Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

IVAN VENER -Kupinovo

U vreme pre pojave varoe, koja je kod nas u mnogo čemu donela prekretnicu u pčelarenju, mi pčelari smo malo šta znali o pčelinjim bolestima. Godine su prolazile a da u tom smislu nismo imali nikakvih problema, kako kod mene tako i u mom širem okruženju. Vodilo se računa o našem higijenskom ponašanju na pčelinjaku, o čistoći košnica, ramova i pčelarske opreme. Vršilo se opaljivanje polovno nabavljenog materijala i zapažanja na društvima i leglu. Komentarisalo se malo o nozematozi od koje  oboljevaju neka slabija drustva. Pčelinja UŠ je bila velika tema za raspravu o tome sa čim ćemo je uništiti i kako ćemo se od nje osloboditi. Americka trulez legla bila je bauk koja je retko ko video. Medjutim varoa je napravila preokret. Nastupila je kao orkan, pokosila mnoge pčelinjake pre nego što smo se osvestili šta nam se dešava. Izmnila je strukturu pčelara i pčelinjaka. Mali vikend-pšelari su nestali a opstali oni koji zaista nesto znaju, koji se ozbiljno interesuju i koji su morali naučiti kako da se bore protiv varoe. Prvih nekoliko godina smo veoma lutali tražeći spasa u lekovima iz zemalja koje su pre nas bile pogodjene ovom invazijom. Različiti lekovi su pokazivali nesigurne i najčesće nedovoljne uspehe. Najzad su lekovi na bazi fluvalinata i sistemici konačno doveli do uspeha. Bilo je za očekivati da će varoa napraviti velike štete. I jeste napravila. Isto tako je bilo za očekivati da će doći do velikog naza­dovanja pčelarstva. Ovo se medjntim nije dogodilo. Naprotiv, dogodila se prekretnica u kvalitetnom razvoju naseg p?elarstva. Prethodno su mnogi pčelrnjaci prepolovljeni, iduće godine obnovljeni pa ponovo prepolo­vljeni. Sve je to prevazidjeno za vreme jedne velike borbe i trajanja škole u osposobljavanju pčelara. Svi smo bili zatećeni, pčelari posebno i pčelarski stručnjaci sa nama zajedno. Pčelarima je nametnuta uloga zaštite i lečenja napadnutih društava. Oni koji tu ulogu nisu preuzeli ostali su bez pčela.

O toj ulozi pčelara, Dr. J.Bindernagel, doktor veterinarske medicine, takodje l praktični pčelar, u svojoj knjizi ,,Pčelinje bolesti lako prepoznavanje i postupak,,  kaze:

          ,,Ovaj mali egzotični nametljivac je učinio više nego stotine tečajeva i članaka vekovima ranije (misli na varrou, prim. Prev.),, On je jedva zapaženu p?elarsku nauku o p?elinjim bolsetima jednim potezom stavio u prvi plan. P?elinje bolesti rado obradjivano zlo na zadnjim stranicama udzbenika, je postalo šlager svetske p?elarske literature. I pored publiciteta teme, malo se šta promeniIo za pojedinacnog p?elara. Još uvek umiru svake zime hiljade društava zagonetnom smr?u, ,još uvek hiljade drugih ne donose ništa, ili skoro ništa meda. Još uvek je nozematoza naj?eš?a od svih p?elinjih bolesti. I još uvek, stoji p?elar pred ovim i još mnogim drugim problemima skoro sam. On treba bolest da prepozna, spre?i i sa njom se ispre?i. Prve sumnje, ?esto i dijagnoze, su njegove i ne retko za ozdravljenje ­drustava on se mora sam brinuti. Po?etnik ili stari vuk, mora najzad biti svoj sopstveni  ,,p?elarski doktor,,
           Upravo tako, izhorili smo se, i mislim da je sada varoa koje smo se najviše plašili, stavljena pod kontrolu uz primenu u svetu priznatih lekova  i na?ina apliciranja leka od strane pcelara, a na dnevni red su ponovo došle stare bolesti koje egzistiraju zajedno sa p?elama od kad je p?elarstva.
            U prakti?nom p?elarenju ?esto ispustImo iz vida jednu bo­lest koja je potajna, podmukla i pravi velike stete.To je nozematoza. Ona je u celom svetu vrlo rasprostranjena. Uzima svoj danak od vaj­kada, kao i danas. Prisutna je nekad manje nekad više u mnogo ko?nica, a da mi toga nismo potpuno svesni i da to o?igledno ne prime?ujemo. Ona nas zavara, ,jer se tokom letnjih meseci potpuno povu?e. U to vreme p?ele radilice kratko zive, pa spore nemaju dovoljno vremena da se razviju i pri?ine štetu.Takodje povoljni pašni uslovi i visoka le­tnja temperatura idu u korist društava. Ali nozema se kod slabijih društava ponovo javlja ve? u jesen. Pogotovo ako je vreme vlažnije i hladnije. Tokom zime i prole?a se širi u društvu i uveliko ih ošteti. Kod pogodnije zime i prole?a napadnuta društva opstaju, ali bez o?ekivane koristi od hjih. U lošijim uslovina društva potpuno nestaju, pa se ova boledt i u svetu i kod nas zove i bolest is?eza­vanja, jer u pole?e društvo jednostavno is?ezava, smanjuje se, nestaje, i do kraja ga nema. Zato i ova bolest trea da bude predmet pažnje i opreza p?elera i njenom suzbijanju p?elari moraju ozbiljno uzeti u?eš?e. U svetu se, cak, istaknuti p?elari prakti?ari besplatno osposobljavaju za koriš?enje mikroskopa, najednostavnijih, sa uvecanjem od 400-500 puta jer je to najednostavniji i najbrži na?in kojim se može utvrditi stepen prisustva  zaraze kod svakog pojedina?nog drušstva u koga se posumnja, pa na osnovu toga blagovremeno zaustavi dalji razvoj i širenje ove bolesti, kako pojedina?no tako i na celom p?elinjaku. Glavna preventiva u borbi sa nozematozom jeste na?in držanja p?ela i njihov nivo.
             Kao pove?ana aktuelnost zadnjih godina, pojavljuje se i kre?no leglo. I kod ove bolesti p?elari imaju glavnu uticaj. Mi nemamo pravog leka za kre?no leglo. P?elinjak se mora držati na suvom odce­ditom mestu sa blagim strujanjem vazduna. Vlazan vazduh i zahladjenje legIa su glavni podsticaji u aktiviranju spara kre?nog legla koje su takodje, u izvesnoj meri, uvek prisutne. Dobra i snažna društva, obilno snabdevena hranom su, uz navedeno, takodje presudan preduslov u spre?a­vanju i onemogu?avanju razvoja kre?nog legla. Prakti?no isti p?elarski uslovi dobrog držanja p?ela važe kako u borbi protiv kre?nog legla take i protiv nozeme. U svemu tome je uloga p?elara nezamenljiva.
              Ostaju nam neka razmatranja najtvrdokornije p?elinje bolesti, u celom svetu raširene, Americke trulezi legla. U vezi sa zaraznim bolestima i posebno u odnosu na ATL mi imamo veorna tvrd i radikalan zakon, na ?ijem sprovodjenju se uvek insistiralo. On je delom sprovodjen a delom ne.Tako smo danas došli u situaciju u kojoj moramo da se osvrnemo unazad , da ocenimo trenutno stanje, da even’tualno izvršlmo neke korekeije i napravimo neka prestrojavanja. Isto tako oštri zakoni su i u našem evropskom okruženju Ja imam razumevanja i za njega i za stavove u njemu, samo što mislim da on nije u potpunosti i pravilno sprovodjen. Dogadjaju se dve stvari:
               Ili p?elar ne?e da prijavi bolest pa se sarn bori sa niom
               Ili nadležna inspekeija naredi spaljivanje celog p?elinjaka jer joj je to ne samo najsigurnije ve? i najlakse.
               Zadnjih godina je jedan pravi p?elinjak od tridesetak košnica  Ma?vi, potpuno spaljen. Tako unistavanje celih p?elinjaka­ u?inilo je da p?elari zauzmu ovakav stav kakav imaju. Sa druge strane i ako su p?elari dobro informisani i obu?eni u tome kako da prepoznaju bolest, šta i kako treba raditi kad se ona identifikuje, oni ipak rade po svome. Ne samo zbog bojazni da ?e mu biti popaljene košnice, ve? i zbog sramote koju p?elar ose?a zato što je na njegovom p?elinajku nadjeno bolesno društvo. Tako on nastoji da se nekako sam izbori i to zataška.
               Mislim da je taj strah, ta neprijatnost i sramota koju p?elar ose?a, glavni krivac za stanje u kojem se sada nalazimo. A vidimo kako to izgleda.Mi smo na Rimskim šan?evima imali jedan p?elinjak od pedesetak kosnica koji je totalno bio zahva?ena sa ATL. Pa, niko od nas nije naivan, svi znamo šta to zna?i. To zna?i da se bolest provla?ila duže vremena neprijavljena, nestrucno je intervenisano, prikrivano. Vlasnik ovog p?elinjaka je intelektualac, to je društveni radnik u p?elarstvu. On je nivo ?oveka koji zna da proceni stvari, pa se ipak to dogodilo. I na sve strane ?ujemo ATL je uzela maha. (Prim.prev. Ovaj pčelinjak je vrlo uspešno i zakonski prema Vet. Priručniku tač. 2, saniran od 15 juna 2005 do 15 septembra 2005 god. od vrlo stručne ekipe na čelo sa Mr N. Bandžovim u saradnji sa  5 vet., 3 pčelara saradnika, a kasnije i vlasnika pčelinjaka nakon povratka iz Kanade)
Prosle godine mi se jedan p?elar po?etnik pohvalio da je tih dana dobio roj na poklon. Istovremeno mu je darodavac rekao da roj odmah i prihrani ,,uz dodatak, onog pra?ka koji se dodaje živinl,, . Nije mu rekao da mu je zajedno sa rojem darovam i infekciju sa Ameri?kom truleži legla, jer je jasno da je prašak o kome se radi, antibiotik sa kojim se le?i i Ameri?ka trulež. (Prim. Prev. ,,antiviotik samo sprečava dalju zarazu,,
              Mi moramo re?i da nešto u otkrivanju i suzbijanju ove bolesti mora da se menja. Zakon ne može biti oštriji, radikalniji nego što jeste. Ja i ne mislim da on može ili sme biti mnogo blaži, ali mislim da p?elar mora, u slu?aju otkrivanja bolesti na njegovom p?elinjaku, da dozivi pohvalu ako je uspeo da svoj p?elinjak sanira i održi na jednom zdravom nivou, a ne pokudu. Njemu se mora pomo?i a ne staviti ga ha sramni stub. Kada to uspemo, onda ?emo sasvim sigurno savladati p?elinje bolesti pa i Ameri?ku trulež.
             Zadnjih nekoliko godina sam pro?itao dosta literature,stare i najnovije, o p?elinjim bolestima.Ta stara literatura izmedju dva rata i zakon važe?i u to vreme, su bili, isto tako radikalni kao i sada, nalagali su postupke koji i danas važe. Medjutim zakon je tada omogu?avao i to da se iskusni p?elari uklju?e u borbu protiv bolesti i da im se poveri da i oni pri tome odigraju odredjenu ulogu. On nije nalagao paljenje p?elinjaka. On je nalagao paljenje samo starih košnica, samo bezvrednih društava, onih koja su na izmaku, od kojih verovatno ništa ne bi bilo i da nisu u tom stadijumu bolesti u kome su.
              Iz knjige ,,Bolesti p?ela,, Ive Tomaseca, profesora veterinarske medicine na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, godinama vrlo uvažavanog stru?njaka iz ove oblasti, citlra?u nekoliko re?enica u kojima se on osvr?e na Zakon o p?elarstvu, pa kaze:
               ,,Takvu saradnju odredjuje ?l.124 navedeog Pravilnika koji glasi: Poslove oko izvršenja veterinarsko-sanitarnih mera naredjenih u svrhu suzbijanja zaraznih bolesti p?ela može izvršni gradaki odbor ili Kotarski narodni odbor poveriti p?elarskom stru?jaku ili iskusnijem p?elaru. Da p?elari prakti?ari saradjuju sa veterinarskom službom potrebno je iz ovih razloga:
                Prvo, prilikom suzbijanja, valja ?eš?e izvršitii neke prakti?ne p?elarske radove za koje treba posebna veština i spretnost, a koju veterinari nemaju, a i ne može je imati, ako i sarn nije prakti?ni p?elar, na pr. poslovi oko pretresanja p?ela. Jedan deo tih prakti?nih stru?nih poslova je takav da ih ne treba obavljati stru?njak-veterinar ­nego se mogu poveritl izobranim p?elrima prakti?arima na pr.spaIjivanje zaraženog p?einjeg društva, raskuzba košnice i p?elarskog pribora, pregled zdravih p?elinjaka i td.
               Dakle zakon je i izmedju dva rata vrlo bitnu ulogu davao p?elarima, pri ?emu su oni bili pravi saradnici stru?ne službe.
               I u novim uslovima podizanja našeg p?elarstva na savremeniji i masovniji nivo pojavile su se i.nove obaveze p?elara. Ko danas nije sposoban da zaštiti svoj p?elinjak, nije dovoljno informisan, treba mu pomo?i da dodje do lekova i nau?e da in primenjujje. U tome veliku ulogu imaju p?elarska p?elarska društva. Ovi naši sastanci i naša predavanja su izuzetna u svetu, kao što je i naša manifestacija na Tašmajdanu izuzetna. P?elarska društva su vrlo lepo organizovana i svaki p?elar treba da bude u njih uklju?en. Kroz ta društva i kroz saznanja i obrazovanja ste?eno u njima, svaki p?eler može da dobije neophodno znanje iz ove oblasti koje ce mu biti od velike koristi.
             U otkrivanju ATL p?elarska društva treba da odigraju važanu ulogu.Ta uloga treba da se sastoji u tome da aktivna p?elarska društva preuzmu brigu oko p?elarskih bolesti, osebno ATL. U svakom društvu bi trebalo osposobiti nekoliko Ijud za p?elarske pregleda?e. U stvari treba se u tom pogledu vratiti na politiku od pre 10-15 godina, koja  je sada zanemarena. Ovi pregleda?i treba da predstavljaju pomoc p?elarima i stru?noj sluzbi, a ne kontrolu od koje p?elari zaziru. Pred zdravstvenom inspekcijom bi se drustva pojavljivala kao nosioci borbe sa bolestima, a ne p?eler pojedinac, koji otkrivanje bolesti na svom p?elinjaku i objavljivanje podataka o tome dozlvljava kao neprijatnost i stoga izbegava.Tako bi otupeli oštricu p?elarevog ustru?avanju i odbojnosti koju u vezi sa tim sada ima. Kona?no bi moralo biti shva?eno da su sve pcelinje bolesti neizbežni deo p?elarenju protiv koji se mora voditi rutinska borba, bez dramatizacije, a uz pravi uspeh, zadovoljstvo i pohvalu.
             Moramo prihvatiti ?injenicu da svaki p?elinjak, ?ak i onaj najbolje održavan, može zaraditi infekciju bez krivice pcelara. Stoga je opreznost i poznavanje problema pravi odgovor, pri ?emu je uzajamna saradnja p?elara, p?elarskih stru?njaka i p?elarskih društava potrebna i korisna, posebno na proširenja znanja i postupaka. U otkrivanju, suzbijanju i suprostavijanju ameri?koj kugi, je zaista odlu?uju?a uloga p?elara, pri ?emu je njegovo znanje i informisanost osnovni preduslov uspeha. Najnovija nau?na saznanja o širenju i toku ATL delom dopunjuju ili koriguju ranije stavove o ovoj upornoj botesti. Treba predstaviti njenu prirodu, kako bi je što bolje upoznali i osposobili se u borbl sa njenom pojavom, širenjem i savladjivanjem.
              Do prenošenja ove bolesti dolazi samo preko spora. Spore mogu da opstanu godlnama u košnicama, na ramovlma; na sa?u, u medu i bez vidnih znakova oboljenja društva. Ja bih to nazvao „pasivna infekcija“. Prelazak iz pasivne u aktivnu infekciju se dogadja kad spore bivaju prenete, odnosno dospeju, raznim, konktatima p?ela, u hranu kojom p?ele hrane larvice. Ta inficirana hrana može biti takodje uneta u košnicu ili putem grabbži iz obolelih društava.
               Do pojave bolesti dolazi samo na jedan na?in. P?ele hranite­ljice inficiranom hranom prenesu spore u probavne organe-larvice: Ovi organi varenja pcelinje larvice su jedini ambijent i uslov u kome spora proklija – oslobodi se svog dugovecnog oblika spore i poprima ,,vegetativni oblik,,. Klica – bacil u tom okruženju se aktivira, hrani telom larvice, naglo se razmožava i totalno uništava larvicu pretvaraju?i je u trulu masu u kojoj ponovo zauzima oblik spore i ?eka priliku da ponovo sa hranom bude uneta u novu larvicu i nastavi proces kao u prvom slu?aju. Nau?nici su utvrdili da vegetativni oblik nije zarazan ve? je to samo oblik spore, a i tada je potrebna odredjena koncentracija spora.
               Pcele hraniteljice, u težnji da po?iste uginule larvice, trulu masu koja je puna spora, raznese na svom telu po košnici, sa?u, medu i prahu i po tom hrane?i zdravo leglo inficiranom hranom sire zarazu. Nasuprot ranijem mišljenju, najosetljivije su najmladje larvice do24 casa starosti. Za njihivu infeceiju je dovoljan i  najmanji broj spora. Medjutim, u tom dobu p?ele prepoznaju inficirane larvice, pojedu ih i preko svojih probavnih organa izbace iz košnice, zajedno sa vegetativnim oblikom bakterije i tako ?esto, za nas neopažeo, spre?e razvoj bolesti.Ta sklonost p?ela ka ?iš?enju zarazenih larvica u nase vreme se naziva higijensko ponašanje p?ela. Sada se u nauci smatra da je to prirodna odbrana p?ela, zahvaljujuci kojoj su p?ele u opšte opstale u borbi sa ATL, koja je verovatno stara koliko i p?elinja vrsta. Prirodna selekcija je održala sojeve uspešnije u ovom higijenskom ponašanju, a neuspešni u toj borbi su nestajali. I  danas selekcioneri pokušavaju da unaprede ovu osobinu p?ela.
               Ponekad se uspostavi neka ravnoteža u p?elinjem drustvu, pa i pored za nas neprimetnog postojanja zaraze, društvo normalno živi i radi, sve dok se ne dogodi neka veca nepogodnost koja ga znatno oslabi. To m0že biti nedostatak paše ili slabljenje društva iz nekih drugih razloga, pa i zbog rojidbe, kada bolest uzima maha i vodi neslavnom kraju. Tada oboljevaju i starije larve. Mlade p?ele se legu u sve manjem broju, drustvo slabi i ne može da obavi ?iš?enje. U toj zadnjoj fazi bolesti, zaraze se i najstarije larve bez obzira što za njihovo oboIjenje treba veliki brojj spora, jer tada spora u košnici sve više ima. Nezaražen deolarvica je nedovoljan da obezbedi produžetak zivota zajednice i društvo umire.Tada je kosnica izvor dalje zaraze,jer se ogromna kol i?ina spora, koja iza ovakog društva ostaje, iako dalje može prenositi, bilo preko p?elara upotrebom nesterilisanog materjala, bilo preko p?ela putem grabeži.
           Prilikom grabeži, p?ele po svojim košnicama raznose med iz uginuiih društava koji sadrži veliki broj spora, e takodje na svom telu prenose spore sa sa?a i ramova dezinfikovane košnice itd. To je upravo razlog zbog koga radikalni zakoni traže uništenje zaraženih košnica, jere su one žarišta daljeg širenja bolesti. Medjutim žariišta se mogu uništi i tako da se sagore samo ramovi sa zaraženim leglom, ostali ramovi pretope a sanduk i košnica pažljivo opali benzinskom ili butanskom lampom. Tu se ipak kriju opasnosti mogu?eg zaostajanja spora i njihovog dospevanja kad – tad, obzirom na ,,ve?ni,, život spora , u hranu sa njom u larvicu i sve se ponavlja.
            Preventivno ponašanje p?elara bi trebalo da se sastoji u slede?em:
            – Redono zamenjivati plodišno sa?e kao najugroženiji deo u kosnici, uz upotrebu dezinfikovanog voska za izradu satnih osnova što je naro?ito bitno kod velikih preradjiivaca voska i proizvodja?a satnih osnova za tržište.
           – Opaljivati podnjace kod prvog proletnog pregleda, pa i u drugoj zgodnoj prilici.
           – Vršiti opaljivanja pomovnih košnica kod novog naseljavanja
           – Vršiti redovna zapažanja zdravlja društava, u svakoj prilici, u prole?e,pred bagrema, pred seobu na suncokret i posebno krajem leta.
            – Ne prihranjivati p?ele madom i mednim otpatcima, jer to uvek snosi rizik zaraze hranjenih društava.
             Ovi postupci pretstavljaiu istovremeno preventivu protiv svih bolesti koje se šire sporama: ameri?ke truleži, protiv no­zemose i protiv kre?nog legla, te je u toliko ve?i zna?aj njihovog redovnog sprovodjenja.
              Ako se kod nekog drustva uo?e promene na leglu, izvršiti pouzdano dijagnosticiranje bolestin na nadleznom mestu i uz saradrju sa odredjenim stru?njakom.
              Odmah intervenisati i uništiti obolelu košnicu spaljiva­njem zahva?enog legla i pretapanjem i dezinfekcijom voska na 120 o C. Mislim da vrcanje made nebi trebalo usvojiti. To je ipak širenje spora na sve strane. Može se i med dezinfikovati-na 120O C all se onda upo­trebljava samo za pravljenje alkohola, sir?eta i sI.
              Košnicu i ramove treba sa?uvati, ako su dobri po prethodnom postupku kako je gore navedeno. Dezinfekcija se može vrsiti i u kazanima bez pritiska, ako su oni podešeni tako da se može vršiti zagrevanje na 120O C, koriš?enjem na primer  trafo ulja u medjuprostoru duplog kazana. Takav kazan ja koristim vac 20 godina za dezinfekciju dup?og kazana. Ipak napominjem da sam poslednjih dana pro?itao u stranoj p?elarskoj literaturi, u tri izvora, podatak da je dezinfekciju i pribora neophodno vršiti na 160 C a ne 120 kako je kod nas usvojeno.
             Na p?elinjaku preduzeti sve, da ne dodje do daljeg zagadjenja opreme, pribora i tako dalje, sa sporama. Sve mere je potrebno preduzeti odmah i bez ikakvog odlaganja.
           Sve ovo zna?i da samo radlkalan i energiean postupak uništenja ili opaljivanja ostataka zarazene kosnice, predstavlja prihvatljivo rešenje za suzbijanja ATL. Redovna kontrola društava i blagovremena postupc su najbolje rešenje da bi se  sanacija’ zdravlja p?elinjaka izvršila sa najmanje štete i njave?u sigurnos,
              Zadnjih par godina pojavljuju se i novi postupci koji se radikalno razlikuju od dosadašnjih:
         -  Na tržište su lansirane antiboiotske poga?e kako bi posluzile kao preventiva kod ugroženih društava, odnosno u slu?ajevima kad se sumnja da bi ona to mogla biti. Navodno koli?ina antibiotika u poga?i  je toliko mala i priredjena tako da je p?ele uzimaju samo toliko da antibiotik spre?i pojavu bolesti a ne dospe u med što bi bilo vrlo negativno. Medjutim ako bi uticaj antibiotika: u?inio da se vidljivi znaci bolesti zataškavaju, bilo bi to neprihvatljivo, jer bi  nas to zavaralo i odvratilo od energi?nog postupka sprecavanja daljeg širenja spora.
          -  Interesantan je i slučaj suzbijanja ATL. koga je sproveo magistar Naum Bandzov sa nadležnim stručnjacima, na pčelinjaku na Rimskim šančevima. Mislim da se ovakav postupak približava poznatom postupku preterivanja roja iz inficirane kožnice. Ukoliko bi bila posvećena veća pažnja opaljivanju i dezinfekciji košnice, ramova i voska, utoliko bi postojale i manje šanse za novo aktiviranje nekih zaostalih spora.
          Vreme ?eubrzo pokazati šta ova dva nova pristupa u borbi sa ATL zna?e za praksu. Ne bi bilo dotro aka bi to prestavljalo prelazni period ka uvodjenju neizostavne preventive bez koje se ne bi moglo p?elariti kao u nekim drzavama SAD. Zdravstvena ?istota naših p?elinjih proizvoda bi u tom slu?aju bila znatno narušena.
          Namera mi je bila kako da istaknem ulogu p?elra u suzbijanju nekilh aktuelnih pcelinjih bolesti tako i da podvu?em i predstavim neke ?injenice koje su do sada nedovoljno isticane. Ako bi doprineo slobodnijem otvaranju p?elara kod predstavljanja zdravstvenog stanja na svom pcelinjaku, bio bi to zadovoljavajuci doprinos suzbijanju pčelinjih bolesti i time stanje umnogome poboljšano.
             1.   SPOS-u i redakciji je poznat ,,metod,, G-na N. Bandžova, magistra nauka, kao i mnogim pčelarima, nadamo se. Međutim pominjanjem ove metode skoro sa  nenim prihvatanjem nije u skladu ni sa stavovima Komisije za zdravstvenu zaštitu pčela Pretsedništva SPOS-a ni sa stavom Pretsedništva i, na kraju, ni stavom redakcije odnosno, časopisa ,,Pčelar,, zbog nepoštovanja zakonskih važećih normi te se ovim putem ograđujemo. 
                                                                                                                             Urednik
(,,PČELAR,, br. 3/97 str. 171 – 174.)
Radi prave informacije navodim imena
1.Komisija za zdravstvenu zaštitu pčela i pčelinjeg legla: Pretsednik  Prof. dr Bosiljka Đurišić
2. Pretsedništvo SPOS-a    Pretsednik Mihajlo Filipovi?
3. Redakcija časopisa ,,Pčelar,, u to vreme bila: Prof. dr Jovan Kulinčević, Prof. dr Slobodan Miloradović, Prim. Dr Luka Kolarović, Doc dr Mića Mladenović, Mića Milojević, dipl. ing. Slađan Rašić dipl. ing. i Prvoslav Nešić
4. Glavni i odgovorni urednik časopisa ,,PČELAR,, Prvoslav Nešić
   Navedeni  članovi  SPOS-a i Katedre o zdravstvenoj zaštiti pčela, pogrešno procenili značaj ovog Naučnog rada i potpuno je netačna konstatacija u napomeni SPOS-a : ,, NEPOŠTOVANJE ZAKONSKIH VAŽEĆIH NORMI.,,
         U okviru brojnih aktivnosti koje organizuje Društvo p?elara u Beogradu je 22 novembra 1997. godine odr?ano tradicionalno Savetovanje o zdravstvenoj zaštiti p?ela. Savetovanju je prisustvovalo preko 500 p?elara pa je sala ,,Veselin Masleša,, bila prepuna.
        Savetovanje je otvorio pretsednik Društva p?elara ,,Beograd,, Boža Petrovi?. On je pozdravio prisutne p?elare u?esnike, predava?e i goste savetovanja, i izneo cilj Savetovanja.
         U uvodnom izlaganju je Ivan Vener, iz Kupinova, ukazao na ulogu i zna?aj p?elara u zdravstvenoj zaštiti p?ela, uz poseban akcenat na mere prevencije, t. j. kako p?elariti da do bolesti ne do?e i šta ?initi ukoliko se bolesti p?ela ili p?elinjeg legla pojave.
        Dr. Zoran Jevti? Savezni veterinarski inspektor je pobrojao propise koji se odnose na Zdravstvenu zaštitu p?ela i p?elinjeg legla……………….On je na kraju svog izlaganja pozvao p?elarsku organizaciju da predloži eventualne izmene i dopune propisa iz ove obkasti.
        Dr Vlado Mla?an težište je stavio na Nozemozu i Varrozu
       Mr Naum Bandžov je svoje predavanje na temu ,,Bolesti pčelinjeg legla,, uglavnom usredsredio na Američku trulež legla. Detalno je objasnio novi Tehnološko – biološko – genetski metod suzbijanja ATL i svoja pozitivna iskustva u njegovu primenu. (Časopis ,,Pčelar,, kao i SPOS, se ograđuju od ove ,,njegove,, metode Prim.)
                                                                                                                             Urednik 
  (PČELAR br. 2/97 str. 112)
I ova navedena konstatacija naposana po nečijem nalogu (časopis ,,Pčelar,,  kao i SPOS, se ograđuju od ove ,,njegove,, metode  Prim. Urednik.) je proizvolna i netačna što se vidi iz PROGRAMA Savetovanja i  ZBORNIKA RADOVA koje su dole navedeni, a kasnije i sa 35 KONGRESA APIMONDIJE održan u Antverpenu – Belgija gde Mr Naum Bandžov imao usmenu prezentaciju pred 126 naučnih pčelarskih stručnjaka celog sveta.
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Jugoslovenskoudruzenje   Jugoslovensko udruženje strucnjaka iz oblasti proizvodnje, ispitivanja, kontrole i prometa lekova za upotrebu  u veterini
PROGRAM
2-og SAVETOVANJA O LEKOVIMA ZA UPOTREBU U VETERINI
Igalo, 21-24. aprila 1996. godine
                                      PČELARSTVO
12.20 – 12.35 10-to zasedahje * lO-th Session
Radno predsednistvo: Vladimir Mlađan, Milivoje Nadeždin, Dragutin Popesković
12.20 - 53, Upotreba antibiotika u pcelarstvu (V. Mladan, D. Zivanov)
12.25 – 54, Nova metoda suzbijanja američke kuge trulezi legla (Bacillus larvae) primenjena na pčelinjaku u rimskim šancevima (Naum Bandžov, Đurdica Đermanović, D. Kolarić, D. Suvakov, M. Mrđen, M. Maljković, . Ž. Lovrenović)
12.30 - 55, Od hemijskih radikala do helata na primeru upotrebe protiv p?elinjeg krpelja Varroa jacobsoni (D. Popeskovic, M. Bunijas, M. Nadaždin, Z. Stanimirović, Mirjana Kovacić)
Da je sve urađeno po zakonskim propisima, detalno je opisano na SAJTU na Autorskoj stranici: NOVA METODA SUZBIJANJA ATL PRIMENJENA NA PČELINJAKU OD 56 PČELINJIH DERUŠTAVA NA RIMSKIN ŠANČEVIMA – NOVI SAD