Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

AMERICKA KUGA NIJE BAUK

Nakon najnovijeg savetovanja u Beogradu održano 16.12.1995 god.na temu „BOLESTI I LECENjE PCELA“ mogu slobodno da kažem kao clan društva pcelara Beograd da smo prisustvovali još jednom promašaju, slicno kao u 1994 god. gde su preko 600 pcelara iz cele Jugoslavije došli da cuju nešto novo u suzbijanju – lecenju pcelinjih bolesti, medjutim smo culi no neznam koji put zastarelo mišljenje pojedinih naucnih radnika o bolestima pcela i o njihovom suzbijanju što se ocito vidi da ne poznaju suštinu jedne strane u pcelarstvu, a to je život i ponašanje pcela prema bolestima. I još nešto smo culi, a to je citanje i pogrešno tumacenje zastarelih zakonskih propisa. Da bi potvrdio zastarelost zakona pogotovo cl. 3 i 4, spomenucu dve karakteristicne stvari, a to su: u cl. 3 stoji „kontrolno dijagnosticko ispitivanje na Americku kugu pcelinjeg legla vrši se u septembru i oktobru“. Po meni to je vrlo kasno, što pcelar nemože da ostvari nikakva prava oko nadoknade, što je isto tako predvidjeno zakonom. Ovo kontrolno dijagnosticiranje treba da se vrši u aprilu, maju i junu mesecu. I cl. 4 pod tackom 2 stoji „Uništavanje svih zaraženih košnica sa nepokretnim sacem zajedno sa pcelama i sacem“. Ova tacka se ne odnosi na savremeno pcelarenje sa košnicama sa pokretnim sacem sa kojim sada pcelarimo. Sa vrškarama, panjevima i sl. pcelarilo se pre 50 godina, od kada se pomenuti zakon samo prepisiva.

Nakon savetovanja javljaju mi se mnogi pcelari telefonom pitanjem: „Do kada cemo gledati u prošlost, a ne u buducnost o suzbijanju zaraznih pcelinjih bolesti“. I ovo najnovije savetovanje pokazalo da naši najeminentniji strucnjaci o bolestima pcela ne prate najnovije trendove u svstu ili nece da prate u domenu suzbijanja zaraznih bolesti krijuci se iza naših vrlo zastarelih zakonskih propisa ne želeci promene na bolje, odnosno da ne bi izgubili pozicije koje su ih imale zadnjih 20 – 30 god.
Suprotno ovome svedoci smo velikog napredka pcelarstva u tehnologiji pcelarenja i u selekciji pcela nakon povratka naših najeminentnijih pcelarskih strucnjaka iz Amerike Prof. dr Konstantinovica i Prof. dr Kulincevica koji su nastavili da prate svetske savremene trendove i vrlo uspešno prenosili pcelarima i stvarali nove kadrove naucnih radnika, što možemo slobodno da kažemo, da u tehnologiji pcelarenjai u selekciji pcela smo u samom vrhu svetskog pcelarstva.
         Ja cu hronološki da iznesem pokušaje koji su ucinjeni kod nas da se nešto promeni na bolje i u domenu zaraznih bolesti, ali nešto zbog nerazumevanja pojedinih merodavnih strucnjaka, struktura i pojedinaca, a nešto zbog neznanja ili ne htenja nije došlo do promene zakonskih propisa, a to su:
            1. Još 1982 god. casopis ,,PCELAR  i njegov glavni urednik u br.12 na stranu 421 – 432 objavio je rad prof. dr Kulincevica koji je radjen u Americi pod naslovom „Americka trulež legla /Bacilus larvae/ i pcelinje društvo“. U ovom radu vrlo lepo i slikovito je opisano ponašanje p?elinjeg društva prema Americkoj truleži, o mogucnosti higijenskog ponašanja i suzbijanja na odredjen nacin Americke truleži.
            2. Prof. dr ?uro Sulimanovic 1983 god. na savetovanju u Zagrebu izneo kako se u Japanu vrlo uspešno suzbija Americka trulež i njegova iskustva u lecenju sa antibioticima i Sultimonom /proizvod KRKE iz Novog Mesta/.
            3. Mag.vet. Zvonimir Klinar 1985 god. u casopisu ,,PCELA,,hrvatska br.Z str. 88 – 90, opisao njegov rad „Mogucnosti lecenja Americke gnjiloce“.
            4. Ha Biološkom fakultetu u Beogradu i Veterinarskom fakultetu u Zagrebu 1984 god. otvaraju se katedre za postdiplomatske studije iz Pcelarstva pod vodstvom Prof. dr Krunica i Prof. dr Kulincevica u Beogradu i Prof. dr Sulimanovica i Prof. Dr Banožica u Zagrebu.
            5. Autor ovog clanka Mr Naum Mandžov 1986 god. u Zagrebu na internacionalnom simpozijumu pod pokroviteljstvom Svetske p?elarske organizacije APIMODIJE tada kao postdiplomac na katedri Prof. dr Krunica i Prof. dr Kulincevica imao zapažen referat pod naslovom „Uspešno lecenje Ameri?ke truleži legla u LR košnici metodom prevešavanja“ što je objavljen u ?asopisu PCELAR br. 10/86 na strani 305 – 306.
            6.Sledece 1987 i 1988 god. tada postdiplomac Mr Neum Bandžov radio je svoj Magistarski rad pod nazivom „Higijensko ponašanje pcela radilica u društvima Apis mallifera carnika L. zaraženim americkom truleži legla“. Ovaj rad je sa uspehom odbranio 1990 god što je bio još jedan dokaz o uspešnosti lecenja-suzbijanja ATL. Glavni i odgovorni urednik casopisa ,,P?ELAR,, u nastavcima objavio skoro ceo rad, iako od pojedinih naucnih radnika iz Izdavackog saveta casopisa imao neprijatnosti. (Vidi PCELAR br. 8/90 str.243-245, br. 2/91 str.50-54, br.3/91 str. 73-78, br.5/91 str. 142-147)
(Vidi AUTORSKI RAD na SAJTU
            7. Prof. dr Kulinxevix i vet. spec Vladimir Mladjan 1988 god. objavili svoj rad iz 1985 i 1986 god.u Akta Veterinarija /Beograd/ vol. 38, No. 5-6,str. 267 – 272pod nazivom „Preventivno tretiranje Americke truleži legla /Basilus larvae/ sa antibiotickim  pogacama“. To je šecerno-masna pogaca APIPEST koja je registrovana, ali nije našla široku primenu u suzbijanju Americke truleži legla zbog pojedinaca iz Vet.fakulteta, tacnije sa katedre o zaraznim bolestima pcela, a AGROEKONOMIK izgubio uložena sredstva za ovaj projekat, što je za svaku osudu. U ovome najviše su izgubili pcelari. (Prim. Autora: Dr Vilson u svojoj doktorskoj disertaciji napisao ,,Zabranjeno je davati masnu pogacu sa antibioticima zdravim pcelinjim društvima kao preventiva,,)
          8. Iste te 1988 god. autor clanka na katedri za zaraze pri Vet. fakultetu u Beogradu licno doneo dva uzorka za dijagnosticiranje zasvoj magistarski rad i sa šefom katedre za zarazne bolesti životinja i pcela Prof. dr Miroslavom Lolin 27. 01. 1988. god. vodio iscrpne razgovore o Americkoj kugi i o saznanjima u svetu i kod nas. Pokušao sam da zajednickim snagama u interesu pcelara nešto uradimo na promeni zakonskih propisa i legalizovanja suzbijanja, medjutim naišao sam na nerazumevanje. Nakon ovog, kao clan predsedništva SPOJ-a pokrenuo sam inicijativu o održavanju okruglog stola na temu „SUZBIJANjE - LECENjE ATL DA ili HE“.Od svih tadašnjih clanova predsedništva SPOJ-a / Iz Srbije Slavko Jakovljevic iz Crne Gore Radule Radulovic/ dobio podršku i zakazan termin 25. 02. 1989. god. amesto Skoplje. O ovom zna?ajnom skupu ?asopis P?ELAR detaljno je izveštavao p?elare. Da napomenem da od zna?ajnih imena i instrukcija tadašnje Jugoslavije i pored urednih poziva nije prisustvovala samo katedra za zaraze Vet. fakulteta u Beogradu na ?elu sa dr Lolin. Ha ovom skupu koji je broj premašio 200 u?esnika bilo prisutno i 7 republi?ko-pokrajinskih inspektora na ?elu sa saveznim dr. Andrijom Spaji?em. Predsedništvo SPOJ-a istog dana 25. 02. 1989. god. u 18 ?asova nakon završetka okruglog stola zasedalo i usvojilo zaklju?ke, izme?u ostalog i zaklju?ak o pokretanju inicijative o promeni zakonskih propisa, što je zadužilo PS Makedonije da dostavi svim nadležnim što je to u?injeno maja meseca 1989. Nakon ovoga u SPOJ-u je došlo do politizacije p?elarstva, rasulo ?lanova i na kraju raspad SPOJ-a.
          9. P?elarski savez Vojvodine od 1 – 3. jula 1994 god. u Sremskim Karlovcima je organizovao Jugoslovenski nau?ni skup sa me?unarodnim u?eš?em gde jeautor ovog ?lanka Mr. Naum Bandžov prijavio dva referata iz oblasti bolesti p?ela, me?utim nisu bili uvršteni u sekciji o bolestima gde supredsedavali dr. Miroslava Lolin, njena zamenica Dr vet. Bosilka ?uriši? i Dipl.vet. Veliša Vu?kovi?. Isti su prezentirani u sekciji o Aritehnici gde su predsedavali Prof. dr Konstatinovi? i dr Mi?a Mladenovi?.
         10. Ha savetovanju o zdravstvenoj zaštiti p?ela SPOS-a održano 27. 11. 1994. god. u Beogradu i pored objavljenih sadržaja i programa u ?asopisu P?ELAR pored dr Miroslave Lolin trebali su se pojaviti i dr Vladimir Mla?an i mr Naum Bandžov, me?utim iz neobjašnjenih razloga nisu dobili re? iako su bili prisutni i Dr Mla?an i Mr Bandžov. Isti su svoje teme izložili Beogradskim p?elarima 22. 12. 1994. god.
        11. Možda ?ese promenuti mišljenje i odgovorni ljudi shvatiti da „Ameri?ka kuga nije bauk“ nakon najnovijeg projekta koji je zapo?et 13. jula 1995. god. na jednom p?elinjaku od 56 p?elinjih košnica u okolini Novog Sada /Rimski šan?evi/ koji je oboleo od ATL gde je uklju?en ?itav tim Veterinarskih stru?njaka na ?elu sa
Bandžov Mr Naumom. Kao veterinari ulklju?eni su bili dipl. vet Dragutin Bata Kolari? iz Sremskih Karlovaca i dipl. vet. Stevica Maji? iz In?ije, kao i iskusni p?elar Lovrenovi? Žarko sa dva njegovapomo?nika iz Novog Sada Darka Panti?a i Milomira Mitrovi?a, a od aprila 1996. god. uklju?ili smo i vlasnika p?elinjaka Boršoš Ištvana nakon povratka iz Kanade. Pored ove ekipe uklju?en jebioVeterinarski zavod Zemun na ?elu sa vet. spec. ?ur?icom ?ermanovi? rukovodiocem farmakološko-toksikološke labaratorije sa dva svoja saradnika. Zatim nau?ni Veterinarski Institut Novi Sad zastupljen od istraživa?a mag. vet. Dejanom Šuvakovim i Dipl. Vet. Plavša Nadom, Zavodom za Mikrobiologiju i reprodukciju odeljenja za bakteriologiju t.j. šefa odeljenja dr. sci. vet. Mihajlo Mrdžen sa njegovim saradnicima-laborantima. Uklju?en jebioi Pokrajnski veterinarski inspektorijat sa inspektorom dipl. vet. Markom Maljkovi?em.
            Nakon svega izloženog, a u cilju da pomognemo prvo p?elarima, da normalno prijavljuju zarazu a i inspektorima da pravilno rade svoj posao, jer nije lako i njima da donesu strašnu odluku o spaljivanju jednog p?elinjaka od 50 ili 100 savremenih košnica gde nisu obuhva?eni zakonom, molim kolege nau?ne radnike, organizatore raznih predavanja, savetovanja, nau?nih skupova da slobodno uklju?uju i predava?e koji druga?ije i savremenije razmišljaju na nauci zasnovanoj, jer smatram da smo prošli vreme jednoumlja i jednog sveznaju?eg. Isto tako molim P?elarske saveze Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Crne Gore u nepostojanju SPOJ-a da se organizuju za nastavak Okruglog stola održan u Skoplju i napravi pritisak Saveznom veterinarskom inspektoru kod donošenja novog zakona koji je u pripremi kako je re?eno na savetovanju uklju?i napredne nau?ne radnike u njihovom uobli?avanju.
                       HOBA METODA SUZBIJANjA AMERI?KE KUGE TRULEŽI LEGLA /BACILUS LARVAE/ PRIMENjENA HA P?ELINjAKU U RIMSKIM ŠAN?EVIMA!
Jednu od glavnih smetnji u p?elarskoj proizvodnji pred-stavljaju zarazne bolesti p?ela. Najpoznatija, najopasnija i najrasprostranjenija jeste ameri?ka trulež legla (ATL) koju izaziva sporogena bakterija Bacilus Iarvae Vajt. Ova bakterija uništava p?elinje leglo, smanjuje broj p?ela radilica, narušava socijalni život p?elinje zajednice i u najve?em broju slu?ajeva uzrokuje izumi-ranje p?elinjeg društva.
Bez blagovremene stru?ne intervencije bolest se brzo širi, i predstavlja opasnost ne samo za obolelo p?elinje društvo, ve? i za sve p?elinjake toga kraja.
Prema našim zastarelim zakonskim propisima, mere suzbijanja ameri?ke truleži legla se svodi na radikalno uništavanje, tj. spaljivanje kompletnog p?elinjeg društva sa leglom, medom, voskom i košnicom sa nepokretnim sa?em kojim se p?elarilo kod nas pre 50 i više godina.
Savremeno p?elarenje sa pokretni sa?em i savremenim košnicama nastavlja?ima, nije regulisano zakonom, ve? je prepušteno veterinarskim inspektorima da sami odlu?uju od slu?aja do slu?aja na osnovu Veterinarskog priru?nka iz 1989. godine (4 dop-unjeno izdanje) XI poglavlje (koje predvi?a pod 2) Saniranje zaražene zajednice le?enjem i prevešavanjem.
Ovu drugu metodu usavršili smo je i na?inili manje opasnom po samo zaraženo društvo, a isto tako i no okolinu. Primenom ove metode isklju?eno je ponovo pojavljivanje ATL-a kao recidiva. To prakti?no zna?i da smo transfuzijom mladih p?ela pove?ali odbrambenu mo? slabijih društava koja su izgubili generacijsku strukturu usled zaraze, onemogu?ili grabež i opasnost zaraze no okolinu, a što se ti?e ponovne zaraze same košnice, sveli smo je na minimum, time što smo zaražene ramove (u kojima maksimalna zaraza iznosi 49% /Vodrov, 1942), ne ostavljaju?i ih u košnici prevešane preko mati?ne rešetke u gornjem spratu LR Košnice, primenili smo originalno rešenjetime što zaražene ramove vadimo iz košnica i ostavljamo u posebne izolatore da bi zdrave mlade p?ele koje održavaju higijenu u košnici, (a koje se kre?u od 51 do 90% / Vodrov, 1942) izašle za petnaestak dana, i upotrebili za poboljšanje „higijenskog“ ponašanjatj. pove?ali odbrambenu mo? slabijih društava.
           Ovom biološkom metodom uspeli smo prvo da suzbijemo zarazu za vrlo kratko vreme, jedan do tri dana i stavimo je pod kontrolu, a kasnije, dodavanjem leka VEZEMICIN AT spre?ili smo dalje širenje zaražavanja najmla?ih larvi starih“do 24 ?asa koje obolevaju najviše i to u 44,1% slu?ajeva, larve stare od 24 – 48 ?asa obolevaju samo 4,8%, da bi larve stare preko 2-4dana potpuno postale otporne na zarazu na ameri?ku trulež legla (Vodrov, 1942).
Sam postupak saniranja ATL-a podelili smo u dva dela:
IPostupak pre aplikovanja leka koji je vrlo bitan i koji mora da se završi odmah posle otkrivanja bolesti, bez obzira u kojoj se fazi nalazi (Što ranija dijagnostika, brže izle?enje).
II Aplikacija i priprema leka.
                                                                                                                                 I
Iz zaraženih i bolesnih društava izvrcali smo sav med. (Med je upotrebljiv za ishranu ljudi - Veterinarski priru?nik, 1989) i izvadili sve ramove sa vidljivim zaraženim larvama u zatvorenim-poklopljenim ?elijama i stavili ih u izolatore da bi za petnaestak dana izašle sve mlade i zdrave p?ele, kojih, kako smo rekli ima od 51 do 90%. Obavezno smo sve izolatore i košnice tretirali protiv varroe. (Varoa je preduslov za pojavu i drugih bolesti, pogotovo APV virus, evropska trulež legla i mešinasto leglo). Tada smo stavili no 3-4 daš?ice natopljene fluvalinatom u izolatore i no 1 –2daš?ice u svaku košnicu zavisno od ja?ine. Posle izlaska svih mladih p?ela, zaraženosa?e smo isekli iz ramova, zapalili i duboko zakopali u zemlju.
Novopripremljene košnice sveli smo na onoliko okvira koliko mogu p?ele da pokriju sve ulice; (U našem projektu bilo je od 3do 15 ulica, odnosno zavisno od ja?ine društva i stepena zaraženosti). U nedostatku dovoljnog broja ramova, dodavali smo ramove sa satnim osnovama (od 1 do 8 ramova). Ukupno, u našem projektu, dodali smo 280 ramova sa satnim osnovama pored postoje?ih za koje smo ocenili da nema mogu?nosti za nastajanje zaraza. Kad smo sve ovo uradili i dezinfikovali košnice pristupili smo aplikovanju leka.
                                                                                                                             I I
Koristili smo lek Vezemicin R proizvod Veterinarskog zavoda Zemun, ?ija je aktivna supstancija oksitetraciklin. Lek smo pripremali istog dana kada smo ga dodavali zaraženim društvima i to no 75 mg aktivne supstancije oksitetraciklina na jedan litar še?ernog sirupa 1:1 (1 litar vode i 1 kg še?era). Lek smo aplikovali svakog drugog dana i to na dva na?ina:
a) Dodavanje u hranilicu 200-500 ml lekovitog sirupa, zavisno od ja?ine društva, odnosno onoliko koliko može da ‘uzme’ u roku od 10 do 12 ?asova. Ukoliko p?elinje društvo nije ‘uzimalo’ sirup iz hranilice, to nam je bio ‘znak’ da dodamo -izvršimotransfuziju mladih p?ela iz izolatora i tako smo popravljali generacijsku strukturu i pove?avali ‘higijensko ponašanje’. Za takva drušva smo primenjivali drugi na?in aplikovanja leka.
b) Prskanjem po satonošama po p?elama i po ulicama lekovitog sirupa u koli?ini od 100 do 200 ml. Ovim društvima smo dodavali mlade p?ele iz izolatora toliko, dok nisu postala sposobna da sama uzimaju hranu iz hranilica.
Le?enje je trajalo 30 dana, što predstavlja 15 aplikacija sa lekom i 15 aplikacija ?istim še?ernim sirupom bez leka. (Prihranjivanje i samo še?ernim sirupom poboljšava se higijensko ponašanje (Tomson, 1964; Maurer, 1964).
Jedna vrlo važna napomena za ovaj postupak le?enja je, da se lek še?ernom sirupu treba da doda isklju?ivo neposredno pre aplikovanja, a nikako ne sme da se priprema za više dana. (Antibiotik u še?ernom sirupu gubi 50% lekovite vrednosti posle 14 dana.
Ovaj projekat smo po?eli 13. jula 1995. god. i traja?e do 13. jula 1996. god. na p?elinjaku od 56 društava od kojih su 52 bila zaražena ATL u raznim stepenima zaraženosti, što je potvrdila prva „dijagnostika“ br. 2281 od 14. 7. 1995. god. Od 14. do 17. jula 1995. godine obavili smo kompletnu sanaciju u svim zaraženim košnicama i „izbacili“ zarazu. Veterinarski pokrajinski inspektor je 28. 7. i 11. 8. 1995. godine konstatovao „da bolesnog p?elinjeg legla više nema“. Dana 27. 9. 1995. godine Nau?ni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ uzima pet uzoraka no slobodnom izboru za drugu „dijagnostiku“ i 4. 10. 1995. godine rezultat ispitivanja br. 3006/13 pokazao je da nije ustanovljen Bacilus larvae kako legla, isto tako i caha.
Od 6. do 8. 10. 1995. godine zazimili smo 50 p?elinjih društva i 6 nukleusa. Prezimilo je 48 društava: Nakon povratka vlasnika gospodina Boršoš Ištvana iz Kanade aprila meseca 1996. godine izvršili smo detaljan pregled i ni u jednoj košnici nismo primetili sumljive ?elije na AT. Nismo davali nikakav lek u toku jeseni1995 do prole?a 1996 god. kao preventivu iako neki veterinarski nau?ni radnici u svetu i kod nas to zahtevaju. Kod AT moja najnovija saznanja pokazuju da netreba davati nikakvu preventivu.
U toku prole?a i leta izvrcali smo oko 800 kg. meda, proizveli 60 matica i 20 nukleusa. P?elinjak je zazimljen sa 60 p?elinjih društava.
           Dana 26. avgusta 1996. god. sa istraživa?em iz Nau?nog instituta za veterinu - Novi Sad  Plavša Nadom pregledali 15 društva i klini?kim pregledom nismo primetili sumljivo leglo na AT. Od 5 p?elinja društva no slobodnom izboru istraživa?a uzeli uzorke za mikrobiološko ispitivanje, i rezultati ispitivanja koji su bili gotovi2. 9. 96. godine pokazali negativno prisustvo Bacilus lar­vae – Vajt kako kod legla-larvi, isto tako i kod ca?a.
                                                                                                              UPUTSTVO
                                                       V E Z E M I C I N A T
                za upotrebu u veterini za suzbijanje Americke i Evropske trulezi legla kod pcela, na osnovu Veterinarskog priru?nika od 1989 god. 11
                poglavlje str. 699 – 708, ta?ka 2 od podnaslova SUZBIJANJE.
SASTAV:
            100 gr. Vezemicin AT sadrži: Oxytetraciklin-hidrohlorid 75 gr.  rastvorljivog praška. (1 gr. sadrži 75 mg aktivne supstance dovoljan, za 1 lit. še?ernog sirupa )
DEJSTVO:
       VEZEMICIN AT se odlikuje velikom širinom antimikrobnog dejstva na   gram pozitivne i gram negativne bakterije, zatim na spirohete i rikecije, a posebno spre?ava razvoj, Bacilus larvae i Streptococus pluton, izazivace Americke, odnosno Evropske truleži legIa kod pcelinjih zajednica.
        INDIKACIJE:
                            Zbog svog sirokog spektra delovanja, Oxytetraciklin je indiciran za profilaksu i lecenje zaraženih zajednica, najcescih primarnih i sekundarnih  bakterijskih infekcija, sistema za varenje mlade pcelinje larve.
OBAVEZAN POSTUPAK PRE APLIKACIJE LEKA KOD ZARAŽENIH ZAJEDNICA:
             Iz zarazenih i bolesnih zajednica, izvrcati sav med i izvaditi sve ok ­vire sa zarazenim larvama i staviti ih u posebne izolatore dok ne iza?u sve mlade i zdrave pcele, koje kasnije treba vratiti u najslabije za­jednice, radi poboljšanja generacijske (biološke) strukture i higijenskog ponasa­nja. Bolesno sace kasnije iseci iz okvira, spaliti i zakopati duboko u zemlju. Kosnice od bolesnih zajednica zameniti novim i dezenfikovanim i svesti ih na onoliko okvira koliko mogu pcele da ih pokriju. U nedostatku
            dovoljnog broja, staviti okvire sa satnim osnoveilla. Kosnice od bolesnih zajednica dezinfikovati plamenom.
               APLIKACIJA LEKA I DOZIRANJE, SAMO ZA ZARAŽENE ZAJEDNICE:
            Rastvoriti 1 gr. Vezemicina AT (odgovara 75 mg. aktivne supstance) u 1 l. secernog sirupa 1:1 (1 l. vode i 1 kg. se?era). U zavisnosti od  broja bolesnih zajednica i potrebne kolicine lekovitog sirupa, pripre­miti potrebu kolicinu za aplikaciju u istom danu. Aplikacija se vrsi svakl drugi dan i to na dva nacina:
                             1. Dodavanje u hranilicu 200 do 500 ml. lekovitog sirupa, zavisno od jacine pcelinje zajednice, odnosno onoliko koliko ona moze  uzeti u roku od 10 h. Ukoliko pcelinja zajednica ne uzima sirup iz hranilice, koristiti drugi nacin aplikacije,
                             2. Satonose i pcele se prskaju svaki drugi dan sa lekovitim secer nim sirupom u kolicini od 100 do 200 ml.  Lecenje traje 21 dana, što predstavla 10 aplikacijasa sa lekom, a onda ih smatrati za zdravim i sposobnim za privre?ivanje .
          VAŽNA NAPOMENA:
                Lek u secerni sirup dodavati isklju?ivo neposredno pre aplikacije, a nikako ne pripremati za vise dana,
 KONTRA NDIKACIJE:
              Kontraindikovana je u profilaksi i le?enju zdravih p?elinjih zajednica.
?UVANJE:
             ?uvati na suvom, tamnom i hladnom mestu,
ROK TRAJANJA:
              Rok trajanja tri godine. Datum proizvodnje utisnut na kesici,
             PROIZVODAC I PAKOVANJE:
              Veterinarski zavod Zemun, Batajnicki drum 4, Zemun
              Pakovanje od 20, 100, 200 i 500 gr.
23.01.1996 god.                                                UPUTSTVO JE IZRADIO
M A R A D I K                                                     Mr Naum Bandžov
Gore navedena 2 ?lanka koja su dostavljena redakciji ?asopisa P?ELAR decembra meseca 1995 god. pošto nisu objavljena bio sam primoran da ih stavim u jednu malu brošuru septembra meseca 1996 god. i deljena p?elarima na FESTIVALU MEDA u Novom Sadu.
Mp. Naum Bandžov
Neobjavljeni ?lanci u ?asopisu „P?elar“. Rukopisi predati decembra meseca 1995 god.
1.   Ameri?ka kuga nije bauk
2.   Nova metoda suzbijanja Ameri?ke kuge -truleži legla (bacilus larvae) primenjena na p?elinjaku od 56 p?elinja društva u Rimskim šan?evima kraj Novog Sada.
 p?elinjak: Mp. Naum Bandžov

Novi Sad
septembar 1996. god.