Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

Ovaj ?lanak objavljen u Privatnom P?elarskom ?asopisu ,,Naša P?ELA,,  Godina III br. 15-str.4 - 6       Februar – Mart 1997

Mr Naum Bandžov Fruškogorska 25. Maradik

„ISKRIVLJENI  STATUS  PCELINJEG  ZDRAVLJA !!!“
O novim metodama protiv ameri?jke truleži legla.
Od velikog ameri?kog p?elara Tejbera – koga posebno cenin i poštujem i ko ima posebno mesto u mon MAGISTARSKOM RADU – pro?itao sam ?lanak u makedonskom p?elarskom casopisu „MELITAGORA“ u br. 10/96 pod gomjim naslovom preveden iz AMERICAN BEE JOURNALA (10/94) i video sam da ukazuje na ono, sto ja vec odavno ukazujem i odbranio u svom magistarskom radu pod naslovom „HIGlJENSKO PONAŠANJE PCELA RADILICA U DRUŠTVIMA APIS MELLIFERA CARNIKA L. ZARAŽENIM AMERI?KOM TRULEZI LEGLA“. U radu je dokazano, da se amerieka trulez (u daljem tekstu AT) vrlo lepo i brzo suzbija TEHNOLOSKO-BIOLOSKO-GENETSKO-PREVENTIVNIM metodama. Ina?e i ?asopis „BEE WORLD“ izražava veliku zabrinutost zbog danasnjeg zdravstvenog stanja p?ela u svetu i ilustruje jedan veliki problem, koju moramo mi p?elari da rešimo. Sa ovom problematikom se suo?avaju i naši p?elari u sadašnjoj Jugoslaviji, u bivšim YU republikama i u susednim balkanskim zemljama. Taj problem nastaje zbog raznih „VLADINIH SLUŽBENIKA I REGULATORA“, kako ih naziva g. Stiv Tajber. Ovaj problem svetskih razmera nastaje zbog neprihvatanja raznih nau?nih saznanja iz oblasti zaštite protiv AT. Tajber smatra da je to velika nesretna okolnost, a dalje kaže:
„Izne?u nekoliko primera sadasnjih vladinih pristupa koja su neta?na, mu?na i stetna: (U vladine službenike svrstavam veterinarske stru?njake kojima je zakonom dato pravo da se brinu o zdravstvenoj zaštiti i da menjaju zakonske regulative)
1. Pcelinja drustva sa bakterijama AT (Bacillus larvae) treba paljenjem unistiti. Preventiva zdravih i le?enje bolesnih društava od AT potiskuje još ve?i problem, zato sto ce tretirano sa?e kasnije biti preba?eno u zdrava drustva i na taj na?in bolest se siri.
2. P?elinja drustva zarazena krpeljom Varoa jacobsoni trebaju biti tretirana hemikalijama, u protivnom, uginuce sva p?elinja drustva.
3. P?elinja drustva zarazena Evropskim truležom, kre?nim leglom i drugim bolestima trebaju biti unistena, ili sa?e treba redovno zamenjivati, da bi se bolest regulirala itd.“
Svi ovi primeri su proizvodi mentaliteta, za šta g. Tejber kaže, da je re? o mentalitetu „ZAPALI I UNISTI“, kojim se i ja u potpunosti slažem. Dalje objašnjava: “AT kazu da je sa nama skoro 100 godina, tj. od njene identifikacije (1905.) od strane naucnika Vajta. Sada da ne govorimo o tome, da AT postoji od kada postoje p?ele i ne pokazuje nikakav znak da ?e nestati, nego ima tendenciju širenja“ zbog nemanja strategiju o Suzbijanju bolesti p?ela i p?elinjeg legla jer Vladini sužbenici SOCIJALNI ORGANIZAM P?ELINJEG DRUŠTVA svrstavaju u poijedina?ne životinje. (Socijalna P?elinja zajednica nikada netreba je svrstavati u stoku.)
U vezi AT napravljena su mnoga istrazivanja u svetu i kod nas i sve je objavljeno u knjigama, casopisima, kojima je data široka distribucija. I ?asopis „PCELAR“ je mnogo pisao o tome 90-tih godina. Do 1995 god. pisao je u dva smera, a od 96 do danas piše jednostrano i zastarelim mentalitetom ,,UNIŠTI, SPALI I ZAKOPAJ,,.
Podatak da su larve stare tri dana i starije, potpuno imune i da ne obolevaju od ATL, a da p?elinje drustvo moze da se zarazi samo do 48,9 % od celokupnog legla jedne košnice (Vodrov, 1942), dalo mi je ideju, motiv i hrabrost da napravim izolatore (sa zaraženim leglom na ramovima) koje su primenjene u novoj metodi suzbijanja AT na Rimskim šancevima.
Dalje g. Tejber kaže: „Nijedna zemlja ili država nije uspela da eliminise bolest ?ak ni sa najintenzivnijim i najskupljim inspekcijskim programima. Neki su stigli blizu o?ekivanih rezultata, ali tek na izvesno vreme. “ Kako navodi Tajber „Za približno 30 godina, sve do 1960 god. nekoliko drzava u SAD (Nju Jork, Ohajo) su zabeležila nekakve rezultate. Pokušali su dva puta godisnje da izvedu inspekcijski pregled p?elinjih drustava i na taj na?in su reducirali bolest na manje od 1 % od pregledanih košnica.“ Dalje kaže: ,,U Americi pri kupovini paketnih rojeva postoje sertifikati i traži se pri pregledu p?elinjaka kod p?elara koji isporu?uju paketne rojeve, da p?ele moraju biti ?iste od AT pre isporuke p?ela bez sa?a.“ G. Tajber za to kaže, da je „FARSA“ i kaže da sve ovo nema smisla, pošto je nemogu?e AT preneti u še?emoj pogaci, u maticnom kavezu ili u sirupu, koji se dodaju p?elama prilikom transporta paketnih rojeva.
Ovaj podatak g. Tajbera mi je dao hrabrosti, da mogu mlade p?ele iz izolatora da dodajem slabim društvima koja su izgubila generacijsku strukturu, i na taj na?in da poprave higijensko ponasanje oslabljenih drustava usled zaraze i vrate im zivot na p?elinjaku obolelom od AT, koji je brojao 56 drustava.

                             Genetika i higijensko ponasanje p?ela

Genetika je otišla velikim koracima napred od kad je 1934 g. dr Valter Rotenbjuler demonstrirao postojanje dva gena, koji determinišu higijensko ponasanje (dalje HIG) p?ela prema AT, koji je jedan od osnovnih bioloških mehanizama odgovornih za rezistenciju prema AT, pošto postoje i drugi. Prisustvo ovih gena kod p?ela može da se determinise lako i jevtino:
1.Ubadanjem u izvestan broj celija zatvorenog legla sa entomoloskom iglom. Brzo odstranjivanje mrtve larve do 24 casa inicira HIG. Ako je potrebno 3-6 dana, zna?i da su prisutni tragovi HIG p?ele, no ako je potrebno vise od 6 dana, p?ele ne poseduju HIG. (Bandzov, 1990, Magist. rad)
2.Sa ubacivanjem u gnezdo par?e sa?a veli?ine 5×4 cm sa zatvorenim leglom, prethodno ubijenim zamrzavanjem. Brzo otklanjanje, za 48 casova i manje, inicira HIG pcele. Ako je potrebno 3-6 dana, to inicira da su prisutne HIG pcele u tragovima. No, ako je potrebno vise od 6 dana, p?ele ne poseduju HIG osobine. (Bandzov, 1990. Mag. fad)
Svi p?elari bi trebalo da budu obavezni i da imaju cilj, da pove?aju frekvenciju gena odgovornih za HIG ponašanje. Sa kooperacijom i mnogo edukacije i testiranja i zamenom za HIG matice frekvencija gena ?e biti drasticno promenjeno u korist HIG soja. Soj koji je HIG, ne samo sto ce biti otporan na AT, isto tako ce biti otporan i na Evropsku trulež i ovo je danas jedinstven siguran na?in da se eliminisu i gljivice prouzrokova?i kre?nog legla.
Kako je ova mogu?e posti?i? Citira?u g. Tejbera:
1. Pre svega postoj?i vladini veterinarsko-sanitarni inspektori treba da budu obu?eni u koris?enju navedenih testova na HIG.
2. Zakonske regulative trebaju bili promenjene u tom smislu što ?se tražiti od svih lica koji proizvode matice, da proizvode ?erke od onih matica, koja su prethodno bila testirana i pokazala pozitivnu HIG osobinu.
3. Svi p?elari trebaju biti podsticani da testiraju njihove sojeve svake godine na HIG, da odstranjuju sve one matice koje nisu HIG.“ Ovo pitanje je najvaznije i zaslužuje pažnju P?ELARSKIH SAVEZA I DRUŠTAVA!!! G. Tejber navodi i naknadnu ?etvrtu tacku. Citiracu je:
Kao produzeni deo ovog programa, ako ?e biti uveden i primenjen za 5 godina, svim p?elinjim drustvima u leglo treba da se umetne par?e sa?a, koji sadrži oko 75 zarazenih ?elija sa AT, stim što ?e zatim biti eliminisane sve p?ele sa tragovima koji pokazuju sklonost prema AT, Evropsku trulež i kre?no leglo.
Ovde odmah dolazi pomisao od strane VLADINIH SLUŽBENIKA“ da je to drasti?na metoda, i da ne može da se primeni. Neka se to uporedi sa drasticnom reakcijom javnosti prema pretpostavkom o ,,?ISTOM EKOLOSKOM MEDU,, i ako bi se u njemu pojavili tragovi hemikalija, antibiotika, i sl.,
Na kraju, ja, kao i g. Tejber ne govorim sasvim teoretski, (kao što govore neki veterinari – vladini službenici) pošto sa mojim p?elinjim društvima radim na ovaj na?in i na ovoj problematici unazad 20 godina. Zatim, prihvatio sam mnogo ponuda da pomognem kolegama pcelarima da suzbiju AT na svojim pcelinjacima. Povratne informacije su vrlo povoljne. Verujem, kada bi se dozvolilo u ?asopisu ,,P?ELAR,, da edukujemo P?ELARE, da ?e se mnogi nakon objavljivanja ovog ?lanka u ?asopisu i javiti sa svojim iskustvima.
Da ja ne govorim samo teoretski potvrduje i Nova metoda suzbijanja AT legla primenjena na p?elinjaku od 56 p?elinjih društava na Rimskim šan?evima koju sam usmeno prezentirao i štampana u Zborniku radova sa II Savetovanja o lekovima za upotrebu u veterini održano u Igalu izmedu 21-24 aprila 1996 god. koju sam radio u saradnji sa Veterinarskim zavodom Zemun, Nau?nim institutom za Veterinarstvo u Novom Sadu, Pokrajinskom veterinarskom inspekcijom i Mikrobiološkom laboratorijom nau?nog instituta u Novom Sadu. Ovaj meted smo sa velikim uspehom primenili i suzbili AT za samo 3 dana, a u narednih 10 dana davali lek VEZEMICIN P samo da spre?imo dalju zarazu, kod  novih mladih larvi starosti do 48 ?asova. Zna?i p?elinja drustva posle 15 dana su potpuno zdrava i ne treba im nikakvo dalje davanje leka.
Kao zakljucak: Mi kao TIM govorimo O SUZBIJANJU AT TEH­NOLOSKO-BIOLOSKO-GENETSKO-PREVENTIVNIM METODA­MA I DAVANJE LEKA SAMO KOD BOLESNIH DRUŠTAVA SAMO NAREDNIH 10­ DANA I NIKAD VISE. NIKAKO NE PREPORUCUJEMO DUGOTRAJNO DAVALJE LEKA BOLESNIH I ZDRA­VIH DRUSTAVA, jer ovo zahteva puno vremena, puno rada i puno novaca. Nasuprot tome, NOVA METODA SUZBIJANJA AT….. je BRZA, EFI­KASNA, JEFTINA I ZAKONSKA za košnice sa pokretnim sa?em po Veterinarskom priru?niku ta?ka 2. Gospodo VLADINI SLUZBENICI I REGULA­TORI, birajte koju ?ete metodu prihvatiti i predložiti u zakonskim propisima. NAUKA I PRAKSA U SVETU I KOD NAS JE REKLA SVOJE.
Ovaj ?lanak je poslat tada Glavnom i odgovornom uredniku ?asopisa ,,P?ELAR,, 04.12.1996 god. G-nu Prvoslavu Neši?u (sada ?lanu REDAKCIJE) preporu?enim pismom, nakon poslatog Nau?nog rada od 25.novembra 1996 god. o Novoj metodi suzbijanja ATL primenjena na p?elinjaku od 56 p?elinjih društava na Rimskim Šan?evima.  OBA ?LANAKA NISU OBJAVLJENA U  ?ASOPISU  ,,P?ELAR,,