Udruženje pčelara - pčelarstvo Maradik

mr Naum, Dobrila, Dipl.ing.stočarstva Vladimir, Ignjat i Dipl.socijalni radnik Olivera Bandžov

  Autor Mr Naum Bandzov
Na početku ću citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997) sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao):      „SVE ŠTO URADIMO NA SUZBIJANJU VARROE U KOŠNICI PRE JULA, POMAŽEMO ZIMSKIM PČELAMA. KASNIJIM SUZBIJANJEM POMAŽEMO PROLETNJEM RAZVOJU P?ELA U SLEDEČOJ GODINI“. Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: „NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE DA POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGU?E U PČELARSKOJ SEZONI“. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.

Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade Varroa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos 2 : 1 u korist kućnih pčela. U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje a kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje pčelinjeg društva u ovo doba je naš aljkav rad na početku nove sezone.

Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961) i ukoliko je broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će biti izbaćene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu. Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo potpuno propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu.

Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.

                                 PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU

             Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina kod mladih izleženih pčela u košnici starosti do 20 dana, kod kojih Varroa je zastupljena do 15%
1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe.
2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promučkamo je, a pri tome krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja. Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u još nekoliko košnica.
Ukoliko ovaj test ne uradimo, onda smo obavezni da napravimo 2 prave dijagnostike i to prva krajem aprila, a druga krajem jula meseca u zatvorenom leglu, a to se vrši na sledeći način:
                        3.Ova dijagnostika je najpouzdanijana Varrou i vrši se kroz otvaranja po 50 trutovskih ćelija od 5 košnica po slobodnom izboru (u zatvorenom leglu varroa je zastupljena 85 do 90%). Ako izbrojimo krajem aprila 2 varroe u 250 ćelija, to bi odgovaralo 400 varroa na približno 50.000 ćelija, odnosno na oko 20.000 ćelija zatvorenog legla u proseku po jednoj košnici. Ova brojka odgovara približno po 160 varroa po jednoj košnici, a to odgovara oko 0,60% zaraženosti sa Varrom u proseku kod svih 5 košnica krajem aprila. Druga ista dijagnostika se treba ponoviti krajem jula i ako konstatujemo da ima preko 10% Varroe, mora hitno da pristupimo EKOLOŠKO – TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKOJ metodi suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu u vremenu od 1 – 15 avgusta.  
                                        ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE
             Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe.
Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).
Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 – 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.
Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh možemo nači među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Varroe takođe otpada na podnjaću košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja.
Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 – 70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, ve?inom su svetlije boje.
Intenzitet razmnožavanja Varroe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama.
Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i uputstva.
1.      Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.
2.      Lečenje u zimskom periodu je potrebno ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest ako je veća od 12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa.
U zajednicama u kojima je zaraženost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro(Martinov 1983).
            Melzer (1985) napominje da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 Varroa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa ona propada – nestaje.
            Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.

                                                 NAČINI UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU 

 1. Sečenje trutovskog legla
            Kaučić je dopunio klasične metode sečenja trutovskog legla i između ostalog kaže: Trutovsko leglo ne otsecam, nego oštrim nožem otsecam voštane poklopce na ćelijama zajedno sa glavama trutova. To radim 13. ili 14. Dan. Tada je zatvoreno trutovsko leglo staro približno 8 dana. Vreme sečenja je veoma bitno, pošto su trutovske larve još vlažne od belančevinske tečnosti. Pčele čistaćice ih lako izvlaće iz ćelija, tako što ih čiste i za kratko vreme izbacuju ispred košnice i to potpuno suve. Pčele su prilično zadovoljne i to brzo pokazuju pošto im je dato belančevinaste tečnosti u izobilju. Zajednica vidljivo pokazuje veću živost, a pčelama je ušteđen rad za izgradnju novih trutovskih ćelija na građevnjaku. Glavni razlog što ovo radim je to što sprečavam dalji razvoj Varroe.
            Kaučić  istiće da ovaj posao nije jednostavan, pa ga preporučuje na malim pčelinjacima, pošto i on pčelari sa nešto više od 30 društava.
 2. Omogučavanje slobodne gradnje trutovskog legla
            Pčelar Jože Rihar ima nešto više od 100 pčelinjih društava u košnicama tipa AŽ. On ima specifičnu metodu uništavanja Varroe u trutovskom leglu. On trutovsko leglo ne postavlja pored legla, niti u sredini, a ne upotrebljava ni ram građevnjak već pčelama ostavlja dosta prostora iza okvira za gradnju trutovskog saća. Kada je 1/3 trutovskog saća zatvoreno on ga otseca. Do bagremove paše on otsecanje vrši dva puta. Ako pčele brže izgrađuju trutovsko saće on povečava broj isecanja. Odsečeno trutovsko saće stavlja u posudu i kuva na vatri dok provri kako se ne bi usmrdilo.
 3. Inkubatorska metoda
            Jakovljev (1998) izvodi svoj način suzbijanja Varroe na temelju saznanja stručnjaka da se u proleće u zatvorenom leglu nalazi više od 90% Varroe. U kasnijem proleću, u praznu košnicu (on je nazvao inkubator) premešta svo saće sa zatvorenim leglom, kao i saće koje će uskoro biti zatvoreno i to sa pćelama, ali bez matice i to iz nekoliko zajednica. Kada se sretnu pčele iz raznih zajednica bez matice, međusobno nisu neprijateljski raspoložene. U novoj košnici, inkubatoru, pčele same odgaje maticu koja će početi da nosi jaja kad izađe celo donešeno leglo zajedno sa Varroom. Na taj način sve Varroe se nalaze na pčelama pošto više nema larvi na koje bi ženke Varroe mogle da polože jaja. Sa namerom da ih uništi Jakovljev u inkubator stavi jedan do dva okvira sa mladim nepoklpoljenim leglom iz bilo koje košnice, za lov na Varrou. U te okvire će se skupiti sva Varroa i kada leglo bude zatvoreno on ih vadi iz košnice i pretapa vosak. Na taj način osnovne zajednice i inkubatori praktično se potpuno oslobode Varroe.
            Zbog veće sigurnosti postupak može da se ponovi posle 5-6 dana. Ovim načinom Jakovljev pčelari od 1978. godine i Varroe praktično nema. Inaće Jakovljev pčelari stacionarno sa oko 100 košnica, a u okolini nema drugih pčelinjaka.
 4 ORIGINALNI IZOLATORSKO – EKOLOŠKI NAČIN UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU Mr BANDŽOVA

Na kraju da iznesem moju najnoviju sadašnju metodu suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu, koju je primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine kada sam imao usmeno izlaganje na 3-em Internacionalnom sipozijuma o Varroi održan u Splitu – Hrvatska u saradnji sa Svetskom pčelar- rskom organizaciom APIMONDIJOM (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329 – 330;

Slika 1

 

i I Međunarodnom simpizijumu ,,Standardni kvaliteti pčelinjih proizvoda, bolesti pčela i rezidue,, održan u Ohridu – Makedonija pod pokrovitelstvom APIMONDIJE, gde sam usmeno prezentirao 2 referata. (Bandžov N. 1990, Pčelar br. 8 str. 241 – 242 i 243 – 245). Ovu metodu o biološkom suzbijanju VARROE primenjivao sam je od kada sam uveo novi sistem  pčelarenja 1988 god., „Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim društvima“

Ovu najnoviju metodu koju je nazvam još i potpuno  ekološkom metodom, primenjujem je u periodu od 01. – 15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. (Slika 1)      Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi oko 85 – 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomočno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4)   sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću samogorećih filter papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvora fluvalinata (2:1)

Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomočnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam „Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem Varroe.

 

Pune linje prestavlja zatvvoreno leglom isprekidane otvoreno leglo

Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica i 20 za naučna saznanja i proizvodnju VISOKO KVALITETNIH HIGIJENSKIH MATICA I ROJEVA Rošfusovim sistemima.

DISKUSIJA

Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pčelinjacima od 30-50 košnica, dok nisu prihvatljive za velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biološka celina.

Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo, na poluokviru LR-ovog normalnog rama (Slika br. 5) i zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe. Poluokvire sa trutovskim saćem možemo da ih postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih premestimo u plodište.

Slika 5

Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imajudovoljno trutovskog saća neće kvariti radiličko saće.

Toma (1987) navodi da ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno trutovskog saća.

Iskustva raznih autora koji govore o biološkoim načinima otklanjanja Varroe kao na pr. Kaučić i Rihar, efikasna su oko 30%. Oni kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiće pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.

Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe, (Trutovsko leglo na LR-ovog poluokvira.)  suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generacijske strukture osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su maj, juni i juli glavni meseci za prinos.

Metoda koju opisuje AUTOR sa saradnicima pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje zajednice u prvoj polovini avgusta meseca, tačnije od 1 – 15 avgusta, kako pokaziva Slika 1. Ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskoriščenje pašnih prilika u maju, junu i julu bez poremečaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.