Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

USPEŠNO TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKO SUZBIJANJE VARROE U PČELARENJU
DVOJNIM DRUŠTVIMA
BANDŽOV mr NAUM, i BANDŽOV N. VLADIMIR dipl. ing. Stočarstva
Fruškogorska 25, 22327 Maradik – YUGOSLAVIA
   
          Slušajući mnoga predavanja na raznim savetovanjima i seminarima, gde predstavnici farmaceutskih
firmi dobijaju sve više prostora za propagiranje veterinarskih lekova koji se koriste u pčelarstvu, rešio sam
da napišem članak i skrenem pažnju pčelarima, da ako ovako nastavimo sa propagiranjem samo lekova protiv
pčelinjih bolesti i nadalje budemo davali lekove našim pčelinjim društvima, dovešćemo ih u status „HRONIČNE BOLESNIKE“, a potrošače meda i drugih pčelinjih proizvoda (decu, trudnice, starce i ostale potrošače) u
konzumente rezidua raznih hemijskih elemenata, čije delovanje na ljudski organizam do sada nije dovoljno
ispitano. Kad kažem „hronični bolesnik“, mislim na to da takav organizam nije sposoban za uspešno
privređivanje,a kamoli za stvaranje visokih prinosa pčelinjih proizvoda. Osim toga, tako smanjujemo otpornost
pčela na pčelinje bolesti.
              Zato pozivam naučne radnike, veterinare koji rade praktično sa pčelama, sve napredne pčelare i
organizatore savetovanja da počnemo i drugačije razmišljati. I tehnološko-biološkim metodama mogu se
vrlo uspešno suzbijati pčelinje bolesti, jer je ogroman broj odbrambenih mehanizama pčelinjeg društva kao
celine i pčele kao jedinke da se uspešno bore protiv mnogih bolesti pčela. Uostalom, imamo obavezu, a to
propagira i Svetska pčelarska organi-zacija „APIMONDIJA“, da se protiv varoe prvenstveno borimo tehnološko-biološkim metodama (zaključak sa mnogih međunarodnih simpozijuma i kongresa: Split 1984,Zagreb 1986,
Okrugli sto o Američkoj kugi Skoplje 1989,Ohrid 1990…).
          Za početak daću skromni doprinos uspešnom  tehnološko-biološkom suzbijanju varoe, odnosno, opisaću
metod i način kako ja to radim. Prihvatam svaku dobronamernu primedbu ili kritiku koje su zasnovane na
naučnoj osnovi.
         Moja metoda se odnosi na pčelarenje sa dvojnim društvima, koju sam u potpunosti usvojio još
1989. godine (prvi je uveo i napisao velepčelar Ivica Vener). I Pčelar je do sada dosta pisao o tome.
Neka mi dosadašnji autori oproste što ću nešto i ponoviti iz njihovih članaka i nešto dodati svoje.
          Ovo činim iz dva razloga. Prvi je, jer smatram da ništa nije večno, a sve se može dograđivati i usavršavati.
Drugi razlog je, jer je to u interesu pčelarstva i hiljade i hiljade pčelara.
         Da bih bio bolje shvaćen, prvo ću da iznesem koje su razlike u odnosu na dosadašnje autore:
        1. Umesto pregradne daske sa lesonitom i otvorom 10×10 cm, sa duplom mrežom od 2–3 mm, koja služi
za odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja koristim žičanu mrežu preko celog otvora tela na LR košnici,
promera 3 mm. (sl. 2/5).
      2. Kod zazimljavanja, polunastavak se nalazi isključivo ispod desetoramnog normalnog nastavka, a u vreme
sezone 1 ili 2 polunastavka iznad matične rešetke – plodišta, zavisno od pčelarske godine, da li je slaba,
normalna ili dobra (sl. 2/2 i 3).
      3. Obavezno početkom avgusta, kad pristupam zazimljva nju, donja matica je stara 1 ili 2 godine,
zavisno koja je ostala pri spajanju dva društva, a gornja obavezno mlada 1–2 meseca(sl. 2/2 i 3).
       4. Metod koji ću opisati izvodljiv je samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih košnica).
1984. godine u Splitu, na III međunarodnom simpozijumu o varoi, podneo sam referat pod naslovom:
„Lična iskustva u suzbijanju varoe u LR košnici u jednomatičnom sistemu pčelarenja“ (Bandžov N, 1984.
Pčelar br. 11, str. 329– 339); 1990. godine, na međunarodnom simpozijumu u Ohridu, podneli smo referat
pod naslovom: „Uspešna biološka borba protiv varoe u dvomatičnom sistemu pčelarenja“
(Bandžov N, Bandžov NV. 1990, Pčelar br. 8, str. 241–242, Pčelar br. 12, str. 358–360). Ovaj članak
predstavlja nastavak i savršeniju metodu u odnosu na prethodne tekstove.
                            Slika 1- Grafikon ciklusa razvoja pčelinjeg legla i varoe
               U vremenu od 1. do 15. avgusta, kada sređujem pčelinja društva za prezimljavanje, pred sobom
imam grafikon ciklusa razvoja pčela i varoe prof. dr Jovana Kulinčevića, koji je on predstavljao  a mnogim
predavanjima Za mene, a verujemi za ostale pčelare, grafikon treba da predstavlja suštinu uspešnog
prezimljavanja pčelinjeg društva, odnosno, način kako da sačuvamo zdrave zimske pčele od varoe koje
počnu da se legu i izlaze od 15. avgusta do 15. septembra (sl. 1. zimske pčele). Pošto je naučno dokazano
da se varoa u 85% slučajeva nalazi u zatvorenom leglu, a do sada nije pronađen nijedan lek koji uspešno
suzbija varou u zatvorenoj ćeliji, nemam drugog izbora nego da izvadim kompletno zatvoreno leglo
(reč kompletno ne smemo bukvalno da shvatimo). U plodištu osnovnog društva u to doba obično imamo
3–4 okvira sa zatvorenim leglom i 3–4 okvira sa jajima, otvorenim leglom i nešto vrlo malo zatvorenog legla.
Pomoćno gornje društvo je nešto slabije, sa 2–3 zatvorena legla i 2–3 okvira sa otvorenim leglom (sl. 2/1)
Otvoreno leglo od oba društva, oko 5–7 okvira (oko 35000 ćelija), ostavim u plodište sa gornjom mladom
maticom, kao i 2–4 okvira sa polenovim prahom, medom i praznim izgrađenim saćem jednom ram hranilicom.
Ispod ovakvog plodišta obavezno dodje jedan polunastavak (sl. 2/2). Ovako pripremljeno društvo za
prezimljavanje sigurno nema 10% varoe, a nauka je dokazala da varoa do 10% ne predstavlja opasnost za
uspešno pčelarenje i prezimljavanje. Preko ovako pripremljenog društva stavim pregradnu dasku sa mrežom,
a preko mreže novo pripremljeno društvo sa mladom testiranom maticom, starom 1–2 meseca. Ovako
novoformirano, dvojno društvo poželjno je jednom tretirati sa jednim listićem od registrovanih lekova,
da bi i onu varou koja se nalazi na mladim i starim pčelama, koja ne prelazi 15% ukupnog broja varoe u košnici,
oborili, te svu varou sveli samo na 2–3%. Krajem oktobra, kada više nema legla u košnici, poželjno je tretiranje
obaviti još jednom, da bi i onih 2–3% varoe nestalo, ili izvaditi poslednje zatvoreno leglo. U eksperimentima
koje sam radio bez pomenutih tretiranja, društva takođe prezime ali u proleće, na podnjači ima više mrtvih
pčela, one sporije napreduju u proletnjem periodu, imaju manje prinose i krajem jula maju više varoe u
odnosu na tretirana društva. Nakon ovog izlaganja, normalno se nameću pitanja:
1. Šta sam uradio sa jednom od dve matice kad sam formirao novo osnovno društvo?
2. Šta sam uradio sa okvirima sa zatvorenim leglom koje sam izvadio?
3. Sa kojim preparatom i kako sam tretirao novoformirana društva?
ODGOVOR:
         1. Kod formiranja osnovnog društva,
po pravilu, pustim obe matice da pčele
odaberu bolju, da li jedno ili dvogodišnju
maticu – u nedostatku matica stavim je u
kavez i čuvam je, da bih je kasnije
eventualno iskoristio (obično stariju dvogodišnju),
– ostavim je u novoformiranom društvu sa okvirima zatvorenog legla, odnosno u
izolatoru, da bih iskoristio period od 12–15
dana dok ne izađu sve pčele, a ona
neprekidno nosi jaja u košnici u kojoj
ima 3–4 letvice sa lekom protiv varoe
(sl. 2/4).
          2. Obično od 3–4 dvojna društva
dobijem 20-ak okvira sa zatvorenim
leglom i smestim ih u osebna 2 tela LR
košnice (120 000 zatvorenih ćelija), koje
će za 12–15 dana sve izaći. Ove ćelije su
zaražene sa 85% varoe i ovu košnicu
tretiram sa 3 do 4 letvice leka protiv varoe
ili je tretiram svaka 3–4 dana, sa nekim
dimnim lekom, 4 puta za period od 15 dana,
dok ne izađu sve pčele (sl. 2/4).
                                    Slika 2
Za kratko vreme ispred izolatora će biti gomilaoštećenih pčela bez krila, bez nogu i slično,
koje je napala varoa.Kroz 15 dana uizolatoru je oko 30 000 zdravih vrlo mladih pčela, koje
možemo iskoristiti za pojačavanje slabijih društava, nukleusa i slično, ili možemo dodati
novu maticu i formirati novo društvo. Ako smo ovde ostavili staru dvogodišnju
maticu, kako smo opisali u odgovoru br. 1/3, tada ćemo imati i jaja i otvoreno leglo, a maticu
kasnije možemo zameniti za mlađu.
        3. Za tretiranje poslednje dve godine, 1992. i 1993, koristio sam alkoholni rastvor fluvalinata
u odnosu 2:1 (2 dela 96% alkohola i 1 deo fluvalinata) i od takve mešavine 1 do 2 kapi nakapam
na samogoreći filter papir, kojeg prethodno sâm pripremim sa 15% Kalijum nitratom.
Na samom pčelinjaku, na samogoreći filter papir nakapam 1–2  kapi. Tretiram pomoću jedne
male mašinice sa ventilatorom, koja vuče vazduh radi sigurnijeg sagorevanja i kroz jedan
produžetak kroz leto ubacujem lek u košnicu.
            Kad ovako pripremim društva, od 1. do 15. avgusta, nemam potrebe za bilo kakvim intervencijama u
toku proleća i leta. Normalno pčelarim i dobijam visoke prinose pčelinjih proizvoda.
MOJ KOMENTAR:Glavni i odgovorni urednik časopisa ,,PČELAR,, RAJKO PEJANOVIć u br.12/2009 god.
na strani 579 i 580 objavio je bez mog znanja falsifikat ovog teksta, odnosno tekst je skraćen za 2/3  i time moj
Naučno praktični rad je izgubio svaki smisao. Bio sam primoran Pretsedniku SPOS-a i svim članovima
IZVRŽNOG ODBORA  da pošaljem OTVORENO PISMO koje ga dajem u prilogu ovog teksta.
OTVORENO PISMO PRETSEDNIKU SPOS-a i IZVRŠNOM ODBORU SPOS-a
Gospodine Pretsedniče i Gospodo iz Izvršnog odbora, sramota je ovo što dozvoljavate od Vašeg organa koga
birate. Što je mnogo, mnogo je. Glavni i odgovorni urednik Rajko Pejnović koji se prestavlja kao Dipl. pravnik
uzima si za pravo da sam sudi i izbaci veći deo MOG TEKSTA  objavljen u časopisu PČELAR br. 12/2009
str. 579 – 580 i promeni suštinu, u odnosu od originalnog teksta koga vidite ovde u celosti.  Nije našao
vreme da me barem konsultuje i traži odobrenje, pogotovo što pomenuti tekst nije ga dobio od mene.
Dali ovim činom je hteo da mene omalovaži pred pčelarima, a sebi prikupi ,,pozitivne poene,, pred
određenim ,,MOČNICIMA,, u SPOS-u koji ne podržavaju moje timske naučno – praktične radove i koji
od 1995 god. su mi uveli SANKCIJE u pisanju tekstova u časopisu PČELAR i skidanja sa liste predavača
1996/97  i 1997/98. Dali je hteo ovim činom da učvrsti svoj opstanak kao UREDNIKA, a time neizgubi
mesečni honorar – prihod od skoro 30.000 din. koji nije za potcenjivanje, kao i druge pogodnosti koje
nosi Glavni i odgovorni urednik. Dali je ovo uradio namerno, po nečijem nalogu ili zbog neznanja u
domenu pčelarske prakse, to ostavljam, Pretsedniku SPOS-a i Izvršnom odboru da donesu svoj sud o tome.
Očito se vidi da Glavni i odgovorni urednik ne razume suštinu teksta, pa ga možda zato i skratio za više od 2/3.
Da bi to dokazao vidi se to iz tri detalja u ovom tekstu.
 1. ispod SL. 1, on zamenjuje ,,leglo,, sa ,,zajednicom,, u odnosu na moj tekst na Sl 1.
 2. Moja Sl. 2  u originalnom tekstu objašnjava deo izbrisanog teksta od strane urednika. On je tu sl. 2, ,,modifikovao,, po svom ukusu, pošto nije je razumeo, a svoju nije znao da je objasni i napravio u tekstu
pravu papazjaniju.
 3. Verovatno je hteo da se dodvori Pretsedniku IZDAVAČKOG SAVETA Dr Jovanu Kulinčeviću, kada je
ispod Sl. 1 u njegovom tekstu ispod slike 1 dodao nepotrebno ,,po profesoru doktoru Jovanu
Kulinčeviću,, ne primetivši da sam ga ja spomenuo u prvom pasusu ispod moje slike SL. 1. u pet redova,
od kojih tri zadnja je izbacio iz teksta.
       Ja sam profesora Dr Jovana Kulinčlevića u tom prvom pasusu pomenuo u pravom svetlu i kazao da je
to njegov grafikon, jer ga suviše cenim i poštujem kao mog Profesora i Mentora za moj Magistarski rad, gde
mi je srednja ocena od njegovih 4 predmeta 9,25.
1. Pčelarstvo i pčelarska tehnologija, ocena 10,
2. Genetika i selekcija pčela ocena 10,
3. Oprašivanje poljoprivrednih kultura pomoću pčela, ocena 9 i
4. Tehnologija pčelinjih proizvoda ocena 8)
        Ovo je sramota i kažnjivo je G-ne Glani i odgovorni uredniče časopisa PČELAR to što praviš i postavljaš
se iznad onih koji su te birali.
        Iz gore iznetog ZAHTEVAM od pretsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića da pokrene disciplinsku
odgovornost pred SUDOM ČASTI, a od IZVRŠNOG ODBOIRA da ga razreši od dužnosti GLAVNOG I
ODGOVORNOG UREDNIKA jer nezaslužuje da ostane na to mesto. Ukoliko se oglušite od mog zahteva biću
primoran da celokupni pisani materjal kojeg posedujem od 1994 god., odnosno od Simpozijuma sa
međunarodnim ućešćem osržan u Sr. Karlovcima od 1 – 3 jula 1994 god pa do danas, predam nekom
ADVOKATU da pokrene Krivičnu odgovornost protiv SPOS-a i zatražim adekvatnu oštetu za sve ove
godine maltretiranja, omalovažavanja i sl. priznatom  naučnom radiku sa 29 godišnjim naučnim iskustvom
i 45 godišnim praktičnim radom u bivsoj Jugoslavije i šire, u okolnim državama i APIMONDIJE.
To izgleda ne važi za SPOS, jer se tu više ceni dodvoravanje i politika u odnosu na nauku, a svi dosadašnji
predsednici Nauku su stavljali u svojim programima na prvo mesto ali samo na papiru. Pretsednik SPOS-a
Rodoljub Živadeinović upoznat je sa svim ovim stvarima koje iznosim kroz jednog četvorokratnog dopisivanja
MEJLOM kome sam mu izložio skoro sve nepravde učinjene prema meni. On mi je pismeno priznao da se stvarno
prema meni pravilo neprade i da će se truditi da to ispravi, ali evo do danas to se nije desilo, naprotiv se nastavlja
od neodgovornih pojedinaca (Rajka Pejanovića koji je ponovo postavljen za Glavnog i odgovornog
urednika časopisa PČELAR), a i samog Pretsednika.
NAPOMENA: Referat je usmeno prezentiran na Jugoslovenskom naučnom skupu za pčelarstvo sa međunarodnim učešćem, koji je održan od 1–3. jula 1994. godine u Sremskim Karlovcima  u
Komisiji oAPITEHNICI umesto u Komisji o Bolestima pčela gde su pretsedavali Prof. Dr Miroslava Lolin i Dr Bosiljka  Đurišić koji nisu hteli da uvrste moje referate u njihovoj komisiji o Bolestima
pčela gde im je bilo i mesto?????

Mr Naum Bandžov