Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

UVOD U BIOLOGIJU PČELA I PČELINJIH DRUŠTAVA RAZVOJ I ULOGA PČELA U RAZLIČITIM FAZAMA ŽIVOTA

Ovu temu je smatram za jednu od najvažnijih za uspešno i savremeno pčelarstvo. Ovu temu možemo da je podelimo u tri dela, odnosno u tri kolone (Vidi šemu)

Prva, koja traje 21 dan i odnosi se od snešenog jajeta u radiličku ćeliju od strane matice pa do izlaska pčele radilice.

Druga, traje 19 dana i odnosi se na kućne pčele koje obavljaju vrlo složene poslove u pčelinjem društvu i čine 2/3 od ukopnog broja pčela u jednoj košnici.
Treći, koji traje oko 20 dana i to se zovu pčele izletnive.
Sada da objasnimo pojedinačno svaku grupu, odnosno kolonu:
I – Matica kada snese jaje u radiličkoj ćeliji, prvi dan jaje stoji uspravno, drugi dan se nakosi, a treći dan stoji položeno na dnu ćelije. četvrti dan jaje postaje larva od prvog dana i ona je hranjena specjalnim matičnim mlečom i najpogodnija je ukoliko proizvodimo kvalitetne matice Dulitlovom metodom, odnosno presađivanjem larvi. Larva drugog dana, (odnosno 5 dan od snešenog jajeta,) je takođe hranjena matičnim mlečom, ali nešto slabijeg kvaliteta, a larva od trećeg dana, (odnosno 6 dan) hrani se mešavinom matičnog mleča, meda i polena. Ove larve od prvog do trećeg dana su najpogodnije za razvoj bakterija (bolesti pčelinjeg legla) jer njihova hrana je nabogatija belančevinama i prestavlja najbolja podloga za razvoj mikroorganizama.
Larve stare 4 i 5 dana, (odnosno 7 i 8 dan) isključivo se hrane mešavinom meda, polena i vode ( 25% meda + 25% polena + 50% vode) Deveti dan od snešenog jajeta kućne pčele stare 12 – 15 dana, zatvaraju je voštanim poklopcem. Larva 10 i 11 dana ispruži se i popuni celu ćeliju. Dvanaesti dan se pretvara u nimfu, a trinaesti dan se pretvara u lutku, i do 16 dana je u obliku lutke, da bi 17 dana se pretvara u insekta, a 21 dana izlazi kao pčela radilica.
II – Pčela radilica prva 3 dana čisti ćelije i greje leglo. Pčela od 3 do 5 dana hrani stare larve sa medom, polenom i vodom. Pošto petog dana sazrevaju žlezde za izlučivanje matičnog mleča, pčele stare od 5 do 7 dana hrane mlade larve od prvog do trećeg dana. Pčele od 7 do 9 dana preuzimaju nektar od pčele koje donose nektar i prave med. Pčele od 10 do 13 dana čiste i održavaju higijenu košnice, a pčele stare od 12 do 15 dana, pošto su im razvijene voštane žlezde – grade saće, a od 14 do 16 dana – istražuju okolinu i orjentišu se na svoju košnicu. Kada završe sa orjentacijom od 16 do 19 dana postaju pčele čuvarice – stražarice.
III – Nakon završetka kućnih poslova u trajanju od 19 dana, dvadeseti dan postaju izletnice i narednih dana do oko 40 dana, sakupljaju nektar, polen i donose vodu, osnovne narmice za nesmetan razvoj pčelinjeg društva. Ukoliko nedostaje u prirodi jedna od ovih 3 namirnica, pčelar im treba dodati, kako ne bi se poremetila BIOLOŠKA CELINA I STVORIMO NESMETAN ZDRAVI RAZVOJ PČELINJEG DRUŠTVA.

SASTAV PCELINJEG DRUSTVA

Medonosne pcele žive u drustvima od po neko­liko desetina hiljada individua. Svako pcelinje drustvo cine: matica, trutovi i pcele radilice (Sl. 1). Taj poli­morfizam je rezultat strogo utvrdjene specijalizacije u pcelinjem drustvu u toku njegove evolucije. Sve tri forme se razlikuju kako po svojim anatomskim i fizio loskim osobinama i svojoj aktivnosti take i po svojoj brojnosti. Medjutim, oni se nalaze u slozenim biolos­kim uzajamnim odnosima i tesnom medjusobnom jedinstvu. Matica, pcele i trutovi nisu u stanju da vode dugo vremena samostalan individualan zivot izvan pcelinjeg drustva, Zbog toga se medonosne pcele nazivaju drustvenim ili socijalnim insektima.
MATICA:
Pcelinja matica je zenka sa potpuno razvijenim polnim organima, sto omogucava njeno oplodjivanje. U svakom pcelinjem drustvu postoji samo jedna matica. Njena je uloga da polaze jaja – oplodjena i neoplodjena – iz kojih ce se izleci sve tri forme individua. Posle oplodjivanja matica pocinje da polaže jaja i ne napušta društvo, osim za vreme rojenja.

Jedino oplodjene matice mogu polagati oplodjena jaja iz kojih se izlegu zenke-matice ili pcele radilice. U uslovima Srbije polaganje jaja pocinje obicno u feb­ruaru i postepeno postaje sve brze, a najintenzivnije je u maju – junu, do pocetka jula. Tada matica polaze dnevno 1.500 do 2.000 jaja, cija tezina (2000 X 0, 132 mg=264 mg) premasuje tezinu same matice. Najplodnije matice mogu poloziti do 3.000 jaja za 24 casa, a u nekim slucajevima cak i vise, mada to traje kratko. Preko leta i u jesen tempo polaganja jaja postepeno opada, a u oktobru potpuno prestaje. U citavoj, aktivnoj po drustvu sezoni, matica moze, u zavisnosti od svojih osobina i od uslova, da polozi 150.000 do 200.000 jaja. Zbog tog napornog i dugog rada oko polaganja jaja maticu treba obilno hraniti mlecom, koji je bogat hranljivim i bioloski aktivnim materijama.
Pcele hraniteljice cine „svitu“ matice i brinu se o njoj predajući mleč iz svoje surlice direktno na surlicu matite. U periodu kada matica ne polaže jaja pcele joj daju manje hrane, odnosno pretezno je hrane medom radi odrzavanja zivota, a ponekad i sama matica sise med iz celija. Na taj nacin pcele hraniteljice regulisu polaganje jaja u zavisnosti od uslova u samoj kosnici i van nje (temperature, zaliha hrane, dotok nektara i polena itd.). U hladnom periodu one cuvaju maticu u sredini gnezda, jer je tamo najtoplije. Ukoliko pcelinje drustvo gine usled gladi, matica ce poslednja uginuti.
Kod skoro sasvim uginulih drustava krajem zime može se vi­deti matica koja je ostala sama sa jos nekoliko zivih pcela.
Matica moze ziveti 4-5 godina, a i vise, ali je naj­produktivnija u toku prve dve godine zivota. Posle toga ona je vec fizicki i fizioloski iznurena. Usled sma­njenja rezerve spermatozoida u njenoj semenskoj kesici znatan deo jaja ostaje neoplodjene; iz tih se jaja razvi­jaju partenogeneticke muske individue – trutovi. Drus­tva sa starim maticama se ne mogu dobro razviti za glavnu pasu i daju znatno manje meda i voska. Zahva­ljujuci svom instinktu da osiguraju zivot drustva, pce­le same nastoje da uklone staru maticu i odgajaju mla­du. Dve matice (majka i ćerka) mogu ziveti izvesno vreme zajedno, cak i polagati jaja, ali zatim stara matica ugine od zaoke mlade ili je pcele ubijaju. Ta prirodna smena ma­tice obicno nastupa kada je matica vec stara tri ili cetiri godine. Zbog toga se i sam pcelar mora brinuti o blagovremenom uklanjanju starih i nesposobnih matica.
U skladu sa svojom ulogom matica se razlikuje od pcela radilica krupnijim i duguljastijim telom, koje dostize 20-25 mm. Posebno je razvijen i produzen trbuh, u kome se nalaze dobro razvijeni jajnici. Ona ne izlazi da sakuplja i prenosi nektar i polen, jer joj je surlica kraca (3,5 mm), i na zadnjim nozicama nema or­gana za prikupljanje polena. Matica ne proizvodi vo­sak i nema vostanih ogledalaca. Ona ne ucestvuje ni u gajenju legla (larvi) i ne moze da proizvodi mlec, jer su joj podzdrelne zlezde nerazvijene. Mada ima zaoku, ona je koristi jedino pri susretu sa drugom maticom.
Pcelinje drustvo ne moze ziveti dugo bez matice, kao sto i matica ne moze opstati bez pcela. Uginuce ma­tice remeti normalan zivot pcelinjeg drustva – pcele odaju tuzan zvuk (plac), podizuci trbusice i trepere?i krilima iliusplahireno lete u kosnici i na poletaljci. Cim ostanu bez matice, pcele nastoje da odgaje novu maticu od jaja koja su bila u gnezdu iIi su naknadno dobijena, iIi pak od mladih larvi.
Pored polaganja jaja, tela oplodjene matice neprekidno luce i ektohormone, tzv, maticnu supstancu, koja je, prema Batleru, smesa sekrecija gornjovilicnih Zlezda, grudnih zlezda i trbusica. Preko maticne supstance matica igra znacajnu regulisucu ulogu u organizaciji i aktivnosti pcelinjeg drustva. Pcele radilice uzimaju maticnu supstancu sa tela matice lizanjem ili medjusobnim dodirivanjem, kao i preko mirisa same maticne supstance, ana potiskuje fad endokrinih zlezda i onemogucava razvitak jajnih kanalica. U odsustvu matice endokrine zlezde se razvijaju i menja se hormonalno stanje,a kao posledica toga nastupaju promenei u vladanju pcela – jajni kanalici se razvijaju i javlja se na­gon za izgradnjom maticnjaka. Utvrdjeno je (Skrobel) da gornjovilicne zlezde mladih, neoplodjenih matica ne luce maticnu supstancu, ali ukoliko kasnije one ostanu neoplodjene i pocnu da polazu neoplodjena jaja, njihove gornjovilicne zlezde pocinju da luce maticnu supstancu.
Snaga i produktivnost pčelinjeg drustva vrlo mnogo zavise od osobina matice. Matica treba da bude mlada, da je dobrog porekla, da je odgajena u snaznom pčelinjem drustvu i dobro razvijena. Utvrdjeno je (G. A. Avetisjan i drugi) da krupne i teske matice imaju razvijenije jajnike sa vecim brojem jajnih kanalica i polazu vecu kolieinu jaja. Prema I. Vojkeu teze mati­ce imaju vecu semensku kesicu i vece rezerve sperma­tozoida, usled cega one polazu i veći broj oplodjenih jaja u poredjenju sa laksim maticama. Krupnije i snaznije matice uspesnije zimuju, manje obolevaju od nozematoze i vitalnije su. Pčelinja drustva sa takvim ma­ticama odgajaju mnogo pčela za glavnu pasu i daju vi­se meda i voska.

PČELE.:
Pčele radilice, koje se obično nazivaju sa­mo pčele, jesu zenke sa nedovoljno razvijenim polnim sistemom i zbog toga se ne mogu spariti. U procesu duge evolucije i specijalizacije pčelinjeg drustva pčele su postepeno gubile funkcije razmnožavanja (polni sistem im je zakriljao). Njihovi jajnici imaju od 3 do 20 jaj­nih kanalica, i kojima se u normalnim uslovima u pčelinjem drustvu ne obrazuju i ne odvajaju jaja.
U zamenu za izgubljenu sposobnost razmnožavanja, pčele obavljaju celokupan rad u pčelinjem gnezdu i van njega: prikupljaju i prenose nektar i palen i skladiraju ih kao rezervu hrane, proizvode vosak i grade sace, eu­vaju gnezdo itd. Kod njih su, medjutim, očuvane i dob­ro razvijene neke čisto materinske funkcije kao sto su priprema kasice i mleča i hranjenje larvi i matice, za­tim izvanredno velika briga oko odgajanja legla, koja se iskazuje u održavanju neophodne temperature i vlaz­nosti vazduha, čistoce u celijama i gnezdu itd.
Pčele su najbrojnije individue u pčelinjem drustvu i njihov broj dostize do nekoliko desetina hiljada. Ko­ličina pčela zavisi od sezone, plodnosti matice i uslova za razvijanje pčelinjeg drustva.
Telo pčela je relativno manje od tela matice i truto­va i dostize duzinu od 12 do 14 mm, a tezina jedne pče­le je oko 100 mg tj. u 1 kg ima 10.000 p?ela. Težina pčela zavisi i od napunjenosti voljke nektarom ili medam. Preko zime, usled nemogucnosti da lete i da se isprazne, tezina im se povecava, jer se nesvareni ostaci hrane zadriavaju u rektumu. Surlica je 6,3-6,6 mm. Specifi?na konstrukcija pčela je posledica njihovih raznovrsnih funkcija. Karakteristican je i relativni re­dosled njihovih funkcija u zavisnosti od uzrasta i fizio­loskog stanja. Naporan rad u aktivnoj sezoni brzo iscrpljuje pcele i one u snaznim drustvima žive 36 dana, a u slabijim – 28 dana. Preko zime žive od 6 do 9 me­seci, jer su u relativnom mirovanju a u telu imaju jos od jeseni dovoljno nagomilanih zaliha belancevina i masti (tzv. masno telo).
Pcele nisu samo radna snaga, one usmeravaju i kon­trolišu razvitak pcelinjeg drustva i proces razmnozava­nja. Od toga kako one hrane maticu u velikoj meri za­visi njena aktivnost u polaganju jaja, a od kvaliteta i kolicine hrane koju daju mladim larvama zavisi hoce li se one razviti u pcele radilice ili u matice; one pri­premaju i obavljaju zamenu matice i prirodno rojenje ili ga osujecuju aka se uslovi promene; pcele ucestvuju aktivno u parenju matice, gurajuci je i primoravajući je da izleti izvan kosnice; one resavaju sudbinu trutova kada oni više nisu potrebni drustvu itd.
Mada polni sistem pcela radilica nije dovoljno raz­vijen, u izvesnim uslovima, na primer prilikom prirod­nog rojenja pcelinjih drustava ili u nedostatku ili pot­punom odsustvu mladog legla u gnezdu ako je matica nekvalitetna, jajni kanalici kod jednog dela pcela po­cinju da se razvijaju – pojavljuju se tzv. a n a t o m ­s k i   l a z n e   m a t i ce (trutuse). Ukoliko pcelinje drustvo -oplodnjak-nukleus ostane duže (15-20 dana) bez matica i legla i ukoliko nema maticnjaka, anatomske trutuse se pret­varaju u f i z i o l o s k i   l a z n e   m a t i c e (tru­tuse). U njihovim jajnicima pocinju da se formiraju zre­la jaja, koja se polazu u trutovske ili radilicke celije. Jedna takva pcela može da snese 20-30 neoplodjenih jaja, od kojih se u radilickim celijama izlegu sitni tru­tovi-patuljci.
Pojava laznih matiea (trutusa) se, s jedne strane, objasnjava cinjenieom da pcele konzumiraju više sopstvenog mleca usled odsustva mladog legla a, s druge strane, nedostatkom maticne supstance, jer drustvo nema maticu. Ukoliko takvo pcelinje drustvo dobije ma­ticu koja palaže jaja ili mlado leglo, pcele pocinju odmah da ih hrane, jajnici im se degenerisu i one prestaju da budu trutuse.
Otrutelo drustvo ima smanjenu radnu sposobnost i manju produktivnost meda. Ta su drustva osudjena na uginuce, jer se u njima odgajaju samo trutovi, a pcele stare i umiru.

TRUTOVI. :
Trutovi su polno razvijeni muzjaci, cija je namena da oplode mlade matice. Razvijaju se partenogenetski, tj. od neoplodjenih jaja. Oni nose i predaju potomstvu nasledne osobine matice, koja je položila neoplodjena jaja i truta, koji je oplodio njihovu babu, tj. trutovi nemaju oca, ni dedu.
Trutovi imaju dosta debelo telo s tupim krajevima, koje dostize duzinu od 15 do 17 mm i tezinu od 200 mg. Grudni deo ima jako razvijene misice, koji im obezbedjuju brzo i cesto dosta daleko letenje za vreme parenja sa maticom. Trbusic im je sirok, jer se u njemu nalaze dobro razvijeni polni organi. Posebno privlace paznju dva jako izbuljena oka s obe strane glave, koja se skoro slivaju na temenu. Zahvaljujuci njima trut se dobro orijentise kada leti za maticom. Trutovi nemaju nikakvih drugih funkcija u pcelinjem drustvu.
Medjutim, trutovi su bioloski neophodni, jer oplodjavaju maticu cime se obezbedjuje razmnožavanje i ocuvanje rase. Zbog toga se oni pojavljuju u pcelinjem drustvu u prolece i narocito u periodu rojenja, jer tada ima mladih matica spremnih za oplodjivanje. U to vreme se pcele dosta brizljivo odnose prema trutovima. Prvih sedam dana posto su se izlegli, hrane ih mlecom i kasicom od meda i polena. Posle toga trutovi sami uzi­maju hranu iz celija i sasvim slobodno setaju po kosni­cama. Ukoliko se u tom periodu slucajno nadju u tu­djoj kosnici, i tamo ih blagonaklono primaju.
Braj trutova u jednom pcelinjem drustvu se krece od nekoliko stotina do nekoliko hiljada, u zavisnosti od starosti matice, kvaliteta saca, od stanja drustva i od spoljnih uslova.
Trutovi obicno žive oko 20 do 30, redje do 60 dana. oni izvode svoja prva letenja radi orijentacije 4-7 da­na uzrasta, a polno sazrevaju 16 dana.
Krajem leta, kada se dotok nektara smanji ili pot­puno prekine i nestane nagon pcelinjih drustava da se razmnožavaju i odgajaju maticu, odnos pcela prema trutovima se iz osnova menja. Matica vise ne polaže neoplodjena jaja, a pcele prestaju da hrane postojece trutove i postepeno ih izoliraju na zidove i dno kosni­ee. Zatim pcele izbacuju iz kosnice trutove iznurene od gladi i oni napolju uginu. Trutovi se mogu ocuvati do kasne jeseni, ukoliko postoji dotok nektara ili se pceli­nje drustvo prihranjuje. Pcele zadržavaju trutove i kad drustvo izgubi maticu ili ima nesparenu maticu. U takvom slucaju trutovi cak mogu i da prezime. Jos ni­je pouzdano dokazano dali su tada sposobni za parenje.
Kada pcelinje drustvo ima maticu-trutusu ili pce­le trutuse, koje polažu neoplodjena jaja u radilicke celije, drustvo odgaja trutove-patuljke, koji mada su polno razvijeni, fizicki su slabi i bez vrednosti.
U savremenom pcelarenju odgajivanje neophodnog braja trutova za parenje sa matieom treba praktikova­ti samo u odredjenim oplemenjenim drustvima. U svim drugim drustvima u pcelinjacima treba voditi siste­matsku borbu protiv trutova.

STETA OD TRUTOVA I BORBA PROTIV NJIH

Mada su trutovi bioloski neophodni za sparivanje mladih matica i za obezbedjivanje produzetka pcelinjeg rada, ne sme se dozvoliti da sva pcelinja drustva u jednom pcelinjaku ne­kontrolisano gaje trutove. Utvrdjeno je da se za odgajivanje 1.000 trutova i za njihovo hranjenje trosi oko 8 kg rneda. Jedan trit jede koliko tri pcele. Pored znatnog utroska hrane za samo odgajanje trutova je angazovan i znatan deo pcela. Utrosena hrana, vreme i rad oko odgajivanja trutova koristila bi više pcelinjem drustvu, ako bi se umesto trutova gajila veća kolici­na pčela. Trutovo leglo zauzima povrsine na srednjim satovima u najtoplijem delu gnezda i time suzava povrsinu za gajenje ra­dilickog legla u tim najpovoljnijim uslovima. S druge strane, odgajanje velike kolicine trutova je vesnik prirodnog rojenja utoliko pre sto prisutnost trutova povečava zagusljivast i tem­peraturu u gnezdu, a to doprinosi prelazu pcelinjih drustava u rojno stanje.

Mr Naum Bandžov

UKOLIKO ŽELITE VIŠE DA NAUČITE O P Č E L A R S T V U  KUPITE NAJNOVIJU KNJIGU AUTORA Bandžov mr Nauma ,,EKOLOŠKO BIOLOŠKO PČELARSTVO,, Uslovi dobijanja možete pogledati na stranici ,,IZ NAŠEG UGLA,