Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Fenoloski kalendar. April je mesec u kome obi?no cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve vocke – kruska, sljiva, breskva, tresnja, visnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. sumske vrste, topole, javor, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, si­birski bagrem (karagan); ukrasno rastinje – japanska dunja, mahonija, jorgovan, trave – mrtva kopriva, djurdjevak, maslacak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pcele skupljaju polen i nektar.

Stanje pcelinjih drustava. Pcelinje klube vise nije jako zbijeno i polaganje jaja i razvoj pcelinjih drusta­va brzo napreduje. Tome doprinosi sve ve?i dotok po­lena i nektara, toplo vreme, kao i znatna kolicina no­voizleglih mladih pcela pogotovo posle 7 aprila, cija je sposobnost hranjenja 3-4 puta ve?a nego sposobnost prezimelih pcela. Po­vrsine zauzete leglom brzo se povecavaju, a rezerve hrane se smanjuju. Kod jakih pcelinjih drustava leglo zauzima preko 5-6-7 ramova, a kod slabijih 2-3 do4 ramova pokrivajuci skoro citave satove. Ako dotok nektara nije redovan, pcelinje drustvo trosi 4-5 kg hrane iz zaliha. Krajem aprila stare prezimele pcele su ve? pot­puno zamenjene mladim pcelama. Tada se javlja i prvo trutovo leglo. Uslovi su vrlo povoljni za odva­janje voska, sto pokazuju i produzeni i pobeleli zido­vi celija u gornjem delu satova, gde pcele stvaraju siroke vence svezeg nektara oko legla.

Rad pcelara. April je jedan od meseca u kome je rad pcelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije iz­vrsen glavni pregled, treba ga obaviti pocetkom aprila. Ulazu se napori za neometan razvoj pcelinjeg drustva i gnezda se, u zavisnosti od potrebe, prosiruju. To tre­ba vrsiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo se moze prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u ameri?ku trulež. Ne treba zuriti sa takozvanim odzimljavanjem. Mate­rijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopcice starog meda po satovima i stimulativno prihraniti drustva secernim sirupom, kome su dodate belancevine, ukoliko nema dovoljno polena. Treba iskoristiti sposobnost pcela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti ram gradjevnjak za proizvodnju vos­ka. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pcelinjih drustava u rojno stanje.
Ukoliko se i pored ulozenih napora neka slaba pce­linja drustva u prolece ne razvijaju dobro zbog losih kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba drustva u jedno nego pojacavati svako slabo drustvo posebno. Pre spajanja (15 do 18 casova) treba unistiti njihove ma­tice, a spojenom drustvu dati u kavezu rezervnu kva­litetnu maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno drustvo srednje jacine, koje ce uspeti da se dobro raz­vije i da ucestvuje u medoberu. Ako se slaba drustva ne spoje, pcelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se ona i pored toga nece dobro razviti za glav­nu pasu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova drustva.

April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pceli­njih drustava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB kosnice sa pokretnim sacem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pcelinja drustva se iz­nose u vocnjake, radi oprasivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv trovanja pce­la. Ukoliko je dat nalog da se pcele zatvore za 2-3 da­na (u zavisnosti od preparata), treba tako postupiti da ne dodje do ugusivanja ili uginuca pcelinjih drustava.
Pocetkom aprila treba organizovati nedelja posumljavanja. Pcelari treba organizovano i aktivno da se ukljuce u rad na posumljavanju, sade?i u svom rejonu medonosno sumsko rastinje.

STIMULATIVNO SKIDANJE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANJE I RAZMEŠTANJE SATOVA

Ponekad se u prolece na srednjim satovima, oko povrsina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili kristalisanim medom. Taj med ometa brzo prosirivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom slucaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili vi­ljuskom izgrepsti s obe strane cetvrtinu sata, pokrivenu medom, da bi se oslobodile celije u koje ce matica polagati jaja. Da bi pcele brže potrosile kristalisani med, mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.
Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba ot­varati med na krajnjim satovima, jer ce ga pcele pre­nositi u sredinu i tako popuniti prazne celije oko legla, sto ce dovesti do jos veceg smanjivanja povrsina za po­laganje jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pcele iskoristile med sa srednjih satova oko legla.
Leglo zauzima obicno prednji deo satova (prema ulazu kosnice), a na srednjim satovima ono zauzima vece povrsine. Neki pcelari, da bi stimulisali polaga­nje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okrecu ramove za 1800 ili raz­mestaju satove sa leglom.
Okrece se srednji sat sa leglom ili satovi koji se na­laze sa obe njegove strane, tako da se povrsine sa leg­lam poklapaju sa povrsinama sa medom susednih sato­va, sa kojih treba skinuti poklopce. U teznji da brzo uspostave poremecenu kompaktnost legla, pcele brzo oslobadjaju celije sa medom, poliraju ih, a matica od­mah pocinje da palaže jaja u njih.
Satovi sa leglom razmestaju se na taj nacin sto se krajnji satovi sa manjim povrsinama pod leglom pre­mestaju dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa vecom povrsinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica po?inje da polaže jaja u pripremljene celije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleze, satove treba vra­titi u sredinu za polaganje jaja, a na njihovo mesto sta­viti druge satove sa pokrivenim leglom koje ce se tek izle?i itd.
Ove stimulišu?e mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pcele dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda kosnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi suzeni. U protivnom leglo se može lako prehla­diti ili može doci do grabeži.

PROSIRIVANJE GNEZDA I STlMULISANJE RAZMESTANJEM NASTAVAKA U LR KOŠNICI

Pcelinja drustva, koja su posle prolecnog preg­leda ostavljena na jednom nastavku, kao i novonaseljena drustva u prolece, brzo ispunjavaju nastavak pce­lama, leglom, nektarom i polenom. Da se ne bi ometao razvoj pcelinjeg drustva, treba staviti drugi nastavak sa izgradjenim satovima. Ako je ispod prvog nastavka bilo mediste, ono je ve? bez hrane i treba ga izvaditi. U zavisnosti od potrebe u drugi nastavak treba staviti i satove sa medom, sa kojih su delimicno skinuti poklopci, ili u neke od srednjih satova treba sipati secerni sirup. I taj se posao obavlja pred vece, posto se prethodno preduzmu sve mere kako ne bi doslo do grabezi. Ako je ve? pocelo gradjenje sato­va, u drugi nastavak treba staviti i 3-4 ramove sa vostanim osnovama.
Primamljene hranom, pcele brzo zauzimaju satove i poliraju celije, a matica, privucena toplotom i pcela­ma, penje se u gornji nastavak i polaze jaja u njegove satove. U zavisnosti od snage pcelinjeg dru­stva, vremenskih prilika, dotoka nektara i polena, u drugom nasdtavku je za 15-20 dana 6-7 ramova ve? po­punjeni leglom, pcelama i nektarom, a jedan deo pcele pokriva polovinu povrsine satova donjeg nastavka. U medjuvremenu ce se izle?i skoro citavo leglo u donjem nastavku. Mada u gornjem nastavku vise nema slobod­nih povrsina za polaganje jaja, matice nerado silaze u donji nastavak, jer se na podnjaci nalazi otvor kosnice i u to doba godine tamo je hladno. Da pcelinje drustvo ne bi izostajalo u razvitku, treba izvršiti p r v o r a z m e š t a n j e­ o b a n a s t a v k a.


S1. 1 Razmestanje nastavaka u LR košnici u prolece:
A – pocetkom prole?a; B – prvo razmestanje-dislokacije, V – drugo razmestanje,
G – stavljanje treceg nastavka izmedju dva nastavka kosnice;

Ova se radi kada je vreme prilicno toplo i postoji dotok nektara i polena kako bi pcele mogle brzo zauzeti izneseni gore prazniji nastavak, u koji se penje i matica i nastavlja da tamo po­laze jaja. Nakon 15-20 dana nastavak ce biti popunjen leglom i tada treba izvrsiti drugo razmeštanje nastavaka (Sl. 1)
Pri razmestanju nastavaka koristi se instinkt matice da polaze jaja i gornji nastavak, gde je najtoplije. Isto tako, i pcele instinktivno teže da prenesu hranu iz donjeg u gornji nastavak da bi matici bilo dalje od ulaza kosnice i bliže otvorenom leglu, oko koga se stvaraju venci od meda. Tako se stimulise brzi razvoj pcelinjih drustava sa postojecom hranom u kosnici, ako je ima u dovoljnoj kolicini. U tom slucaju pcelar nije primoran da skida medne poklopce i da primenjuje stimulativno prihranjivanje secernim sirupom, sto u velikim pcelinjacima zahteva mnogo rada i vremena. Prolecno prihranjivanje secernom poga?om i secernim sirupom sa belancevinama, obavezno je samo kada u nastavcima nema dovoljno polena.

Ako se pcelar pridržava navedene tehnologije, pos­le 15-20 dana od drugog razmestanja nastavaka, pcelinjem drustvu ce vec biti tesno u oba nastavaka. Da bi se pcelinje drustvo moglo nesmetano razvijati i da ne bi ušlo u rojidbeno stanje, pre nastupanja glavne pase, dodaje mu se treci nastavak. Treci nastavak treba staviti kada su oba nastavaka ispunjena pcelama i leglom i kada je vreme povoljno. Ako je pocela gradnja satova, nastavak treba popuniti vostanim os­novama i izgradjenim satovima, i to redjaju?i ih na­izmenicno sa izgradjenim satovima ili u paketu jedan do drugog. Kod jakih pcelinjih drustava pri toplom vremenu i dotoku nektara, tako popunjeni nastavak tre­ba staviti u sredinu izmedju oba nastavaka, menjajuci im pri tom mesta tako da nastavak sa maticom bude odoz­do. Ostaje otvoren samo donji ulaz na podnjaci. Da bi se pcele brže navikle na tre?i nastavak, u sredinu treba staviti 3-4 sat a sa otkrivenim leglom, zajedno sa pce­lama na njima, a sa obe njihove strane vostane satove. Time se postize najkvalitetnije izgradjivanje satova u najpovoljnijim uslovima i najvecem kontaktu sa mla­dim pcelama koje proizvode vosak. Novoizgradjeni satovi se koriste za gajenje legla, sto je, u stvari, veo­ma vazno u sanitetskom i profilaktickom pogledu, jer je istovremeno i mera protiv pojave bolesti legla i pce­la. U srbskim uslovima treci nastavak se dodaje pre ili u pocetku bagremove pase.
Kada je vreme nepovoljno i u momentu kada nema vostane izgradnje, a prosirivanje treba obavezno izvrsl­ti, treci nastavak treba staviti odozgo preko oba nastavaka, cija su mesta isto razmenjena, da se ne bi desilo i preh­ladilo gnezdo.
Programiranje rada. U velikim pcelinjacima, u kojima se jedan pcelar brine o velikom broju pcelinjih drustava, rad pcelara mora biti racionalan i olaksan. U tom smislu rad na prosirivanju gnezda i razmestanju nastavaka može se programirati da bi i p?elar mogao odrediti ta?nih datuma svojih radova. Na osnovu podataka prilikom pregleda u prole?e i u skladu sa koli?inom p?ela i legla, p?elinja društva treba razvrstati u cetiri kategorije: vrlo dobra, dobra, srednja i slaba. Na taj nacin, odredjujuci datum svakog sledeceg postupka, pcelar ne mora kontrolisati svako pcelinje drustvo posebno, a pre svega kategori­ju vrlo dobrih. Zatim, u odredjenom vremenskom in­tervalu, kontrolišu jednu za drugom i ostale kategorije pcelinjih drustava. Tacan datum izvrsavanja predsto­jece manipulacije se odredjuje posle prethodno izvr­senog letimicnog kontrolnog pregleda samo nekih pcelinjih drustava (npr. 5-10%) date kategori­je (sl. 1). Ukoliko se tim pregledom utvrdi da je mo­menat povoljan, pregled se vrsi u svim pcelinjim drust­vima iz te kategorije, koja se nalaze u jednom pceli­njaku. Da bi rad bio pregledniji, nastavak svake kosnice treba obeleziti slovima ili rimskim ciframa.

APRIL

April mesec je najlepši i najvažniji mesec za razvoj p?eljinjeg društva i od tog meseca zavisi da li ?emo dobiti med ili ne, od prve glavne bagremove paše. Osnovni cilj svih p?elara u aprilu je da za vreme vo?ne paše, koja traje oko 20 dana, maksimalno razviju p?elinja društva kako bi se na 15-20 dana do glavne bagremove paše dobio najve?i mogu?i broj okvira zrelog, zatvorenog legla, kako bi do cvetanja bagrema broj p?ela dostigao broj od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000 p?ela sabira?ica nektara. Dakle, mesec u kojem znanje i iskustvo iz p?elarstva dolazi do pravog izražaja. U aprilu, svakog p?elara o?ekuju važni poslovi i ako se u ovom mesecu p?elar opusti od meda nema ništa. Ako je u martu cvetala samo šljiva džanarika i kajsija, onda u aprilu cvetaju sve druge vrste vo?aka. Sve imaju dosta polena i lepo lu?e nektar, ali pod uslovom da su vremenske prilike normalne za april mesec. Polovinom aprila cveta uljana repica i ko nju ima u blizini blago njemu, a ako nema, ko želi da preseli p?ele na uljanu repicu to mora u?initi sa svim društvima (i ja?im i slabijim), zato što je na repici razvoj društava fantasti?an. Neki poslovi koji se rade u martu nastavljaju se i u aprilu tako da ih ponovo ne?u objašnjavati ve? samo dati naka pojašnjenja.

Najvažniji radovi na p?elinjaku u aprilu su slede?e:
1. Prihranjivanje p?elinjih društava
2. Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva
3. Proširivanje p?elinjeg gnezda
4. Spre?avanje nagona za rojenje
5. Izvla?enje satnih osnova i zamena starog sa?a
6. Koriš?enje gra?evnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe
7. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa
8. Priprema odgajiva?kog društva za proizvodnju matica
9. Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu
10. Postavljanje kontrolne vage na p?elinjaku

Prihranjivanje p?elinjih društava
U aprilu, ta?nije po?etkom aprila najvažnije je proveriti koli?ine rezervne hrane u košnici. Ukoliko ih je manje od minimuma (10 kg) i ne dopunimo ih svi naši napori u pogledu razvoja društva ne?e dati o?ekivane rezultate. Potrošnja hrane se u aprilu naglo pove?ava usled razvoja velikog broja larvi i zato i dalje ostaje podražajno prihranjivanje. Ako ranije krene cvetanje vo?a i unos nektara postane evidentan onda prihranjivanje nije potrebno.
Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva
Sredinom aprila po?inju da preovla?uju mlade p?ele u odnosu na stare (zimske) i naglo po?inje da se pove?ava leglo. Kad p?elinje leglo dostigne 6-7 okvira kod LR košnica što odgovara broju od oko 30.000 p?ela, neophodno je dodati drugi nastavak, po mogu?stvu sa izgra?enim sa?em, ispod postoje?eg tako što se jedan okvoir sa zatvorenim leglom i dva sa medom stave u sredinu novog donjeg nastavka, a tri lepa okvira isklju?ivo sa radili?kim sa?em stave u stari gorni nastavak, umesto ona tri koja smo stavili u novi donji nastavak. Matica ?e vrlo brzo te okvire zale?i sa jajima, te nakon 7-10 dana izvršiti premeštanje nastavaka to jest donji postaviti gore, a gornji dole. Usled toplijeg vazduha u gornjem nastavku, matica ?e pre?i gore i tako širiti leglo da bi krajem aprila dostiglo 50.000 p?ela, što odgovara 10 okvira sa leglom kod LR košnica.Malo druga?iji i sporiji je na?in razvoja ako nemamo okvire sa izgra?enim sa?em, a primorani smo da stavimo nastavak sa satnim osnovama, a to se dešava kod p?elara po?etnika. Postupak je sli?an prethodnom osim što ne ide okvir sa leglom nego samo dva okvira sa medom i polenom, a izme?u njih okvir sa satnom osnovom, dok u gornji nastavak stavljamo dva okvira sa satnom osnovom. Kad satne osnove budu zapo?eta se 5-6 mm. visokim voštanim zidom, stavljamo ih izme?u legla. Ovo moramo raditi oprezno i kad su temperature visoke i to dnevne preko 20OC, a no?ne preko 12OC. Ukoliko je vreme hladnije, što može da se dogodi u aprilu, ovu operaciju moramo ostaviti za kasnije.
Proširivanje p?elinjeg gnezda
Kod slabijih p?elinjih društava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, pretežno na prednjem delu okvira, proširivanje legla se vrši tako što se svaki drugi okvir sa leglom okre?e za 180O. P?elinja društva koja polovinom aprila imaju manje od 4 okvira sa leglom treba proglasiti za nemo?na odnosno škart i njih treba tako razvijati da bi za vreme glavne paše poja?ali bolja društva izletnicama ili leglom, a ostatak koristiti za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok stare matice treba likvidirati.

Spre?avanje nagona za rojenje
Ukoliko se p?elinjem društvu na vreme ne proširi leglo, gnezdo, odnosno košnica, onda dolazi do toga da matica nema gde da polaže jaja. Ako se to desi u vreme obilne vo?ne paše onda su se stekli uslovi za pojavu roidbenog nagona društva i tada takvo društvo u glavnoj paši ne?e doneti med. Pravovremeno proširenje gnezda i košnice u aprilu, smanji?e nam brigu u maju. Isto tako pravovremeno proširenje je važno ne samo zbog bržeg razvoja društva za glavnu pašu, ve? i zbog spre?avanja pojave roidbenog nagona p?ela. Da bismo izbegli kriznu situaciju koja nastaje krajem aprila zbog nezaposlenosti dobrog dela mladih p?ela, moramo pravovremeno intervenisati. Ponekad je teško pogoditi trenutak to jest usko?iti zahvatom pre nego što je došlo do zaleganja mati?njaka. Uništavanjem mati?njaka u ve?ini slu?ajeva ne?emo posti?i ništa, zato što ?e neki mati?njak ostati sakriven u mnoštvu p?ela, pa ?e se društvo ipak rojiti. U osnovi rojenje ?emo spre?iti, dakle i pojavu mati?njaka, ako otklonimo sve one uzroke koji dovode do sku?enosti prostora u košnici, pa time i rojedbenog nagona. Matici na vreme treba osigurati dovoljno prostora za nošenje jaja i time rešavamo problem mladih p?ela koje ?e zaposliti svoje mle?ne žlezde i time hraniti leglo. Dodavanjem satnih osnova, malo starije generacije mladih p?ela starih 10-18 dana, zaposli?e svoje voštane žlezde. Dodavanjem praznog izgra?enog sa?a za smeštaj nektara zaposli?emo p?ele sabira?ice. U radovima za maj objasni?u postupak kad se pojave mati?njaci.
Izvla?enje satnih osnova i zamena starog sa?a
Nauka preporu?uje da svake godine treba menjati staro sa?e u plodištu za 25%, što prakti?no zna?i da za ?etiri godine moramo zameniti svo sa?e iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva protiv pojave bolesti. Ko se ovoga ne pridržava uvek ?e imati problema sa zdravstvenim stanjem p?elinjeg društva. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ?emo imati krupnije p?ele, što je veoma važno u p?elarstvu. April mesec u vo?noj paši je najpogodniji da izvršimo zamenu starog i nepravilnog sa?a sa dodavanjem satnih osnova. Izvla?enje satnih osnova rade samo jaka društva sa dosta mladih p?ela i to kad su povoljni uslovi, kad ima dosta polena i kad postoji jaka paša. Na masla?ku, vo?noj paši i uljanoj repici mogu se izvu?i 2-4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, mnogo više.

Koriš?enje gra?evnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe
Ovo vreme možemo iskoristiti i za izgradnju gra?evnjaka u cilju proizvodnje voska i biološkog suzbijanja varoe. Gra?evnjak se pravi tako da mesto satne osnove preko celog rama, stavljamo samo jednu malu nit sa?a na satonoši i takav ram ostavimo da same p?ele dograde do donje letvice. Gra?evnjak je pretežno veli?ine trutoskog legla i matica vrlo rado u ovo doba godine zalegne u takav gra?evnjak. Posle 13-15 dana, kada se leglo zatvori, takav gra?evnjak vadimo i presujemo pri ?emu uzimamo belan?evinastu te?nost koju možemo koristiti u ishrani ljudi ili dodavati u še?erni surup kod stimulativnog prihranjivanja. Ina?e varoa u ovo doba godine rado ulazi u trutovsko leglo, tako da na ovaj na?in odstranimo 20-30% varoe biološkim putem. U ovo doba godine ne smeju se koristiti nikakvi lekovi protiv varoe, da ne bi došlo do pojave rezidua u medu.

Sakupljanje cvetnog praha i propolisa
Kada rascveta vo?e, pravo je vreme da postavimo skuplja?e polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa. Na tržištu postoje razne vrste sakuplja?a. Za mene najbolji su oni koji se postavljaju preko cele podnja?e sa pokretnom mrežom preko kojih p?ele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljaju se na gornji nastavak preko satono?a ispod poklopca. Svaka košnica treba da ima sakuplja? praha i mrežu za sakupljanje propolisa za vreme paše. Po pravilu od ukupne koli?ine sakupljenog polenovog praha 70% zadrži sakuplja? praha, a oko 30% p?ele unesu u košnicu. Ako se ima u vidu da normalno razvijeno p?elinje društvo potroši godišnje oko 40 kg. cvetnog praha, a da isto društvo u toku p?elarske godine može da sakupi 60-80 kg. onda bez obzira na sakuplja? praha p?ele unesu u košnicu potrebnu koli?inu praha.

Priprema odgajiva?kog društva za proizvodnju matica
Iskusniji p?elari koji su savladali savremeni metod proizvodnje matica, za vreme vo?ne paše treba da po?nu sa pripremanjem odgajiva?kog društva, takozvanog inkubatora za odgajivanje mati?njaka. U svakoj malo boljoj knjizi lepo je opisano kako se formiraju, pa preporu?ujem da to pro?itaju pre nego što pristupe pripremi, pošto je ta radnja najvažnija u ciklusu proizvodnje matica. Samo da napomenem da odgajiva?ko društvo mora imati puno polena, puno nektara i puno mladih p?ela, a ne mnogo prostora.

Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu
Provereno je da samo jaka p?elinja društva donose viske prinose p?elinjih proizvoda. Krajem aprila, na desetak dana pred cvetanje bagrema, treba izvršiti planirana spajanja. Spajanje je najuspešnije preko novinske hartije. Pri spajanju najbolje je kad su p?elinja društva jedno pored drugog, zato što ?e se tako p?ele izletnice na?i tamo gde je p?elar i nameravao. Pri spajanju treba uraditi slede?e:
- društvo koje se pripaja treba oduzeti maticu najmanje dva sata pre spajanja
- društvo koje se pripaja treba da bude slabije po snazi
- pripajanje se vrši predve?e i preko novinske hartije
- pre pripajanja dobro je poprskati oba društva nekim mirisom, jer ?e time dobiti zajedni?ki miris i pripajanje ?e biti sigurnije
- isto ve?e gornjem društvu treba dodati u hranilicu oko jedan litar sirupa
- preko no?i ?e se p?ele spojiti i sutradan ?e sve p?ele izlaziti iz košnice na letu donjeg društva
- sutradan u popodnevnim satima treba izvršiti sre?ivanje ramova i ukloniti ostatak novinske hartije.
Osnovno pravilo pri sre?ivanju ramova je da ramove sa zatvorenim leglom stavimo u gornji nastavak, a ramove sa otvorenim leglom i sa maticom stavimo u donji nastavak. Neki p?elari praktikuju, a i moje iskustvo je takvo, da se sada postavi mati?na rešetka i da se tako matica ograni?i na donji na nastavak. U donjem nastavku LR košnice ima 60.000 ?elija u sa?u i ovo zadovoljava biološke mogu?nosti matice u nošenju jaja za period od 21 dana, koliko traje ciklus izlaženja p?ele radilice. Ako ovako radimo dobi?emo veoma jako p?elinje društvo, sposobno da u bagremovoj paši ostvari visok prinos p?elinjih proizvoda, naravno pod uslovom da su vremenske prilike dobre i da postoji dobro nektarenje.
Postavljanje kontrolne vage na p?elinjaku
April mesec je najpogodniji za postavljanje kontrolne vage na srednje razvijenom p?elinjem društvu, zbog pra?enja razvoja p?elinjeg društva. Vaga na p?elinjaku mnogo koristi p?elaru jer može da kontroliše koli?inu rezervne hrane u košnici, koli?inu dnevnog unosa nektar i drugo. Njome iskusni p?elar može da planira i proizvodnju mati?nog mle?a tokom godine. Ukoliko je p?elar u mogu?nosti, na jednom p?elinjaku od 50-60 ko?nica potrebno je imati tri vage. One se postavljaju tako da je jedna na jednom od najja?ih društava, druga na jednom od srednje jakih društava, a jedna na jednom od slabijih društava. Ako ovako postavimo vage, p?elar ?e ta?no znati koje radnje treba da preduzme u odre?enom vremenu i na odre?enoj grupi u p?elinjaku.