Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Maj

Penoloski kalendar.  U maju nastupa prva glavna pa­sa sa belog bagrema. Takodje pocinje cve­tanje i niza drugog drveca, siblja i trava: mrtve koprive, esparzete, gorušice, bukve, hras­ta, klena, smrece, belog i crnog bora (sa kojih pcele sakupljaji polen i medljikovac), sa gledicije, pitomog kestena, tatarskog nokta(pasje griž?e), pseceg drena, maline, kupine, deteline (bele, svedske i crvene), zvezdana, inkarnatske deteline, ma­jcine dusice, podubice, bastovanskog caja, ozime gra­horice, maka, korijandra, borazine (lisicine) i sI. Na­stavljaju sa cvetanjem maslacak i neke vrste vocaka.
U maju, posle kosidbe razi (za zelenu stocnu hra­nu), seje se mesavina kukuruza sa suncokretom, a takodje i kukuruz sa jednogodisnjim kokocem, koji ce cvetati u avgustu pre siliranja stocne hrane.
Stanje pcelinjih društava.  Matice nastavljaju i da­lie da forsirano polazu jaja, a pcelinja drustva da se raz­vijaju. Matice polazu po 1.500-2.000, pa cak i vise jaja dnevno. Jaka pcelinja drustva imaju po 8-10 celih satova sa leglom i cela plodista kosnica tipa LR i DB su napunjena pcelama, tj. 2-3 nastavaka LR i DB kosnica i ona su spremna da iskoriste nastupajucu glavnu pasu. Pcele forsirano proizvode vosak i grade satove i „jezike“ na ramovima gradjevnjacima. Trutovi se sve vise legu. Pocinje da deluje instinkt rojenja, i drustva koja se nalaze u kosnicama manjeg obima pripremaju se za prirodno rojenje i zalazu maticnjake.
Rad pcelara.On mora stalno biti u pcelinjaku, da bi prosirivao gnezda sa satnim osnovama ili izgra?enim sa?em. Isto tako da bi redovno sekao novoizgradjene „zaperke“ na ramovima gradjevnjacima, pošto se na njima zapecati trutovsko leglo za borbu protiv varoatoze. P?elar treba da preduzima blagovremeno sve potrebne mere da pcelinja drustva ne bi usla u rojidbeno stanje, pri cemu treba da se postavi nastavak ili mediste, da bi se nasta­vilo razvijanje ukoliko je plodiste ispunjeno leglom, medom ili polenom jos pre pocetka glavne pase. Ako su neka pcelinja drustva usla u rojno stanje, pcelar to t!eba da prekine.
Cim nastupi glavna pasa (bagrem, facelija, esparzeta i sl), on treba blagovremeno da prenese kosnice do cvetajuceg bilja i da se brine o najboljem toku medobera. Nije potrebno na jednom mestu nagomilavati veliki broj kosnica. Treba ih postavljati u grupama od po 30 do 50, udaljene na po 1 do 2 km, uzimajuci u obzir povrsine pokrivene medonosnom biljkom, njenu medopro­duktivnost i potreban broj pcela za oprasivanje. Pce­linja drustva se ne smeju uznemiravati suvisnim preg­ledima. Medober treba pratiti merenjem tezine kont­ralne kosnice.
Prema uredbi Srpske vlade od 2010 god. pre nego sto se preuzme seoba kosnica u drugi region, treba dobiti dozvolu mesnih vlasti i uverenja veteri­nara da pcelinja drustva nisu obolela od zarazne bolesti.
U slucajevima kada se poljoprivredno rastinje ili šume tretiraju otrovnim preparatima, treba preduzeti mere za ocuvanje pcela. U aprilu, maju i junu kontrol­ni organi kojima rukovodi veterinar, moraju obavezno izvrsiti pregled pcelinjih drustava radi utvrdjivanja da slucajno nisu obolela od evropske, kisele i ameri?ke trulezi.
PRIRODNO ROJENJE I NJEGOVA ŠTETNOST
Pod dejstvom instinkta za razmnozavanjem i sirenjem vrste, u prolece, u odredjenim spoljnim i unutrasnjim uslovima, pcelinja drustva ulaze u rajno stanje, stim sto se pripremaju za prirodno roje­nje, tj. za stvaranje novih pcelinjih drustava. Bioloski uzrok rojnog stanja je sve vece nagomilavanje mladih pcela koje nisu angazovane poslom, a u cijem telu ima viška hranljivih materija (pcelinjeg mleca, polena i meda).
Najraniji simptomi pripreme pcelinjeg dru­stva za rojenje su izgradnja trutovskih celija i odgaja­nje velike kolicine trutovskog legla. Ovo je bioloski opravdano – da bi se osiguralo izobilje trutova potreb­nih kasnije za sparivanje mladih matica iz rojenih pcelinjih drustava. Sledeci simptom, koji se javlja oko 15 dana posle polaganja jaja u trutovske celije, jeste polaganje u prazne maticne celije na bocnim i donjim rubovima satova. Ali odgajanje velike kolicine tru­tovskog legla, kao i izgradnja maticnih celija, jos nisu siguran predznak da ce se pcelinje drustvo rojiti. Naj­sigurniji simptom da je pcelinje drustvo uslo u rojno stanje je momenat kada jako uzbudjene rojne pcele na­teraju maticu da polaze jaja u maticne celije i pogoto­vu kada su vec na licu mesta zahranjene i zape?a?ene larve u mati?njacirna. Poste pojave otvorenih rojnih rnatienjaka p?ele se smiruju. Suprotno momentu kada se p?elinje drustvo sprema za samozamenu matice, u kom slu?aju je broj rnatienjaka od 1 do 2-3, a leglo drustva je u maloj koli?ini zbog iznurenosti matice, u momentu pripreme za rojenje drustvo zasniva oko 20-­30, pa ?ak i vise mati?njaka, a zape?a?eno leglo drustva je u velikim koli?inama.
Kad p?elinja drustva padnu u rojno stanje, njiho­va aktivnost jako opada, sto traje celih 15 do 20 dana, pa i viiše. Mlade p?ele sve manje hrane maticu i ona polaze mali broj jaja ili ?ak potpuno obustavlja pola­ganje. Njen trbus?i? se istanjuje i ona postaje laksa (da bi mogla da leti sa rojem). P?ele leta?ice naj?es?e stoje pasivno na krajnjim satovima ili se gomilaju na „bradi“ oko ulaza u kosnicu ili ispod poletne daseice. Rojno stanje se obi?no javlja u maju i junu, a nekad i u julu i obi?no pada u isto vrerne kada i glavna pasa, sto je ?esto uzrok da p?ele ispuste medober. Odvajanje voska i izgradnja vesta?kih satova takodje se obustav­Ija.
P r v i r o j („prvenac“) izlazi zajedno sa starom maticom ?im p?ele zapecate prve mati?njake, tj. devet dana poste njihovog zasnivanja. Samo nepovoljno vre­me moze za nekoliko dana zadrzati izletanje roja. Onoga dana kad ce roj izleteti, jos od rane zore nema skoro nikakvog leta p?ela iz p?elinjeg drustva. Roj izlece u toplo, tiho i sun?ano vreme, obicno izmedju 10 i 14 ?asova, s tim sto p?ele prethodno napune voljke medom i take su obezbedjene hranom za nekoliko dana u slu­caju da vreme bude nepovoljno. Neposredno pre izle­tanja roja prvo pojedine, a zatim sve veci broj p?ela pada u neobi?no uzbudjeno stanje, tumaraju užurbano izmedju drugih p?ela na satovima kosnice, prave telorn cik-cak pokrete i vibriraju. Zatim rojne p?ele posle 5–10 minuta strelovito napustaju kosnice, veselo zu­jeci i razdragano kruzeci u blizini kosnica, dok najzad ne izlete, a zatim im se pridruzuje i matica. One otkri­vaju mirisnu Nasonovu zlezdu, koja se nalazi izmedju dva poslednja trbusna clancica i njen prijatan i jak miris ih privla?i sve vise, dok se najzad, zajedno sa rna­ticom, ne zaustave i pocnu gomilati jedna preko druge na najblizem i za tu svrhu podesnom predmetu (grani ili stablu nekog drveta, podstresnici nekog krova i sl.), gde privremeno stvaraju rojni grozd – visuljak (sI. 1 i 2). Posto je stara matica teža i nije u stanju da leti visoko, obi?no se prvi roj hvata na nize predmete. Nakon 30­ 40 minuta, ili posle nekoliko ?asova (u slu?aju rdjavog vremena i posle nekoliko dana) roj napusta ovo pri­vremeno mesto boravka. Jos pre nego sto ce odleteti, p?ele izvidjacice svojom igrom daju znake p?elinjem grozdu u vezi s pravcem i daljinom prethodno odabra­nog i pripremljenog mesta boravka, i roj krece prema njemu. Obi?no se rojevi naseljavaju u dupljama nekog drveta, u rupama stena ili drugim udobnim za njih mestirna, koja su zasticena od atmosferskih uticaja. Ukoliko ne nadju stanište, roj po?inje da gradi sa?e na grani Sl. 3
Sl. 1  Prirodni roj, prihvatio se za granu (orig. Foto Mr Bandžov)
Sl. 2  Prirodni roj, prihvatio se za granu (orig. Foto Mr Bandžov)
Sl. 3 Roj na grani koji nije našao stanište po?eo da gradi sa?e
Kada se matica od roja izgubi, on se raspadne i pcele se obicno vracaju u staru kosnicu, a roj nakon nekoliko dana opet izlece, ali sa nesparenom maticom.
Osam dana posle zapeca?ivanja prvih maticnjaka izleze se prva mlada matica. Ona juri po satovima i iz­daje karakteristican mukli’ zvuk „tju-tju“, na koji mati­ce koje se nalaze u maticnjacima, odgovaraju jos mukli­jim zvukom „kva-kva-kva“, ali im pcele ne dozvolja­vaju da izadju i cuvaju ih od ve? izležene matice. Ove matice probijaju tesan otvor na vrhu maticnjaka, pro­turaju kroz njega svoju surlicu i dobijaju hranu od pcela. Ovo „pevanje“ matica jasno se cuje uvece, posto se pcele vrate u kosnice. Ako su uslovi i dalje povoljni za rojno stanje (intenzivno se legu mlade pcele, nema otvorenog legla, jos nije nastupila glavna pasa ili je vreme promenljivo), devetog dana posle prvog roja izlazi drugi („drugenac“) sa mladom maticom. Dva-tri dana posle drugog moze izleteti treci, cak i cetvrti roj. Ovo je pojava takozvane rojne groznice. Nekad se ro­jevi koji izlaze u isti mah iz razlicitih pcelinjih drus­tava mogu spojiti po 2 – 3 i formirati „udruzeni roj“. Drugi, a slede?i jos više, veoma su slabi rojevi. Posto su sa neoplodjenim maticama, oni su laksi i pokretni­ji, lete brže i dalje, a hvataju se za visoko drvece. Ne­kad u njirna ima po nekoliko mladih matica, one se bore medju sobom i na kraju ostaje samo jedna. Kada rojni instinkt ugasne i rojenje se osujeti ili prekine, pce­le rojnog drustva progrizaju sa strane jos zapecacene maticnjake i zajedno sa postojecom maticom ubijaju matice u njima. Zatim se zivot pcelinjeg drustva poste­peno normalizuje, s tim sto pcele pocinju da donose nektar, a posle sparivanja matice – da odgajaju novo leglo.
U vecini slucajeva, pcelinja drustva ili rojevi koji su se prirodnim putem rojili ne samo sto nisu u stanju da daju med ve? nisu uvek u stanju ni da sakupe zalihe hrane za zimovanje. U slucajevima kada izleti nekoliko rojeva od jednog drustva, oni su veoma slabi i preko zime masovno ginu. Prirodno rojenje nije siguran na­cin za plansko povecanje broja pcelinjih drustava, jer ono prolazi stihijski, prema datim uslovima, tako da u nekim godinama ima rojeva, a u drugim – nema. Ono smeta oplemenjivackom radu, jer se roje i slabo produktivna drustva ciji su privredni i bioloski kvaliteti loši. Zato se u savremenom pcelarenju sa pokretnim sato­vima prirodno rojenje ne sme dopustiti ili ga treba sves­ti na minimum, jer ono dovodi do gubitaka. Ovo se po­sebno odnosi na velike p?elinjake, a takodje i na uda­Ijene pcelinjake, gde pcelar nije u stanju da redovno prati, hvata i koristi rojeve.
PREKID RANOG ROJNOG STANJA ­ROJENJ A
Kada blagovremeno nisu preduzete mere protiv ulaska pcelinjih drustava u rojno stanje, ona zasniva­ju maticnjake i pripremaju se za rojenje. Rojno stanje se, u zavisnosti od momenta pojave, raz­licito odražava na pcelinja drustva, pa su razlicite i metode koje treba primeniti za njegovo prekidanje.
Kada pcelinja drustva rano udju u rojno stanje – pre nastupanja srednje rane ili kasne glavne pase (Ii­vadne, suncokretove, planinske i sl.), ona mnogo zaos­taju u razvoju usled dugotrajnog smanjivanja i skoro potpunog prekidanja rada matice na polaganju jaja. Najgore je stanje kod onih pcelinjih drustava koja su usla u rojno stanje 20 – 30 dana pre nastupa glavne pa­se. U tom periodu osnovno drustvo i izdvojeni roj os­labljeni su za glavnu pasu, jer su njihove pcele vec os­tarile i uginule, a iz novog legla pcele ce se izle?i cak za vreme glavne pase. Zato je u tim slucajevima pot­rebno pruziti pomoc pcelinjem drustvu da prekine roj­no stanje kako bi se sprecilo izletanje rojeva i povratila aktivnost i snaga pcelinjem društvu za uspesno koriscenje glavne pase.
Instinkt rojenja je veoma uporan i pokusaji da se rojno stanje prekine samo rusenjem maticnjaka obicno ne daje povoljne rezultate, utoliko pre, sto su prisutni spoljni i unutrasnji faktori koji ga potpomazu. Nakon unistavanja maticnjaka, pcelinje drustvo ce ponovo zasnovati druge maticnjake i rojno stanje ce se samo oduziti. Pored rusenja svih maticnjaka, potrebno je da se gnezdo prosiri dopunskim nastavcima ili medištima sa izgradjenim i vestackim satovima i, ako je to moguce, da se matica zameni mladom i spare­nom istog proleca. Pcelinja drustva sa mladom mati­corn nisu naklonjena rojenju, pogotovo ako im je obez­bedjena mogucnost za pojacano polaganje jaja.
Ako je drustvo vrlo snazno, moze mu se oduzeti deo satova sa zapecacenim leglom i dodati za pojacanje slabijih drustava, a satovi sa jajima i mladim leglom, za odgoj iz slabijih drustava predaju se jakim pceli­njim drustvima.
Da bi se u regionima sa srednjoranom i kasnom glav­nom pasom prekinulo rano ulazenje pcelinjih drustava u rojno stanje, najbolje je vestackim putem stvoriti pri­vremeno drustvo – naletanjem pcela letacica iz rojnog drustva na oplodjenu maticu. Ako je rojno drustvo mnogo snazno iliradi pojednostavljenja posla, moze se izvrsiti naletanje u drugu praznu kosnicu. Za LR kosnice postupak je sledeci: posle podne, kada je let pcela povoljan, potrebno je kosnicu sa rojnim dru­stvom pomeriti za oko pola metra u stranu, ali ulaz tre­ba da je okrenut unazad. Na njeno mesto treba pasta­viti nastavak sa nukleusom (ili pomocnim pcelinjim dru­stvom) sa mladom sparenom maticom, a iznad njega naseliti drugi nastavak sa satnim osnovama ili mesovitim satovima, a odozgo-tre?i nastavak sa sazrelim leglom (bez pcela), koji je uzet iz rojenog pcelinjeg drustva. Svi maticnjaci se uništavaju. Prilikom naleta u novo gnezdo pcele letacice iz rojnog društva osetice prome­njenu situaciji i odmah ce prionuti na izgradnju satova i uredjivanje gnezda, a mlada matica ce ubrzano pola­gati jaja u satove. U rojnom drustvu koje je ostalo bez pcela letacica rojni instinkt ce se stišati. Tada njegovu kosnicu treba ponovo okrenuti tako da ulaz bude spreda. Tako ce se ova dva pcelinja drustva samostalno raz­vijati i nece ulaziti u rojno stanje. Sa nastupanjem glav­ne pase treba ih spojiti i formirati jedno snazno medo­nosno p c e l i n j e   d r u s t v o – m e d o v i k, sa jednom maticom.
Ako su kosnice tipa DB (desetoramni), postupak je isti, s tim sto plodište nove kosnice sa nukleusnim drustvom treba popuniti praznim izgradjenim satovima i satnim osnovama, a treba mu dodati i drugi desetoramni nastavak u kome su satovi sa zapecacenim leglom rojnog pcelinjeg drustva. Sa poloske kosnice naletanje se moze ostvariti direkt­no, na isti nacin, kao i kod kosnica DB (dadan – blat). Medjutim, u svim slucajevima, prema svojoj snazi, gnezdo rojnog drustva, ostalog bez pcela leta?ica mora se kompletirati tako da ima dovoljno satova za pola­ganje jaja i izgradnju. Njegove maticnjake treba uni­stiti.
U slucaju kada pcelinje drustvo koje se priprema za rojenje nije dovoljno snazno, moze se obaviti nale­tanje u istu kosnicu. Da bi se ovo ostvarilo, kod LR (lankstrot – rot) kosnica potrebno je odmaci rojno pcelinje drustvo i na njegovo mesto postaviti 2-3 nastavaka sa nukleusnim drustvom sa izgradjenim satovima, satnim osnovama i zapecacenim leglom, na vec pomenuti na­tin, s tim sto sve maticnjake treba unistiti. Preko njih treba postaviti pregradnu dasku, a preko nje nastavak (1 ili 2) sa rojnim pcelinjim drustvom, ali okrenut tako da je ulaz na zadnjoj strani. Sutradan, kada ­su pcele letacice napustile rojno drustvo i nalete u do­nje nastavke, nastavak ponovo treba okrenuti tako da ulaz bude spreda. Na isti nacin se postupa i aka su kos­nice dadan-blat, a tim sto se rojno drustvo postav­lja preko pregradne daske, iznad plodišta sa nukleusnim drustvom ili preko drugog nastavka, napunjenog na vec pomenuti nacin.
Ako u pcelinjaku nema nukleusnog drustva, nalet se moze izvrsiti samo sa sparenom maticom, koju znjed­no sa kavezom treba postaviti medju premestene satove sa leglom i posle 2-3 dana je osloboditi. Kod poloske kosnice rojno drustvo sa njegovom maticom se preme­sta u drugi kraj kosnice, pri cemu se pregradjuje das­kom i otvara mu se ulaz. Satovi sa zapecacenim leglom se oslobadjaju pcela i vracaju u prvo odeljenje, kome se dodaje sparena matica i se popunjuje vostanim os­novama, dok se svi maticnjaci unistavaju. Tehnologi­ja postupka je ista kao sto je vec opisano. Kasnije, sa nastupanjem glavne pase, ova dva drustva treba spojiti.
Sem ovih metoda za sprecavanje izletanja rojeva kod pcelinjih drustava koja su rano stupila u rojno stanje, rojne pcele se mogu prethodno oduzeti postup­kom koji predlaze G. F. Taranov. Na 8 -10 cm od po­letne dascice treba postaviti drugu nagnutu dasku, a ispred nje staviti platno. Rojno drustvo treba zadimi­ti, da bi se pcele nasisale meda, nakon cega treba jedan za drugim izvaditi sve satove, a pcele, zajedno sa ma­ticom, istresti na platno, potom prazne satove vratiti natrag. Maticnjake treba unistiti, a svakom pcelinjem drustvu ostaviti samo po jedan ili mu u vece podmet­nuti mladu maticu u kavezu. Pcele istresene na platno puzice po nagnutoj dasci i, cim stignu do njenog uzdig­nutog kraja, razdelice: – mlade, neaktivne pcele ce se naseliti ispod daske i formirati rojni grozd, dok ce se nerojne -pcele letacice prebaciti i uci kroz ulaz u kosnicu. Ako se rojne pcele koriste za ojacanje nekog drugog pcelinjeg drustva ili za formiranje nukleusa, roju treba oduzeti maticu pre istresanja pcela.
MAJ
Nije retka pojava da mi p?elari kažemo da je prole?e poranilo ili zakasnilo, dakle govorimo o pojavama koje teku druga?ije od uobi?ajenog ili o?ekivanog. Ovom izjavom pojedini p?elari žele opravdati svoje neznanje u drugim oblastima p?elarenja, kao što je tehnologija, biologija, kašnjenjem ili preuranjenosti pojedinih radnji koje su trebali da urade i drugo. Ina?e maj mesec je najlepši mesec u prole?e, gde se neretko pojavljuju prodori vlažnih vazdušnih struja i to naj?eš?e na po?etku meseca. Najgore je kad se taj vlažni, tmurni, vetroviti i kišni period produži i na period cvetanja bagrema. Ako je vreme hladnije uz hladan vetar, onda bagrem ne medi. Sre?a što se takvo vreme retko doga?a pa možemo re?i da je maj ipak mesec sunca i toplote. Tada su no?ne temperature naj?eš?e iznad 15OC, a dnevne dostižu najviše do 29OC, a naj?eš?e su oko 26OC, a to predstavlja najbolju dnevnu temperaturu za mednost bagrema. Tako se može posti?i i do 10 kg po p?elinjem društvu koje se normalno razvilo i koje je eventualno dobilo izletnice od pomo?nog društva. Zbog toga je dovoljno 5-6 lepih dana da se postignu zadovoljavaju?i prinosi. Da potstim p?elare na podatke nema?kog p?elarskog stru?njaka Dengga koji tvrdi da p?elinje društvo sa 15.000 p?ela sakupi 2-3 kg. meda, sa 25.000 p?ela sakupi 6-10 kg., sa 40.000 p?ela sakupi 15-20 kg., sa 50.000-60.000 p?ela sakupi 25-35 kg., a sa 80.000 p?ela sakupi i do 50 kg. meda. Dakle pet puta je?e p?elinje društvo sakupi?e 15-20 puta više meda. Iz toga jasno proizilazi da svi napori u maju moraju biti usmereni ka stvaranju što ja?ih društava, a to zna?i, da u toku ovog meseca moramo izvršiti neke neophodne radnje koje ?e to osigurati, a to su:
1.         Stvaranje jakih p?elinjih društava sa velikim brojem sabira?ica
2.         Obezbe?enje potrebnog medišnog prostora
3.         Zaštita p?elinjih društava od roidbenog nagona
4.         Obezbediti dobru ventilaciju u košnici
5.         Zaštita p?elinji društava od visokih temperatura
6.         Priprema za proizvodnju matica, vešta?kih rojeva i umnožavanje društava
7.         Sakupljanje polenovog praha i propolisa
8.         Dobijanje mati?nog mle?a
9.         Dobijanje voska i gradnja sa?a
10.     Priprema za va?enje i ce?enje meda
11.     Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti
12.     Kontrola vage na p?elinjaku
13.     Selidba p?ela
1.      Stvaranje jakih p?elinjih društava sa velikim brojem sabira?ica
Mnogi p?elari su u dilemi da li treba ili ne ograni?avati maticu u vreme viskog medobranja. Ja ne smatram za ograni?enje matice kada stavljam mati?nu rešetku u LR košnici izma?u prvog plodišnog i drugog nastavka kod ja?ih društava i to 3-4 dana pre bagremove paše, jer ostavljam matici 60.000 ?elija u plodištu da nesmetano nosi i održava p?elinje društvo u vrhunskoj formi. Ako medenje na bagremu izuzetno, same p?ele maticu privremeno blokiraju u plodištu i zbog toga ispod plodišnog nastavka stavljam jedan polunastavak sa 30.000 ?elija, sa tom namerom da ne smanjim biološki maksimum matici u nošenju jaja. Kad se medobranje smanjuje, mlade (ku?ne) p?ele prebacuju nektar iz plodišta u medište. Ukoliko neka p?elinja društva pre bagremove paše ne dostignu ja?inu od 60.000 p?ela, one se poja?avaju izletnicama iz pomo?nih društava ili kod p?elarenja sa dvojnim društvima, oduzimanjem izletnica iz gornjeg društva u korist donjeg i tako stvaramo jako p?elinje društvo.
Kod stvaranja jakih p?elinjih drištava vrlo je bitno da p?elari znaju i vode ra?una na skladan prirodni odnos izme?u mladih (ku?nih) p?ela i izletnica, odnosno p?ela svih doba starosti. P?elinje društvo predstavlja složeni socijalni organizam od 2/3 ku?nih p?ela (prera?uju nektar u med, proizvode vosak, mati?ni mle?, hrane larve svih starosti, ?iste ?elije, greju leglo, ?uvaju ulaz u košnicu od tu?ica i dr) i 1/3 p?ela izletnica (donose nektar, polen, propilis i vodu). Ova grupa p?ela izletnica pošto radi poslove van košnice, izloženija je ve?im opasnostima i gubitcima u prirodi u odnosu na ku?ne p?ele i zato moramo posvetiti ve?u pžnju izletnicama, odnosno gubitke nadokna?ujemo izletnicama iz drugih pomo?nih društava i tako održavamo biološku celinu (odnos 2 : 1 ili 2 : 1,5). Da napomenem, a moja iskustva su to pokazala i utvrdila, da ukoliko imamo dovoljan broj izletnica koje ?e zaposliti ku?ne p?ele, vrlo retko ili nikako ne dolazi do roidbenog nagona. Neiskusni p?elari kao i p?elari koje se dovoljno ne edukuju tada ?ine najve?u grešku kod poja?evanja, odnosno kod stvaranja jakih društava pred pašu. Oni poja?avanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako pove?avaju broj mladih (ku?nih) p?ela, a u nedostatku izletnica one postaju višak i skoro uvek teraju maticu u roidbeni nagon na po?etku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše.
2.      Obezbe?enje potrebnog medišnog prostora
U glavnoj (bagremovoj) paši obezbe?ivanje potrebnog medišnog prostora je veoma važan zadatak. ?in obezbe?enja potrebnog medišnog prostora sam po sebi ne spre?ava u potpunosti roidbeni nagon. Nije dovoljno samo postaviti medišne spratove sa izgra?enim sa?em ili satnim osnovama na plodište i tako misliti da ste time sve probleme rešili. Treba znati da medišni prostor mora biti znatno ve?i nego prostor koji zauzima poklopljeni med. Medišni prostor treba da prihvati sav nektar koji donesu p?ele izletnice, zatim da obezbedi preradu tog nektara i kona?no da obezbedi uskladištenje meda. U LR košnici kod normalne ja?ine p?elinjeg društva, taj prostor ne sme biti manji od 3-4 nastavka uz 2 polunastavka. Bolje je imati ve?i medišni prostor nego zakasniti u obezbe?enju tog prostora. Nau?no je dokazano da ve?i medišni prostor stimuliše p?ele na intenzivniji unos nektara, raniji izlazak ku?nih p?ela na sakupljanje nektara i ve?u zaposlenost što treba biti cilj svakog p?elara za dobijanje visokih prinosa p?elinjih proizvoda. Kod pove?avanja medišnog prostora (stavljanje nastavaka ili polunastavaka) na 3-4 dana pre cvetanja bagrema, obavezno koristim mati?nu rešetku koju stavljam na plodište. Kod te operacije obavezno sve okvire sa zatvorenim leglom iz plodišta prebacujem u sredinu srednjeg i gornjeg nastavka medišnog prostora, a u plodištu ostaje matica sa ramovima otvorenog legla i ramovma sa izgra?enim i ispravnim sa?em. Time smo matici osiguraki prostor za nesmetano širenje legla i zaposlenje mladih p?ela. Ovim postupkom smo sigurno za narednih 20-30 dana isklju?ili mogu?nost eventualnog nagona za rojenje. U dva gornja medišna nastavka nalaze se okviri delimi?no ispunjeni medom i okviri sa zatvorenim leglom u koje ?e nakon izlaska p?ele obavezno smestiti nektar. Dakle osigurali smo dovoljno prostora i za dalji razvoj kao i za smeštaj nektara. shodno daljem razvoju i intenzitetu medenja bagremove paše, možda ?e biti potrebno staviti i ?etvrti nastavak ili polunastavak, koji obavezno postavljam iznad mati?ne rešetke. Ukoliko stavljam nastavak sa satnim osnovama onda obavezno ga izmešam naizmeni?no sa ramovima drugog nastavka i time omogu?im mladim p?elama da lu?e vosak i izvuku (izgrade) satne osnove za par dana kao i da prera?uju nektar.
3.      Zaštita p?elinjih društava od roidbenog nagona
U maju mesecu neiskusnim p?elarima kao i iskusnim koji se ne edukuju (misle da sve znaju) najve?i neprijatelj stvaranja jakih društava može biti rojenje, koje razbija jake zajednice, smanjuje radni elan. Sam ?in rojenja deli društvo i tako od jednog jakog koje treba da donese 30-50 kg. meda na bagremovoj paši, dobijamo 2-4 slabija društva koja ?e doneti po 2-3 kg meda. Metode spre?avanja rojenja opisane u knjigama koje se ne temelje na biologiji p?elinje zajednice mogu samo da odlože vreme rojenja uz veliku neaktivnost i slab prinos, u odnosu na biološke metode (ve? nešto opisane u prethodne dve ta?ke) koje spre?avaju roidbeni nagon i zadržavaju radni elan za dobar i aktivan rad i za visoke prinose p?elinjih proizvoda.
4.      Obezbediti dobru ventilaciju u košnici
Vrlo je bitno da u toku cele godine košnica ima dobru ventilaciju i da u p?elinjem klubetu ima dovoljno kiseonika. Naro?ito je važno da u glavnoj bagremovoj paši ko?nica ima dobru ventilaciju jer treba preraditi nektar sa oko 60% vode u med sa 18-20% vode. Zato je potrebno ?im po?ne nektarenje potpuno otvoriti donju ventilaciju (izvaditi daš?icu na podnja?i gde p?ele ulaze i izlaze). Tako?e otvoriti i gornju ventilaciju, a to ostvarujemo va?enjem pregradne daske u zbegu ili povla?imo unazad za oko 1 cm gornji nastavak ili poklopnu dasku.
5.      Zaštita p?elinji društava od visokih temperatura
U ovo doba godine treba zaštititi košnice od direktne sun?eve svetlosti, a to postižemo tako što p?elinjak postavljamo na takvom mestu gde postoji takozvana šarena hladovina, a to zna?i da je postavljen u vo?njaku ili izme?u visokih drva?a (bagrem, lipa i sli?no). Ukoliko to nije mogu?e tada se treba truditi da se napravi neka nastrešnica ili nešto tome sli?no.
6.      Priprema za proizvodnju matica, vešta?kih rojeva i umnožavanje društava
           U aprilu se priprema društvo koje treba da odgaji mati?njake. Najbitnije je da ovaj prirodni inkubator ima mnogo mladih ku?nih p?ela, polenovog praha i meda, prilikom stavljanja okvira sa presa?enim larvama starih do 20 ?asova, a to je po?etkom maja na 10-15 dana pre bagremove paše. P?elinje društvo koje u ovo doba do?e do roidbenog nagona, pretstavlja najbolji inkubator za odgajivanje mati?njaka. Inkubator se pravi u ovo doba da bi matice koje ?e iza?i bile oplo?ene za vreme bagremove paše i kako bi posle bagremove paše zamenili stare matice, odnosno da formiramo nukleuse i pove?amo naš p?elinji fond na vešta?ki na?in. U kombinovanoj metodi p?elarenja sa dvojnim društvima za iskoriš?enj druge i tre?e paše, pravo vrem za uvo?enje druge matice je odmah posle bagremove paše.
Nukleuse, odnosno oplodnjake formiramo od takozvanih škartova. Po?etnici ili p?elari sa manjim iskustvom koji nisu vi?ni u presa?ivanju larvi, treba da naprave plan kako do?i do dobrih (zatvorenih) mati?njaka za vreme ili neposredno posle bagremove paše, odnosno posle vrcanja meda. Mogu?nosti ima mnogo, od prisilnih mati?njaka koji se dobijaju jednostavno va?enjem matice iz p?elinjeg društva, preko roidbenih mati?njaka do mati?njaka od tihe zamene i mati?njaka dobijenih Milerovom metodom. Kad p?elar nai?e na košnicu sa više mati?njaka onda to treba iskoristiti i napraviti vešta?ke rojeve, s time što mora imati nukleuse u rezervi ili košnicu pripremljenu u oplodnjake. Pored toga mora imati u rezervi vosak i še?er kao repromaterijal za stvaranje novih društava. Ukoliko u rezervi nema nukleuse ili oplodnjake ili nešto tome sli?no, i pusti da se sve razvija i odvija samo po sebi, u odre?eno vreme izlete?e prirodni roj prvenac, pa za 9-13 dana drugi pa tre?i i tako redom. Kada smo ve? dozvolili rojenje ili je rojenje došlo bez našeg znanja, moramo znati kako ?emo postupiti sa rojem. Prirodni roj stresamo u pletaru ili plasti?ni džak, a zatim ga prebacimo u posebno pripremljenu praznu košnicu. Ako i to nema p?elar ima dupli gubitak jer gubi i med i roj, zato što ?e za 8-10 sati roj oti?i, a to je pored štete za mladog p?elara i razo?arenje. Zato preporu?ujem da se neiskusni p?elari obavezno teoretski edukuju i prakti?no usavršavaju u poslu koji su prihvatili i uložili po?etni kapital.
Moram ovde da napomenem da ako p?elar prilikom pregleda ustanovi da u košnici ima 1, 2 do najviše 3 mati?njaka, to p?elinje društvo se ne?e rojiti, nego samo želi da zameni maticu (tiha zamena matice). Takvu košnicu treba pustiti da sama promeni maticu sa jednim mati?njakom, a sa ostalim mati?njacima može da napravi nove rojeve za sebe. tkve matice iz tihe zamene su odli?ne matice i treba ih iskoristiti.
7.      Sakupljanje polenovog praha i propolisa
Svaki p?elar zna, odnosno treba da zna, kolika je vrednost polena i propolisa u p?elarskoj zajednici za produženje života p?ela i zdravlje legla. Nau?no je dokazano da ukoliko je p?elinje leglo hranjeno sa dovoljno polena, onda p?ela za vreme aktivne sezone prodžava život za 2-4 dana. Zamislite šta zna?e ta dva dana dužeg života kod 20.000 izletnica u dobroj bagremovoj paši, u jakom društvu koje dnevno može da donese 8-12 kg nektara u košnicu.. Ovo napominjem iz razloga da sakupljeni polen (koncentrat u p?elarstvu) dajemo kao dodatak u ishrani nukleusa koji na po?etku nisu sposobni da donesu dovoljnu koli?inu polena za ishranu legla i brži razvoj nukleusa.
Polenov prah i propolis i za ?oveka predstavljaju izvor sastojaka koji imaju odre?en zna?aj za o?uvanje zdravlja ili za pomo? kod le?enja pojedinih bolesti. Dakle treba iskoristiti ono što nude priroda i p?ele. Zato oni koji nisu postavili sakuplja?e za polen i mreže za propolis u aprilu, sada to treba da u?ine.
8.      Dobijanje mati?nog mle?a
U ovom mesecu iskusni p?elari organizuju i proizvodnju mati?nog mle?a. Neiskusnim p?elarima preporu?ujem da malo više upoznaju problematiku proizvodnje mati?nog mle?a i da pokušaju baš sada u maju za vreme bagremove paše, da proizvedu i ovaj dragoceni p?elarski proizvod koji je odli?an i za ljudski organizam. Mladi p?elari to trebaju za po?etak da probaju u p?elinjim društvima koja su dobila nagon za rojenje.
9.      Dobijanje voska i gradnja sa?a
Za gradnju sa?a i dobijane voska nešto je re?eno u prethodnim ta?kama. Ovde želim posebno da naglasim i preporu?im da p?elari obavezno to rade i godišnje zamenjuju 25% starog plodišnog sa?a sa novim, jer je to jedan od na?ina za dobijanje voska, a još ve?i zna?aj je da ?e imati zdrava društva i krupne p?ele. Pravovremena zamena starog plodišnog sa?a je najbolja preventiva protiv bolesti p?elinjeg legla u odnosu na lekove koje preporu?uju pojedini „p?elarski stru?njaci“ i proizvo?a?i p?elarskih lekova odnosno veterinari koji zastupaju te iste proizvo?a?e a nemaju prakti?no p?elarsko iskustvo.
10. Priprema za va?enje i ce?enje meda
O tome kada bagremov med treba vaditi iz košnica i vrcati postoje razli?ita mišljenja. Moje dugugodišnje iskustvo, koje je nau?no potkrepljeno, govori da se okviri sa medom trebaju vaditi kad je 1/2 do 2/3 meda zatvoreno voštanim poklopcima. Kod va?enja meda moramo se pridržavati nekih pravila i pri va?enju i vrcanju meda obavezno treba pripremiti slede?e:
§      p?elarski nož, ?etku ili guš?e pero za skidanje p?ela sa sa?a (profesionalci, izduva? p?ela) kao i posudu sa vodom za umakanje ?etke ili pera,
§      dovoljan broj bežalica,
§      jedan, dva ili više praznih nastavaka za stavljanje okvira sa medom,
§      nastavak sa sa?em za popunjavanje mesta izva?enih okvira,
§      vlažnu krpu za brisanje ruku,
§      dimilicu sa dovoljnom koli?inom sredstava za dimljenje,
§      zaštitni šešir ili kombinezon, zaštitne rukavice i to kako za sebe tako i za eventualnog pomo?nika,
§      centrifugu za vrcanje meda,
§      viljušku ili no? za skidanje voštanih poklopaca,
§      stalak za postavljanje pripremljenih okvira za centrifugiranje,
§      posudu za skupljanje meda iz centrifuge,
§      kante ili burad za med.
Kod va?enja okvira sa medom iz košnica, obavezno treba misliti na p?ele i njihov dalji razvoj, zbog mogu?nosti da paša naglo nestane i da p?ele ostanu bez nužnog minimuma hrane (10 kg. po košnici), što bi se vrlo negativno odrazilo na dalji razvoj p?elinjeg društva i iskoriš?enje narenih paša. Nije preporu?ljivo vaditi med iz okvira sa leglom iz plodišta, jer postoji opasnost da ubijete, odnosno pritisnete maticu ramovima. Okviri, odnosno nastavci sa izvrcanim okvirima vra?aju se p?elama predve?e. Dobro je izvrcane okvire poprskati vodom.
11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti
Glavna borba protiv Varroe obavlja se u prvoj polovini avgusta. Me?utim neki neiskusni p?elari, a naro?ito oni koji misle da njih ne?e zadesiti problem Varroe, a propustili su i kasno jesenje tretiranje, moraju biti obazrivi u ovom periodu posle vrcanja bagremove paše. Ako ne žele da u julu prepolove p?elinjak oni moraju da izvrše probno dijagnostikovanje kod nekoliko zajednica po slobodnom izboru sa gra?evnjakom ili trutovskim leglom na okvirima. Naima treba najmanje 200 zatvorenih trutovskih ?elija otvoriti pincetom i izbrojati na?ene Varroe. Ukoliko se prona?e 15-20 Varroa u ovih 200 ?elija, moraju se preduzeti hitne mere za njihovo otstranjivanje iz svih košnica sa jednim od lekova protiv Varroe i postupiti po uputstvu.
12. Kontrola vage na p?elinjaku
Ovo tehni?ko pomagalo je od izuzetne važnosti i koristi za pra?enje dnevnog unosa nektara i predizimanje pravovremenih radnji u vezi sa proširenjem prostora u košnici, stimulativnim prihranjivanjem, selenjem p?ela na nove pašne lokalitete. kontrola vage vrši se svakodnevno uve?e i ujutru i beleži se u dnevnik
13. Selidba p?ela
Sele?i p?elari kad primete da unos nektara pada ispod 500 gr., moraju pristupiti pripremi društava za selidbu ili drugu vrste p?elinje paše na novom lokalitetu, koje je prethodno utvr?eno i pripremljeno.