Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

RADOVI  ZA  NOVEMBAR

Mr Naum Bandžov

   Pčelinja društva u novembru su u stanju pravog mirovanja sa najmanje aktivnosti i sa najmanje rada. U ovom mesecu više ne dolaze u obzir radovi oko osiguravanja zimnice. Zimske zalihe mogu se dopuniti samo dodavanjem ramova punih meda koji su uzeti iz košnica koje imaju višak hrane. Pčelinja društva su već formirala zimsko klube u kom matica i pčele miruju i zimuju, najmanje trošeći rezerve hrane u toku godine. Ta potrošnja iznosi od 0,7-1 kg. U novembru treba pomoći pčelinjim društvima da, što je više moguće štede hranu i energiju. Zbog toga je potrebno uratiti sledeće:
1.         Obezbediti apsolutni mir na pčelinjaku
2.         Proveriti i popraviti utopljavajući materijal i ventilaciju
3.         Zaštita od vetrova
4.         Uređenje okoline za pristup košnicama
5.         Ćišćenje leta
6.         Priprema i čišćenje pčelarskog alata, pribora i opreme za sledeću sezonu.
7.        Početak stručnog usavršavanja
        U prošlom mesecu opisano je obezbeđivanje apsolutnog mira. Sada hoću više da se zadržim na utopljavanju košnica. Postoji mnogo suprotnih mišljenja o načinu i materijalu utopljavanja.
        Utopljavanje može biti spoljnje i unutrašnje i zavisi od toga da li hoćemo da ga sprovodimo iznutra ili spolja. Utopljavanje može biti i kombinovano. Ni najsavremenije utopljavanje ne može da nadoknadi nedostatak hrane a ni da zaštiti izrazito slabo društvo. Ako ih ne utoplimo pčele će trošiti više hrane, što u nenormalnim zimama, bez pravovremenih pročisnih izleta može imati štetne posledice. Kada su zime sa normalnim klimatskim prilikama pčelinja društva koja nisu posebno utopljena mogu normalno prezimiti. Jaka pčelinja društva, sa dovoljno kvalitetne hrane mogu jednako dobro da prezime u košnicama izgrađenim od debelih ili tankih dasaka, jedino što će u košnicama od tanjih dasaka potrošnja hrane biti nešto veća. Bez obzira što se ovo odnosi samo na debljinu materijala od kog je napravljena košnica, slikovito nam ilustruje vrednost jačine pčelinjeg društva i količine hrane za uspešno prezimljavanje. Ipak ne možemo negirati značaj potrebe utopljavanja, zato što nam nije svejedno da li će pčelinje društvo potrošiti više ili manje meda i da li će pred kraj zime ranije ili kasnije krenuti leglo. Bez obzira na sve, košnice treba utopliti.
          Za nastavljaće je jednostavnije i jeftinije rešenje upotreba novina. Ja iznad poklopne daske ili zbega stavljam prazan polunastavak u koji stavljam deblji sloj novina, zato što se najveći deo toplote može izgubiti baš preko gornjeg dela košnice. Osim ovoga u principu ne činim nijedno drugo utopljavanje. Neki pčelari približavaju košnice jednu do druge, a između njih stavljaju seno, slamu, stiropor ili neki drugi izolacioni materijal. Na tako približene košnice odozgore stavljaju ter papir koji se posebno pričvršćuje. Ovaj način uzimljavanja je prikladan za hladnije predele (Kanada, Rusija i sl.) dok kod nas nije potrebno.
            Slabiji nukleusi (po dva u jednom LR nastavku) i slabija društva uzimljena u jednom nastavku, stavljam iznad normalnih društava, da bi koristila njihovu toplotu. Ovo isto radim u sistemu uzimljavanja dvojnih društava.
Opšte uzeto mogu reći da prekomerno utopljavanje donosi više štete nego koristi, jer dolazi do povećanja vlage i pojave plesni.
           Zaštita od vetrova naročito je važna u zimskom periodu zato što hladni severac i istočni vetar rashlađuju košnice. Poželjno je da se košnice nalaze na mestu koje je zaštićeno od takvih vetrova. Čak i ograda od letvi ima uticaj  na smanjenja udara vetrova. Kada ne postoji nikakva prirodna prepreka poželjno je da se na košnice sa zadnje strane prislone salonit ploče ili da se oblože ter papirom. Sve vrste veštačkih ograda ne smeju da dodiruju košnice kako se pčele ne bi uznemirile. Ukoliko se košnice nalaze na prostorima gde vetrovi nisu česta pojava, posebna spoljna zaštita nije neophodna. Poklopce košnica treba opteretiti nekim kamenom ili ciglom, da ih ne bi podigao ili prevrnuo iznenadni nalet vetra. Ako je potrebno neku košnicu premestiti, u novembru to mežemo učiniti bez posebnih pripremama jer pčele izleću veoma malo ili nimalo.
           Ovde odmah moramo reći da hladno vreme košnicama ne smeta toliko koliko im smeta vlaga i zagušljivost. Zato moramo obezbediti dobro provetravanje košnica, a to znači omogučiti gornju ventilaciju. Greše svi oni koji košnice tako zaštičuju i utopljavaju da kroz njih ne struji svež vazduh. U tako prigušenim košnicama pčelinja društva ne žive već robuju i lako oboljevaju (nozema). Koliko je pčelinjem društvu potreban čist vazduh najbolje pokazuje to što se prvo prolečno leglo javlja do samog leta, praktično u najhladnijem delu košnice.
          Novembar je mesec kada treba urediti okolinu pčelinjaka, očistiti opalo lišće, granje, suvu travu i sl.  Zatim treba izvršiti dezinfekciju terena, pogotovo ispred košnica od mumija krečnog legla.
           Ovde želim da podsetim pčelare, a posebno početnike na pripremu alata, pribora i opreme za narednu pčelarsku sezonu. Takođe, u novembru mesecu pčelari treba da posećuju predavanja i kurseve o pčelarstvu kao i da proučavaju stručnu i popularnu literaturu, što će im pomoći da bolje razviju svoj pčelinjak, ma koliki on bio.
          Ukoliko želite da nabavite knjigu AUTORA ovog teksta i sve ostale možete to učiniti mejlom. Ako želite više informacija idite na rubriku ZA PČELARE na stranici IZ NAŠEG UGLA