SEPTEMBAR [3394]

            Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, pogotovo ako je avgust bio sušan. Bez razlike što obilne paše nema, pčele izleću, donose polenov prah, vodu, pa i ponešto nektara i to toliko da ne bi trošile zalihe. U septembru još uvek cvetaju neke korovske biljke, bela detetlina, konjski bosiljak i sl. Sve ove biljke ne mogu znatnije popraviti stanje zimskih zaliha, ukoliko smo u avgustu izvrcali sav med. Zato je neophodno potrebno prihranjivati pčelinja društva sa većim količinama šećernog sirupa kako bi dostigli svoj biološki minimum od oko 10 kg za normalan rad matice na polaganju jaja i očuvanja mikroklime u ovim septembarskim noćima gde temperatura zna da se spusti i ispod 10^OC, a znamo da nam je septembarsko leglo najpotrebnije. Sa ovim mesecom počinje period "mirovanja" za pčele, ako je pčelar obavio sve radove na pčelinjaku koje su predviđene za avgust. Međutim, praksa pokazuje da mnogi pčelari prepuste niz radova iz avgusta za septembar. Zato je septembar krajnji mesec za popravak i korekciju.

Kad je već tako, onda u prvoj polovini septembra treba obratiti pažnju na završavanje započetih radova iz meseca avgusta, a naročito na:

1. Prihranjivanje pčelinjih društava

2. Obezbeđenje kvalitetnog saća i kvalitetne hrane u košnici

3. Pregled pčelinjih društava i otklanjanje nedostataka u košnici

4. Obavezno izvršiti zaštitu od bolesti (varoa).

 

Ovaj put neću opisivati svaku tačku posebno pošto je dosta rečeno u prethodnim mesecima, nego ću pokušati da nešto objasnim i akcenat stavim na one poslove koji su najvažniji. Pčelari treba da shvate važnost poslova u avgustu i septembru, jer tada počinje pčelarska godina i od tih radova zavisiće kako će narednu pčelarsku sezonu pčelariti.

Ne treba da zavara pčelare ukoliko septembar u nekim godinama ima vlage, topline i vegetaciju i da će time imati dovoljno nektara. Pčelari moraju da shvate biološke zakonitosti pčelinjeg društva u septembru i koliko ono može maksimalno da da, i da ne možemo da tražimo ono što ne može da da. U septembru mesecu hteli mi ili ne pčelinje društvo se sve više smanjuje, nestaje broj pčela, jer stare pčele umiru u većem broju nego što izlazi mladih pčela. Medni venci nad leglom povećavaju se i što dalje idemo u septembar, to se više uočava formiranje zimskog klubeta, koje naročito možemo opaziti u hladnim jutrima kad temperatura preko noći padne ispod 13^OC.

Ukoliko nismo završili sa prihranjivanjem u avgustu posle vrcanja meda, to možemo da učinimo u prvoj polovini septembra sa većim dozama šećernog sirupa (2-3 kg) kako bi popunili zalihe hrane za zimu. Koje su to količine, znamo, jer mnogo puta smo o tome govorili. Važno je da te zalihe, do kraja septembra pčele prerade i pretvore disaharidni šećer u monosaharidni i smeste na mesto odmah iznad tadašnjeg legla i poklope voštanim poklopcem. Neprerađen i nepoklopljen sirup pokvatiće se pre ili kasnije (ukiseliti) i postati neupotrebljiv odnosno opasan za prehranu pčela. Ako uzmemo da normalno zazimljeno pčelinje društvo u septembru broji od 20.000-30.000 pčela i da pokriva 8-10 okvira LR veličine, onda će one do polovine zimskog perioda, a to je kraj januara, kad maticna obično zaleže prva jaja potrošiti oko 5-6 kg hrane. Smatra se da će u tom periodu takvo društvo izgubiti 3.000-5.000 pčela, što zavisi da li je pčelinje društvo ušlo u zimu sa više ili manje starih pčela. Te pčele nećemo naći na podnjači, jer se one većinom izgube prilikom pročisnih letova u vremenu oktobar, novembar i decembar. Ono mrtvih pčela što nađemo na podnjači u proleće prilikom čišćenja, predstavlja zimske gubitke pčela od prave zime (decembar, januar i februar), a kreću se od 100 do 1000 pa i više. Poznato je da pred kraj zimovanja pčelinje društvo ima okvirno oko 2-3 ulice manje pčela, nego što je imalo prilikom uzimljenja. Potrošnja hrane u zimskom periodu izgleda ovako prema raznim autorima.

 

 

 

Na osnovu ove tabele možemo zaključiti da je za prezimljavanje, za period oktobar-mart dovoljno 10-12 kg meda. Kad na ovo dodamo i naučni biološki minimum od oko 8-10 kg meda koji uvek mora biti u košnici pogotovu u martu i aprilu mesecu za normalan stimulans matici da se normalno razvija, ispada da je potrebno jednom pčelinjem društvu normalne jačine 18-22 kg meda za uspešno prezimljavanje i dobar razvoj u proleće.

Nakon popunjavanja zimskih zaliha na 6-8 kg po jednom nukleusu, kad su po dva nukleusa smeštena u jednom nastavku, krajem septembra pristupamo njihovom konačnom smeštaju. Umesto normalne podnjače, nukleusi imaju provizornu lesonitnu, koja omogućava dobro odvajanje, a mora pristajati na košnicu normalne pčelinje zajednice.

Jači nukleusi na 6 okvira mogu prezimiti samostalno sa 10-12 kg meda. Ukoliko imaju manje hrane obično ih stavljam iznad slabijeg pčelinjeg društva preko snelgrove ili žičane pregrade koje kasnije spojim ili ostavim tako da prezime kao udvojena društva.

Nukleuse ne premeštam dok traju veći izleti pčela, jer bi preranim premeštanjem ostali bez pčela izletnica, a time bi ih nepotrebno osabio. Kad je takva godina, premeštam ih krajem septembra ili čak u oktobru.

Pojava grabeži od pčela tuđica i osa jednako je moguće i u septembru, zbog toga se borba protiv nje sastoji pre svega od njenog sprečavanja, a o tome smo dosta govorili u prethodnim mesecima.

Varou ne možemo ni sada u septembru zaobići. Ona je postala kao neki pčelarski šlager koji se stalno "vrti". Septembar i oktobar su meseci u kojima se rapidno smanjuje količina legla u košnici. Znamo da to u mnogome zavisi o stanju u prirodi. U nekim godinama čak krajem septembra nestaje leglo, ali to ne treba da nas uznemirava, ako pravovremeno obavljamo sve poslove oko pčela. Pčele rade instinktivno, a matica oseća kada treba prestati da nosi jaja. Septembarske tzv. zimske pčele najduže žive, čak osam meseci, ako u zimu uđu zdrave, odnosno ako smo ih na vreme oslobodili varoe i preuzeli sve potrebne mere za pravilno prezimljavanje. Ako nismo preduzeli pravilne mere protiv varoe, smanjenjem legla sve će veći broj varoa biti na pčelama, pa je to trenutak kada dimljenje ima veći efekat nego štapić. Zato ja koristim VAROLIK set (proizvod firme APIVET – Novi Sad). Pre pojave Varoe sedamdesetih godina upravo smo priželjkivali i podsticali maticu da što duže nosi jaja do kasne jeseni. Međutim, pojavom Varoe, kao i saznanjem da pčele odgojene posle septembra žive znatno kraće (4 meseca) od onih koje su se izlegle u avgustu i septembru (6 – 8 meseci), mislim da želju i potsticaj matice na produženo nošenje jaja u jesenjem periodu treba korigovati. Ja sam to korigovao još davne 1985.godine posle upisa postdiplomskih studija iz pčelarstva.

Ako nismo pretopili svo staro saće, nepravilno saće, razne otpatke i zaperke, koje smo tokom godine skupljali, krajnje je vreme da to pretopimo u septembru, jer kasnije možemo ostati bez tog voska ako ga napadne moljac, pa ćemo za narednu godinu morati kupovati satne osnove po duplo skupljim cenama, nego da sami proizvedemo vosak i zamenimo za satne osovine uz minimalnu nadoknadu za preradu.

Obično pčele same najbolje izvrše razmeštaj zimskih zaliha hrane i odrede najbolje mesto za smeštaj zimskog klubeta. Zato je najbolje ne dirati u tu njihovu strukturu zimovališta. Međutim, dogodi se da zbog nekih razloga poneko pčelinje društvo ne uspe u tome, pa ćemo mi morati tu intervenisati. Najčešće greške se prave kad izmneđu saća u kojima je izašlo nekoliko generacija pčela nađe neki novoizgrađeni ili nedoizgrađeni okvir koji faktički predstavlja pregradnu dasku i može se desiti da zimsko klube ostane na jednoj strani sa manje hrane, a na drugom kraju ostanu okviri puni sa medom. Zato posledni je momenat da se iz takvih plodišta odstrane okviri sa mladim i nedovoljno izgrađenim saćem, ako su prazni. Ako neki od njih ima meda, treba ih pomeriti na krajeve košnica ili ispod klubeta, a med otklopiti. Kad ih pčele isprazne izvaditi iz košnica. Okviri sa leglom moraju se naći u sredini klubeta, a levo i desno od njih okviri sa polenom i medom i na krajevima okviri puni samo sa medom.

Obično se kaže da prostor košnice za prezimljavanje treba svesti na veličinu koju pčele zauzimaju. To znači, ako pčelinje društvo zauzima prostor veći od jednog nastavka LR košnice, treba je uzimiti u dva nastavka ili na jednom nastavku i jednom polunastavku, s tim da leglo mora biti u gornjem nastavku. Kod mene je polunastavak uvek ispod nastavka. Ako pčele zauzimaju samo jedan nastavak onaj gornji, onda donji nastavak skidam, pa će takvo društvo zimovati na jednom nastavku. Obično nukleuse stavljam iznad ovakvih društava.

U septembru treba početi sa otklanjanjem uočenih nedostataka na košnici i delovima košnice i zamenjivati ispravnim. Septembar je mesec kada košnice treba ofarbati i zaštiti od nadolazećih kišnih dana.

 

Dodatak iz AVGUSTA

U toku avgusta pred svakim pčelarom se postavlja zadatak da sa jedne strane obezbedi matici što više prostora, odnosno okvira koja će matica da zalegne, a sa druge strane da obezbedi što više hrane u košnici. Te dve aktivnosti su međusobno u suprotnosti. Da ne bi došlo do blokade matice u leženju jaja, iz sopstvenog iskustva, preporučujem da se svakih 6-10 dana dodaje u plodište jedan do dva okvira sa kvalitetnim saćem i to iz donjih okvira (ovo se odnosi na uzimljavanje sa 2 ili 3 nastavka), a okvir sa zatvorenim leglom spuštam u donji sprat ispod centralnog dela plodišta. Ako se prilikom pregleda ili pomoću vage ustanovi koliko je hrane potrebno dodati da bi se da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje i dobar proletnji razvoj, nedostatak u zalihama se popunjava prihranjivanjem sa većim količinama šećernog sirupa (2-3 litre svaki drugi dan) u odnosu 2:1. Ovaj odnos je najpovoljniji zato što je gubitak šećera najmanji a to znači da je i najekonimičniji. Kod ovog odnosa gubi se 5-7% šećera dok kod odnosa 3:2 ovaj gubitak je 10%, a kod odnosa 1:1 gubitak ćečera iznosi čak 30%. samo prihranjivanje se vrši predveče. Koliko je potrebno hrane za prezimljavanje i dobar proletnji razvoj postoje razna mišljenja. Preporučljiva količina iznosi 12-25 kg. Jasno je da potrebna količina hrane zavisi od jačine društva, dužine i karakteristika zime, kvalitetnog uzimljavanja, klimatskih karakteristika regiona, rane proletnje paše i drugoh. Svako pčelinje društvo za početak proletnjeg razvoja (mart) treba da ima oko 10 kg rezervnog meda, a to je duplo više nego što jedno pčelinje društvo potroši hrane u toku zime (u periodu novembar-februar se potroši 4,5-5,5 kg.). To znači da ukupna količina hrane treba da iznosi 15-17 kg. meda i oko 1800 cm² polena. Ova količina meda i polena je minimum koji se mora obezbediti za jedno normalno pčelinje društvo. Veće količine od ove u košnici i ukoliko je dobro raspoređena ne može štetiti pčelama. To može biti samo korist jer pretstavlja manje posla a i troškova u proleće, zato što prihranjivanje neće biti potrebno. Poznata je pčelarska poslovica "Med na medu rodi".

 

Nukleusi koji su prezimil mogu u rano proleće da nam posluže za saniranje eventualnih bezmataka. Ako imamo više nukleusa, a smatramo da nam toliki broj neće biti potreban, onda i tu treba pristupiti spajanju. To se vrši tako da bi od tri nukleusa dobili dva, ili od dva jača nuleusa dobili normalno društvo. Nukleuse koje smo odredili da prezime srećđujemo tako da moraju imati najmanje 5-6 okvira i da pčele pokrivaju najmanje 4-5 ulica, kao i da rezerve hrane iznose najmanje 12 kg.

 

Već prilikom ranijih pregleda oduzimaju se iz plodišta staro i nepravilno saće. Oni koji nisu izvađeni zbog prisustva legla moraju biti obeleženi da bi se izvadili u septembru. U avgustu i septembru se posebno mora voditi računa o čuvanju rezervnog saća od moljca. U vezi sa tim preporučujem nekoliko načina čuvanja saća.

§      Stavljanje rezervnog saća ispod plodišta jačih društava, gde će posao čuvanja saća vršiti same pčele, sa tim da se kad krene leglo takvi nastavci vade zbog poboljšanja mikroklime.

§      Stavljanje rezervnog saća u nastavke koji se dobro zatvaraju sa svih strana i njihovo ređanje iznad podnjače i jednog praznog nastavka koji se kasnije zadimljavaju sumpornim trakama. To se ponavlja tri puta u razmaku 3-5 dana. Tako nastavci oblepljeni širokom selotejp trakom ostaju do proleća, dok nam ne zatrebaju za proširenje legla. Pre korišćenja moraju stajati par dana na otvorenom vazduhu da bi izašao i najmani miris sumpora.

§      Stavljanje rezrvnog saća u nastavke (5-6), a ispod prvog nastavka i na vrh iznad poslednjeg nastavka stavljamo ventilacione mreže(SISTEM DIMNJAKA). Donja mreža mora biti podignuta 5-10 cm iznad zemlje, kako bi osigurali strujanje vazduha kao kod dimnjaka jer voštani moljac izbegava promaju. Nastavci moraju biti dobro složeni i zalepljeni širokom selotejp trakom. Ukoliko nastavci imaju otvore (leta), oni se moraju takođe zatvoriti. Kod ovog načina nisu potrebna nikakva hemijska sredstva s tim da u saću ne sme biti zaostalog polena ili meda.

§      Belo mlado saće koje potiče samo iz medišta moljac ne napada.

 

Ako u septembaru još uvek ima velikih vrućina i suše, a sa ciljem da se zadrži, odnosno produži normalni razvoj legla, na pčelinjaku je potrebno ostaviti pojilice sa vodom.