Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

U velikoj seriji korisnih predavanja, koja se ve? tradicionalno održavaju svake zime dva puta nedelno u Beogradu, u organizaciji i finansiranju društva p?elara Beograd održano je 16. 12 savetovanje o zdravstvenoj zaštiti p?ela.

         Prvi predava? bila je Prof. dr Miroslava Lolin, naš dugogodišnji ekspert na tom polju  i neuporediv poznavalac posebno materije i Ameri?koj truleži p?elinjeg legla. Slušali smo je više puta tokom proteklih godina i uvek sa punom pažnjim.
        Na istu temu, neka svoja vi?enja, izneo i cenjeni Prof. dr Kulin?evi? koji nas ovih godina iscrpno informiše o mnogim pitanjima iz p?elarske nauke i prakse i vrši transfer znanja i pravu sponu izme?u nas i p?elarstva u svetu. Svoje izlaganje na istu temu imao je i Dragan ?irkovi? dipl. vet. specjalista iz Novog Pazara.
        O istoj temi, sa naših pozicija smo mi p?elari izneli našu praksu i vi?enje. Ja sam, za za mojih tridesetak minuta , u?inio širok osvrt na našu ulogu u održavanju zdravstvenog stanja naših p?elinjaka. Odlaze?i sa ovog uspešnog savetovanja, ipak sam poneo utisak prazninu zbog nedovoljno obra?enih tema. Kao da nismo pogodili centar problema.
         Ako dijagnostiku prihvatimo kao utvr?eni postupak i znanje o prepoznavanju i potvrdu ili odbacivanju sumnjivih znakovabolesti putem labaratoriskog ispitivanja, ipak nam još dosta važnih poslova ostaje, pri ?emu ostajemo u dilemi o daljim postupcima.
         Kod nas postoji zakon o suzbijanju zaraznih bolesti kod p?ela i svi smo dužni da ga poštujemo i sprovodimo, a službena lica pogotovu. Ako su nastale izmenjene okolnosti i ima potrebe za nekim promenama i korekcijama, mi ?emo to ispitati, izdiskutovati i predložiti neke nove stavove za unošenje u Zakon.
          Dilema je radikalno uništavanje žarišta putem spaljivanja ili mogu?nost le?enja i pretresanja i primene preventive.
          Postupak za suzbijanje zaraze moraju imati u vidu one li?nosti koje ih i kao i redosled postupaka. Prvo i osnovno je otrivanje sumnjivog društva. To je i klju?na mera. Sprovodi je p?elar na li?nu inicijativu i sa znanjem koje raspolaže. Labarstorisko ispitivanje uvek je tek slede?e i obi?no zna?i potvrdu sumnje. Dalje sledi saniranje – palenje i opaljivanje – opet uz saglasnost i puno u?eš?e p?elara u radu i šteti. Sledi i ono najneprijatnije – postavljanje karantina i neko obeleževanje p?elara i njegovog p?elinjaka.
          Kao lošu alternativu iznetom postupku p?elar izbegava neprijatnosti i zataškava zarazu trude?i se da je sam likvidira. Daje antibiotike, ili što je najgore , okleva i razvla?i dok društvo na propadne. Ili, što je katastrofalno, dok med bolesnog društva ne razvu?e grabež. Znamo ?emu to vodi. Ne sasvim retko tako pro?e ceo manji p?elinjak, izuzetno i ve?i. Kroz koju godinu neko se seti da ima praznih košnica na tavanu pa to delom proda, delom pokloni, a nešto i ponovo naseli. I sve ide iznova.
           Smatram da valja zadržati stav ne samo u Zakonu, ve? i u p?elarskoj logici, da treba darikalno uništiti žarište. Klju?ni trenutak je i dalje otkriti sumnivo društvo. Posle labaratoriskog dijagnosticiranja, uz prijavu i saradnje sa inspektorom izvršiti paljenje unutrašnjeg sadržaja i opaljivanje košnice stru?no, i bez širenja spora rukama, alatom, medom i zemljištem. Istovremeno savesno pregledati ostala društva u p?elinjaku i okolini. Kroz neko vreme ponovo pažljivo sve pregledati.
           Postupak treba da postane redovna rutina bez uvo?enja karantina i ,,velikih zvona,,. Ali zato smo uništili žarište, i izbegli zataškavanje i dalje širenje zaraze.
           Alternativa bi bila dozvoljeno le?enje. Ponegde u svetu se i tako radi. Stru?no sprovedeno ono je svakako i mogu?e, pogotovo u kombinaciji sa drugim higijenskim merama – zamena sa?a, opaljivanje košnice i dr. Kona?no, to je u svetu dokazano kako u prakci tako i u radovima brojnih nau?nika. Me?utim, prihvatimo li tolerisanje le?enja, zna?ilo bi to davanje
Prava nekom , nedovolno obu?enom, da sumljivo i bolesno društvo održava u životu duže vreme i u svakom kontaktu sa njim u toku rada na p?elinjaku da na neki na?in širi spore i zarazu, kako u svom p?elinjaku tako i u okolini. Mislim da bi to zna?ilo i uvo?enje preventive kod nas. To bi prestavljalo veliki trošak i neprijatnost uz mnogo ve?u cenu nego što je tu i tamo neko spaljivanje obolelog društva. Kada smo bili na me?unarodnoj izložbi u Brazilu u okviru Kongresa Apimondije (i šire u Južnoj Americi – Argentini), imao sam priliku da u praksi šta zna?i preventiva. U odre?eno doba godine daju istovremeno lekove preventive protiv ?etiri bolesti: Ameri?ka trulež legla, nozeme, varroe i još jedne. Mislim da je tu prili?no izbrisana razlika izme?u zdravih i bolesnih što svakako nije preporu?ljivo. Smatram da mi nismo stiglo do tog negativnog nivoa, ve? treba da se koristimo blažim i ?istijim metodama. Stanje kod nas to još dozvoljava i treba da ga održimo što duže.
            Jedno pomo?no rešenje nam, tako?e, pruža šanse i nade. To je selekcija na higijensko ponašanje p?ela. ?itao sam vrlo iscrpan MAGISTARSKI RAD Nauma Bandžova, kome su mentori bili Prof. dr Jovan kulin?evi? i Prof dr Miloje Kruni?. Tu su kori??ena saznanja brojnih vrhunskih svetskih nau?nika na tu temu. To ima zna?aja i u borbi sa ostalim bolestima p?elinjeg društva, te smatram da je to zna?ajna metoda u borbi sa bolestima, a ujedno i najeftinija. Proizvo?a?i matica u tome mogu odigrati zna?ajnu ulogu uz neveliki rad na odabiranju materjala za proizvodnju matica sa svojstvima higijenskog ponašanja (Bidi ,,P?ELAR br. 2/91, str. 50 – 54, 3/91, str. 73 – 78 i 5/91, str. 142 – 147/1991.)
           Kao što vidimo, na držaocu p?ela leži glavna odgovornost za održavanje zdravstvenog stanja svog p?elinjaka i u tome treba jedan drugom da pomognemo pa uspeh ne?e izostati. Naši prestavnici koji daju sugestije za donošenje Zakona treba da uti?u na njegovu realnost, i ne dozvole uvo?enje nekih nelogi?nosti, kakvig sada ima jer one degradiraju vrednost ostalih važnih stavova.   
 
Komentar Bandžov Mr Nauma: Ponovo G-in Vener ukazuje Rukovodstvu SPOS-a na zna?aj mog Magistarskog rada koji je skoro ceo objavljen u 1990 i 91 god. u ?asopšisu P?elar. Br. 8/90 str. 143-145 (Sumarijum sa tabelom i Zaklju?cima), pa ,,P?ELAR br. 2/91, str. 50 – 54, 3/91, str. 73 – 78 i 5/91, str. 142 – 147/1991.)
Sve je ovo objavljivano dok je u IZDAVA?KOM SAVETU bio Prof. dr Bogoljub Konstantinovi?, a u REDAKCIJI Veskovi? Ing Božidar, Slavko Jakovljevi? i Prof dr Jovan Kulin?evi?. I tada Glavni i odgovorni urednik bio Prvoslav Neši? koji je iskren da budem vrlo lepo sara?ivao sa mnom
Šta se prelomilo kod Urednika G–na Neši?a novembra 2005 god. kada sam NAU?NI RAD, odnosni moj Magistarski rad primenio na prakti?nom Projektu ,,Nov metod suzbijanja ATL na p?elinjaku od 56 p?elinjih društava na Rimskim Šan?evima, Tehološko-Biološko-Preventivno genetskim metodama i time stavio ta?ku na dotadašnje zastarelo gledište ,,UNIŠTI SPALI I ZAKOPAJ,, koji su zastupali Dr Dušan Todorovi?, Prof. dr Miroslava Lolin i njena naslednica Doc. Dr Bosiljka ?uri?i?.  
Pomenuti NAU?NI RAD novembra 1995 god. sam poslao Uredniku ?asopisa P?ELAR kako bi se objavio i p?elare edukujemo. Umesto da to bude objavljeno, meni se od tada do danas  uvode ,,sankcije,, u pisanju tekstova. Zašto je do ovoga došlo meni nije poznato, a ostavljam p?elarima da sude o tome. Meni je jedino jasno da SPOS i njeni PRETSEDNICI snose najve?u krivicu, jer su p?elari ostali kra?i za nova NAU?NO – PRAKTI?NA saznanja.