Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

RADOVI U AVGUSTU
        Sa sigurnošću kažem da pčelarska sezona počinje u AVGUSTU. Avgust je jedan od najtoplijih meseca u godini. Dnevne temperature su vrlo često iznad 30OC i ako takav period potraje oko 20 dana, a istovremeno nema obilnih padavina, tada se trava na poljima i livadama potpuno osuši. Ovo je karakteristično za prvu polovinu meseca, dok je druga polovina nešto drugačija tj. noćne temperature su nešto niže i tada dolazi do izvesnog smirivanja pčela. Maksimalna snaga pčelinjeg društva, dostignuta u junu, i julu mesecu, u avgustu se stabilizuje na jednom nižem, ali još uvek jakom nivou. U avgustu prestaje pčelarska sezona i mora se početi sa pripremom pčelinjih društava za narednu pčelarsku sezonu. Svaka greška pčelara u avgustu teško se ispravlja. Za avgust slobodno možemo reći da je bezpašni letnji mesec i zato se ne treba zavaravati da će pčele doneti med za vrcanje, već bi trebali biti sretni ukoliko ga donesu sebi za zimnicu. Za ovaj period možemo reći da pretstavlja setva u pčelarstvu, a poznata je narodna poslovica, kako ćeš posejati tako ćeš požnjeti. Zbog toga neophodno je potrebno izvršiti sledeće radove na pčelinjaku u avgustu.
1.Poslednje oduzimanje meda i skidanje medišta
       Ko nije izvršio poslednje oduzimanje meda iz medišta u poslednjim danima jula, to će morati da uradi početkom avgusta. Pored toga, ako med u plodištu potiče od medljike, takođe ga treba izvrcati, pošto nije dobar za prezimljavanje pčela. Posle vrcanja meda, medišta treba ostaviti pčelama još nekoliko dana, da ih očiste. Savremeno pčelarstvo u pripremanju pčela za prezimljavanje, preporučuje da se nešto od zaliha meda u plodištu treba oduzeti. To je zbog toga što za hranu pčelama u prvom delu zimovanja, dok još nema legla, med od šećernog sirupa može u potpunosti zameniti cvetni med, jer za taj period hrana služi kao energent za stvaranje toplote i održavanje života pčela u klubetu. Budući da med od šećera ima samo 0,01% mikroelemenata, za razliku od cvetnog meda koji ima znatno više, to je količina otpadnih materija koje zaostaju u crevu pčela znatno manja i one mugu duže biti bez pročisnog izleta. Zato se preporučuje da se pred jesen, do kraja avgusta, izvrca sav med koji se nalazi na ramovima bez legla i da se umesto tog meda pčelama doda odgovarajuća količina šećernog sirupa u većim dozama (2-3 litre) i to jače koncentracije tj. u odnosu 2 : 1, i to dok još ima starih pčela, koje će ga brzo uzeti i pravilno rasporediti u plodištu i time popuniti onaj biološki minimum od 9,6 kg. sa kojim će matica ne štedeći nositi maksimum jaja u ovo doba godine i tako održati jačinu društva od 30.000-35.000 pčela. Tako će pčelinje društvo u prvom delu zimovanja trošiti med od šećera, a u drugom, kad se pojavi leglo, doći će na red cvetni med bogat sa mikroelementima i polenom (vitaminima) bez kojih nije moguće odgajati zdravo leglo.
       Kada su izvrcane poslednje količine meda iz medišta i kada su pčele očistile saće od ostataka meda, medište se mora skinuti kako bi se pčelama omogućio pravilan raspored meda za zimovanje u plodištu i da bi zimsko klube zauzelo pravilan položaj. Ako se medište ne skine na vreme, moguće je da pčele zimske zalihe razbacaju po svim ramovima u medištu, zato što pčele instinktivno smeštaju med iznad legla, odnosno iznad zimskog klubeta. Medni venci na plodišnim okvirima gde ima legla moraju biti 10-12 cm. ispod satonoša. Medišta, zavisno od područja – regiona, skidaju se negde početkom, negde sredinom, a negde krajem avgusta i to najviše zavisi od vremenskih i pašnih prilika.
2. Obavezan pregled svih pčelinjih društava
       U avgustu, posle vrcanja meda, obavlja se jedan od najvažnijih poslova, a to je detaljan pregled. Za mene je ovaj pregled najvažniji u godini. tada evidentiram u posebnu svesku bitne podatke koji će mi koristiti do prvog proletnjeg pregleda da zaključim kako su zimovale i kakav je kvalitet matica. U svesku se upisuju sledeći podatci:
- jačina pčelinjeg društva, odnosno koliko okvira i koliko ulica pčele zaposedaju,
- broj okvira sa leglom (otvoreno, zatvoreno i sa jajima),
- kvalitet legla, posebno zatvorenog, zdravstveno stanje legla, a ujedno ocenjujem kvalitet matice ocenama 3-5,
- količina meda i polena u košnici,
- stanje podnjače u cilju higijene,
- stanje delova košnice kako bi se uklonili eventualni nedostatci,
- kvalitet saća, koliko ima za zamenu, posebno kvalitet saća u centralnom delu košnice (plodišta),
- raspored legla, meda i polena, sa skicom košnice.
Pri pregledu pčelinjeg društva u avgustu posebno treba voditi računa da se košnica ne drži dugo otvorena da ne bi došlo do grbaži od pčela tuđica.
3. Pravilan raspored plodišta i saća u njima
Kakav je raspored plodišta i saća pri zazimljavanju pčelinjeg društva pitanje je koje zaslužuje posebnu pažnju. Kod Dadan Blatove košnice tu nema neke mudrosti, skidaju se polunastavci i zazimljuje se u plodišnom delu. Kod LR košnice postoji nekojiko varijanti pri zazimljavanju koje i ja koristim, a to su:
- sa jednim nastavkom i jednom maticom,
- sa jednim nastavkom i jednim polunastavkom, sa jednom maticom,
- sa dva i tri nastavka, sa jednom ili dve matice,
- sa dva nastavka i jednim polunastavkom i sa jednom ili dve matice.
Koju će se varijanta koristiti, zavisi od načina pčelarenja i od stručnog znanja i praktičnog iskustva pčelara. Jedno je bitno a to je da raspored saća u plodištu mora da odgovara razvoju mladih zimskih pčela. U centralnom delu plodišta mora se naći 6-8 okvira sa saćem gde je izašlo 2-3 generacije pčela. Nikako se ne sme između takvih ramova stavljati neki okvir sa mladim – belim saćem gde nije izašla ni jedna generacija pčela, pošto ga u avgustu, a posebno u septembru ni najkvalitetnija matica ne prihvata da bi zalegla jaja. U većem broju slučajeva matica se ograničava na jednu ili drugu stranu tog mladog saća, a kasnije tu formira i zimsko klube bez dovoljno hrane i sa nedovoljnim brojem mladih zimskih pčela.
4. Obavezna zaštita pčelinjih društava od varoe.
Jedna od najvažnijih radnji u avgustu je da se oslobodimo varoe, jer u avgustu dostiže svoj maksimum u njenom razvoju i ako se ništa ne preduzme, ovaj parazit zimskim pčelama skraćuje život i neće biti sposobne da odgoje proletnje mlade generacije, a društvo će uginuti. Da bi se oslobodili veroe postoje dva metoda.
I metod: Hemijski metod se sastoji u korišćenju registrovanih lekova (antiakaricidi) koji se u Srbiji proizvode u obliku štapića natopljenih lekom koji se stavljaju u plodište u periodu 1-15 avgusta i koji se nakon 20-25 dana obavezno vade iz košnice. Postoje i drugi oblici lekova i to dimni, kontaktni, rasprskavajući i dr. Najbitnije je da se pčelar pridržava uputstva o korišćenju lekova.
II metod: Tehnološko biološki (ekološki) metod je metod koji ja koristim od 1988. godine.  Na početku ću citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997) sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao): “Sve što uradimo na suzbijanju Varroe u košnici pre jula, pomažemo zimskim pčelama. Kasnijim lečenjem pomažemo proletnjem razvoju pčela u sledećoj godini“. Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: „NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE DA POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGUĆE U PČELARSKOJ SEZONI“. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.
     Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade Varroa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos 2 : 1 u korist kućnih pčela.) U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje a kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje pčelinjeg društva u ovo doba je naš nepravilan rad na početku nove pčelarske sezone.
     Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961) i ukoliko je broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će biti izbačene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu.
            Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo potpuno propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu.
       Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.
PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU
Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina.
      1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe.
     2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promućkamo je, a pri tome krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja.
       Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u još nekoliko košnica.
ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE
      Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe.
     Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).
      Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 – 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.
     Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh možemo naći među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Varroe takođe otpada na podnjaču košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja.
      Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 – 70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, većinom su svetlije boje.
        Intenzitet razmnožavanja Varroe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama.
      Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i uputstva.
1.      Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.
2.      Lečenje u zimskom periodu je potrebno ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest ako je veća od 12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa.
       U zajednicama u kojima je zaraženost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro(Martinov 1983).
       Melzer (1985) napominje da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 Varroa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa ona propada – nestaje.
      Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.
5. Izolatorska ekološka metoda
      Na kraju da iznesem i moju najnoviju sadašnju metodu suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu, koju primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329; Bandžov N. 1990, Pčelar br. 12 str. 358-360). Ovu metodu primenjujem od kada sam uveo sistem „Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim društvima“. (Četvrta moja tehnologija)
      Ovu još, nazvanu ekološku metodu primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele (slika 1), koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini.
    
                        Slika 1
Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi preko 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću samogorećih filter papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvorafluvalinata (2:1) ili Amitraza.
    Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom (Apihelt) zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem Varroe.
     Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica u Maradiku.
DISKUSIJA
Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.
Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pčelinjacima od 30-50 i do 100 košnica, dok nisu prihvatljive za velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biloška celina.
Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo. Zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe.
Okvire sa trutovskim saćem možemo da postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih premestimo u plodište (Pfefferle 1986).
Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imaju dovoljno trutovskog saća neće kvariti radiličko. Toma (1987) navodi da ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno trutovskog saća.
Iskustva Kaučića i Rihara, kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiče pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.
       Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generacijske strukture osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda idrugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su maj, jun i juli glavni meseci za prinos.
       Metoda Bandžova pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje zajednice, ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskorišćenje pašnih prilika u maju, junu i julu bez poremećaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.
       Ovu još i nazvanu ekološku metodu, primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele, koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi preko 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva prebacim u izolator. Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorilo jako društvo sa oko 30000-35000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla, izvršim jedno tretiranje sa jednim od registriranih lekova, zadimljavanjem ili aerosolom.
      Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa sa lekom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem Varroe.
6. Obezbeđivanje dovoljno kvalitetne količine meda i polena za prezimljavanje i dobar proletnji razvoj
    U toku avgusta pred svakim pčelarom se postavlja zadatak da sa jedne strane obezbedi matici što više prostora, odnosno okvira koja će matica da zalegne, a sa druge strane da obezbedi što više hrane u košnici. Te dve aktivnosti su međusobno u suprotnosti. Da ne bi došlo do blokade matice u leženju jaja, iz sopstvenog iskustva, preporučujem da se svakih 6-10 dana dodaje u plodište jedan do dva okvira sa kvalitetnim saćem i to iz donjih okvira (ovo se odnosi na uzimljavanje sa 2 ili 3 nastavka), a okvir sa zatvorenim leglom spuštam u donji sprat ispod centralnog dela plodišta. Ako se prilikom pregleda ili pomoću vage ustanovi koliko je hrane potrebno dodati da bi se da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje i dobar proletnji razvoj, nedostatak u zalihama se popunjava prihranjivanjem sa većim količinama šećernog sirupa (2-3 litre svaki drugi dan) u odnosu 2:1. Ovaj odnos je najpovoljniji zato što je gubitak šećera najmanji a to znači da je i najekonimičniji. Kod ovog odnosa gubi se 5-7% šećera dok kod odnosa 3:2 ovaj gubitak je 10%, a kod odnosa 1:1 gubitak ćečera iznosi čak 30%. samo prihranjivanje se vrši predveče. Koliko je potrebno hrane za prezimljavanje i dobar proletnji razvoj postoje razna mišljenja. Preporučljiva količina iznosi 12-25 kg. Jasno je da potrebna količina hrane zavisi od jačine društva, dužine i karakteristika zime, kvalitetnog uzimljavanja, klimatskih karakteristika regiona, rane proletnje paše i drugoh. Svako pčelinje društvo za početak proletnjeg razvoja (mart) treba da ima oko 10 kg rezervnog meda, a to je duplo više nego što jedno pčelinje društvo potroši hrane u toku zime (u periodu novembar-februar se potroši 4,5-5,5 kg.). To znači da ukupna količina hrane treba da iznosi 15-17 kg. meda i oko 1800 cm2 polena. Ova količina meda i polena je minimum koji se mora obezbediti za jedno normalno pčelinje društvo. Veće količine od ove u košnici i ukoliko je dobro raspoređena ne može štetiti pčelama. To može biti samo korist jer pretstavlja manje posla a i troškova u proleće, zato što prihranjivanje neće biti potrebno. Poznata je pčelarska poslovica „Med na medu rodi“.
7. Spajanje slabih pčelinjih društava i nukleusa
      Pod slabo pčelinje društvo podrazumevamo ono koje zbog nekvalitetne matice ili nekog drugog nedostatka ostane nerazvijeno. Ako se radi o društvu sa nekvalitetnom maticom, tada se bez razmišljanja mora takvo društvo spojiti sa nekim jačim. To se radi tako što se slabije društvo stavlja na jače, a između se stavlja novinska hartija. To se radi da bi došlo do izjednačavanja mirisa. Za 2-3 dana ova dva društva će biti spojena. U svakom slučaju na 6h pre spajanja mora se pronaći i ubiti nekvalitetna matica iz slabog pčelinjeg društva.
     Nukleusi koji su prezimil mogu u rano proleće da nam posluže za saniranje eventualnih bezmataka. Ako imamo više nukleusa, a smatramo da nam toliki broj neće biti potreban, onda i tu treba pristupiti spajanju. To se vrši tako da bi od tri nukleusa dobili dva, ili od dva jača nuleusa dobili normalno društvo. Nukleuse koje smo odredili da prezime srećđujemo tako da moraju imati najmanje 5-6 okvira i da pčele pokrivaju najmanje 4-5 ulica, kao i da rezerve hrane iznose najmanje 12 kg.
8. Oduzimanje starog i nepravilno izgrađenog saća i njegovo topljenje, kao i čuvanje pravilnog i rezervnog saća od voštanog moljca
Već prilikom ranijih pregleda oduzimaju se iz plodišta staro i nepravilno saće. Oni koji nisu izvađeni zbog prisustva legla moraju biti obeleženi da bi se izvadili u avgustu. U avgustu se posebno mora voditi računa o čuvanju rezervnog saća od moljca. U vezi sa tim preporučujem nekoliko načina čuvanja saća.
- Stavljanje rezervnog saća ispod plodišta jačih društava, gde će posao čuvanja saća vršiti same pčele, sa tim da se kad krene leglo takvi nastavci vade zbog poboljšanja mikroklime.
- Stavljanje rezervnog saća u nastavke koji se dobro zatvaraju sa svih strana i njihovo ređanje iznad podnjače i jednog praznog nastavka koji se kasnije zadimljavaju sumpornim trakama. To se ponavlja tri puta u razmaku 3-5 dana. Tako nastavci oblepljeni širokom selotejp trakom ostaju do proleća, dok nam ne zatrebaju za proširenje legla. Pre korišćenja moraju stajati par dana na otvorenom vazduhu da bi izašao i najmani miris sumpora.
- Stavljanje rezrvnog saća u nastavke (5-6), a ispod prvog nastavka i na vrh iznad poslednjeg nastavka stavljamo ventilacione mreže. Donja mreža mora biti podignuta 5-10 cm iznad zemlje, kako bi osigurali strujanje vazduha kao kod dimnjaka jer voštani moljac izbegava promaju. Nastavci moraju biti dobro složeni i zalepljeni širokom selotejp trakom. Ukoliko nastavci imaju otvore (leta), oni se moraju takođe zatvoriti. Kod ovog načina nisu potrebna nikakva hemijska sredstva s tim da u saću ne sme biti zaostalog polena ili meda.
- Belo mlado saće koje potiče samo iz medišta moljac ne napada.
9. Obezbeđivanje vode na pčelinjaku
    Zbog velikih vrućina i suše u avgustu, a sa ciljem da se zadrži normalni razvoj legla, na pčelinjaku je potrebno aktivirati pojilice sa vodom.