Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

RADOVI U SEPTEMBRU

Mr Naum Bandžov

          Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pcelinje paše, pogotovo ako je avgust bio sušan. Bez razlike što obilne paše nema, pcele izlecu, donose polenov prah, vodu, pa i ponešto nektara i to toliko da ne bi trošile zalihe. U septembru još uvek cvetaju neke korovske biljke, bela detetlina, konjski bosiljak i sl. Sve ove biljke ne mogu znatnije popraviti stanje zimskih zaliha, ukoliko smo u avgustu izvrcali sav med. Zato je neophodno potrebno prihranjivati pcelinja društva sa vecim kolicinama šecernog sirupa kako bi dostigli svoj biološki minimum od oko 10 kg za normalan rad matice na polaganju jaja i ocuvanja mikroklime u ovim septembarskim nocima gde temperatura zna da se spusti i ispod 10OC, a znamo da nam je septembarsko leglo najpotrebnije. Sa ovim mesecom pocinje period „mirovanja“ za pcele, ako je pcelar obavio sve radove na pcelinjaku koje su predvicene za avgust. Medjutim, praksa pokazuje da mnogi pcelari prepuste niz radova iz avgusta za septembar. Zato je septembar krajnji mesec za popravak i korekciju.
            Kad je vec tako, onda u prvoj polovini septembra treba obratiti pažnju na završavanje zapocetih radova iz meseca avgusta, a narocito na:
1. Prihranjivanje pcelinjih društava
2. Obezbegjenje kvalitetnog saca i kvalitetne hrane u košnici
3. Pregled pcelinjih društava i otklanjanje nedostataka u košnici
4. Obavezno izvršiti zaštitu od bolesti koji nije ucinio u avgustu (varoa).
         Ovaj put necu opisivati svaku tacku posebno pošto je dosta receno u prethodnim mesecima, nego cu pokušati da nešto objasnim i akcenat stavim na one poslove koji su najvažniji. Pcelari treba da shvate važnost poslova u avgustu i septembru, jer tada pocinje pcelarska godina i od tih radova zavisice kako ce narednu pcelarsku sezonu pcelariti.
         Ne treba da zavara pcelare ukoliko septembar u nekim godinama ima vlage, topline i vegetaciju i da ce time imati dovoljno nektara. Pcelari moraju da shvate biološke zakonitosti pcelinjeg društva u septembru i koliko ono može maksimalno da da, i da ne možemo da tražimo ono što ne može da da. U septembru mesecu hteli mi ili ne pcelinje društvo se sve više smanjuje, nestaje broj pcela, jer stare pcele umiru u vecem broju nego što izlazi mladih pcela. Medni venci nad leglom povecavaju se i što dalje idemo u septembar, to se više uocava formiranje zimskog klubeta, koje narocito možemo opaziti u hladnim jutrima kad temperatura preko noci padne ispod 13OC.
          Ukoliko nismo završili sa prihranjivanjem u avgustu posle vrcanja meda, to možemo da ucinimo u prvoj polovini septembra sa vecim dozama šecernog sirupa (2-3 kg) kako bi popunili zalihe hrane za zimu. Koje su to kolicine, znamo, jer mnogo
                 Slika 1
puta smo o tome govorili. Važno je da te zalihe, do kraja septembra pcele prerade i pretvore disaharidni šecer u monosaharidni i smeste na mesto odmah iznad tadašnjeg legla i poklope voštanim poklopcem. Nepreragjen i nepoklopljen sirup pokvarice se pre ili kasnije (ukiseliti) i postati neupotrebljiv odnosno opasan za prehranu pcela.   Ako uzmemo da normalno zazimljeno pcelinje društvo u septembru broji od 20.000-30.000 pcela i da pokriva 8-10 okvira LR velicine, onda ce one do polovine zimskog perioda, a to je kraj januara, kad matica obicno zaleže prva jaja potrošiti oko 5-6 kg hrane. Smatra se da ce u tom periodu takvo društvo izgubiti 3.000-5.000 pcela, što zavisi da li je pcelinje društvo ušlo u zimu sa više ili manje starih pcela. Te pcele necemo naci na podnjaci, jer se one vecinom izgube prilikom procisnih letova u vremenu oktobar, novembar i decembar. Ono mrtvih pcela što nadjemo na podnjaci u prolece prilikom cišcenja, predstavlja zimske gubitke pcela od prave zime (decembar, januar i februar), a krecu se od 100 do 1000 pa i više. Poznato je da pred kraj zimovanja pcelinje društvo ima okvirno oko 2-3 ulice manje pcela, nego što je imalo prilikom uzimljenja. Potrošnja hrane u zimskom periodu izgleda ovako prema raznim autorima.
 Na osnovu ove tabele možemo zakljuciti da je za prezimljavanje, za period oktobar-mart dovoljno 10-12 kg meda. Kad na ovo dodamo i naucni biološki minimum od oko 8-10 kg meda koji uvek mora biti u košnici pogotovu u martu i aprilu mesecu za normalan stimulans matici da se normalno razvija, ispada da je potrebno jednom pcelinjem društvu normalne jacine 18-22 kg meda za uspešno prezimljavanje i dobar razvoj u prolece.
        Nakon popunjavanja zimskih zaliha na 6-8 kg po jednom nukleusu, kad su po dva nukleusa smeštena u jednom nastavku, krajem septembra pristupamo njihovom konacnom smeštaju. Umesto normalne podnjace, nukleusi imaju provizornu lesonitnu, koja omogucava dobro odvajanje, a mora pristajati na košnicu normalne pcelinje zajednice.
       Jaci nukleusi na 6 okvira mogu prezimiti samostalno sa 10-12 kg meda. Ukoliko imaju manje hrane obicno ih stavljam iznad slabijeg pcelinjeg društva preko snelgrove ili žicane pregrade koje kasnije spojim ili ostavim tako da prezime kao udvojena društva.
       Nukleuse ne premeštam dok traju veci izleti pcela, jer bi preranim premeštanjem ostali bez pcela izletnica, a time bi ih nepotrebno osabio. Kad je takva godina, premeštam ih krajem septembra ili cak u oktobru.
       Pojava grabeži od pcela tudjica i osa jednako je moguce i u septembru, zbog toga se borba protiv nje sastoji pre svega od njenog sprecavanja, a o tome smo dosta govorili u prethodnim mesecima.
      Varou ne možemo ni sada u septembru zaobici. Ona je postala kao neki pcelarski šlager koji se stalno „vrti“. Septembar i oktobar su meseci u kojima se rapidno smanjuje kolicina legla u košnici. Znamo da to u mnogome zavisi o stanju u prirodi. U nekim godinama cak krajem septembra nestaje leglo, ali to ne treba da nas uznemirava, ako pravovremeno obavljamo sve poslove oko pcela. Pcele rade instinktivno, a matica oseca kada treba prestati da nosi jaja. Septembarske tzv. zimske pcele najduže žive, cak osam meseci, ako u zimu udju zdrave, odnosno ako smo ih na vreme oslobodili varoe i preuzeli sve potrebne mere za pravilno prezimljavanje. Ako nismo preduzeli pravilne mere protiv varoe, smanjenjem legla sve ce veci broj varoa biti na pcelama, pa je to trenutak kada dimljenje ima veci efekat nego štapic.  Pre pojave Varoe sedamdesetih godina upravo smo priželjkivali i podsticali maticu da što duže nosi jaja do kasne jeseni. Mefjutim, pojavom Varoe, kao i saznanjem da pcele odgojene posle septembra žive znatno krace (4 meseca) od onih koje su se izlegle u avgustu i septembru (6 – 8 meseci), mislim da želju i potsticaj matice na produženo nošenje jaja u jesenjem periodu treba korigovati. Ja sam to korigovao još davne 1985.godine posle upisa postdiplomskih studija iz pcelarstva.
         Ako nismo pretopili svo staro sace, nepravilno sace, razne otpatke i zaperke, koje smo tokom godine skupljali, krajnje je vreme da to pretopimo u septembru, jer kasnije možemo ostati bez tog voska ako ga napadne moljac, pa cemo za narednu godinu morati kupovati satne osnove po duplo skupljim cenama, nego da sami proizvedemo vosak i zamenimo za satne osovine uz minimalnu nadoknadu za preradu.
        Obicno pcele same najbolje izvrše razmeštaj zimskih zaliha hrane i odrede najbolje mesto za smeštaj zimskog klubeta. Zato je najbolje ne dirati u tu njihovu strukturu zimovališta. Megjutim, dogodi se da zbog nekih razloga poneko pcelinje društvo ne uspe u tome, pa cemo mi morati tu intervenisati. Najcešce greške se prave kod izmene  saca u kojima je izašlo nekoliko generacija pcela nadje neki novoizgradjeni ili nedoizgradjeni okvir koji fakticki predstavlja pregradnu dasku i može se desiti da zimsko klube ostane na jednoj strani sa manje hrane, a na drugom kraju ostanu okviri puni sa medom. Zato posledni je momenat da se iz takvih plodišta odstrane okviri sa mladim i nedovoljno izgradjenim sacem, ako su prazni. Ako neki od njih ima meda, treba ih pomeriti na krajeve košnica ili ispod klubeta, a med otklopiti. Kad ih pcele isprazne izvaditi iz košnica. Okviri sa leglom moraju se naci u sredini klubeta, a levo i desno od njih okviri sa polenom i medom i na krajevima okviri puni samo sa medom. (Vidi Sl.1)
      Obicno se kaže da prostor košnice za prezimljavanje treba svesti na velicinu koju pcele zauzimaju. To znaci, ako pcelinje društvo zauzima prostor veci od jednog nastavka LR košnice, treba je uzimiti u dva nastavka ili na jednom nastavku i jednom polunastavku, s tim da leglo mora biti u gornjem nastavku. Kod mene je polunastavak uvek ispod nastavka.(Sl. 2) Ako pcele zauzimaju samo jedan nastavak onaj gornji, onda donji nastavak skidam, pa ce takvo društvo zimovati na jednom nastavku. Obicno nukleuse stavljam iznad ovakvih društava.
Slika 2
U septembru treba poceti sa otklanjanjem uocenih nedostataka na košnici i delovima košnice i zamenjivati ispravnim. Septembar je mesec kada košnice treba ofarbati i zaštiti od nadolazecih kišnih dana.