Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

RADOVI I MARTU

Mr Naum Bandžov

        Mart je prelazni mesec između zime i proleća. Normalne prosečne mesečne temperature znatno su više i iznad nule (izuzev u visokim planinskim predelima). Apsolutne maksimalne temperature u Maradiku su od 15 – 25o C. U martu su padavine obilnije nego u februaru. Preovladjuje kiša, Vetrovi nisu jaki (2-3 metra u sekundi), a najčešće duvaju sa severozapada, severa i jugoistoka (košava).
Dani postaju sve duži i duži i sunce greje duze.
       Mart je prvi mesec proleca. Sa otopljavanjem vremena, priroda počinje da se budi. Počinje da cveta sve veći broj medonosnog bilja leska, maslačak,  brest, šimšir, medunika, podbel, ljubičeica, plavi safran, bela rada, divlji zumbul, mrtva kopriva i druge. U dolinama reka već cvetaju jela, vrba-iva, crna topola, a od vočaka badem, kajsija, trešnja, višnja i sl.. One pružaju pčela­ma sveži nektar i polen.
              Od specijalnih medonosnih biljaka krajem marta treba zasaditi faceliju u čistom usevu da bi počela cvetati posle bagrema odnosno za 64 – 68 dana od zasada.
             Mada  su pčele još u klu­betu, aktivnost pčelinjih društava se sve više povečava­ I kod slabih drustava matice već počinju da polažu jaja. Leglo dobrih drustava zauzima 3-4 sata, či­je su površine veće od dlana, a u sredini imaju zapečaćeno i leglo koje se izleglo. Na srednjim se satovima vidi veliki broj mladih maljavih pčela, koje se postepeno uključuju u kučni rad. Oko legla pčele for­miraju vence sa razređenim medom, koji je potreban za pripremanje hrane larvama. Ispitivanja koje je vršio HOLTE 1969 na 70 god. pokazuju da je ukupan gubitak za vreme cele zimske sezone iznosio oko 19 kgr. meda. Samo za period od 86 dana između 21. novembra 69 g. i 15 februara 70 g. gubitak u težini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970. do 15.03.1970 god. gubitak hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. 03. 1970 do 10. 04. 1970 god. potrošnja iznosila 8 kgr.
                Ovi rezultati poklapaju se procentualno sa ispitivanjima koje sam ih ja vršio 2008 na 2009 u Maradiku, gde je ukupna potrošnja iznosila 16,5 kgr., a u martu oko 7 kgr. Meda.
             Stare pčele sve više izleću da bi do­nele nektar, polen i vodu, a mlade pčele vrše svoja prva zajednička obletanja u sunčanim podnevnim ča­sovima. Treba izvaditi pelarske češljeve, jer su pčele već u pokretu i miševi se plaše uboda.
            U martu se obično može uočiti tzv. „prolećno slab­ijenje“ pčelinjih društava, jer stare pčele počinju već da ginu, a mladih još nema dovoljno da bi nadoknadi­le taj gubitak.
            Kada prvi letimični prolećni pregled nije obavljen u toku februara zbog hladnog vremena, on se mora obaviti još početkom marta, kako bi se od­mah preduzele neophodne mere. Drustvima se obezbeđjuje hrana, a u slučaju nedostatka polena, pčelinjim društvima treba dodati polen iz rezerve koje treba čuvati u zamrzivaču ili treba ih prihraniti medno – šećernim pogačama sa polenom (200 gr. polena na kilogram pogače), a kasnije sirupom, koji se priprema sa polenom, ili koje nema polena, sa belanče­vinama. Gnezda treba suziti i zagrejati, jer toplota je sada isto tako značajan faktor kao i hrana, pošto je vreme vrlo promenljivo.

Čuvanje matica u nukleusu

Slaba pčelinja društva treba spojiti po dva u jednoj kosnici, a jednu maticu treba staviti u kavez i ostaviti je u zbegu nekog jakog društva radi čuvanja do momenta kada nam bude bila potrebna ili u nukleusu. Spojena pčelinja društva bi se medjusobno bolje grejala. Kasnije, kada jaka pčelinja društva imaju već dovoljno mladih pčela, slaba druš­tva sa dobrim maticama treba pojačati sa mladim pčelama na sledeci način: na poklopnoj dasci ispred ulaznog otvora kosnice (leta) tre­ba u podne sa 1-2 sata istresti mlade pčele. To se može ponoviti posle 10-15 dana, dajući slabim društvima po jedan sat sa  leglom u lezenju, a drugi sat sa svezim polenom i nektarom. Time matice ubrzavaju polaganje jaja, a slaba pčelinja društva jačaju za glav­nu pašu. Posvečuje se pažnja i rezervnim maticama koje smo ih stavili u kavezima pomocnim drustvima na čuvanje. Obično u drugoj polovini marta, kada je vreme toplije,obavlja se glavni prolećni pregled.
                    Pojilicu pčelinjaka treba redovno puniti vodom, po mogućnosti toplom. U martu mesecu preduzimaju se mere protiv trovanja koja mogu nastupiti prilikom primene prepara­ta za zaštitu bilja, koja počinje u tom periodu.
Do kraja marta treba registrovati pčelinja drustva u opštini na čijem se području nalaze.
             U marti pčelar treba da izvrši prolečno čišćenje, da sredi i poboljša pčelinjak. Vreme je vrlo pogodno za setvu medonosnog rastinja i bilja radi stvaranja zaš­titnog pojasa (zivice) od vetrova, koji će istovremeno pomagati pčelama da se orijentišu a služiće kao ukras pčelinjaka. Pčelarske organizacije treba da uspostave vezu sa šumskim gazdinstvima kako bi se mere za pošumljavanje realizovale i dobrovoljnim radom pčelara. U martu već počinje aktivna pčelarska sezona.
DODAVANJE MATICA SA NUKLEUSOM I SPAJANJE SLABIH  DRUŠTAVA
                 Preko zime i u proleće ostaju bez matica društva koja su bila zazimljena sa starim i iznurenim maticama, kao i društva hranjena nekvalitetnom hranom i koja su obolela od dijareje i nozematoze. Matica može uginuti i kada oboli od melanoze ili je jako napadnu vaši. Pče­lar treba blagovremeno da utvrdi koje je društvo osiro­telo osluškivanjem, prema obletanju pčela ili prilikom pregleda, da bi spasio pčelinja drustva. U protivnom pčele će uginuti jos u toku zime zbog ostečenja pčeli­njeg klubeta ili će nastradati usled grabeži ili napada pčela-tuđica ili osa rano u prolece, a mogu postati i otrutela drustva. Ako su oslabila pčelinja društva obolela od nozematoze ili neke druge zarazne bolesti, a uz to su vrlo slaba, najbolje je uništiti ih.
                Zdravim ali osirotelim pčelinjim drustvma, kao i društvima sa nesposobnim maticama treba što pre dati kvalitetne matice. Rano u proleće se ne može očekiva­ti da će osirotelo drustvo samo odgajiti maticu, ako mu se doda sat sa mladim leglom iz drugog pčelinjeg društva. Izležena matica, čak i kada izgradi nesposobne matičnjake, ne može se svojevremeno spariti zbog ne­dostatka trutova i hladnog vremena. Ukoliko se ipak spari, dok se iz njenog legla dobiju pčele, drustvo će jako oslabiti. Stoga ugroženim pčelinjim drustvima treba dodati prezimele rezervne matice, ili matice koje smo iz ostavili na čuvanje kod spajanja dva slaba društva. Prethodno treba temeljno pregledati osirotelo društvo da bi se utvrdilo ima li izgrađene matičnjake, pa uko­liko takvi matičnjaci postoje, treba ih uništiti, jer će čak i sa jednim takvim matičnjakom pčele ubiti do­bijenu maticu. Ako društvo ima nesposobnu maticu, treba je ukloniti pre unošenja nove matice. Ukoliko pčelar ne može da pronađe maticu, a ni po vladanju pčela ne može pouzdano da utvrdi da društvo nema ma­ticu, u tom slučaju treba da mu da jedan sat (kontrol­ni) sa mladim larvama ili jajima iz normalnog pčelinjeg društva. Posle 4-5 dana pčelar proverava sat i ako na njemu ima izgradjenih matičnjaka, to je sigu­ran znak da društvo uopste nema maticu. Prvo treba uništiti maticnjake, a potom dodati novu maticu. Ako pčele nisu počele da grade matišnjake na datom satu, to pokazuje da društvo ima maticu, koja je nesposobna i treba je naći i ukloniti. Tek tada se pčelinjem društvu daje nova matica.
            Najbolje je dati maticu sa pčelama i satovima iz nukleusa sa kojima je ona zimovala, i to rano u proleće. Time će se osirotelo društvo istovremeno i pojačati. Spajanje nukleusnog društva sa osirotelim društvorn vrši se pred veće, kada su pčele već ušle u košnicu. Pre toga treba izjednačiti miris drustva, ili staviti između novinsku hartiju prethodno izbušenu viljuškom ili ekserom. Dok pčele preko noći proširuju rupice da bi prešle ka matici, mi­ris im se izjednačuje i one se spokojno spajaju. U protivnom postoji opasnost da će doći do borbe izmedju pčela, pa može poginuti i matica. Suvišne i prazne sa­tove iz osirotelog drustva treba izvaditi.
                Ulaz­ni otvor spojenog društva treba suziti ili postaviti na njega seno ili grančice, kako bi se pčele iz nu­kleusnog društva bolje orijentisale na novom mestu. Posle 5-6 dana košnicu treba pazljivo pregledati radi utvrđivanja da li je spajanje uspelo, a izbušene novi­ne izbaciti. Ukoliko pčelinjak ne raspolaže rezervnim maticama i ne može se njima snabdeti, osirotelo društvo treba spojiti s nekim od najslabijih društava, koja su zdrava i imaju dobre matice.
GLAVNI (OSNOVNI) PREGLED PROLEĆNI
Glavni prolećni pregled obavlja se krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od vremenskih prili­ka i klimatskih uslova u rejonu. Pošto taj pregled duže traje, treba ga obaviti kada je vreme toplo, kada temperatura nije niža od 20O C, a pčele lete da sakupljaju nektar i polen sa vrba, drena, đanarika i drugih voča­ka koje cvetaju. Pre svega treba izvaditi materijal za utopljavanje da bi se osušio na suncu,  dok traje pregled. Osnovno i tačno treba utvrditi jačinu i zdravstveno stanje p?elinjih društava, koIi?inu legla i kvaIitet matice, količinu i kvalitet hrane i stanje legla, obezbeđujuci uz to najpovoljnije neophodne uslove za brži razvoj pčelinjih društava u proleće.
         Snaga pčelinjih drustava se određuje po broju satova (medjusatnih prostora), pokrivenih pčelama.
         K o l i č i n a  l e g l a  i  j a j a određuje se po povrsini pokrivenoj leglom i jajima na svakom satu posebno i izračunava se u cele plodišne satove. Prema količini i izgledu legla sudi se i o kvalitetu matice. Ako u kosnici ima mnogo legla i radiličke ćelije su pravilno osemenjene, bez propusta, a zapećaćeno leglo je radi­ličko (sa ravnim poklopcima) to pokazuje da je matica dobra (sl. 1). Jaka pčelinja društva imaju po 4-5 celih satova sa leglom i jajima.
PriIikom predleda obavezno treba videti i maticu. Ako je matica vec stara, sa sjajnim telom ili iskrzanim krilima ili ima paralizovane nožice, kasnije je treba promeniti, mada dobro palaže jaja. Osirotelim društvima kao i pčelinjim društvima koja imaju matice trutuše ili pčele trutovke treba odmah dati maticu. Treba promeniti i matice koje dobro izgledaju, ali slabo po­lažu jaja i količina položenih jaja ne odgovara količini pčela i hrane.
SI. 1. Plodisni sat sa zatvorenim radiličkirn legIom, a iznad njega je venac sa zatvorenim medom
SI. 2 Sat sa ubudjalim polenom
             K o l i č i n a    m e d a se odredjuju u kilogramima po površini koju med zauzima na satu, kada se zna da jedan potpuno zapečačeni plodišni Dadan-blatov okvir sadrži 3,6 kg meda, a jedan LR okvir 2,5 kg. Ako je sat previse debeo ili tanak, treba izvršiti odgovarajucu korekciju. Količina nezapečaćnog meda odredjuje se u zavisnosti od površine koju zauzima i od ispunjenosti čelija. U pčelinjem društvu mora biti 8-10 kg kvalitetnog meda u svako doba i 2-3 sata sa dobro očuvanim polenom. U slučaju da nema hrane treba je dati drustvu, jer će inaće ono izostati u razvitku. Osim te količine u skladistu treba imati i zalihe meda koji se kasnije, kada se gnezda prošire, daje prema potrebi.
           Kada u gnezdu ima satova sa medljikovcem ili ukiseljenim medom, koji je izazvao dijareju, te satove treba izbaciti, dodajući odmah neophodnu količinu kvalitetne hrane (u satovima). Kada je med u satovima kri­stalisao, treba u razmaku od 4 do 5 dana oslobadjati povrsine sata u veličini dlana i poprskati ih toplom vodom, da bi pčele mogle koristiti med. U protivnom, one ga rone i izbacuju. Medljikovac se može koristiti kasnije u toku proleća, kada je obletanje redovno i kada je dotok nektara jaći, jer ga tada pčele mogu mešati sa drugom hranom.
0   s t a n j u   g n e z d a se sudi prema kvalitetu i koli?ini satova i po njegovim higijenskim uslovima. Prilikom glavnog pregleda treba izvaditi iz gnezda i odstraniti sve stare crne satove, na kojima ima fleka od dijareje, kao i satove sa razvu?enim i trutovskim celijama, satove koje su miševi progrizli, ubu?ale ili satove sa pokvarenim polenom (sI. 2). Ukoliko na nekim od tih satova ima legla, treba ih izrezati do samog legla, i u toku proleća postepeno pomerati ka kraju gnezda, a na kraju, pošto se leglo na njima izlegne, izbaciti ih.
            Kada u satovima koje treba odstraniti ima meda, treba ih postaviti iza pregradne daske kosnice ili na kraju i s vremena na vreme raspečatiti med, kako bi ga pčele prenele na dru­ge satove, a kasnije ih izvaditi. Gnezdo pčelinjeg dru­štva treba suzavati u zavisnosti od količine pčela. Sa­tovi koji se ostavljaju treba da imaju dovoljno meda i polena, kao i dovoljno praznih radilickih ćelija, u koje matica može neprestano polagati jaja. Satovi treba da budu samo sa radiličkim celijama, svetlomrke do mrke boje, u kojima je prethodne godine gajeno leglo, jer takvi satovi bolje zadžavaju toplotu, a matice u njih rado polazu jaja.
            Prilikom uređivanja gnezda u sredinu treba staviti satove sa leglom i praznim ćelijama. Sa obe njihove strane treba da su satovi sa polenom, a iza njih satovi sa medom. Kod srednjih i snažnih pčelinjih društava gnez­do treba okrenuti prema toplijoj juznoj ili zapadnoj strani košnice, a kod slabijih – treba ga ograniciti u sredini. Kada je gnezdo suvise vlažno, pčelinje drustvo treba privremeno prebaciti na suvu stranu. Ako su kos­nice LR, ovlazeni nastavak treba okrenuti ob­ratno, da bi sunce grejalo vlažnu stranu. Nakon završe­nog pregleda prosusene materijale za utopljavanje tre­ba ponovo staviti na isto mesto, a ulaz košni­ce suziti u zavisnosti od jačine pčelinjeg drustva.
            Ako su pčele u jednom nastavku i jednom medistu (nastav­ku) LR kosnice, sada treba premestiti me­dište (sa hranom) dole, a nastavak sa leglom staviti gore, jer je tamo toplije.
            Posle glavnog pregleda, kada je vreme toplije, tre­ba temeljno po?istiti sve okvire i čitavu unutrašnjost košnice, nozem dobro istrugati vosak, propolis i fleke od dijareje. Vosak i propolis treba sakupi­ti, a ostale ostatke spaliti ill zakopati dalje od pčeli­njaka.
              Poseban glavni prolećni pregled može se izbeći ako je prvim (informativnim) pregledom utvrđeno stanje pčelinjih društava, kao i njihove potrebe, i aka im je blagovremeno pružena neophodna pomoć. Taj pregled izostaje i kada su pčelinja drustva zazimljena s mladim i kvalitetnim maticama i s dovoljnom količinom kva­litetne hrane. U takvom slučaju prvi prolećni pregled ima ulogu glavnog pregleda. Time se izbegava i suviš­no uznemiravanje pčela i znatno se smanjuje rad pče­lara, što je od velikog značaja, naročito u velikim pče­linjacima.
                 Knjiga o glavnom prolećnom pregledu – sastavlja se na osnovu podataka glavnog prolećnog pregleda, koji su upisani u pčelarski dnevnik. Ona pokazuje da li su pčelinja drustva i nukleusi sa rezervnim maticama dob­ro prezimeli i kakvo je njihovo stanje početkom pro­leća.
             Ako pođemo od pretpostavke da su pčelari početnici iskoristili mesece, januar i februar za proučavanje pčelarske literature, i da su na osnovu toga stekli i neka teoretska znanja, sada u martu ukazuje se prilika da ih primene u praksi zajedno sa mojim savetima. Ako za decembar, januar i pretežno februar da na pčelinjaku praktično nemamo šta da radimo, za mart to ne možemo nikako reći. Ako pođemo od toga da je mart prvi prolećni mesec, da su dani sve duži i topliji, da je vegetacija krenula i da se time javlja i prva proletnja paša, posebno polenska, pčelinja društva su u punom razvojnom zamahu.    Polenska paša je posebno važna zato što bez polena nema ni pčelinjeg legla, što znači da nema ni dovoljno reprodukcije pčela. Prema tome mart moramo prihvatiti kao najvažniji mesec u godini kojim počinju ozbiljni radovi na pčelinjaku. Ako neke od tih radova ne izvršimo na vreme ili ih uopšte ne izvršimo, to može biti kobno za neko pčelinje društvo.
Prvo da nabrojim radove koje treba obaviti, pa da onda o svakom pojedinačno nešto kažem:
1.         Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)
2.         Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada.
3.         Sanacija problematičnih društava
4.         Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje
5.         Utopljavanje pčelinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija
6.         Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla
7.         Zamena starog i nepravilnog saća
8.         Aktiviranje pojila
9.         Sastavljanje, užičavanje i usađivanje okvira
10.     Upotreba lekova protiv Varoe ako je potrebno nakon izvršene dijagnostike
11.     Zaštita rezervnog saća od voštanog moljca
1.      Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)
Ako sami ne o?istimo podnja?e, p?ele ?e ih same o?istiti. što je društvo ja?e to ?e lakše i brže u?initi. Me?utim to prili?no optere?uje p?ele i to naro?ito ako je mnogo mrtvih p?ela a društvo je slabije.. Zbog toga, ako to nismo u?inili u februaru onda moramo u martu. Ko ima pokretne podnja?e, to može u?initi i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko p?elar ima rezervne podnja?e. Prilikom zamene podnja?e treba dezinfikovati izva?ene podnja?e pre nego što se stave u drugu košnicu. Sve što se nalazilo na podnja?ama stavljamo u posebnu plasti?nu vre?u, a kasnije otpatke stavimo u rupu u zemlji koju smo prethodno iskopali, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako želimo da saznamo da li p?ele boluju od nozeme ili drugih bolesti, onda „zimske gubitke“ p?ela koje se nalaze na podnja?i šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih p?ela sa svake podnja?e stavljamo u posebne vre?ice sa brojnim oznakama i prema utvr?enim pravilima šaljemo na analizu.
2.      Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada
Ako je vreme pogodno to jest ako je temperatura u hladu bar 14OC (bolje je ukoliko je ve?a), tada možemo izvršiti i prvi  letimi?ni pregled. Kad kažemo letimi?ni to zna?i da mora trajati što kra?e to jest ne duže od par minuta. Pregledi uopšte moraju biti kratki i ne ?esti, zato što svaki pregled uznemirava p?ele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim pregledom moramo ustanoviti slede?e:
§      Da li p?elinje društvo ima maticu
§      Stanje p?elinjeg legla
§      Zdravstveno stanje p?ela i legla (po?etnik mora pozvati iskusnog p?elara)
§      Zalihe hrane
§      Ja?inu p?elinjeg društva (koliko ulica p?ele pokrivaju)
Da li p?elinje društvo ima maticu, saznajemo tako što ustanovljavamo da li ima legla. To ?inimo tako što izvadimo prvi okvir do zida (koji obi?no nije zaposednut p?elama) da bi dobili više prostora za manipulisanje ostalim okvirima kao i da bi bili sigurni da ne?emo oštetiti ili prignje?iti maticu. Zatim ostale okvire pomeramo dok ne nai?emo na leglo i proverimo da li u leglu postoje svi stadijumi, a to zna?i jaja, larve svih veli?ina i poklopljeno leglo, i ako to na?emo tada smo sigurni da matica postoji. ?im vidimo leglo, odmah vidimo kakvo je stanje legla i zdravstveno stanje p?ela i legla. Ako su sa?e i satonoša ?isti, bez žuto sme?ih mrlja, ako su sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja onda možemo sa sigurnoš?u konstatovati da je društvo zdravo. Zalihe hrane na po?etku marta moraju biti oko 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moramo da spomenemo jedno zlatno pravilo u p?elarstvu a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (nau?ni podatak). Ja?inu zajednice ocenjujemo brojem ulica (ulica je prostor izme?u dva rama) koje p?ele zauzimaju. Sredinom marta jako društvo zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica ili još manje. Jaka i zdrava p?elinja društva sredinom marta imaju 4-5 okvira što zatvorenog što otvorenog legla i to zavisi i od vremenskih prilika pa neke godine može biti i više. Sve što smo primetili prilikom pregleda, moramo upisati u evidencioni karton društva koji treba da se nalazi ispod poklopca, ili zapisati u svoju beležnicu. Zbog ovoga sve košnice moraju imati brojeve.
3.      Sanacija problemati?nih društava
P?elinja društva koja se trebaju hitno sanirati su ona društva koja nemaju maticu ili imaju maticu trutovnja?u (koja nosi neoplo?ena jaja) ili imaju lažnu maticu, kao i ona društva koja nemaju dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu p?ele poja?ano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama p?ele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa p?elama. Ako p?ele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod p?ela iz normalnih društava. Ako na?emo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispup?enim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnja?i koja nosi samo neoplo?ena jaja iz kojih ?e se izle?i samo trutovi. Ako p?elinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje tako?e nose neoplo?ena jaja i po više u jednu ?eliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obi?ne p?ele hranjene mle?om.
U sva tri slu?aja potrebno je hitno intervenisati i to dodavanjem matice iz rezerve zajedno sa nukleusom ili spajanjem bezmatka sa normalnim društvom preko novinske hartije. P?elari po?etnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim p?elarima.
4.      Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje
Ako smo pri pregledu ustanovili da nema hrane, tada zavisno od spoljne temperature postupamo na dva na?ina.
a) Ako su temperature, naro?ito no?u, još dosta niske (ispod 10OC) onda dolazi u obzir jedino prihranjivanje ?vrstom hranom (še?erno-mednim ili še?ernim poga?ama) ili dodavanjem okvira sa medom.
b) Ako su dnevne temperature ve? dosta visoke (i danju i no?u preko 10OC), tada se može prihranjivati i te?nom hranom to jest še?ernim sirupom (u razmeri še?er : voda = 2 : 1) u ve?im koli?inama i to 2-3 litre u razmacima od po nekoliko dana 3-4 puta, odnosno dok ne popunimo minimum zalihe od 10 kilograma.
Takav na?in prihrane zovemo prihranjivanje iz nužde jer spre?avamo društvo da gladuje i štedi, a time teramo društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše. Dobrom p?elaru to se zapravo ne bi smelo desiti zato što pri uzimljavanju p?ela mora osigurati dovoljnu koli?inu hrane (18-25 kg).
Druga vrsta prihranjivanja je takozvano podražajno ili špekulativno. Ono se radi malim dozama re?eg še?ernog sirupa (1 : 1) svakog drugog dana u koli?ini od 200-300 grama. To se prihranjivanje sprovodi bez obzira na zalihe hrane koje postoje u košnici. Takvim prihranjivanjem možemo po?eti tek kad su temperature takve da p?ele nisu u klubetu i to u hranilicu. To se radi obi?no u drugoj polovini marta. Ovo prihranjivanje ima svrhu da potstakne maticu na uve?ano nošenje jaja i na taj na?in se ubrzava razvoj društva, kako bi ono do prve glavne paše, a to je bagrem, dostuglo vrhunski razvoj sa maksimalnim mogu?im brojem p?ela sabira?ica. Podražajno prihranjivanje treba po?eti dva meseca pre cvetanja bagrema. ?im u prirodi ima dovoljno nektarne paše, a to se vidi po živosti na letima i po pove?anju težine košnice, prihranjivanje je nepotrebno.
5.      Utopljavanje p?elinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija
U toku marta treba kontrolisati utopljavaju?i materijal i eventualno vršiti zamenu ukoliko je taj materijal ovlažio. Tako?e treba voditi ra?una da u košnicama funkcioniše ventilacija i mikroklima. Stalno treba imati na umu da p?elama najviše smeta vlaga u košnici. U najnovije vreme po?etkom marta odoma?uje se posebno utopljavanje p?elinjih društava plasti?nom folijom koja se postavlja preko satonoša i preko eventualne poga?e ukoliko smo je postavili, sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naro?ito potrebno izvršiti slabijim društvima jer ako je temperatura bila 13-28OC kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35OC. P?ele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slu?aj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju p?ele moraju trošiti i ve?e kilo?ine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi.
 
6.      Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla
Krajem marta kad ve? prili?no otopli, možemo uraditi i detaljan pregled p?elinje zajednice, posebno one koje smo ranije na bilo koji na?in sanirali ili ih predvideli za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20OC) taj pregled može duže trajati, pa i naše posmatranje i zapažanje može biti temeljitije, s time što ne treba bez naro?ite potrebe produžavati vreme pregleda. Sada je pravo vreme da izvršimo prvo proširenje legla i to samo sa okvirima sa medom i izgra?enim sa?em koje kod slabijih društava stavljamo izme?u prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod ja?ih društava u sredinu klubeta.
 
7.      Zamena starog i nepravilnog sa?a
Pri detaljnom pregledu potrebno je ukloniti svo nepravilno sa?e i mesto njega staviti lepo i izgra?eno sa?e kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. Stavljanje satnih osnova u martu ne dolazi u obzir, jer je za njegovu izgradnju potrebna dobra paša i veliki broj mladih p?ela sposobnih za lu?enje voska.
 
8.      Aktiviranje pojila
Mart mesec je mesec kad se aktiviraju pojila, jer su p?elama za razvoj potrebne velike koli?ine vode. Ukoliko je hladno veliki broj p?ela u potrazi za vodom strada. Pojilo možemo napraviti od plasti?ne kante od 50 litara ili od starog bojlerskog kazana od 50-80 litara. Pojilo treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što ?e p?ele takvo pojilo koje neredovno kaplje brzo napustiti i potražiti nove izvore vode. Pojilo treba povremeno ?istiti i dezinfikovati.
 
9.      Sastavljanje, uži?avanje i usa?ivanje okvira
Ako nemamo pripremljen dovoljan broj okvira sada je vreme da ih sastavimo u dovoljnom broju, da u njih uvu?emo žicu i da ih usa?imo. Sam postupak pri ovome opisan je u svakoj p?elarskoj knjizi.
 
10. Upotreba lekova protiv Varoe
Ako nam vreme ranije nije dopustilo, sada moramo izvršiti tretiranje protiv varoe sa jednim od registrovanih lekova. Kako se koriste lekovi treba detaljno pro?itati iz uputstva proizvo?a?a. što se to ranije uradi to je efekat bolji, a najbolje je ako ste to uradili kada nije bilo legla, dakle tokom zime kada su temperaturne prilike to dozvoljavale.
 
11. Zaštita rezervnog sa?a od voštanog moljca
U ovom mesecu javlja se i voštani moljac, pa je potrebno obaviti zaštitu rezervnog sa?a. Treba ga zasumporisati ili primeniti neki drugi na?in zaštite opisan u p?elarskim knjigama.