preporučujem nikakvu preventivu antibioticima ili hemoterapeuticima kod zdravih društava, kao što ne preporučuje ni Dr Vilson, autor masne pogače sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive za ATL zdravim društvima kao što preporučuju neki naši i strani “stručnjaci”, samo sakrivamo BOMBU koja može eksplodirati sledeće godine, kao što navodi i Edvard Alen (Melitagora br. 3/96). Ako neki pčelar dijagnostikuje AT u ovom periodu u košnici sa pokretnim saćem, preporučujem primenu brze tehnološko-biološko-preventivno-genetske metode koja ne predstavlja lečenje već suzbijanje ATL. (Ova tema obrađena je na ovom Sajtu kao ,,Nova metoda suzbijana ATL……,, Ako neko pčelari sa VRŠKARAMA (Sl. 2) i dijagnostikuje AT u tim vrškarama sa nepokretnim saćem, ne sme se preduzimati nikakvo lečenje ili suzbijanje, već treba postupiti po zakonu, odnosno spaliti.

Pčelari koji pčelare sa jednom maticom, često i pored velikog uloženog rada, pažnje, potrošenog vremena i uzimljavanja sa dovoljnom količinom hrane, nisu zadovoljni sa jačinom mnogih društava zimi, pa na proleće ta društva izlaze kao škart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune osam principa za uspešno pčelarenje – uzimljavanje (Vidi temu: Pravilno uzimljavanje pčelinjih društava je garancija za dobijanje visokih prinosa na ovom sajtu) kao i ako obezbede mirovanje u zimskom periodu, mogu sigurno da očekuju visoke prinose od svih uzimljenih pčelinjih društava čak i u srednjim godinama nektarenja.