Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

PRAVILNO UZIMLJAVANJE PČELINJIH DRUŠTAVA GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH PRINOSA
PČELINJIH PROIZVODA

Mr Naum Bandžov

Lankstrot je još 1859 god. dao bitne zahteve za uspešno prezimljavanje proizvodnih pčellinjih društava koji važe i danas a to su:
~ DA PČELINJA DRUŠTVA BUDU JAKA SA PČELAMA
~ DA IMAJU DOVOLNO REZERVE HRANE
~ DA IMAJU GORNJU VENTILACIJU
~ DA PČELE LAKO PROLAZE IZME?U RAMOVA
~ DA IMAJU VODE KAD JE POTREBNO
~ DA SVA LETA BUDU ZAKLONJENA OD RAZNIH VETROVA
             Farrar pedesetih godina prošlog veka (1947) potpuno se složio sa ovim zahtevima , ali dodao je još jedan vrlo bitan zahtev koji danas ga treba staviti na prvo mesto, a to je da pčellinja društva budu zdrava. Najnovija saznanja APIMONDIJE preporučuju da to prvenstveno bude bez upotrebe lekova (TEHNOLOŠKO~BIOLOŠKO~PREVENTIVNO~GENETSKIM METODAMA ili alternativnim metodama, odnosno sve manje lekova ~ hemije).
          Svedoci smo zadnjih godina o velikim gubitcima pčelinjih društava , čak se spominje i do 50%. Zabrinjavajući je podatak kad znamo da se taj procenat povečava od godine u godinu, u odnosu na podatke koji su publikovani još davne 1920 god. Tada su zimski gubitci bili oko 12%, 40 ~ 50 god. 15%, 1970 god. 25% , uprkos insistiranju iskusnih pčelara i naučnih radnika, da pčelari ispune 4 osnovna zahteva kada pripremaju pčelinja društva za zimovanje, a to su:
          ~ Svako društvo mora imati mladu maticu koja je nadprosečnog genetskog porekla.
    ~ Svako društvo mora biti smešteno u dobro konstruiranoj košnici i dobro zaštićeno od ekstremnih klimatskih uslova.
    ~ Svako društvo mora imati odgovarajuću rezervu meda i polena.
    ~Svako društvo mora biti oslobođeno od bolesti.
          Ako su ovi zahtevi ispunjeni preko godine, ali posebno u kasno leto i ranu jesen, kada se pčelinje društvo priprema za zimu, društvo ne samo što će zadržati svoju sposobnost da se prilagodi vrlo raznolikim zimskim uslovima, već je to garancija da će biti vrlo produktivno u sledečoj sezoni, a sa ovim dolazimo do one narodne poslovice KAKO ĆEŠ POSEJATI TAKO ĆEŠ POŽNJETI.
          Da bolje shvatimo prezimljavanje pčelinjeg društva moramo da shvatimo suštinu socijalnog života pčela tj. da shvatimo kako se formira ZIMSKO KLUBE i kako reagira na promenu temperature.

Zimsko klube i pravilan raspored meda, polena i pčela

Svako normalno pčelinje društvo održava pčelinje klube preko cele godine. Za vreme aktivne sezone ono je razvučeno i odgovara prostoru sa leglomi reguliše unutrašnju temperaturu i vlažnost gnezda sa leglom. Sa padom temperature klube se jasnije ocrtava. A to je kad noćne temperature ustale na oko 14 stepeni C (Philips i Demutth 1914) Daljim smanjenjem temperature, pčele u centru klubeta počinju da proizvode toplotu, Dok one na površini služe kao izolator. Značajan doprinos učino je Corkins (1930), kada je utvrdio da temperatura unutar klubeta ostaje konstantna bez obzira na spolnu temperaturu, a ona iznosi 6 ~ 80 C čak i kada su spolne temperature ispod tačke mržnenja.
         Kada se formira klube, pčele na površini klubeta prave jedan izolacioni omotač čija debljina varira od 2,54 do 7,62 cm. Od ovoga umnogome zavisi kako će društvo prezimiti i još važnije kako će se u proleće razvijati. Ukoliko je izolacioni omotač deblji društvo je u mogučnosti da troši manje rezerve hrane u toku zime, a matica će ranije početi da nosi jaja i brže ćemo doći do jakog društva što nam i treba, a ukoliko izolacioni omotač je tanji potrošnja rezervne hrane je veća, a u proleće društvo se neće razvijati po našim željama.Pčele unutar klubeta su mnogo manje sabijena i proizvode toplotu u odnosu na izolacioni deo koje su mnogo zbijenije i čuvaju toplotu koju stvara centralni deo klubeta. Ovaj sistem će funkcionisati tako dugo dok pčele održavaju čvrsti kontakt sa rezervom hrane. Znanje o tome šta uzrokuje
          ~ FORMIRANJE KLUBETA,
          ~ KAKO KLUBE REAGUJE NA TEMPERATURU, I
          ~ KAKO PČELE REGULIŠU TEMPERATURU U KLUBETU,
obezbeđuje pčelara sa prvim uslovom, za uspešno prezimljavanje i da može da kaže da je PČELAR, a ne ČUVAR KOŠNICA SA PČELAMA. Međutim da potvrdi da je PČELAR i da bi obezbedio pouzdano prezimljavanje PČELAR treba primeniti i ostala 4 osnovna principa ~ pravila koja su pomenuta ranije, a to se mora u?initi najsavesnije prilikom rada sa pčelama u kasno leto i ranu jesen.
  1. MLADA PRODUKTIVNA – HIGIJENSKA  MATICA
           Svaka mlada matica ne mora da bude i produktivna i higijenska, pa ako pčelar ne obezbedi produktivnu  i higijensku maticu ili ostane sa starom maticom suočiće se sa tri problema.
            ~ Može doći do tihe zamene matice u jesen, koja se dešava suvišne kasno pa zbog nemogućnosti oplodnje da ostane sa maticom trutovnjačom.
             ~ Stara matica može da zakaže pri kraju zime i u rano proleće kad je najpotrebnija regeneracija pčela, društvo , odnosno pčelar će ostati sa škart maticom.
             ~ Stara matica može da nestane za vreme zime ostavljajući obezmatičeno društvo
  2. ODGOVARAJU?A ZAŠTITA
             O ovome se mnogo diskutuje i različita su mišljenja pčelara i naučnika i moralo je da prođe mnogo vremena da bi se zauzeo jedinstven stav. Sada vlada mišljenje da je najbolja zaštita ako imamo:
             ~Dobro konstruisanu košnicu sa svetskim standardima
             ~Dobru gornju ventilaciju u toku zime koja će osigurati ventilacija i otsranjivanje vlage preko poklopne daske ili zbeg hranilice.
             ~ Zimovanje pčelinjih društava na sunčanom mestu, zaštićeno ode glavnih vetrova i postavljene na prostor gde postoji dobra vazdušna drenaža.
3. ADEKVATNA REZERVA MEDA I POLENA
             Propust pčelara da obezbede prezimljujućim pčelinjim društvima dovolne i dobro raspoređene medne rezerve je glavni uzrok zimskog uginuća. Pedesetiih i šezdesetih godina FARAR i drugi naućnici zakljućili su: PČELE NE UGINU OD SMRZAVANJA NEGO UGINU OD GLADI.
Količina meda koja je neophodna za održavanje normalnog i zdravog pčelinjeg društva kroz zimske mesece od momenta kad matica prestane da nosi jaja do pojave dovolno nektara u prirodi varira, zavisno od geogravske širine, nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova, a ona iznose za hladnije predele 19 ~ 25 kgr. Medene rezerve, za umerene klime 15 ~ 20. a za toplije krajeve gde u februaru može da ima nekakva paša smatra se da je dovolno 12~ 18 kgr.
Normalno i zdravo pčelinje društvo koje ima 9 kgr. (3 ~ 4 rama LR) meda preko minimalnih potreba, u stanju je da prebrodi bilo kakav kratkotrajni udar klimatskih neprilikapri kraju zime ili početak proleća.
Nešto više ostavljenog meda pčelama u jesen je mala cena koja se pla?a za uspešno prezimljavaje jakog pčelinjeg društva, ako se uzme u obzir koliko košta zamena uginulog društva i drugo koliko reducira troškove živog rada pri kraju zime i rano proleće.
Pčelinje društvo koje se nalazipod uslovima hroničnog gladovanja, često sakupi samo toliko nektara da zadovolji svoje dnevne potrebe. Razvoj društva zaostaje i dobijeni višak meda je simboličan. Koloko je važna količina hrane, isto tako je važan pravikan raspored meda. Mora postojati gornji i delimično donji magazin hrane. Najbolji raspored hrane naprave same pčele, zato pčelar od momenta prihranjivanja u jesen koje nje itekako potrebno ne treba premeštati ramove. Najnovija svetska saznanja za jesensko prihranjivanje je : DA SE MORAJU DAVATI NA POČETKU VEĆE KOLIČINE ,   1 do  2 litara do ispunjenja minimuma od 10 kgr. MEDA, da ne bi matica smanjila nošenje jaja za obezbeđenje    ZIMSKIH PČELA . Kasnije doze se mogu smanjiti, a obavezna je i ram hranilica sa minimum 2 ~ 3 kgr. medno ~ šećerne pogače. Ne preporučujem dodavanje bilo kakvih lekova kao nekakva preventiva u sirupu ili medno~šećernoj pogači protiv pčelinjih bolesti ukoliko su pčelinja društva zdrava.
 
       Skupljanje polena                                       Donošenje polena                        Skladiranje u Ram – PERGA
Pored rezerve meda neophodno je potreban i POLEN. Pčelinje društvo može preživeti sredinu zime, ali krajem zime ili u rano proleće odjednom se smanjuje broj pčela. Iščezavanje pčela moze biti posledica bolesti (VARROA ili NOZEMA) ili nedostatka polena za normalan razvoj legla. Potrebna količina polena za jedno normalno društvo iznosi po naučnim saznanjima 1.270 cm. perge koji mora biti pravilno raspoređen. Ako u ovom periodu nemamo mlade zimske pčele koji žive 4 ~ 6 meseci koje će zameniti stare, dolazi do drastičnog smanjenja pčela i gubitka društva.
          Ispitivanja koje je vršio FARAR 1934 god. pokazala su da se kod društva zazimljenih u jesen bez POLENA u proleće smanjio broj pčela za 78%, dok populacija onih društava koja su uzimljena sa obiljem POLENA ~ PERGE (1.500 sm ) reducirana su samo za 6%. Mora se naglasiti da kraj zime i rano proleće prestavljaju kritičan period za prezimljavanje pčela, odnosno društva. Potrošnja hrane se dramatično povečava, da bi se zadovoljile potrebe legla koje je u ekspanziji.
Ispitivanja koje je vršio HOLTE 1969 na 70 god. pokazuju da je ukupan gubitak za vreme cele zimske sezone iznosio 23 kgr. meda. Samo za period od 86 dana između 21. novembra 69 g. i 15 februara 70 g. gubitak u težini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970. do 15.O3.1970 god. gubitak hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. O3. 1970 do 1O. O4. 197O god. potrošnja iznosila 8 kgr. Ovi rezultati poklapaju se procentualno sa ispitivanjima koje sam ja vršio 1984 na 85 god. na području SKOPLJA, gde je ukupna potrošnja iznosila 16,5 kgr.
 
4. DRŽITE ZDRAVA PČELINJA DRUŠTVA
        U najnovije vreme izgleda kod velikog broja pčelara ovo je prvi i osnovni uslov što imaju velike gubitke za vreme zime jer ne pridržavaju se i ne ispunjavaju prva tri zahteva savesno, odnosno što ne mogu da obuzdaju VARROU, NOZEMU I AMERI?KU KUGU na način kako to propagira SVETSKA P?ELARSKA ORGANIZACIJA APIMONDIJA . Još davne 1984 god. u SPLITU na Međunarodnom simpozijumu o VARROI dr RUTNER pretsednik komisije za PATOLOGIJU zaključio DA BUDUČNOST SUZBIJANJA PČELINJIH BOLESTI ĆE BITI U  TEHNOLOŠKO ~BIOLOŠKO ~ PREVENTIVNO ~ GENETSKIM METODAMA.
         Osnovno je, što moramo znati da pčele proizvedene od 15, avgusta do 15, septembra moraju biti oslobođene prethodno spomenutih bolesti, a to ćemo postići na sledeći način:
         ~ Svaki pčelar mora da se educira i da zna rano da dijagnosticira određenu bolest ~ odnosno da zna da prepozna simptome bolesti i preduzme odgovarajuću zaštitu. Ako nezna mora da potraži pomoć iskusnog pčelara ili iskusnog veterinara koj se bavi problematikom bolesti pčela.
         ~ Svaki pčelar ne sme u košnici da drzi staro crno saće. Svake godine mora da ga menja barem 25% i da svake godine dezinficira košnice barem struganjem pčelarskim nožem i plamenom.
         ~ Preventivno nemojte davati lekove zdravim društvima, jer time smanjujete prirodnu otpornost pčela prema bolestima, pogotovo prema bolestima pčelinjeg legla. Ako pčelar pomisli , dodavajući preventivno lek zdravom društvu da će sprečiti određenu bolest, teško se vara. Ustvari on privremeno sakriva (BOMBU – ATL) bolest i jednog dana ona će (EKSPLODIRATI) se pojaviti kad ispusti kontrolu nad pčelinjakom.
          ~ Svaki pčelar mora se educirati da proizvodi visoko genetski higijenske matice otporne na bolesti pčelinjeg legla.
           Ako se pridržavamo ovih principa sigurno je da ?emo zimske gubitke svesti u dozvoljene granice normalnih gubitaka do 10%, a da ćemo prinose pčelinjih proizvoda povečati u željenim količinama.
                                                           
          Referat usmeno prezentiran na 10 Kongresu Pčelara Jugoslavije održan u Kragujevcu 1987 god.