Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

FEBRUAR

Mr Naum Bandžov

              Februar je po kalendaru pretposlednji mesec zime. Mada je vreme jos hladno, već se oseca povečanje prosečnih mesečnih temperatura. Ukoliko se mesec blizi kraju, vreme pos­taje toplije. U večini slučajeva apsolutne maksimalne temperature su od 16,4 do priblizno 24°.

Izuzetak je bio Februar 2012 god.

U februaru padavine su u proseku najmanje u citavoj zemlji u toku go­dine.  Vetrovi su nesto jaci od januarskih, pri cemu su najaci u istočnoj Srbiji i Banatu u Vojvodini, a duvaju od severozapada i severa. Sunce greje nesto duze nego u januaru.

Donošenje polenov prah

           U februaru pocinju da cvetaju prve biljke, vesnici nastupajuceg proleca. Na nekim mestima ispod „raskinutog“ sneznog pokrivaca, poja­vljuju se prve visibabe. Sa njih pcele skupljaju prvi nektar i polen. U toplijim februarskim danima, otvaraju se rese leske i na njima se u tihim suncanim casovima okuplja mno­go pcela, koje svoje korpice pune polenom. Na me­stima gde to najranije planinsko cvece pokriva vece povrsine ono veoma povoljno utice na razvoj pcelinjih drustava.
            Stanje pcelinjih drustava. U to vreme pcele su još u zimskom klubetu. Mada vrlo retko izlaze, one po­staju aktivnije: raspečaćuju med i oslobadjaju ćelije u sredini gnezda, poliraju ih i pripremaju za pola­ganje jaja. Normalno je da u februaru matice po­čnu polaganje jaja i da već tada na 1-2 do 3 ramova ima legla sa vise razlicitog uzrasta, pa cak i novoizleženih mladih pčela. To zavisi od rejona, atmosferskih uslova, jačine pčelinjih drustava, uzrasta i kvaliteta matice, od hrane i temperature u gnezdu.
              Oko nastalog legla (u centru klubeta)  pčele već održavaju stalnu tem­peraturu od 34 do 36°. Da bi hranile leglo i stvarale neophodnu temperaturu, one troše ne samo med već  i polen. Utrošak meda povečava se i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje drustvo. Usled povečane potrošnje hrane, naročito polena, u debelom crevu pčela gomila se sve veća kolicina ne s v a r e n i h   o s t a t a k a. Zbog toga pčele koriste i najkratkotraj­nije otopljavanje u nekim danima, uglavnom oko pod­ne, za obletanje i praznjenje debelog creva. Kroz otvora gornje ventilacije pojedine pčele izlaze da se očiste i na +8C. Istovreme­no one čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu. Ukoliko ne postoje mogučnosti za obletanje i hrana ni­je dobrog kvaliteta može se pojaviti dijareja.
             Rad pcelara. On treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja pčela, vage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zak­Ijucak o njihovom stanju. Tople časove (10-12°) on ko­risti da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pog­leda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogučnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim društvima. U to vreme treba skidati sneg sa krovova, jer se on usled toplote otapa, a voda prodire kroz pukotine zidova i vlazi unutrašnjost košnice. Ve­lika vlaga preko zime je vrlo štetna za pčele i zato se ona mora sprečiti. Sneg treba očistiti i sa poletaljki i ispred njih, da pčele ne bi sletale na njega i uginu. Isto tako treba paziti da u košnice ne udaraju detlići, senice i druge ptice, jer mogu napraviti rupe po zidovima, a to može dovesti do uginuća čitavih društava. Košnice se mogu premestati na mala rastojanja do pola metra po čitavom pčeli­njaku.
                Od blagovremene pomoći pčlelinjim društvima u tom periodu mnogo zavisi dobar završetak njihovog zimo­vanja i dalji razvoj. Zato se ta mogucnost ne sme pro­pustiti.
PRIHRANJIVANJE POLENOM I BELANČEVINASTOM HRANOM KRAJEM ZIME
           Čim počne polaganje jaja u drugoj polovini zime (FEBRUAR), da bi pripremile kasicu i mleč kojima hrane maticu i larve, pčelama su potrebni ne samo ugljeni hidra­ti (med, šećer) već i belančevine, masti, vitamini. mine­ralne soli itd., što one pribavljaju iz polena. Ukoliko u košnicama nema polena i kada im vreme ne dozvoljava da prenose sveži polen sa rano procvetalih biljaka, pče­lama nedostaju belančevine. Tada one troše rezervne belančevine (masno telo) iz svog organizma, a to dovo­di do fizioloskog slabljenja, što se negativno odražava kako na dužinu njihovog zivota tako i na otpornost prema bolestima. Takve iznurene pčele ne hrane dobro leglo i razvoj pčelinjih društava se usporava. To se odnosi u prvom redu na pčelinja društva čije su pčele iznurene jos od jeseni zbog kasnog prihranjivanja i pre­rade velike kolicine šečernog sirupa, kao i na one iz­nurene od varoatoze. Ukoliko u skladištu nema rezervnih satova sa polenom, pčelinja drustva treba odmah prihraniti medno-šećernim pogačama, kome se dodaje polen, ili druge belančevine, surutka itd.
PRVI (LETIMIČAN, INFORMATIVNI) PROLEĆNI PREGLED
                    Taj pregled se vrši u samom početku aktivne sezone, krajem zime i početkom proleća, obično u februaru ili u mar­tu. U ravničarskim re­jonima može se obaviti i krajem februara, kada vre­menske prilike to dozvoljavaju, prilikom obletanja pčela, kada je spoljna temperatura iznad 12°, a vreme suncano i tiho. Pčelar mora pratiti promene vremenskih uslova kako ne bi propustio mogućnost da obavi preg­led. Cilj pregleda je da se utvrdi kakvo je stanje sva­keg pčelinjeg društva posle zimovanja, kako bi se pružila hitna pomoć najugroženijim društvima. Pre svega sa košnice se skidaju krov i  vadi se materijal za utopljavanje i stavlja na sunce, da bi se prosusio i provetrio. Zatim, ukoliko to vremenske prilike doz­voljavaju, vadi se podnjača, da bi se počistila. Uginule pčele i voštani poklopčići sa ćelija sa medom koje su u toku zime raspečaćene stavljaju se u sanduče, zatim podnjaču treba dobro istrugati američkim nožem. Efikasna je dezinfekcija opaljivanjem benzinskom ili plinskom lampom. Očiščena i oprana čistom vodom i osusena na suncu, podnjača se vraća u košnicu. Dok traje čišćenje podnjače, dobro je staviti u košnicu cistu, rezervnu podnjaču, da se leglo ne bi prehladilo. Ako je prezimljavanje bilo uspesno, sve uginule pčele na podnjači i ispred košnice mogu se sku­piti u jednu čašu. Velika smrtnost, kao i fleke od dija­reje na podnjači, ramovima i zidovima košnice govore o lošem prezimljavanju pčelinjeg društva. Ukoliko po­stoji sumnja da su pčele obolele od zarazne bolesti uzorke treba poslati veterinarsko-bakteriološkoj stanici na ispitivanje.
              Kada je potrebno da se izvrsi pregled većeg broja pčelinjih društava, a pčelaru nedostaje vreme, čiščenje podnjača se može odloziti za kasnije. Prilikom prvih pregleda u proleće se ne dira mnogo u gnezdo. Samo se letimice utvrđuje snaga pčelinjeg društva, ima li hra­ne, ima li maticu i u kakvom je stanju gnezdo.
             S n a g a  p č e l i n j e g  d r u š t v a   utvrđuje se kratkotrajnim otkrivanjem gnezda da bi se pre­brojali međuokviri ispunjeni pčelama. Pčelinja društva, koja imaju manje od 4-5 ulica sa pčelama sla­ba su. Njima treba posvetiti više brige, kako bi se i ona razvila do glavne paše.
             Da bi utvrdili ima li u košnici hrane, treba pregle­dati samo krajnje ramove do legla i oceniti kolika je ko­ličina meda na njima. Kada je u gnezdu manje od 4 do 5 kg meda ili ga uopste nema, pčelinje drustvo treba po mogučstvu što pre prihraniti, jer će inaće uginuti od gladi ili će se razvijati sporo. Najefikasnije je prihra­njivanje rezervnim satovima sa zapečaćenim tečnim me­dom od nektara – rezervni sat se na donjoj strani ras­pečaćuje do veličine dlana i postavlja se uz leglo na me­sto izvađenih praznih ramova ili ramove sa malom ko­ličinom meda. Prethodno preko noći treba ostaviti satove sa medom u toploj sobi. Ako u gnezdu nema polena obavezno treba dodati jedan ili dva rama sa dobro oču­vanim polenom i to pokraj samog legla. U slučaju da nema meda na satovima, pčelinjem društvu treba do­dati medno šećerno testo ili, ukoIiko vreme to dozvoljava, tre­ba sipati u prazne satove sa strane legla 0,5 do 1 kg top­log (oko 40°) gustog šećernog sirupa (2: 1). Ukoliko su pčele bolovale od dijareje usled nekvalitetne hrane (medljikovac, kristalisani i prokisao med), ti satovi se privremeno vade, a pčelinjem društvu se dodaju sa­tovi sa kvalitetnom hranom.
                O  p r i s u t n o s t i    m a t i c e  sudi se po leglu. Ako na nekim srednjim satovima ima legla, pogotovu nezapečaćenog ili jaja, to znači da društvo ima maticu.
             Nije preporučljivo traziti i videti maticu, jer se time produžuje pregled i leglo se može prehladiti. Ukoliko nema jaja, a ima zatvorenih spasavajućih matičnjaka, to pokazuje da je matica uginula. Kad nema jaja, ni ma­tičnjaka, a pčele su spokojne, to znaci da je matica prisutna, ali je privremeno prekinula polaganje jaja ili više nije u stanju da polaže oplođena jaja. U drugom slučaju mozda je matica postala t r u t u š a, tj. počela je polagati neoplođena jaja u obične radiličke ćelije iz kojih se razvijaju trutovi, a ćelije su zapečaćene ispupčenim poklopčićima („g r b a v o“ l e g l o). Trutovi koji se izlegu iz tih ćelija su sitni. Matica trutuša ili je mnogo stara sa utrošenom rezervom spo­sobnih spermatozoida u semenskim kesicama (spermateci) ili joj je poremećen sistem ispuštanja sperme ka jajetu, ili joj je u toku zime povređena semenska kesica i jaja se po­lazu neoplođena. Trutovke postaju i neke matice koje su se izlegle kasno u jesen i nisu uspele da se spare, kao i matice obolele od nozematoze. Ako u gnezdu nema jaja, a pčele su uznemirene kada stoje na satovima sa podignutim trbuščićima i trepere krilima, ispustajući specifičan „tuzan“ zvuk, to je siguran znak da je pčelinje drustvo bez matice, tj. da je osirotelo. Osirotelim pčelinjim društvima, kao i pčelinjim društvima sa maticom trutušom ili sa starom, iznurenom maticom sa paralizovanim nogama ili sa iskrzanim krilima, treba odmah dati oplođene rezervne matice, koje su odgojene prošle godine i zazimljene u nukleusima koje se u LR košnici postavljaju iznad normalnog društva pregrađene snelgrovom pregradom.
            O  s t a n j u   g n e z d a   se sudi po izgledu i količini uginulih pčela i po tome da li po satovima, pregradnim daskama, ram hranilica i zidovima kosnice ima vlage, buđe, fleka od dijareje. Ugrožene ramove, na kojima nema leg­la, treba zameniti čistim, a pregradne daske počistiti. Treba izvaditi i satove koje su miševi nagrizli ili oštećene delove na satu izrezati. Ako su i zidovi košnice dosta zaprljani, pčelinje društvo zajedno sa čistim satovima treba prebaciti u drugu kosnicu. Gnezdo te kosnice treba suziti na toliko satova, koliko postojeće pčele mogu pokriti, a prazne i nepotrebne ramove izvaditi ili staviti iza pregradne daske ili ram hranilice kod LR košnica. Pregle­dano i suženo pčelinje gnezdo se dobro utopli sa stra­ne,(najbolje sa 2 okvira puna sa medom) i odozgo suvim materijalom za utopljavanje. Ako je preko zime bio otvoren gornji otvor, on se sada postepeno zatvara, a otvara se ulaz dole, na podnjači, i to za toliko santimetara, koliko je satova pokriveno pčelama. Proverava se da nije izazvan grabež kod nekih pčelinjih drustava.
               Posle završetka pregleda sve ugi­nule pcele, skupljene iz kosnica i ispred njih, odmah treba spaliti dalje od pčelinjaka ili ih zakopati u zemlju. Svi satovi uginulih pčelinjih drustava se izbacuju iz kosnice. Ukoliko uzrok smrti nije zarazna bolest, zdravi satovi se mogu koristiti za druga pcelinja drus­tva. Ako je konstatovana zarazna bolest, satove treba odstraniti i pretopiti ili dezinfikovati i tek onda ko­ristiti.
                ZAKLJUČAK
                Februar je mesec koji je obično većim delom lep i relativno topao, ali isto tako može biti i hladan i nepovoljan za pčelinji razvoj kao i januar mesec te tu nemamo mnogo posla. Ako vreme bude povoljno pčelaru se nameću određeni radovi a to su:
               1. Čišćenje podnjače,
               2. Prvi letimičan pregled,
               3. Dodavanje matice bezmatcima,
               4. Spajanje slabijih društava sa lošim i dobrim maticama,
               5. Saniranje bolesnih društava,
               6.Dodavanje okvira punih meda i polena ili medno-šećernih pogača sa stimulativnim sredstvima