Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Mr. NAUM BANDŽOV,

E-mail: bandzov@neobee.net

Ul. Fruškogorska br. 25,

22327 Maradik

 Posebnu pažnju u oplođivanju matica zaslužuju oplodnjaci Amerikanca Rošfusa koji su vrlo ekonomični, efikasni, a rad sa njima je vrlo jednostavan i interesantan. Originalni sistem Rošfusovih oplodnjaka je sa polunastavcima kako pokaziva šema-slika br. 1.

     

Šema-slika br.1      Selekcioni Rošfus    Izgled iznutra   Rošfusova rešetka     Rošfusovi sistemi na pčelinjaku

       Ja sam je nešto modifikovao zbog ekonomičnijem radu i efikasnijoj oplodnji matica i proizvodnji ROJEVA i primenjujem je na normalnim nastavcima LR košnice, ili kombinirano i sa polunastavcima zavisno od situacije-jačine društva, odnosno tehnologije koju primenjujem. 

       Ekonomičnost se ogleda u tome što se pravi od standardnih delova  LR KOŠNICE  tj. od polunastavaka i normalnih nastavaka sa malom adaptacijom, koje se i dalje mogu koristiti kao polunastavci i nastavci u medištu odnosno plodištu. Adaptacija se sastoji u tome što se na nastavak ili polunastavak naprave 6 žljeba (po 3 sa svake manje strane)  za uvlačenje  3 tanke pregradne daske. Sistem se sastoji i kod polunastavaka i kod nastavaka od Rošfusove rešetke 4 male hranilice za medno ~ šećernu pogaču, koji se ujedno koriste kao poklopne daske svakog oplodnjaka. Ostali delovi  PODNJAČA, KROV i RAMOVI ostaju isti kao od LR košnice. Druga prednost je u tome što se od jednog normalnog društva, zatim škarta ili bezmatka naprave onoliko oplodnjaka koliko ima ramova sa leglom i to od dva do osam oplodnjaka.                                      

Efikasnost se ogleda u tome što se oplodnja matice vrši uspešno u velikom procentu, čak nekad i do 90%. Druga prednost se ogleda u tome što se vrlo lako naprave rojevi  kad se spoje pčele od 2 oplodnjaka  Jednu maticu stavimo u kavez u jednom novom formiranom nukleusu, a drugu koju takođe stavimo u kavez u drigi novi nukleus. Ukoliko je bilo više oplođenih matica, prodaju se pojedinačno kao  mlade oplođene matice. Treća velika prednost Rošfusovih oplodnjaka je u tome što nikad nemože da dođe do NAZOVI MATICE  ako u nekom oplodjaku iz bilo kog razloga matica se ne oplodi, odnosno ako se ne vrati sa oplodnje. U tom slučaju sve pčele preko duple  matične rešetke koje je ima u svakom oplodnjaku na Rošfusovoj rešetki  ukupno 4,  prečice u druge oplpdjake gde su se matice oplodile.

Interesantnost ovih oplodnjaka sastoji se u tome što pčelar ulazi u višu tehnologiju rada sa košnicama, tj. u dvomatična, tromatična i višematična društva, a takođe dobija veća saznanja o biologiji pčela i njihovom ponašanju u okviru pčelinje zajednice, što sa sigurnošću tvrdim da baš to fali pčelarima da bi postali PRAVI PČELARI, a ne da ostanu čuvari košnica sa pčelama. Ako pčelari primene Rošfusov sistem proizvodnje matica ni u jednom momentu ne treba da se brinu za broj pčelinjih društava na svom pčelinjaku. Ovo dobija veću  važnost baš u vreme kad pčelinje bolesti su u povećanju, a i štete od pesticida rastu i kad pčelari koji imaju od 50 do 100 društava,  u nekim godinama u proleće, ostanu na 50% živih od ukupnog broja pčelinjih društava.

Dakle jedan sistem ROŠFUSOVOG OPLODNJAKA sastoji se od: Klasične podnjaće, jedana ili više Rošfusovih rešetaka, jednog ili više rošfusovih nastavaka  podeljeni sa po 3 pregradne daske na po 4 oplodnjaka. Svaki oplpdnjak ima specjalnu poklopnu dasku koja moze da primi medno ~ šećernu pogaču , (ukupno 4 poklopne hranilice) i krov.

Rad odnosno formiranje ovog sistema se pravi tako, što na istom mestu gde je neko pčelinje društvo slabije (prvenstveno ja ovo koristim) ostavi podnjaća, na nju se postavi rošfusova rešetka, a na nju rošfusov nastavak podeljen na 4 oplpdnjaka  i na svaki oplodnjak specjalna poklopna daska sa medno ~ šećernom pogačom. U svaki oplodnjak se stavi po jedan ram sa zatvorenim leglom sa pčelama bez matice i po jedan ram sa medom i polenom i ostavimo tako pripremljen 2 do 3 sata bez matičnjaka.

Kada radim sa jačom pčelinjom zajednicom, rad na formiranju Rošfusa je nešto drugaćiji. Tada imamo više ramova sa leglom od 4 (četiri), onda nad poklopnim daskama sa pogačom postavimo novu Rošfusovu rešetku pa nov Rošfusov nastavak i ponovimo isto što smo napravili prethodno i napravimo Rošfusov sistem na dva sprata i t.d. (Vidi sl. 6.) Na kraju stavimo krov.

Ukoliko radimo sa društvom koje smo ga proglasili za škart i sigurni smo da matica nije kvalitetna, maticu ubijemo, i napravimo istu radnju kao pre, stim da sve pčele, kućne i izletnice, ostanu u Rošfusovom sistemu. Ukoliko radimo sa društvom koje ima dobru maticu ili rojidnenu, takvu maticu ne ubijemo nego sa 2 ~ 3 okvira ostavimo je u nukleus na isto mesto da se razvija, a rošfus stavimo na novo mesto. Nakon 2 ~ 3 sata od formiranja u svaki oplodnjak stavimo po jedan zreo, prethodno posebno pripremljen matičnjak ili od rojidbenog nagona, specjalno napravljen matičnjak od matice koja ima odlične karakteristike, stim što je ne proširivamo sa novim saćem, ili matičnjak tihe zamene i sl.

Tako pripremljen Rošfusov sistem ostavimo ga oko 15 dana, koliko je potrebno vremena da novo oplođene matice

Slika 6

počnu da nose jaja i da proverimo njen kvalitet. Sigurno je da sve matice ne mogu da se oplode jer postoji normalan dozvoljeni gubitak matica, a to se kreće prema mom iskustvu otprilike do 20%. U tom slučaju pčele iz oplodnjaka gde se nije vratila matica postepeno prelaze preko duple matične rešetke na Rošfusovoj rešetki u oplopdnjake gde su se matice oplodile i vratile u svoj oplodnjak ili izvadimo pregradnu dasku i napravimo NUKLEUSE. Prvi znak da se matica oplodila u oplodnjaku je kad pčele počnu da nose polenov prah i počnu da izgrađuju saće. Oplođene matice prvo obeležim posebnim aparatom  bojom koja je predviđena za određenu godinu (Vidi sl.7) prebacujemo je u željena društva, ili formiramo nukleuse ili ih stavljamo u kaveze i idu u prodaju, ili poklanjamo prijateljima. Višak oplođenih matica čuvamo ih u kavezima u specjalno određenim društvima ili nukjeusima. Pored toga sto matice testiram na prinos pčelinjih proizvoda, na mirnoću, na tihu zamenu,  testiram ih i na HIGIJENSKO PONAŠANJE, (HIG) odnosno na otpornost prema

bolestima pčelinjeg legla. Navešću dva testa za HIHIJENSKO PONAŠANJE:

        

                   Sl. 7                                     Sl. 8                                            Sl. 9                                             Sl. 10

1. Ubadanjem u izvestan ćelija zatvorenog legla sa entomološkom ili injekciskom iglom (dovolno je na 3 mesta po 7 ćelija). (Vidi sl. 8 i 9)Brzo otklanjanje mrtve larve ili lutke do 24 časa inicira vrlo higijensko ponašanje i tu otpada 10 do 15 matica super higijensko ponašanje. Društvo koje poseduje takvu maticu nema mogućnosti da oboli od bolesti pčelinjeg legla. Ukoloko nukleus to ne očisti za 24 časa , vršimo kontrolu nakon 72 časa. Ako pčele očiste to za 72 časa (3 dana) još uvek su to dobre matice koji se takođe ponašaju HIGIJENSKI. U ovu grupu spadaju  30 do 40. I ove matice skoro da ne oboljevaju od bolesti pčelinjeg legla.  Ako pčele u nukleusu ne očiste mrtve pčele i nakon 7 dana  to su  ŠKART matice i njih se moramo oslobađati što je brže moguće. U ovu grupu spadaju do 20 matica. Ove matice su podložne da obole od bolesti pčelinjeg legla  (AMERI?KU  I EVROPSKU KUGU, KREČNO LEGLO , KAMENO LEGLO, MEŠINASTO LEGLO I SL). Ovaj test može da primenjuje svaki pčelar koj proizvodi matice od najprostijeg do najboljeg načina što obavezno preporučujem.  

2. Drugi test je nešto složeniji i mogu da ga koriste mlađi pčelari koji žele da se bave naukom, a to je što se prvo preseće oštrim nožem parče saća sa zatvorenim leglom 3 X 4, (Vidi Sl. 10)  i stavi se u zamrzivač da larve ili lutke uginu za 24 časa i to se parče kasnije vraća na isti mesto odakle smo ga izvadili i isto pratimo za koliko vremena biće očišćeno. (Ovi testovi su detalno opisani u mom MAGISTARSKOM RADU od 1990 god.)

       Svi pčelari, odnosno proizvođaće matica bi trebalo da budu obavezni i da imaju cilj da povečaju frekvenciju gena odgovornih za higijensko ponašanje. Sa kooperacijom i mnogo edukacije i prakse u testiranju i zamenom  sa hihijenskim maticama, frekvencija gena sadašnjih matica  ~ pčela, biće vrlo brzo promenjena u korist HIGIJENSKOG SOJA. Soj koj je HIGIJENSKI ne samo što će biti otporan na AMERIČKU (Vidi sliku 11) i EVROPSKU KUGU to je jedinstven siguran i pouzdan način da se eliminišu i glivice prouzrokovaći KREČNOG LEGLA.

   

                Sl. 11

       Uslov da se proizvede Visoko kvalitetno-produktivna i higijenska matica potrebno je imati vrlo jako ODGAJIVAČKO DRUŠTVO, sa dovolno količine meda i polena. Pčelar mora da se pridržava određenih pravila i to:

1. da presađuje larve stare do 20 sati, odnosno 4 dan od polaganja jaja. (Vidi ciklus br.4, što znači larva od prvog dana)

2. U vremenu od 4 do devetog dana, dok je otvorena larva, društvo treba obilno prihranjivati razređenim medom sa 30% vode.(Vidi ciklus)

3. Četrnaesti dan matičnjak staviti u kavez ili direkno ga nalepiti na ramu oplodnjaka koji je jak sa pčelama svih generaciskih struktura.(Vidi ciklus)

4. Šesnaesti dan proveri dali je matica pravilno izašla, da nije slučajno defektna i sl.

5. Narednih 15 dana ne otvarati oplodnjak, a za to vreme pratiti koj oplodnjak počinje da nosi polen što na određen način pokaziva da je matica oplođena.

6. Trideseti dan ukoliko se konstatuje da nema jaja i da nema maticu, oplodnjak treba ojačati sa jednim ramom sa zatvorenim leglom i ponovo staviti novi matičnjak.

7. Matica koja se oplodila i počela da nosi jaja, 12 dana treba napraviti higijenski test br. 1 opisan u ovom tekstu.

Zbornik radova X Kogresa pčelara SFRJ održan u kragujevcu 1986 god.