Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

 

SELEKCISKE MERE

Praćenje novih EKOTIPOVA domaće ,,CARNIKE,, – BANATSKA

 uradili  Mr pčelarstva Naum Bandžov i  Dipl. Ing. Stočarstva Vladimir Bandžov

MORFOLOGIJA PČELA I MATICE

Karakteristika             Pčela rad.          Trut                Matica       Broj proizvedenih ćerki matica

Dužina                                 13 mm            16 mm            18 mm                             300 kom.
Masa grama                    0,1   g.                 0,2 g.               o,2 g.
Boja                           Siva sa 2 žuta        Siv sa 2 žuta   Siva sa 2-4 žuta prstena  na abdomenu

Matica Pčela radilica Trut

Za novi – stari EKOTIP – BANATSKA –
VOJVOĐANSKA ,,carnika,,  koja se spominje
u naučnoj literaturi (Dr Rutner, Dr Jože Rihard)
posebno me zainteresirala da je pratim
od 2004 god. koju ću je pratiti i posle 2009 god.
Njeni morfološki parametri ne razlikuju
se bitno od APIS MELLIFERA CARNICA, koje
opšte poznati iz literature sa malim
pojedinačnim razlikama.    Gore navedeni parametri smo ove godine radili,jer smo
smatrali da posle pet godinapraćenja pokazale prave vrednosti poboljšanja u prinosu
i Higijenskoh ponašanja.
Parametre smo dobili kao prosek od 50 pčela radilica, 50 trutova i 20 matica.
Ovaj EKOTIP smo posebno pratili na povečanje produktivnosti pčelinjih proizvoada
i ostalo kroz Performans test linija sa 5 nukleusa sa po 6 okvira.
     Pošto od Depandansa za Stočarstvo smo bili obavešteni, da još nije opremljen za
ovakva ispitivanja Matica, pčela radilica i trutova, bili smo primorani da nakon 5
godina selektiranja, da mi uradimo parametre koje smo mogli da izmerimo.
Brzina prolecnog razvoi
    Procjena brzine prolećnog razvoja, sprovodi se kontinuiranim praćenjem zaposednutosi broja
ulica u zajednici, broj okvira zaposednut s pčelama upisuje se prilikom svakog pregleda.
Prilikom bilo kojeg otvaranja košnica jasno se može proceniti broj zaposednutih ulica.
      Broj okvira s leglom upisuje se najmanje četiri puta godišnje odnosno svaki put kada se
pregleda plodište.
Posmatrane  Zajednice    30 Mart 09        3 Maj 09      15 Juli 09     15 Septembar 09   
(izvršeni pregledi)                  200 C                    200 C            300 C               220 C  u hladu     
 (Br.društva 5 nukleusa sa po 6 okvira)
Zbog prilično povolnih temperatura u proseku u martu (srednja temperatura u hladu oko + 100 C)
pčelinja društva su se razvijala zadovoljavajuće. 
Linja br. 4               4 okvira legla           9 okv. legla             9 okv. legla                 5 okv. legla
 (Banatska)            (20.000 ćelija)      (54.000 ćelija)      (60.ooo ćelija)          (30.ooo ćelija)
          
U polja ispod imena meseca se upisuje broj zaposednutih ulica prilikom pregleda. 
(Mi smo radili sa pouzdanijim pokazateljima, odnosno broj okvira sa leglom,
a što se tiće ulica pokrivenih sa pčelama odgovara broj okvira sa leglom x 3)
Povećanje produktivnosti   Ocjenjuje se kroz proizvodnju meda.
            Proizvodnja meda sastoji se od svog prikupljenog meda – onog izvrcanog i onog
ostavljenog za zimovanje zajednice.
            Vaganjem ustanovimo težinu nastavka sa. okvirima pre vrcanja i posle vrcanja kako
bi dobili količinu meda.
            Prinos meda po kosnici upisuje se u karton. U kartan se upisuje i prosek pčelinjaka za to vrcanje.
            Relativnu vrednost za pojedinu zajednicu dobijemo tako da prinos meda pojedine zajednice
podelimo sa prosekom prinosa pčelinjaka i pomnožimo sa 100.
Vrcanje I : 24 maj 2009 god. Med je Bagremov. Bagrem je pošeo da medi 8 maja, a završio
18 maja. Za 10 dana koliko je trajao unos nektara od bagrema na kontrolnoj vagi smo izmerili 25,5 kgr.
Posmatrane              Puna košn.      Prazna košn.      Razlika (kgr)    Ukupno      Rel. vrednost
zajednice 5               pre vrcanja     posle vrcanja                  novog Ekotipa ,,Banatska,,
Linija br. 4
3,5 nastavaka           119                         111                                18                              90                      18
Na kontrolnoj vagi mereno je srednje jako pčelinje društvo
Vrcanje II: 15 jula 2009 god. posle lipove, suncokretove i livadske paše
Posmatrane              Puna košn.      Prazna košn.      Razlika (kgr)    Ukupno      Rel. vrednost
zajednice 5               pre vrcanja     posle vrcanja                  novog Ekotipa ,,Banatska,,
Linija br. 4
3,5 nastavaka             136                    111                                25                              125                      25
Na kontrolnoj vagi mereno je srednje jako pčelinje društvo
  AGRESIVNOST
              Agresivnost (ćud) ocenjuje se ocenama od 1 do 4 prema sledecim kriterijumima:
              4 – vrlo blage, pcele prilikom otvaranja kosnice i rukovanja mime hodaju i ne izleću
              3 – normalne, pčele se nemirno kreću, poneke poleću i ne napadaju
              2 – pomalo agresivne, pčele su izrazito nemirne, poleću i pokušavaju ubosti
              1 – agresivne pčele, pčele napadaju pri otvaranju košnice, a pri pregledu bodu pčelara. 
Posmatrane zajednice        Agresivnost (ocena)
društva Linja br. 4                   4 (kod ove linje skoro uvek smo radili bez zaštitne kape)
U polje ispod agresivnosti se unosi broj koji označava agresivnost prema priloženom uputstvu.
MIRNOĆA PČELA
      Mirnoću pčela na saću okvira ocenjuje se ocenama od 1 do 4 prema sledećim kriterijumima:
           4 - vrlo mirne, pčele prilikom rukovanja okvirima mirno hodaju po saću
           3 – normalne, pčele se kreću po sacu prema delu saca na kojem je med,
           2 – uznemirene, poneke poleću sa saća
           1 – nemirne, pčele pri vađenju okvira poleću i napuštaju saće
Posmatrane zajednice                                               Mirnoća pčela (ocena)
5 društva Linja br. 4                                                                            4
  U polje ispod mirnoća pčela se unosi broj koji označava mirnoću pčela prema priloženom  uputstvu.
ROIDBENI NAGON
    Rojidbeni nagon ocenjujemo pri svakom pregledu zajednica. U uzgojnu kartu se upisuju uočene
promene u rubriku „važna zapažanja“, U tu se rubriku upisuje i pojava (rojevnih ili tihe izmene)
matičnjaka. Rojidbeni nagon ocenjuje se ocenama 1 do 4 prema sledecim kriterijumima:
                4 – bez rojidbenog nagana
                3 – pojava matičnjaka, pojavu rojidbenog nagana može se sprijeciti uobičajenim
postupcima premeštanjem okvira s leglom i dodavanja satnih osnova
                2 – rojive, rojidbeni nagon je moguće sprečiti tek dodavanjem više okvira sa satnim osnovama
ili celog nastavka
                1 – izrojene, usprkos sprovedenim merama za sprečavanje rojenja zajednica se izrojila
Posmatrane zajednice                                                     Roidbeni nagon (ocena)
5 društva Linja br. 4                                                                               4
            U polje ispod rojidbeni nagon se unosi broj koji označava rojidbeni nagon prema
priloženom uputstvu.
 SELEKCIJA PČELA NA HIGIJENSKO I NEGOVATELJSKO PONAŠANJE
           Procenu stepena odbrambenih aktivnosti i tolerantnosti pcelinje zajednice na bolesti ocenjujemo
testom nagona za ćišćenje legla i testom tolerantnosti na varoozu.  U slučaju da testirana zajednica
oboli od neke pčelinje bolesti, izvuci će se odmah iz testa odnosno uzgoja.
Nagon za ćišćenjem legla („pin test“) testira se rombom koji pokriva 100 poklopljenih celija legla.
Izbuši se tankom iglom 50 stanica i obeleže se krajnje tačke flomasterom.
      Pin – test                        Naš Pin-test: U 2009 god. radili smo po sistemu Rothenbuhler
– Kulinčević sa po 7 ćelija sa ukupno 56 ćelija po društvu kroz 3  ponavljanja linije
br. 4. Ekotip – Banatska
         Kontrola se vrsi nakon 12, 24 i 48 sati. Rezultati se označavaju ocenama od 1 – 4 prema sledećim
kriterijumima:
         4. nakon 12 h očistile su izbušene stanice
         3. nakon 24 h očistile su izbusene stanice
         2. nakon 48 h očistile su izbušene stanice
         1. nakon 48 h nisu potpuno očistile izbušene stanice.
        Ovim se testom procenjuje nagon za ćišćenjem legla, a važan je u borbi protiv bolesti pčelinjeg legla.
 Test se radi tokom prolećnog razvoja zajednice.
 
            Pin test                                             Pin test                                                  Higijenska matica
      Hig. matica u kavezu                                    Tabela Rothembjuler – Kulinćević 1983)
           Posmatrane zajednice                                                              ocena
          5 košnica Linije br. 4  Ekotip – Banatska                                         4
          U 2009 god. primenili smo pomenuti test kao kod slike, i ocena je 4 kod linije br. 1,
jer ćerke od prošlogodišnje najhigijenskije  matice iz košnice br.1 (od ukupno 20
testiranih) ćistile su ih u proseku kroz 3 ponavljanja za 7 časova. Kod linija br. 2,
u 2009 god. u odnosu na 2008 god. bilo brže ćišćenje probodenih ćelija u proseku od
2 časa, a kod linije br. 4 opisano je dole. Sve 3 linije su  čistile ispod 11 časova u 2009 god.
Ocena za ostale tri linje je 4.
U polje ispod ocena se unosi broj koji označava brzinu ćišćenja prema priloženom uputstvu.
Test tolerantosti na varoozu vrsi se u vreme početka cvetanja maslacka u okolini pčelinjaka
utvrdivanjem broja prirodno otpalih varoa u periodu kroz 10 dana.
Test se ponavlja 60 dana nakon prvog testa, s tim da se u tom periodu ne koristi niti jedna metoda
suzbijanja varooze. Istovremeno se koristi jedno drustvo kao kontrolno na kome se rade svi redovni
tretmani protiv varoe. Istovremeno se utvrduje snaga zajednice izražena brojem okvira zaposednutih
pčelama, kako u prvom tako i u drugom testu.
      Test tolerancije na varoozu ove godine (2009) smo radili samo na Ekotip-Banatska
jer unazad 3 godine pokaziva najbolje rezultate u odnosu na ostale linije 1 i 2.
 
Pregled I
Posmatrane zajednice          Broj prirodno otpalih varroa          Broj zaposednutih stanica
     Mi smo radili mnogo pouzdaniji test dijagnostike na Varrou, kroz otvaranja 50
trutovskih ćelija od po 5 košnica linije br. 4 (Naučna saznanja govore da u zatvorenom
leglu varroa je zastupljena 85 do 90%) i ukupno smo izbrojali 2 varroe, što odgovara
400 varroa na 50.000ć?elija, odnosno na oko 20.000 zatvorenog legla koliko smo
procenili da ima 15 marta 2009 prilikom pregleda, odnosno što odgovara približno
po 160 varroa po jednoj košnici, a to odgovara ukupno oko 0,60% zaraženosti sa
Varrom kod svih 5 košnica Linije br. 4.
U ovoj 2009  kod svih 50 društava koje smo ih zazimili primenili smo EKOLOŠKA
– TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKA metoda suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu i vremenu
od 1 – 15 avgusta (pomenuta metoda Mr Bandžova objavljena je u POLJOPRIVREDNOM
KALENDARU 2001 god. na strani 356 i nalazi se na SAJTU Udruženja Pčelara Maradik: 
Kontrolno drustvo
     Kontrolno društvo nismo imali jer smo radili sa vrlo pouzdanim testom i smatrali smo da nije
potrebno.
Pregled II (nakon 60 dana)
Posmatrane zajednice          Broj prirodno otpalih  varroa          Broj zaposednutih stanica
Istih 5 košnica Linije br. 4 
                                        
         Isti test kao i prethodni smo ponovili 21 maja 2009 god. nakon prestanka bagremove
paše, a pre vrcanja. Temperatura tog dana iznosila 29C u hladu. Rezultat je sledeći:
Od ukupno 5 košnica – društava od otvorenih 250 trutovskih ćelija izbrojali smo ukupno
12 Varroa što odgovara 60 varoa, na oko 200.000 ćelija. (prosek oko 50.000 ćelija po
društvu) Tada smo procenili da ima oko 100.000 ćelija zatvorenog legla što odgovara
4,5% zaraženosti. Svako društvo imalo tada po oko 9 okvira sa leglom sa oko 45.000
do 55.000 otvortenih i zatvorenih ćelija.
 
Pripremljeni poluramovi sa radiličkim ćelijama nadgrađeni trutovskim
delom za biološko suzbijanje Varroe.
Na osnovu naučnih saznanja poznato je da do 10 – 12% zaraženosti sa Varroom ne
prestavlja neki problem po pčelinjem društvu. Da bi zadržali Varrou na ovom nivou
u testiranih 5 društava 24 i 25 maja 2009 god. za vreme vrcanja meda stavili smo po
jedam poluram sa medom (Radiličko leglo) i na njemu izgrađen građevnjak sa
trutovskim leglom (Vidi sliku) u sredini legla. Vrlo brzo, već 27 maja bili zalegnuti od
matice, a 7 juna zatvoreni voštanim poklopcima kada smo ih isekli i pristupili brojanju
Varroe.
         Kad smo od građevnjaka otvorili po 50 ćelija iz svake košnice, ukupno 250
zatvorenih ćelija, izbrojali smo ukupno 25 Varroa. U svakom građevnjaku bilo po oko
2500 trutovskih zatvorenih ćelija. Ako u 250 trutovskih ćelija u građevinjaku bilo
po 25 Varroa, to ispada da u 12.500 trutovskih ćelija ima oko 500 Varroa. Pošto Varroa,
prvenstveno, na osnovu nauke, u proleće se koncentriše prvenstveno u trutovskim
ćelijama, sa sigurnošću tvrdimo, ako nismo smanjili prethodni % od 4,5% zaraženosti,
sigurno je da % zaraženosti nije se povečao, naprotiv se smanjila.
Kontrolno drustvo: Kontrolno društvo u ovom testu nismo imali jer smo radili sa vrlo pouzdanim testom i smatrali smo da nije potrebno imati kontrolno družtvo.
KOMENTAR:
U 2006 god. ocena je bila 2, u 2007 god. ocena je bila 3, jer su čistile u proseku od
5 ispitivanih košnica za 38 časova. U 2008 god. smo uspeli da društva očiste mrtve
ćelije za manje od 12 časova.
       U 2009 god. primenili smo istu metodu, i ocena je 4, jer ćerke od prošlogodišnje najhigijenskije matice br. 9 rodonačelnice Linje br. 4 – Banatska, 56 ćelije ubijene preko voštanog poklopca sa entomološkom iglom čistile su ih u proseku od 3 ponavljanja za manje od 12 časova, što smo potvrdili naučna saznanja (Rothembjuler – Kulinćević 1983) da u trečoj i četvrtoj godini rada na higijensko ponašanje postižu se prave rezultate. Mi smo uspeli za 4 godine ispitivanja kod novog EKOTIPA (Banatska-Vojvođanska sa 2 žuta prstena na abdomenu) da smanjimo vreme čišćenja mrtvih ćelija sa 48 časova, na manje od 12 časova.
30 septembar 2009 god.
          MARADIK
SELEKCISKE MERE ZA 2010 GOD. SU U TOKU. DO DANAS SMO PROIZVELI 200 MATICA