Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Jun

Jun je mesec sa relativno visokim dnevnim temperaturama i sve bliži pravim letnjim visokim temperaturama koje povla?e pove?ano isparavanje, a ujedno može uzrokovati i nestabilno vreme. U junu se doga?aju duži vremenski periodi sa kišom i bez sunca, a ?esta je pojava oblaka sa grmljavinom. Na po?etku meseca se po pravilu završava vrcanje meda od bagrema. To je vreme kada je u košnici maksimalan razvoj p?ela i pojavljuje se maksimalan nagon za rojenje.
Velep?elar gospodin Ivan Vener iz Kupinova, jedan od najpoznatijih p?elara Evrope i Sveta kaže da posle oduzimanja bagremovog meda nastaje najdelikatniji trenutak p?elarske godine. To je doba snažnog razvoja roidbenog nagona ve?eg broja p?elinjih društava.
To zna?i da nam je glavna preokupacija u junu taj prirodni roidbeni nagon koji moramo da rešimo na zadovoljavaju?i na?in. Da se podsetimo koje sve radove treba obaviti u junu mesecu.
1. Va?enje i ce?enje meda
2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica
3. Formiranje vešta?kih rojeva
4. Priprema društva za livadsku i druge paše
5. Obezbe?enje dobre ventilacije u košnici
6. Obezbe?enje vode na p?elinjaku
7. Nega rojeva
8. Borba protiv grabeži
O ve?ini navedenih radova ve? je bilo re?i u radovima u aprilu, a pogotovu u maju. Zbog toga u radovima za jun bi?e više re?i o onim radovima na p?elinjaku koji su izuzetno zna?ajni za dalji razvoj p?elinjih društava i umnožavanje istih, a jun mesec je krajnji rok za njihovo obavljanje
1. Va?enje i ce?enje meda
Ukoliko su se napravili dobri venci meda za vreme bagremove paše, med se mora izvrcati, kako ne bi došlo do blokiranja matice i eventualnog slabljenja p?elinjeg društva za naredne paše (livada, lipa, suncokret, pitomi kesten i dr.). Ako posle vrcanja nastupi bezpašni period, p?elinja društva, a naro?ito rojeve moramo prihranjivati kako matice ne bi smanjivale nošenje. Prihranjivanje se može vršiti še?ernim sirupom 1 : 1 (nukleusi) ili u hranilice sipamo 1-2 kg. še?era sitnijih kristala i po?etak prelijemo medom, kako bi p?ele namamili da po?nu da uzimaju takvu hranu ili u ram hranilicu stavimo 1-2 kg. medno-še?erne poga?e (p?elinja društva). Ovaj na?in prihranjivanja p?elinjih društavaje u letnjim mesecima preporu?ljiviji jer isklju?uje grabež kao i zato što p?ele kristalni še?er i poga?u uzimaju u malim koli?inama i danju i no?u, što do?arava kakvu takvu tihu pašu. U junu se javlja nekoliko ja?ih paša koje mogu ponovo napuniti medišta. Ukoliko u nekim krajevima neka od pomenutih paša zataji, treba imati alternativno rešenje, a najbolje je preseliti p?ele na onu pašu za koju smo sigurni da medi tj. za koje se informišemo od prijatelja p?elara (Najbolje bi bilo kada bi p?elarski savezi i udruženja to preuzeli na sebe).
2. Proizvodnja, odgajivanje i zamena matica
Posle bagremove paše možemo pristupiti proizvodnji matica za potrebe vlastitog p?elinjaka, formiranju vešta?kih rojeva i nukleusa. Svakom p?elaru je veoma bitno da pove?a svoj p?elinjak, a to može u?initi najbolje u junu. Tada je p?elinje društvo u stanjuda još uvek ispravi greške p?elara koje on u?ini ili svesno ili nesvsno. Postoje tri na?ina da se pove?a broj društava na p?elinjaku
§      kupovinom p?elinjih društava, rojeva ili nukleusa,
§      kupovinom matica i razrojavanjem postoje?ih p?elinjih društava,
§      proizvodnjom matica i formiranjem rojeva na sopstvenom p?elinjaku
Prvo ?u navesti najjednostavnije postupke, jer je za složenije potrebno ve?e iskustvo. Neiskusni p?elar ulaze?i nespreman u složene zahvate može doživeti samo neuspeh, štetu i razo?arenje. Matice zadovoljavaju?ih osobina možemo dobiti uglavnom na dva na?ina i to iskoriš?avanjem prirodnih mati?njaka ili mati?njaka koje su p?ele proizvele prisilno ili smo ih mi naterali. Kako sam naveo u maju, i u junu nije teško na?i u plodištima ili medištima rojevne mati?njake ili mati?njake tihe zamene.
Mati?njake tihe zamene izvode p?ele kada stara matica, bilo iz kog razloga, postane nesposobna ili manje sposobna da osigura normalnu reprodukciju p?ela u p?elinjoj zajednici. P?ele je tada menjaju. Takvi se mati?njaci naro?ito cene jer daju vrlo dobre matice. P?ele izgrade nekoliko takvih mati?njaka. Kad su zreli, a to zna?i zatvoreni, možemo upotrebiti rojidbene odnosno mati?njake tihe zamene. Da bi smo osigurali i smenu matice u p?elinjem društvu oz kog uzimamo mati?njake, obavezno moramo ostaviti bar jedan mati?njak, a poželjno je dva razli?ite starosti (jedan zatvoren i jedan otvoren).
Da p?ele prisilimo na gradnju mati?njaka i izvo?enje matica, mogli bismo jednostavno oduzeti staru maticu i p?ele bi izgradile odre?en broj mati?njaka nad postoje?im leglom. Ali to bi bilo najlošije rešenje i nikako se ne može preporu?iti kao metoda kojom bismo došli do potrebnog broja kvalitetnih mati?njaka. P?ele, naime, da bi što pre proizvele novu maticu, u ve?ini slu?ajeva izgrade mati?njake na larvama koje su stare ve? tri dana, jer se iz takvih larvi još mogu proizvesti matice. Kako se radili?ke larve u prva tri dana hrane mle?om slabijeg kvaliteta od one kojom se hrane larve iz kojih se u normalnim prilikama izvodi matica, tako ?e i matice iz takvih mati?njaka biti lošije ili ?ak neupotrebljive za uspešno p?elarenje. Prema tome takvu proizvodnju matica ne preporu?ujem osim eventualno u izuzetnim prilikama. Da bi važnost ishrane mati?ne larve još više naglasio spomenu?u samo jedan nau?ni podatak, da jedna mati?na larva dobija 1550-1650 obroka, a larva radilice dobija oko 150 obroka. Osim toga mle? mati?ne larve ima oko deset puta više visokovrednih sastojaka nego mle? radili?kih larvi. Po ovome se može videti sa koliko ozbiljnosti moramo pristupiti proizvodnji matica.
Manje iskusnim p?elarima, a i ne samo njima, preporu?ujem najjednostavniju a vrlo uspešan Milerov metod proizvodnje mati?njaka. Zreo mati?njak treba da bude najmanje 20 mm. duga?ak, da bi garantovao kvalitet matice. Kada na raspolaganju imamo zrele mati?njake možemo pristupiti formiranju vešta?kih rojeva, zameni starih i loših matica i formiranju nukleusa.
3. Formiranje vešta?kih rojeva
Ako želimo pove?ati broj p?elinjih društava onda to možemo posti?i na više na?ina. Opisa?u samo dva, za koje smatram da su jednostavni i primenjivi za manje iskusne p?elare.
I na?in:
Prilikom oduzimanja meda ili prilikom pregleda nai?emo na ve?i ili manji broj mati?njaka, ili na bilo koji zreli mati?njak iz bilo kog izvora, od jednog p?elinjeg društva sa tri nastavka možemo formirati ?ak ?etiri vešta?ka roja. Za ovu operaciju potrebno nam je da imamo pored postoje?e košnice sa tri nastavka još tri nikleusa sa po najmanje šest okvira ili tri LR košnice sa po jednim spratom. Dakle tri nukleusa postavimo levo i desno od postoje?e košnice gde smo naišli na mati?njake. Plodišne okvire sa pretežno zatvorenim leglom podelimo podjednako u sva tri nukleusa. U svaki nukleus u sredini mora do?i jedan okvir sa dva dobra mati?njaka razli?ite starosti (u nedostatku može i jedan mati?njak). Ostale okvire sa polenom i medom isto tako podelimo podjednako u nukleuse. U plodištu košnice ostavimo maticu sa 1-2 okvira sa otvorenim leglom i ostale okvire koji su ostali. Kad se vrate i sve ostale izletnice, ova košnica ?e privremeno biti i najja?a. Sve ?etiri košnice (tri nukleusa + 1) moramo prihranjivati ako je paša oslabila, a posebno tri nukleusa koja smo stavili na novo mesto i to bez obzira na pašu, pošto one nemaju p?ele izletnice (skuplja?ice nektara). Prihranjivanje vršimo še?ernim sirupom 1 : 1. Za tako formirane zajednice važno je da osiguraju zimnicu i dovoljan broj p?ela za uspešno prezimljavanje. U tim nukleusima sa 6 okvira, mogu prezimiti vrlo uspešno, s tim da im pomognemo u avgustu i septembru prihranjivanjem za popunu zimske zalihe od oko 12 kg.
II na?in:
Vešta?ki roj možemo dobiti i tako da od svake zajednice oduzmemo po 1-2 okvira sa zatvorenim leglom i p?elama, ali bez matice i stavimo ih u novu košnicu ili nukleus sa najmanje 6 okvira. Za jedan roj dovoljno je 3 okvira sa zatvorenim leglom i p?elama, a ostali prostor popunimo okvirima sa izgra?enim sa?em i satnim osnovama. U sredinu košnice (nukleusa) stavimo okvir sa leglom na kome je mati?njak, ili ako takav okvir nismo našli, ugradimo zreo mati?njak. Ugra?ivanje mati?njaka izvedemo predve?e, odnosno 6 sati nakon formiranja roja zato što su dotle p?ele osetile bezmati?nost. Radi sigurnijeg prihvata mati?njaka u nukleuse nikako ne smemo staviti okvir sa otvorenim leglom ili jajima. Budu?i da je takav roj ostao bez izletnica – sabira?ica, moramo ga prihranjivati 10 dana.
Ovim na?inom formiranja vešta?kih rojeva nismo smanjili produktivnost zajednice kao u prethodnom slu?aju, ve? smo samo oduzeli višak mladih p?ela koje teraju zajednicu u roidbeni nagon. ?ak je u junu poželjno iz jakih društava oduzimati 1-3 okvira sa leglom da bi zadovoljili prirodni biološki nagon održavanja vrste u p?elinjoj zajednici, kao i za dobijanje boljeg elana za rad i saqkupljanje nektara. Oduzimanjem okvira sa zatvorenim leglom ujedno smanjujemo procenat zaraženosti društva od Varroe. Ve?e pove?anje broja zajednica na ovaj na?in ipak nije mogu?e. Za tu svrhu bolji je prvi na?in, ali se tada moramo pomiriti sa ?injenicom da je tako podeljena zajednica za tu godinu otpisana za proizvodnju meda, osim onog što je ve? sakupila.
Metoda za formiranje vešta?kih rojeva ima mnogo, ali po meni ove dve, koje i ja još uvek koristim, ponekad su vrlo pogodne za neiskusne p?elare.
Da navedem još i kako dodajem mati?njake. Iz zajednice koja je proizvela mati?njake izrezujemo oštrim nozem, žiletom ili skalpelom, jedan po jedan mati?njak i stavljamo ih na vatu u kartonskoj kutiji. Možda ?e nam ruka malo zadrhtati od uzbu?enja, ali i to je normalno. Posle dva do tri ponavljanja to prerasta u rutinski posao. Vreme mora biti dovoljno toplo, bar 25OC. Ako je hladnije to moramo raditi u prostoriji koju moramo zagrejati. Mati?njake ne smemo oštetiti, deformisati ili tresti, jer bi to moglo biti kobno za maticu. Ukoliko neki mati?njak oštetimo prilikom se?enja, to možemo zalepiti par?etom voska. Pripremljene mati?njake (jedan ili dva) ugra?ujemo u srednji okvir sa zatvorenim leglom ispod satonoše i to tako da u sa?u izrežemo dovoljno velik otvor za smeštaj mati?njaka. Vrh mati?njaka mora biti slobodan kako bi matica mogla nesmetano da iza?e. Tako postavljen mati?njak p?ele ?e vrlo brzo da zalepe za ostali deo sa?a. Na kraju još jedna vrlo važna napomena za nukleuse koje formiramo u junu, a to je da moramo staviti lek protiv Varroe, odnosno letvice Apihelta, Vivarola i sli?no.
4. Priprema društva za livadsku i druge paše
U junu je veoma bitno održati p?elinja društva ne samo na postoje?em nivou razvoja, ve? ih treba dalje pripremati za naredne paše (livada, lipa, ?alija, suncokret, pitomi kesten i drugo). Kod toga treba imati u vidu da su p?elinja društva posle bagremove paše u relativnom zastoju u razvoju, jer je za vreme glavne bagremove paše matica bila blokirana i došlo je do smanjenja koli?ine legla, što bi se negativno odrazilo na prinos u slede?im pašama. Imaju?i u vidu da u nekim periodima juna može nastati i bezpašni period pred p?elare se postavlja važan zadatak da svoja p?elinja društva moraju poja?avati za iskoriš?enje slede?ih paša. To se može posti?i na više na?ina, a ja ?u spomenuti samo tri.
§      Stimulativno prihranjivanje u bezpašnom periodu
§      Dodavanje izletnica iz pomo?nih društava
§      Uvo?enje druge matice u postoje?e košnice i formirati udvojena društva
5. Obezbe?enje dobre ventilacije u košnici
U junu je vrlo bitno imati dobru ventilaciju i treba je ostvariti na na?in koji je opisan u radovima za maj. Ovaj mesec je topliji od prethodnih, pa je zato i ventilacija potrebnija iz više razloga:
§      spre?avanje roidbenog nagona
§      isparavanje vode iz nektara
§      zdravije leglo
§      bolje raspoloženje zajednice za rad
§      izbegavane stvaranja p?elinjih brada ispred leta košnice i dr.
6. Obezbe?enje vode na p?elinjaku
Ukoliko p?elinjak nije u blizini nekog potoka, reke ili nekog drugog prirodnog izvora vode, treba održavati pojilo u ispravnom stanju sa stalnim prisustvom vode. Voda je u junu vrlo bitna za održavanje legla i regulisanje temperature i vlažnosti u košnici.
7. Nega rojeva
Opšte pravilo u p?elarstvu je da u maju i junu treba formirati što više rojeva i nukleusa, da bi se u narednim pašama u junu , julu i avgustu oja?ali i kako bi se u pripremi za zimu formiraja jaka p?elinja društva, sposobna da prezime i u da bi u rano prole?e imala dobar razvoj. Zato moramo posvetiti posebnu negu rojeva u junu da bi dostigli ja?inu od oko 25.000 p?ela kako bi sami u julu i avgustu doneli zalihe za zimu. Stimulativno prihranjivanje rojeva je vrlo bitna radnja u junu.
8. Borba protiv grabeži
Ukoliko u junu nastane bezpašni period, pojava grabeži je stalna opasnost na samom p?elinjaku. Zato upozoravam neiskusne p?elare da posebnu pažnju obrate, pri prihranjivanja rojeva i nukleusa še?ernim sirupom, na to da ne prospu ni jednu kap sirupa po košnicama, da p?ele prihranjuju isklju?ivo predve?e, da ne drže slaba društva ili društvo bez matice i da negu rojeva sprovode strogo pod kontrolom. Ipak se grabež može pojaviti i može uništiti ne samo pojedina p?elinja društva ve? i ?itav p?elinjak. Kako spre?iti grabež i šta raditi ukoliko do njaga do?e, mnogo je pisano u p?elarskoj literaturi pa preporu?ujem da se svi p?elari informišu iz nje.