Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

                                          RADOVI U DECEMBRU
          Decembar je prvi zimski mesec kada zapravo postaje hladno i prestaje svakaki izlet pcela. Rad na pcelinjaku svodi se samo na proveru stanja, a posebno mira društva. Plasticnim ili gumenim crevom ciji se jedan kraj stavi u uvo, a drugi na leto, osluškuje se kako pcelinje društvo zimuje odnosno dali se normalno ponaša. Po zvuku koji dolazi iz košnice možemo vrlo pouzdano da utvrdimo da li pcelinje društvo normalno prezimljuje. Kad je zvuk jasan, ravnomeran, tih i dolazi iz neke dubine tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje pojacano to je znak da nešto nije u redu i to ili je društvo bez matice, ili je u košnici pretoplo ili nema dovoljno vazduha. Kod ovoga odmah mora da se pogleda leto da nije iznutra zatvoreno mrtvim pcelama kojima je bio skracen život usled zaraze varoom ili nešto nije u redu sa gornjom ventilacijom. Ako se primeti na letu usitnjeno sace i delovi pcela, a zujanje je pojacano, odmah moramo da posumnjamo da je u košnici ušao miš i uznemirava zimsko klube.
          Ako je zujanje oštro, a vrlo tiho to je znak da su zalihe hrane pri kraju, ili da se p?elinje klube našlo u nepovoljnom položaju, odnosno dalje od hrane, ili što je povezano s nedostatkom hrane, da je pcelama u klubetu hladno i da je temperatura u centru klubeta manja od 16OC, a na površini klubeta manja od 6OC. U svakom slucaju, to je znak da je pcelar negde pogrešio u pripremanju pcelinjeg društva za prezimljavanje. Sve što smo primetili i culi, odnosno problem koji se pojavio moramo upisati u naš dnevnik, da bi, kad se ukaže prilika mogli proveriti o cemu se radi ili da bi izvršili potrebnu intervenciju odmah, ako nam to vremenske prilike dozvoljavaju.
           Greške mogu da se isprave. Prošlog decembra ja sam intervenisao u dva slucaja. Kod prvog uspešno, a kod drugog neuspešno – društvo je uginulo kao što sevidi na slici zbog hrane. U prvom slucaju ulaz miša u košnicu kroz leto koje je bilo 1,5 cm visine. Košnica je uspešno sanirana, miš pobegao, a rastureno je gnezdo koje je napravljeno na tri okvira u polunastavku, koji je bio postavljen ispod nastavka, a podnjaca ocišcena od otpadaka saca i delova pcela i na kraju postavljen cešalj na leto (ovde se radi o mojoj greški nepostavljanja cešljeva na leto koje je bilo višlje od 1 cm.)
       U drugom slucaju društvo je uginulo jer je ostalo na jednom delu nastavka na pet okvira odvojeno od drugog dela nastavka s jednim okvirom mladog saca gde je bilo puno hrane. Ovde se radi o mojoj greški. Zaboravljen je jedan okvir s mladim sacem u sredini nastavka. Posebno je važno u decembru da se obavezno nadjemo na pcelinjaku kad je suncan i topao dan, a temperatura iznad 13OC, za vreme procisnog leta, jer u takvoj situaciji po izletu pcela možemo mnogo stvari da zakljucimo o stanju u pcelinjem društvu i njihovo ponašanje. Poželjno je da pcele preko zime imaju nekoliko procistnih letova u razmaku od po 4-6 nedelja što je garancija da ce pcele dobro prezimiti.
Neophodno usavršavanje

Za pcelara nema godišnjeg doba u koje bi mogao da kaže da nema posla. Decembar je mesec idealan i za edukaciju, odnosno teoretsko usavršavanje: citanje pcelarske literature (knjiga, casopisa), poseta kursevima i predavanjima koje organizuju pcelarska društva i slicno. Pcelari pocetnici za ovu vrstu priprema moraju da potroše najviše vremena, pošto njihove potrebe za teoretsko znanje je i najvece. Obogacujuci svoj knjižni fond, i svoje teoretsko znanje omogucice mladom pcelaru da lakše, bolje i uspešnije rešava prakticne probleme.

              Nema veliku korist pcelar u pcelarenju, ako poznaje samo tehnologiju s košnicama, a da ne poznaje osnove biologije pcela i njihovo ponašanje u okviru pcelinjeg društva. Zato se mora permanentno uciti citajuci pcelarsku literaturu koja obradjuje tu problematiku, te prateci to u praksi u košnici, na pcelarskom znanjem teorije i prakse najlakše i najbrže cete otkriti tajne koje košnica krije. Jedno bez drugog bilo bi bezuspešno tapkanje po mraku i u mestu. Jednostavno kazano nije dovoljno da o nekom problemu znamo samo da pri?amo, vec da takav problem znamo da uspešno rešimo u praksi. Imao sam prilike da razgovaram sa mnogo „iskusnih“ pcelara oko proizvodnje matica i sve lepo ispricaju, cak i o proizvodnji s Jenterovim aparatom koji su nabavili i dali 100 eura i na kraju kad ih pitam da li si proizveo i jednu maticu dobijem negativan odgovor. Šta to znaci. To znaci da mu nedostaje znanje iz biologije pcelinjeg društva i prakse u proizvodnji matice.
Presudno poznavanje biologije
          Kad pred sobom imamo odredjenu literaturu moramo da znamo šta cemo kao prvo da tražimo u njoj, odnosno odakle da se pocne. Prvo treba da pogledamo sadržinu knjige ili casopisa i imena poglavlja i teme. Na prvi pogled nešto ce nam se odmah svideti, ali tu moramo malo stati i pitati sami sebe da li cemo to razumeti i primeniti u praksi, pošto da bi tu temu razumeli i prakticno primenili moracemo prethodno da savladamo dobar deo pcelarske azbuke, ona najjednostavnija ali najvažnija što ce nam omoguciti da razumemo složenije radnje.
           O istorijatu pcelarstva dobro je ponešto znati, ali i bez takvog znanja može da se uspešno pcelari. Interes za to možda ce se javiti kasnije. No, kad se radi o biologiji pcela, tu nemamo šta da se dvoimimo da li nas zanima ili ne. To moramo da poznajemo i moramo to da citamo i ucimo. Jeste, nedostajace nam pogled u košnicu, da ono što citamo možemo u praksi i da ga doživomo. Neka nas to ne obeshrabri pošto smo neke radnje vec videli, a neke cemo videti u prolece. Prema tome treba da citamo i dalje, a pcelarsko prolece možda ce stici i pre nego što se nadamo – februar.
             U pogledu anatomije, fiziologije pcela posebno pažljivo trebamo prouciti sistem za varenje što ce nam pomoci kasnije da shvatimo preradu nektara u med, uloga mlecnih žlezda u ushrani i razvoju pcelinjih larvi, a posebno maticne larve, kao i o voštanoj, mirisnoj i otrovnoj žlezdi koje imaju samo pcele radilice. Zatim o vrstama meda i kako uticu na prezimljavanje pcela, problem s nozemom, koji su uzrocnici i kakav problem prave u sistemu za varenje i kakvu razornu moc imaju itd.
U proucavanju sistema za disanje vrlo je interesantno kako pcele regulišu „vazdušni režim“ u košnici, kako ventiliraju, kako stvaraju temperaturu i kako je, što ce vas iznenaditi, u toku zime poželjno da u košnici bude prisutan ugljen-dioksid 1,5-3,0%, pošto tako pcele mirnije zimuju. U vezi s tim razumecemo i ulogu leta u zimskom i letnjem periodu.
            Interesantno je da se prouci i sastav oka kod pcela za koje cemo dobiti odgovor s kojom bojom trebamo da farbamo košnice za bolju orijentaciju, kao i druge sisteme krvotok, nervni sistem i slicno koji predstavljaju pravu nauku.