Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

DRUGI MOJ SISTEM PČELARENJA LR KOŠNICOM – DVOMATIČNI

Mr NAUM BANDŽOV, bandzov@neobee.net

Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja, odnosno sa dve matice u toku cele pčelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 i 2). Zaslugu da dođem do ove tehnologije ima knjiga Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM PČELARENJA izdata od Zavoda za izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije – Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatični sistem pčelarenja sa pološkama i biološkim pogledom na pčelinje klube i

njegovo ponašanje tokom godine. Kada pčelar shvati taj biološki aspekt (fenomen), onda nije uopšte teško primeniti ga na bilo koji tip košnice. Ja sam taj njegov biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR košnicu sa jednakim 10 ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god. Langstrot-Rutova košnica interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omogučavaju da tehnologiju pčelarenja podignu na najviši nivo. Vrlo važno je da i naši poljoprivredni stručnjaci prihvate pčelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao oprašivač, s tim da edukacija o pčelarstvu treba da je podignu na viši nivo u odnosu na dosadašnje i današnje programe obrazovanja od srednjeg do najvišeg obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka Pčelu ne smeju je tretirati  Pčelu ne smeju je tretirati kao stoku

Slika 1                                       Slika 2

gde su je svrstili u sadašnje zakone o zdravstvenoj zaštiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u biološkom i zdravsvenom pogledu.

       Većina pčelara u našoj zemlji pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardnim delovima Langstrot-Rutove (LR) košnice: podnjača, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa običnom plastičnom hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pčelari savremenije, klasičnim dvomatičnim sistemom, a vrlo malo na savremen način po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da naše pčelarske proizvode plasiramo na svetsko tržište ne samo kao sirovinu, med u kantama,  nego treba da se trudimo da i ostale pčelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode.  Ja sam još 1970 god. u dvomatični sistem pčelarena počeo da uvodim dodatne pomoćne delove koje su mi omogučavale višu tehnologiju pčelarenja LR košnicom.U ovom članku želim da iznesem isključivo moja iskustva koja sam ih stekao u pčelarenju dvomatičnim sistemom, koristeći saznanja domačih i stranih naučnih stručnjaka i praktičara. Ovaj sistem – način pčelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pčelarenja sa jednom maticom. Pčelarenje dvomatičnim sistemom  kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do upisa na postdiplomske studije na Biološkom fakultetu – grupa pčelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr Krunića i prof. Dr Kulinčevića, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pčelarom – tehnologom ne samo u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom.

Dvomatični sistem pčelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan višak meda i ostalih pčelinjih proizvoda od svake košničine jedinice. Imajući u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je dokazao da jedno jako pčelinje društvo proizvede više meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatičnim načinom pčela­renja razvijam drustva kroz ceo pašni period koji nije kod nas dugačak, nego vrlo kratak i to samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem više pčelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem na viši nivo.Dvomatični sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim pčelinjim društvima, uglavnom da izbegnem veći trud i više zivog rada, kao što sam ga imao u radu sa slabim društvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem može, ali ne mora biti praktičan i rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogrešio i mislim dase može primeniti u svim regionima (Vojvodina i Makedonija)  Bilo kakav pokušaj primene dvomaticnog sistema pčelarenja, ili bilo koj drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savet bi bio da treba da počnu sa manjim brojem košnica, dok se ne uvere i ne dođu do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u način rada određenog naprednijeg ili savremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtevati godine eksperimetisanja, pošto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem koji ću ovde opisati namenjen je na manjim pčelinjacima od 50 do 100 košnica, iako to ne isključuje mogučnost primene i komercijalnom pčelaru koj pčelari i sa više od 200 košnica.   Primena ovog sistema, ne može se ostvariti i biti uspešan bez korišćenja DODATNIH DELOVA

DODATNI DELOVI

Za dobijanje svih pčelinjih proizvoda iz jedne košnice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na klasičnu LR košnicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu košnicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Važno je naglasiti da se pčelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj košnici, ne narušavaju se biološke zakonitosti u ponašanju pčelinjeg organizma – društva. Naprotiv, sa malim tehnološkim zahvatima stimuliše se na aktivniji rad, a time i na veći prinos pčelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo reč o proizvodnji meda, kako smatra preko 90% pčelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pčelinji proizvodi. Za mene je med sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pčelarstvu.

LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspešnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti pčelinjeg legla, kao što su varoa, američka kuga, krečno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom matice, pčele kao jedinke ili pčelinje društvo kao socijalno biće.

Prednost LR košnice je u lakom korišćenju dodatnih delova: rešetkaste podnjače, Rošfusovog nastavka, Rošfusove rešetke, Snelgrove pregrade, žičane pregrade, matične rešetke, sakupljača polena i perge, plastične mreže za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bežalice, plastičnih ili voštanih matičnjaka za proizvodnju matičnog mleča i matice,

Pored toga u sistemu pčelarenja sa jednom maticom, dvomatičnog sistema isključeno je svako rojenje, odnosno u svako doba možemo da intervenišemo i sprečimo rojidbeni nagon – najveći neprijatelj u amaterskom i profesionalnom pčelarstvu. Ako i dođe do rojidbenog nagona, korišćenjem Rošfusove rešetke i rošfusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pčelinje proizvode koje jedno pčelinje društvo može da da, od meda do svih drugih pčelinjih proizvoda: matice, rojeve, matičnog mleča, propolisa, polenovog praha i dr.

1. REŠETKASTA PODNJAČA Vrlo vašan dodatni deo LR košnice za savremeno pšelarstvo. Postavlja se iznad klasične podnjače, odnosno između nje i prvog nastavka. Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjačom stvara ispod pčelinjeg društva prazan prostor od oko 50 mm. štoobezbeđuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor – leto za ulazak većih količina vazduha,  kako u vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U određenom momentima višak mladih pčela koje teraju maticu na rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar košnice, a ne ispred leta i na određen način sprečavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa  te mlade pčele koje vise na letvicama lako se uzimaju. Zatim, sprečava se svaki vid grabeži zbog mračnog tunela i nemogućnosti direknog dolaska pčela grabljivica do meda. Pri stalnog postojanja ove rešetkaste podnjače na košnici i saće u donjem nastavku biva pravilnije izgrađeno. Istovremeno pčele ne grizu saće u donjim delovima rama donjeg nastavka.

       2.ROŠFUSOV NASTAVAK   je u stvari LR nastavak pregrađen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje služe za formiranje četiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vađenjem dve pregradne daske prva i treća, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rošfusovom rešetkom i poklopnim daskama za smeštaj medne pogače.

3. ROŠFUSOVA REŠETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa duplom matičnom rešetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka. Svaki oplodnjak – pregrada ima leto za izletanje pčela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na podnjači ili na vrhu proizvodne košnive, zavisno koju metodu ste savladali.

      4. SNELGROVA PREGRADA  služi za odvajanje dva društva u jednoj košnici, pod jednim krovom i jednom podnjačom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je za usmeravanje pčela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojačavanje osnovnog društva ili vrlo slabog društva sa izletnicima, zavisno koju radnju želimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10 x 10 cm. prekriven sa jednostrukom žičanom ili plastičnom mrežom promera 3 mm. Moja dugogodišnja praksa pokazala je da dupla mreža nije potrebna, jer između te dve mreže, moljci stvaraju njihovo leglo, a mišljenje koje vlada među pčelarima da će se pčele ubijati međusobno preko jednostruke mreže, nije tačna. U tome ja sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnološkom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam jednostruku Žičanu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pčela.

       5. ŽIČANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u tehnologiju L.R. košnicom, u jednom tehnološkom procesu ja  sam uveo i žičanu pregradu 1975 god. sa okcima veličine 3 mm preko cele površine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova žičana pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pčela izletnica na dole prema osnovnom društvu, ili na gore za pojačavanje slabijih nukleusa. (Vidi

       6. MATIČNA REŠETKA  je najvažniji deo u pčelarenju sa dve ili više matica. Savremena tehnologija ne može ni da se zamisli bez matičnih rešetki i to od jedne do tri. Pored toga što služi za odvajanje matica, koristi se i u proizvodnji matičnog mleča kod normalnih društava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje više vrsta i to: Žičane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporučujem žičanih, kroz ceo otvor LR nastavka sa drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastične štancovane različitih dimenzija i dr.

      7. SAKUPLJAČ POLENA I PERGE  služe za sakupljanje polenovog praha i vađenje perge iz ćelija u kojem su ga pčele stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve mogu uspešno da se koriste. Mogu biti na podnjači, na leto i sl.. Ja sam koristio i koristim skupljač polena koji se stavlja na podnjači sa večom fijokom, koja sa donje strane treba da ima žičanu mrežu zbog večeg prisustva vazduha, kako se ne bi u slučaju nešto dužeg stajanja, ne bi li se grudvice slepile ili umoljčale.

8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj tehnologiji pogotovo prilikom  sušnih godina za držanje medno-šećerne pogače, koja stimuliše maticu za aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pčelinjih društava sa tečnom hranom (sirupom) kada društvo gladuje i kada nema u košnici biološki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim tehnologijama gde se proizvode sve pčelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u košnici sa medno-polensku-šećernu pogaču. Ona se stavlja na jedan kraj plodišta umesto jednog rama.

 

      9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasične obične pregradne daske. Sam naziv kaže da ima zbeg zbog vrlo važne gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je uvek otvoren zbog brzog izlaska pčela kako bi se pročistile, da ne bi balegale po satonošama. Pčele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor same ga regulišu sa propolisom. Moja istraživanja pokazuju, bez obzira koliki je, pčele ga ostave najviše 1 do 2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor služi za stavljanje izolacionog materjala i čuvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) služi za davanje medno-polensko-šećernu pogaču u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme pašnih prilika kada izvadimo izolacioni materjal, zbeg služi (kada izvadimo jednu ili više pokretnih daščica – ima ih četiri) za bržeg isparenja vode iz nektara i bržeg skladiranja meda u medišta. Drugi deo sadrži hranilicu za dodavanje tečne hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pčelinjeg društva u proletnom razvoju ili za popunjavanje zimskih rezervi ukoliko pčelinje društvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.

    10. BEŽALICA, Ima ih raznih vrstai služe za isterivanje pčela iz medišta i time mnogo olakšavamo rad pčelara kod vrcanja meda. Ja bežalice stavljam pred veće ispod medišnog nastavka uoči dana kada želim da vrcam. Kada se Bežalica stavi, pčele koje su ostale u tom medištu, osečaju se kao društvo bez matice. Kroz otvore na sredini bežalice, pčele osećaju miris svoje matice koja se nalazi ispod i kroz osam otvora – tunela koje se nalaze sa strane, mlade pčele napuštaju medne ramove i prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 časova. Ako želim da pčele brže napuste medište, ja otvaram i pomočna leta koja se vide na slici i pčele, pogotovo izletnice odmah napuštaju medište.

      11. OBIČNI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA POSTAVLJANJE PLASTIČNIH ILI VOŠTANIH MATIČNJAKA,To prestavlja jedan normalan LR ram koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastičnih ili voštanih matičnjaka, ukupno oko 80 matičnjaka, koje služe za proizvodnju MATIČNOG MLEČA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim što se na takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 – 50 matičnjaka koji se stavljaju u odgajivačkom društvu.

         12. MREŽE ZA SAKUPLJANJE  PROPOLISA:  Mreže za sakupljanje propolisa takođe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to, prvo običnu mrežu, zatim plastičnu nemačku perforiranu plastičnu mrežu, a od 1994 god. kao najbolji specjalni trodelni bugarski skupljač propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple rešetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastična mreža sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate što na kraju knjige daću i određene recepte kako se prave.

13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA(vidi sl.1) Ko nema Rošfusove sisteme za proizvodnju veštačkih rojeva na samoj LR košnici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali okvirić sa mrežom promera 3 mm. i još jedan mali okvirić sa matičnom rešetkom, koje se menjaju zavisno šta želimo u tehnološkom procesu. Takođe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se može koristiti za razne tehnološke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog – jakog pčelinjeg društva. Svaka pregrada ima svoje leto.

         14. PČELARSKA VAGA,  Pčelarska vaga prestavlja neophodni dodatni deo na jednom pčelinjaku koji ima minimum 20 košnica, a sve potrebnija ukoliko ima više košnica. Ja je koristim višenamenski ali najosnovnije je da što manje puta otvaram i pregledam pčelinje društvo. Pored toga koristim je:

1. za tačno određivanje količine zimske hrane,

2. Potrošnja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta.

3. Unos nektara pogotovo za vreme pašnih perioda i

4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci.

Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajući uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i naprednog pčelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.

Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju

Dvomatično društvo sam pripremao u kasnu jesen tako što na jedno jako osnovno društvo sa 2 LR nastavaka, iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom žičanom mrešom od 3 cm. stavim drugo pomoćno društvo koje preko zime i u proleće koristeći toplotu od jaćeg osnovnog društva. (Vidi Sl. 2)Tako pripremljeno pčelinje društvo u proleće, brže se razvija.  Ovako zazimljena društva zimuju. U proleče, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proširenje donjeg društva sam radio kao i u mojoj prvoj tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.