Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

,,PČELA,,  BROJ 8 – 1986. str.248
Medunarodni simpozij      
Zdravstvena zažtita pčela
Zagreb, 29. 09. do  2. 10. 1986.
Do sada je prijavljeno 30 referata iz inozemstva i 10 iz Jugoslavije.
Prema tematici koju obrađuju podijeljeni su u pet sekcija:
1. Opća epizootiologija i načini utvrđiivanja bolesti,
2. Zarazne bolesti,
3. Bolesti uzrokovane parazitima,
4. Bolesti uzrokovane lošom prehranom, problemi vezani uz okolinu i trovanja pčela,
5. Tehnologija pčelarenja u  suzbijanju bolesti pčela i liječenje  bolesti.
Sluzbcni jezik Simpozija bit će engleski sa simultanim prevođenjem na hrvatski ili srpski, francuski i njemački,
ako se u određenoj jezičnoj skupini prijavi više od 20sudionika. Simpozij će se održati u hotelu Esplanade u
Zagrebu.
     ZAVOD ZA BIOLOGIJU I PATOLOGIJU RIBA I PČELA 
    VETERINARSKI FAKULTET SVEU?ILlŠTA U ZAGREBU
                         Helnzelova 55, p. p. 190, 41001 Zagreb
 
                                         Broj: 363 / 36    
                                Zagreb, 20.03.1986.
                                                                                          Drug Bandzov Naum,
                                                                                     R. Cajavca 4/54, 91000 S k o p j e
Primili smo prijavu za Vaš referat pod naslovom ,,Uspešno lečenje američke truleži legla u LR kosnicama,
metodom prevešavanja,,.
Referat smo uvrstili u sekciju 2, koja će se održati 3o.09.1986. prije podne.Molimo Vas
da hitno pošaljete sažetak  i Puni tekst referata.
Uz srdačne pozdrave,
                                                                                                                 Predsjednik
                                                                                                    Organizacionog odbora.
                                                                                                Doc. Dr Đuro Sulimanović s.r.
Referat sa međunarodnog simpozijuma održan u Zagrebu  1996 god.
    USPEŠNO LEČENJE AMERIČKE TRULEŽI (KUGE) U LR KOŠNICAMA, 
                                METODOM PRETRESANJE – PREVEŠAVANJEM
Eksperiment je rađen počev od 01. 08.1984. god. na zatečenom stanju kod 4 pčelinjih društava, posle njihovog
povratka sa kestenove paše (S. Vratnica – Tetovska opština) koja su bila zaražena američkom truleži legla.
     
 Autor teksta San. major      Prvi dan simpozija u     Drugi dan simpozijuma u   Treći dan, izlet u Sloveniju
N.Bandžov Rukovodilac   prvom planu Prof. dr     društvu sa Prof. dr                 u društvu sa pretsednikom
Vojnog pčelinjaka                 J. Kulinčević                     Konstantinovićem           Apimondije Dr Bornekom i
                                                                                                                                      Prets.kom. za Patol.Dr Gnedinger
Odmah su izolovane od ostalih društava i pristupilo njihovom lečenju metodom prevešavanja. Prvi put sam
čuo za ovaj metod na savetovanju u Zagrebu 1983 god. od Dr Sulimanovića uz upotrebu leka – Sultimona.
Ja sam to kao FARMACEUT i pčelar praktičar sa 20 god. iskustva to modifikovao. Kod 2 košnice sam koristio
Sulfo preparat (Sulfathiazol – natrijum), a kod druge dve košnice antibiotik Geomicin sa aktivnom materijom Oksitetraciclin.
Sve ramove sa zaraženim leglom (šema 1
crveno obojene) stavio sam ih u gornji
nastavak br. 2 LR košnice, a u donji nastavak
br. 1, kojeg sam pregradio Hanemanovom –
žičanom matičnom rešetkom preko cele površine,
stavio sam po 9 novih ramova sa izgrađenim
saćem, a jedan ram među njima je bio sa zdravim
leglom iz druge košnice.
       Šema 1          Šema 2                          Šema br. 3
   U donji nastavak br. 1 sam stavio maticu i jedna Ram hranilica. (Vidi šemu br. 2) (Od najmanje zaražene
košnice – društva, a to je bila br. 2 u toku avgusta proizveo sam 10 novih mladih matica koje sam ih koristio
u 1985 i daljih godina za nove eksperimente i zamenu starih matica kod ovih društava i drugih društava).
           Počeo sam odmah sa prihranjivanjem sa po 500 ml. Sirupa u razmeri 1 : 1 svaki drugi dan, uz dodatak
kod prve dve košnice 0,250 gr. Sulfathiazol – natrium-a, a kod druge dve košnice po 0,100 gr. Geomicina.
Tako sam prihranjivao 11 puta za period od 22 dana dok nije izašla i poslednja zdrava mlada pčela radilica
iz gornjeg nastavka br. 2. Izvršio sam kontrolu 22. avgusta 84 god. a iz gornjeg nastavka izvadio sve ramove
koji su bili zaraženi i izbrojao sam ćelije koje su bile zahvaćene američkom truleši:
 I košnica-društvo kod 8 ramova oko (+ – 10 do 15% ćelija) 5600 ćelija ili 16% od ukupnog zat. legla
II    ,,                 ,,              7       ,,             ,,                  ,,                    1000    ,,       ,,   4% od ukupnog zat. legla
III   ,,                 ,,              8       ,,             ,,                  ,,                    4500    ,,       ,, 13% od ukupnog zat. legla
IV   ,,                 ,,             6       ,,             ,,                  ,,                     4000    ,,       ,, 17% od ukupnog zat. legla
 Umesto zaraženih ramova stavio sam nove sa izgrađenim saćem i izvršio dislokaciju (zamenu) nastavaka.
Maticu sa jenim ramom legla opet sam stavio u donji nastavak. (Vidi šemu br. 3) Na novom leglu iz donjeg
nastavka kliničkim pregledom nisam primetio novo zaražavanje ćelija od ATL.
      Nastavio sam sa prihranjivanjem, opet svaki drugi dan, sada sa po 800 ml. sirupa (2 : 1 u korist šećera)
uz istu dozu lekova. Nakon 22 dana izvršio sam ponovo kontrolu svih ramova u oba nastavaka i nisam
primetio ni jednu ćeliju zaraženu Američkom truleži, a niti sledećih 1985 i 1986 god.
        Na osnovu ovog eksperimenta Moj zaključak bio bi:
1. Američka trulež je izlečiva bolest.
2. Koristiti sulfo preparate jer su sulfo jedinenja stabilnija, dugotrajnije deluju, manje su  štetna za ljudski
organizam, u odnosu na antibiotike, ukoliko se nađu tragovi u medu, a  imaju slično ili isto delovanje na
spore Bacilus larvae da se spore ne razvijaju u bakteriski oblik.
3. Ne spaljivati košnice, ramove, vosak kako to sadašnji propisi u Jugoslaviji zahtevaju, ali je  potrebno
dobro dezinfikovati košnice i ramove kod dalnjih upotreba.
4. Proizvoditi po mogućnost higijenske matice koje su otpornije u odnosu na ostale matice na  Američku
trulež.
 (Referat je ovako objavljen u Časopisu ‚‚PČELAR‚‚br.10~86 str.305 – 306).