Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Sadašnjoj genetici, nauci o nasle?u, postavio je osnove Gregor Mendel. Ukrštanjem razli?itih vrsta graška, on je utvrdio da svaki znak ili osobinu odreduju najmanje dve nasledne osnove. Nasledne osnove, koje je Mendel nazvao »elementima«, dobile su kasnije ime geni. Jedan gen izvire od oca, a drugi od majke. Prenose se, nepro­menjeni, iz jedne u drugu generaciju. Pravila po kojima se geni pre­nose sa roditelja na potomke nazvana su Mendlovi zakoni. Opisana su u delu o ukrštanju graška, objavljenom 1866. Citalac se može detajlnije upoznati sa njima u u?benicima o oplemenjivanju biljaka lzivotinja.

Geni su nanizani u hromozomima ?elijinog jedra. U svakom hro­mozomu ima svaki gen svoje odre?eno, stalno mesto, locus.
Po na?inu nasle?ivanja razlikujemo dve vrste osobina, kvalitetne i kvantitativne.Kvalitetne osobine imaju u genetici neke zajedni?ke karakteristike. Na njih uti?e mali broj gena, obi?no samo jedan par, ne podležu spoljašnim uticajima i lakše ih možemo opisati nego me­riti. Primer za to je boja o?iju u p?ela, koja može biti crna ili bela. Naprotiv, kvantitativne osobine obi?no merimo (apsolutnim ili re­lativnim brojevima), na njih ja?e uti?e sredina i ve?i broj gena na razli?itim lokusima. Dok kvalitetne osobine razvrstavamo u jasno odredene razrede (npr. crn ili beo), prelazi iz jednog razreda u drugi kod kvantitativnih osobina su izrazeni prili?no neodredeno, kazemo npr. da te osobine izrazavaju »kontinuiranu variaciju«. Primeri kvantitativnih osobina su npr. plodnost, sklonost prema rojenju, ti­hoj izmeni matice, vrednoca pri sakupljanju, mirnoca na sacu i sI. Pošto na te osobine jako utice sredina, pravilno gajenje p?elinjih drustava je uslov da se pokazu pojedine sposobnosti matica. Tako npr. matice iz istoga soja zalega?e u jakom drustvu velike, a u sla­bijem drustvu samo male površine sa?a. Matice sa slabim naslednim osobinama, medutim, ne nose dovoljno iako se nalaze u jakim društ­vima, i mada imaju na raspolaganju dovoljne povrsine saca.

 

IZVO?ENJE MATICA adaptirana za LR kosnicu
Nema sumnje da roidbeni nagon kod p?ela daje najbolje odgojene i razvijene matice, jar jedno p?elinje drustvo kada se priprema za roidbu dostiže svoj najpovolniji organski razvoj i u košnici stvara ose?aj izobilje u svim pravcima. Takvi su idealni uslovi za izvodjenje matica sa fizi?ke strane ako se ne možemo osloniti na normalnu roidbenu sezonu i impuls za dobijanje mati?njaka koje trebamo. Mi možemo da stvorimo uslove koji ?e potsticati rojidbeni impuls i optimalno blagostanje kod p?ela kada god budemo hteli.
POSTUPAK JE OVAKAV:
Odabere se jedno osrednje društvo i njegovo plodište se svede na jedan nastavak, ako je bilo na dva. U ovaj nastavak ostaje matica sa p?elama i 10 okvira legla, eventualna razlika ramova sa leglom se dopunjuje iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavlja se mati?na rešetka i novinski papir, pa preko nje još jedan npstavak sa 10 okvira legla zejedno sa p?elama iz drugih košnica. Sada ?e budu?e društvo koje ?e graditi mati?njake imati 20 okvira legla sa maticom ispod matiene resetke i sve njihove p?ele.
Ako glavna paša nije u toku onda p?elama treba davati svekog dana po jedan litar razre?enog meda ili še?ernog sirupa. Posle devet do deset dana gornji nastavak treba neodložno pregledati i sve mati?njake uništiti. Da ne bi prevideli neki mati?njak treba prilikom pregleda sa svakog okvira stresti p?ele.
U donjem nastavku gde se nalazi matica priprema za roidbu treba da je u punom jeku. Tri do ?etiri, dana kasnije ovo ogromno društvo, gde bujaju mlade p?ele, dosti?i?e najoptimalnije stanje da izgradjuje matienjake. Oko devet sati prepodne, na dan kada larve treba presaditi. ?ine se poslednje pripreme kod društva koje ?e graditi mati?njake. Gornji nastavak plodista se spušta na mesto donjeg gde je bila matica, a nastavak sa maticom se premešta nekoliko koraka dalje od originalnog položaja. Zatim se traži matica i kada se na?e, p?ele iz ovog nas­tavka sa sedam okvira stresaju se ispred leta košnice koja stoji na njenom mestu. Ovo drustvo sa maticom, leglom i p?elama (sa tri okvira koja nisu stresane) prenese se na drugo mesto p?elinjaka. Medjutim, pri kraju ove operacije perspektivno društvo formirano da gradi mati?njake ima?e ve?i deo p?ela zbira?ica i ogromnu koncentraciju p?ela nudilja kao i hrane u izobilju.
   ­   Ovo gigantsko društvo u jako razvijenom stanju rojidbene groznice bez matice, bez otvorenog legla, bi?e u idealnom položaju da neguje presa?ene larve. Ovako pripremljeno društvo odmah ?e prihvatiti presa?ene larve. Ovde ne?e postojati mogu?nost da presadj?ene larve budu zanemarene prvih nekoliko sati kao što je to slu?aj kod drugih metoda.
Kada se društvo posle sat-dva dobro sredi, ono dobija u sredini okvir sa tri letvice po 15 vešta?kih mati?njaka sa presadjenim larvama, ukupno 45 mati?njaka.
Ako nema paše prihrrnjivanje se produžava sa po dva litra sirupa dnevno dok se mati?njaci ne zatvore, a to je do šestog dana posle presadjivanja larvi. Ova prihranjivanje je OBAVEZNO.
Ako se u me?uvremeno pojavi paša, društvu se mora stvoriti prostor za skupljanje meda.
Ako imamo nekoliko drustva koje istovremeno grade mati?njake onda se šestog dana popodne zatvoreni mati?njaci sa pripadaju?im okvirima dodaju jednom od ovakvih drustava na ?uvanje do jedanaestog dana posle presadjivanja larvi kada se dele nukleusima. Košnice koje su gradile mati?njake posle oslobadanja od mati?njaka spajaju se sa kosnicama gde su bile njihove matice, ili naprave veliki broj Rošfusovih oplodnjaka ili nukleuse.
Ove se košnice mogu se upotrebiti još jednom za gradjenje mati?njaka, ali druga partija matica ne?e biti take visokog standarda kao prve. Zavisno od vremenskih prilika ipašne situacije ovu operaciju treba po?eti jednovremeno, tako da sve zrele mati?njake za podelu u nukle­use treba da imamo pri ruci krajem maja ili po?etkom juna.
Još jednom treba podvu?i vaznost stimulativnog prihranjivanja ako nema paše. Jedna omanja paša da?e najbolje rezultate. U nedostetku paše najbolje je prihranjivati p?ele razredjenim medom, bez obzira na cenu koštanja. Razblaživanae ne treba da sadrži vise od 1/3 vode i2/3 meda.
Kad bi se dodavalo i polenov prah onda netreba dalji komentar o kvalitetu matica.
Mr NAUM BANDŽOV