Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

RADOVI U OKTOBRU
               Oktobar je jedan od najstabilnijih meseci u godini što se tiće vremenskih prilika. Ovaj mesec predstavlja i početak jeseni iako je kalendarski jesen stigla još pre desetak dana. Lepo letnje vreme produžava se i do polovine oktobra i taj period obično nazivamo miholjsko leto kad temperature mogu dosti?i i do 30OC. Ako su kojim slučajem avgust i septembar bili vlažni pa je zemlja natopljena vlagom, toplo vreme će izmamiti mnoge biljke da otvore svoje cvetove pa će pčele nositi polen koji je neophodan sastojak ishrane zimskih pčela i koji utiće na dužinu njihovog života. Ispitivanja koja su vršena u pčelinjem društvu uz minimum polena (1800 cm2) pokazuju da se gubitci zimskih pčela kreću do 5%, a gubitci kod pčela koje su hranjene samo šećernim sirupom bez polena se kreću do 70%.
Najvažniji poslovi u oktobru su:
1.       Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje
2.       Obezbeđivanje mira na pčelinjaku.
1.  Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje
Do sredine oktobra još uvek je moguće ponegde naći leglo i to u nekim košnicama više (one koje nisu obezbedile dovoljan broj zimskih pčela), u nekim manje dok u večini legla uopšte nema. Ovo matica instinktivno najbolje oseća i tako se ponaša. I pored toga ne znači da se do kraja oktobra, pa čak i u novembru u nekim košnicama ne može naći leglo. Kao što je već rečeno u septembru zbog prisutnosti varoe produžavanje legla može više da donese štete nego koristi. Pored toga, ako je vreme toplo a nektara u prirodi nema, podržavanja produžetka legla može da ide samo u štetu zimskim zalihama hrane. Inače potrošnja zimskih zaliha u oktobru se kreće 0-2,5 kg meda što potvrđuje i tabela broj 1. (Vidi radovi u Septembru) Ova tabela nam pokazuje da prihranjivanje mora da se završi zaključno sa septembrom. Prihranjivanje u oktobru podstiće maticu na proširenje legla kao i povečanu potrošnju zimnice, a ujedno skraćuje život zimskim pčelama koje se aktiviraju u ishrani legla. Ipak ako je nekim pčelinjim društvima potrebno dodati šećerni sirup, zato što bi u suprotnom moglo doći u pitanje uspešno prezimljavanje, onda to možemo učiniti, s tim što je zadnji rok za ovo prehranjivanje sredina oktobra. Ukoliko je vreme toplo sve to će proći dobro, ali to ne sme preći u praksu, već samo kao rešenje za izuzetne slučajeve, zato što vreme se ponekad neće odnositi tako da bi spašavalo posledice nemarnog odnosa ili zaboravnosti. Bolje rešenje u ovakvim slučajevima je dodavanje šećerno-mednih pogača od 2-3 kg da ne bi pčelinje društvo trošilo zimske zalihe. Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period.
               Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi
- dobra starosna struktura pčela
- potrebna količina i kvalitet hrane
- mlada matica.
             Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje. Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. U velikm LR košnicama sa tri do pet nastavaka matice se brže iscrpljuju, tako da za dve godine u takvoj košnici snese više jaja, nego npr. u vrškari ili LR košnici sa jednim do dva nastavka, za četri do pet godina.
                Jaka pčelinja društva sa dovoljnim brojem zimskih pčela moraju se osigurati tokom avgusta i septembra. Ako se to tada propusti u oktobru se ne može nadoknaditi. Slaba pčelinja društva se jedino mogu spajati i na takav način bi dobili društva sposobna za preživljavanje. Prvi dani oktobra su krajnje vreme da se to učini i sa nukleusima. Oni nukleusi koji su smešteni po dva u jedan LR nastavak sa po pet ramova i šest do osam kilograma hrane, stavljaju se iznad normalnog društva koja imaju provizornu lesonitnu podnjaću koja omogučava potpunu odvojenost.
              Jaći nukleusi sa šest ramova mogu da prezime samostalno ako imaju dovoljnu količinu hrane a to je deset do dvanaest kilograma. Ukoliko nemaju dovoljno hrane stavljaju se iznad nekog slabog pčelinjeg društva, takodje preko lesonitne provizorne podnjače, odnosno snelgrove ili žičane pregrade. Posle nekoliko dana se donosi odluka da li će se spojiti ili će ostati tako da prezime kao dvojna društva. Nukleusi se ne premeštaju dok traju veći izleti pčela zato što će usled preranog premeštanja ostati bez pčela izletnica a time bi nepotrebno doveli do njihovog slabljenja. To znači da se ova operacija radi nekad i u drugoj polovini oktobra.
  1. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku.
U oktobru se mora obezbediti mir na pčelinjaku u smislu prestanka svih manipulacija sa kojima bi se poremetilo pčelinje klube a posebno od trenutka kada se formiralo. Ako to ne možemo da odredimo na drugi način onda možemo zaključiti da je klube kompaktno kada temperature padnu ispod 10OC. Dalji pad temperature sve više i više smanjuje promer klubeta zato što samo na taj način pčele osiguravaju bolje i ekonomičnije grejanje.
          Pčelinjak ionako mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja a naročito od onih koje tuda često prolaze. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama (da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama ukoliko su temperature niže. Zbog ovoga pčelinjak je potrebno ograditi.
          Sve košnice treba da budu nagnute prema napred da bi voda koja se stvara kondenzacijom (zbog nepostojanja gornje ventilacije u zimskom periodu) mogla da se cedi i istiće kroz leto, kao i voda koja se cedi sa poklopca košnice (topljenje snega, kiša) ne bi padala na leto već ispred njega. Na taj način se štiti i unutrašnji i spoljašnji deo košnice od prevelike vlage a time produžavamo njen vek trajanja. Prevelika vlaga unutar košnice remeti mikroklimu, košnica postaje hladnija a time proletnji razvoj počinje kasnije i sporiji je.
         Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, medjuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke posle oktobra jer se remeti propolisni sloj. Posle eventualnog pomeranja ovih delova ne dolazi do pravilnog naleganja pa zbog toga dolazi do promaje i nepotrebnog angažovanja pčela na zatvaranju nastalih otvora.

Češalj na rešetkastoj podnjači i Gornja ventilacija na zbegu

         Krajem oktobra treba iskoristiti toplije dane, kada i noćne temperature nisu preniske (ispod 10OC), za završno tretiranje protiv varoe nekim zadimljujućim sredstvom koje je registrovano u svetu. To treba učiniti u ovom periodu zato što u košnici nema legla pa je efikasnost uništavanja ostalih varoa najveća. Ja to radim danju kada je temperatura veća od 15OC zato što je zimsko klube tada najraširenije i dim može proći kroz sve pčele tj. kroz one koje se nalaze u centru klubeta i kroz one koje su na periferiji.
         Krajem meseca potrebno je na leta postaviti češljeve protiv miševa. Nezaštićenim košnicama miševi mogu napraviti veliku štetu pošto ih stalno uznemiravaju. Tada pčele troše više hrane pri ćemu opterećuju zadnje crevo izmetom. Ukoliko ne dodje do pravovremenog pročisnog leta može doći do pražnjenja pčela u košnici i do svih štetnih posledica koje iz toga proizlaze pa čak i do uginuća društva.
          Svim košnicama krajem oktobra treba obezbediti gornju ventilaciju na prednjoj strani košnice.
Tokom toplijih dana u oktobru možemo ofarbati sve skinute nastavke, polunastavke i druge delove košnica ukoliko je to propušteno ranije. Na taj način ih štitimo i omogučavamo da se osuše pre zime.