Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

HIGIJENSKO PONAŠANJE PČELA RADILICA ZARAŽENIM ATL III

  Mr Naum Bandžov
-          Newton i Ostariewski (1985.) vrsili su testiranje na higijensko ponasanje pcela ubijanjementomoloskom iglom br.5 larvi i lutki kroz vostani poklopcic i merili potrebno vreme, odnosno brzinu uklanjanja mrtvih larvi i lutki u odnosu na ciscenje sa zamrznutim leglom. Brzina kojom su celije otvarane pozitivno je korelevantna sa brzinom ukla njanja vece kolicine smrznutog legla i nije posledica otvera napravljenog iglom na poklopcu celije sa leglom kao ni gubitka hemolimfe od povredjenih larvi i lutki. Pcele naklonjene ciscenju (higijenske pcele) u svojoj genetskoj osnovi nose osobinu koja pomaze pcelinjem drustvu da prebrodi bolest uklanjajuci izvor zaraze.
-          Woodrow i Holst (1942.) su uporedjivali ponasanje osetljivih i otpornih drustava prema leglu koje je uginulo od americke trulezi. Zapazanja su belezena svakog dana od momenta zarazavanja mladih larvi sa sporama, pa sve do 16. dana razvica, odnosno i u stadijumulutke. Tako su dosli do zakljucka da je bolesno leglo uklonjeno od strane higijenski naklonjenih pcela pre nego su se manifestovali dobro poznati simptomi americke trulezi legla, cime se i pomaze suzbijanje trulezi.
-          Rothenbuhler (1964.) je ustanovio jasnu razliku u stepenu higijenskog ponasanja izmedju cetiri inbred linije medonosnih pcela. Brown i Squires linije otpornih pcela uklanjale su odmah leglo uginulo od americke trulezi, dok su Van-Scoy i Squires osetljive dozvoljavale da uginulo leglo ostane u gnezdu u neogranicenom vremenskom periodu.
-          Thompson i Rothebuhler (1957.) ispitivali su otpornost na americku trulez legla kod medonosnih pcela, kada su larve hranjene od odraslih pcela razlicitih genetskih linija. U eksperimentu su uzeli po dva drustva iz linija otpornih odraslih pcela i dva drustva od linije osetljivih odraslih pcela. Slicno eksperimentalno leglo bilo je obezbedjeno za sva cetiri drustva, pod jednakim uslovima iz drugih otpornih osetljivih pcelinjih drustava. Po jedno drustvo i otporne linije i jedno iz osetljive, hranjeno je sporama Bacilus larvae stavljenim u sirup. Druga dva drustva primili su samo sirup radi kontrolnog tretmana. Posmatranja su vrsena na oko 5000 larvi, rasporedjenih u 20 satnih osnova u svakom drustvu, na prezivele i neprezivele larve. Neprezivele su dalje klasificirane kao uginule od americke trulezi. Zbog nepoznatog uzroka ili nestale.
      Rezultati su pokazali da ne postoje razlike izmedju dva tipa odraslih pcela kod kontrolnog  tretmana, a suprotno pronadjenesu visoke
      znacajne razlike izmedju odraslih pcela kod tretmana sporama.Larve odgajane od odraslih pcela otporne linije pokazivale su niži
      stepen zaraze od americke trulezi i veci stepen prezivljavanja u odnosu na slicne larve odgajane  od odraslih pcela osetljive linije. Za
      ovu vrstu zastite, koja dolazi od rezistentnih hraniteljica, moguca su dva objasnjena: 1) postojanje razlike u pogledu oslobadjanja od
      spora kroz ventil na mednoj voljci, ili 2) Veca baktericidna mo? mleca koji luce rezistentne pcele i njima hrane larve.
-          Rothenbuhler i Thompson (1956.) ispitivali su otpornost na americku trulez kod medonosnih pcela i variranje kod prezivljavanja larvi iz triju razlicitih genetickih linija oaken individualne inokulacije larvene hrane sa 50.000 spora Bacilus larvae u vodi. Starost larvi bila je manja od 24 casa. Larve koje su sluzile kao kontrola, a kojima je data voda bez spora, pokazivale su stepen prezivljavanja od preko 95% u svakoj liniji. Larve tretirane sporama prezivele su do 25% u Van-Scoy, 47% u Chartreuse liniji i 67% u Brown liniji. Ove razlike se objasnjavaju razlicitim stepenom urodjene otpornosti na americku trulez kod larvi sve tri linije.
-          Bamrick i Rothenbuhler (1961.) ispitivali su otpornost na americku trulez kod medonosnih pcela i odnos izmedju starosti larve kod inokulacije i smrtnosti u otpornim i osetljivim linijama nakon individualne inokulacije larvene hrane sa konstantnom dozom spora Baciluslarvae. Starost larvi kod inokulacije je od 0-6 sati u najmladjim uzorcima, od 66-72 casa u najstarijim. Larve obe linije imale su visok stepen mortaliteta posle inokulacije u najmladjem dobu. U otpornoj liniji, smrtnost se smanjila odmah ?im se starost povecala. U osetljivoj liniji bilo je nekoliko ?asova kasnjenje pre nego sto se mortalitet znacajno smanjio. Maksimalna razlika izmedju linija desila se u prosecnom inokulacionom dobu od 21 casa. Larve otporne linije posle 36 casova starosti nisu vise bile osetljive. Nasuprot tome, larve osetljive linije nisu postale imune sve do oko 48 casova. Hoage i Rothenbuhler (1966.) su ispitivali reagovanje larvi medonosne pcele na razlicite doze spora Bacilus larvae.Larve cetiri sestre matice iz svake od 2 geneticki razlicite linije medonosnih pcela, jedne osetljive i jedne otporne, podvrgnute su u dva pokusaja doziranju od 7 razlicitih koncentracija spora Bacilus larvae. Primenjene doze bile su 0,20, 70, 130, 950, 11.000 i 114.000 spora na 0,287 mm destilovane ­vode posebno dodavane u larvenu hranu. Larve od 0-6, 18-24 i 36-42 casova starosti koriscene su da bi se ispitali efekti nivoa spora na razlicitim starosnim dobima larvi. U grupi starosti od 0-6 casova, srednja letalna doza i krivulje obe linije su skoro iste. Osetljiva linija imala je LD 50 (LD=letalna doza) od 275 spora i krivulju (pad) 0.826 uporedjeno sa letalnom dozom LD 50 od 187 spora i krivuljom 0.835 za otpornu liniju. Postojala je donja granica ispod koje mortalitet larvi nije prekoracio kontrolni, dok je svaka doza preko 950 spora imala vise od 80% mortaliteta. Kod 18-24 casa starosti LD50 bila je 2.500 i 1.300 spora, dok je krivulja padanja bila 0.496 i 0.663 za odgovarajucu otpornu i oset­ljivu liniju. Otpona linija je postala rezistentnija mnogo ranije kao sto je evidentirano LD50 i krivuljom. Grupa sta­rosti 36-42 casa postigla je dovoljnu otpornost da se odupre infekciji kod svih nivoa doziranja i niti LD50 niti krivulja nisu mogle biti sigurno utvrdjene. Ni jedna linija nije pre­koracila u vecem obimu nivo mortaliteta od 10% kod bilo koje koncentracije spora primenjivanih kod ove starosne grupe.
      Zakljucak je da na odnos doza-mortalitet u sistemu Bacilus larvae – medonosna pcela
      uveliko utice starost larvi i genetsku konstituciju.