MAJ [6916]
MAJ – Radovi na pčelinjaku
Penoloski kalendar. U maju nastupa prva glavna pasa sa belog bagrema. Takodje pocinje cvetanje i niza drugog drveca, siblja i trava: mrtve koprive, esparzete, gorušice, bukve, hrasta, klena, smrece, belog i crnog bora (sa kojih pcele sakupljaji polen i medljikovac), sa gledicije, pitomog kestena, tatarskog nokta(pasje grižđe), pseceg drena, maline, kupine, deteline (bele, svedske i crvene), zvezdana, inkarnatske deteline, majcine dusice, podubice, bastovanskog caja, ozime grahorice, maka, korijandra, borazine (lisicine) i sI. Nastavljaju sa cvetanjem maslacak i neke vrste vocaka.
U maju, posle kosidbe razi (za zelenu stocnu hranu), seje se mesavina kukuruza sa suncokretom, a takodje i kukuruz sa jednogodisnjim kokocem, koji ce cvetati u avgustu pre siliranja stocne hrane.
Stanje pcelinjih društava. Matice nastavljaju i dalie da forsirano polazu jaja, a pcelinja drustva da se razvijaju. Matice polazu po 1.500-2.000, pa cak i vise jaja dnevno. Jaka pcelinja drustva imaju po 8-10 celih satova sa leglom i cela plodista kosnica tipa LR i DB su napunjena pcelama, tj. 2-3 nastavaka LR i DB kosnica i ona su spremna da iskoriste nastupajucu glavnu pasu. Pcele forsirano proizvode vosak i grade satove i "jezike" na ramovima gradjevnjacima. Trutovi se sve vise legu. Pocinje da deluje instinkt rojenja, i drustva koja se nalaze u kosnicama manjeg obima pripremaju se za prirodno rojenje i zalazu maticnjake.
Rad pcelara.On mora stalno biti u pcelinjaku, da bi prosirivao gnezda sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem. Isto tako da bi redovno sekao novoizgradjene "zaperke" na ramovima gradjevnjacima, pošto se na njima zapecati trutovsko leglo za borbu protiv varoatoze. Pčelar treba da preduzima blagovremeno sve potrebne mere da pcelinja drustva ne bi usla u rojidbeno stanje, pri cemu treba da se postavi nastavak ili mediste, da bi se nastavilo razvijanje ukoliko je plodiste ispunjeno leglom, medom ili polenom jos pre pocetka glavne pase. Ako su neka pcelinja drustva usla u rojno stanje, pcelar to t!eba da prekine.
Cim nastupi glavna pasa (bagrem, facelija, esparzeta i sl), on treba blagovremeno da prenese kosnice do cvetajuceg bilja i da se brine o najboljem toku medobera. Nije potrebno na jednom mestu nagomilavati veliki broj kosnica. Treba ih postavljati u grupama od po 30 do 50, udaljene na po 1 do 2 km, uzimajuci u obzir povrsine pokrivene medonosnom biljkom, njenu medoproduktivnost i potreban broj pcela za oprasivanje. Pcelinja drustva se ne smeju uznemiravati suvisnim pregledima. Medober treba pratiti merenjem tezine kontralne kosnice.
Prema uredbi Srpske vlade od 2010 god. pre nego sto se preuzme seoba kosnica u drugi region, treba dobiti dozvolu mesnih vlasti i uverenja veterinara da pcelinja drustva nisu obolela od zarazne bolesti.
U slucajevima kada se poljoprivredno rastinje ili šume tretiraju otrovnim preparatima, treba preduzeti mere za ocuvanje pcela. U aprilu, maju i junu kontrolni organi kojima rukovodi veterinar, moraju obavezno izvrsiti pregled pcelinjih drustava radi utvrdjivanja da slucajno nisu obolela od evropske, kisele i američke trulezi.
PRIRODNO ROJENJE I NJEGOVA ŠTETNOST
Pod dejstvom instinkta za razmnozavanjem i sirenjem vrste, u prolece, u odredjenim spoljnim i unutrasnjim uslovima, pcelinja drustva ulaze u rajno stanje, stim sto se pripremaju za prirodno rojenje, tj. za stvaranje novih pcelinjih drustava. Bioloski uzrok rojnog stanja je sve vece nagomilavanje mladih pcela koje nisu angazovane poslom, a u cijem telu ima viška hranljivih materija (pcelinjeg mleca, polena i meda).
Najraniji simptomi pripreme pcelinjeg drustva za rojenje su izgradnja trutovskih celija i odgajanje velike kolicine trutovskog legla. Ovo je bioloski opravdano - da bi se osiguralo izobilje trutova potrebnih kasnije za sparivanje mladih matica iz rojenih pcelinjih drustava. Sledeci simptom, koji se javlja oko 15 dana posle polaganja jaja u trutovske celije, jeste polaganje u prazne maticne celije na bocnim i donjim rubovima satova. Ali odgajanje velike kolicine trutovskog legla, kao i izgradnja maticnih celija, jos nisu siguran predznak da ce se pcelinje drustvo rojiti. Najsigurniji simptom da je pcelinje drustvo uslo u rojno stanje je momenat kada jako uzbudjene rojne pcele nateraju maticu da polaze jaja u maticne celije i pogotovu kada su vec na licu mesta zahranjene i zapečaćene larve u matičnjacirna. Poste pojave otvorenih rojnih rnatienjaka pčele se smiruju. Suprotno momentu kada se pčelinje drustvo sprema za samozamenu matice, u kom slučaju je broj rnatienjaka od 1 do 2-3, a leglo drustva je u maloj količini zbog iznurenosti matice, u momentu pripreme za rojenje drustvo zasniva oko 20-30, pa čak i vise matičnjaka, a zapečaćeno leglo drustva je u velikim količinama.
Kad pčelinja drustva padnu u rojno stanje, njihova aktivnost jako opada, sto traje celih 15 do 20 dana, pa i viiše. Mlade pčele sve manje hrane maticu i ona polaze mali broj jaja ili čak potpuno obustavlja polaganje. Njen trbusćić se istanjuje i ona postaje laksa (da bi mogla da leti sa rojem). Pčele letačice najćesće stoje pasivno na krajnjim satovima ili se gomilaju na "bradi" oko ulaza u kosnicu ili ispod poletne daseice. Rojno stanje se obično javlja u maju i junu, a nekad i u julu i obično pada u isto vrerne kada i glavna pasa, sto je često uzrok da pčele ispuste medober. Odvajanje voska i izgradnja vestačkih satova takodje se obustavIja.
P r v i r o j ("prvenac") izlazi zajedno sa starom maticom čim pčele zapecate prve matičnjake, tj. devet dana poste njihovog zasnivanja. Samo nepovoljno vreme moze za nekoliko dana zadrzati izletanje roja. Onoga dana kad ce roj izleteti, jos od rane zore nema skoro nikakvog leta pčela iz pčelinjeg drustva. Roj izlece u toplo, tiho i sunčano vreme, obicno izmedju 10 i 14 časova, s tim sto pčele prethodno napune voljke medom i take su obezbedjene hranom za nekoliko dana u slucaju da vreme bude nepovoljno. Neposredno pre izletanja roja prvo pojedine, a zatim sve veci broj pčela pada u neobično uzbudjeno stanje, tumaraju užurbano izmedju drugih pčela na satovima kosnice, prave telorn cik-cak pokrete i vibriraju. Zatim rojne pčele posle 5--10 minuta strelovito napustaju kosnice, veselo zujeci i razdragano kruzeci u blizini kosnica, dok najzad ne izlete, a zatim im se pridruzuje i matica. One otkrivaju mirisnu Nasonovu zlezdu, koja se nalazi izmedju dva poslednja trbusna clancica i njen prijatan i jak miris ih privlaći sve vise, dok se najzad, zajedno sa rnaticom, ne zaustave i pocnu gomilati jedna preko druge na najblizem i za tu svrhu podesnom predmetu (grani ili stablu nekog drveta, podstresnici nekog krova i sl.), gde privremeno stvaraju rojni grozd - visuljak (sI. 1 i 2). Posto je stara matica teža i nije u stanju da leti visoko, obično se prvi roj hvata na nize predmete. Nakon 30 40 minuta, ili posle nekoliko časova (u slučaju rdjavog vremena i posle nekoliko dana) roj napusta ovo privremeno mesto boravka. Jos pre nego sto ce odleteti, pčele izvidjacice svojom igrom daju znake pčelinjem grozdu u vezi s pravcem i daljinom prethodno odabranog i pripremljenog mesta boravka, i roj krece prema njemu. Obično se rojevi naseljavaju u dupljama nekog drveta, u rupama stena ili drugim udobnim za njih mestirna, koja su zasticena od atmosferskih uticaja. Ukoliko ne nadju stanište, roj počinje da gradi saće na grani Sl. 3
Sl. 1 i 2 Prirodni roj, prihvatio se za granu (orig. Foto Mr Bandžov) Sl. 3 Roj na grani koji nije našao stanište počeo da gradi saće
Kada se matica od roja izgubi, on se raspadne i pcele se obicno vracaju u staru kosnicu, a roj nakon nekoliko dana opet izlece, ali sa nesparenom maticom.
Osam dana posle zapecačivanja prvih maticnjaka izleze se prva mlada matica. Ona juri po satovima i izdaje karakteristican mukli' zvuk "tju-tju", na koji matice koje se nalaze u maticnjacima, odgovaraju jos muklijim zvukom "kva-kva-kva", ali im pcele ne dozvoljavaju da izadju i cuvaju ih od već izležene matice. Ove matice probijaju tesan otvor na vrhu maticnjaka, proturaju kroz njega svoju surlicu i dobijaju hranu od pcela. Ovo "pevanje" matica jasno se cuje uvece, posto se pcele vrate u kosnice. Ako su uslovi i dalje povoljni za rojno stanje (intenzivno se legu mlade pcele, nema otvorenog legla, jos nije nastupila glavna pasa ili je vreme promenljivo), devetog dana posle prvog roja izlazi drugi ("drugenac") sa mladom maticom. Dva-tri dana posle drugog moze izleteti treci, cak i cetvrti roj. Ovo je pojava takozvane rojne groznice. Nekad se rojevi koji izlaze u isti mah iz razlicitih pcelinjih drustava mogu spojiti po 2 - 3 i formirati "udruzeni roj". Drugi, a sledeći jos više, veoma su slabi rojevi. Posto su sa neoplodjenim maticama, oni su laksi i pokretniji, lete brže i dalje, a hvataju se za visoko drvece. Nekad u njirna ima po nekoliko mladih matica, one se bore medju sobom i na kraju ostaje samo jedna. Kada rojni instinkt ugasne i rojenje se osujeti ili prekine, pcele rojnog drustva progrizaju sa strane jos zapecacene maticnjake i zajedno sa postojecom maticom ubijaju matice u njima. Zatim se zivot pcelinjeg drustva postepeno normalizuje, s tim sto pcele pocinju da donose nektar, a posle sparivanja matice - da odgajaju novo leglo.
U vecini slucajeva, pcelinja drustva ili rojevi koji su se prirodnim putem rojili ne samo sto nisu u stanju da daju med već nisu uvek u stanju ni da sakupe zalihe hrane za zimovanje. U slucajevima kada izleti nekoliko rojeva od jednog drustva, oni su veoma slabi i preko zime masovno ginu. Prirodno rojenje nije siguran nacin za plansko povecanje broja pcelinjih drustava, jer ono prolazi stihijski, prema datim uslovima, tako da u nekim godinama ima rojeva, a u drugim - nema. Ono smeta oplemenjivackom radu, jer se roje i slabo produktivna drustva ciji su privredni i bioloski kvaliteti loši. Zato se u savremenom pcelarenju sa pokretnim satovima prirodno rojenje ne sme dopustiti ili ga treba svesti na minimum, jer ono dovodi do gubitaka. Ovo se posebno odnosi na velike pčelinjake, a takodje i na udaIjene pcelinjake, gde pcelar nije u stanju da redovno prati, hvata i koristi rojeve.
PREKID RANOG ROJNOG STANJA ROJENJ A
Kada blagovremeno nisu preduzete mere protiv ulaska pcelinjih drustava u rojno stanje, ona zasnivaju maticnjake i pripremaju se za rojenje. Rojno stanje se, u zavisnosti od momenta pojave, razlicito odražava na pcelinja drustva, pa su razlicite i metode koje treba primeniti za njegovo prekidanje.
Kada pcelinja drustva rano udju u rojno stanje - pre nastupanja srednje rane ili kasne glavne pase (Iivadne, suncokretove, planinske i sl.), ona mnogo zaostaju u razvoju usled dugotrajnog smanjivanja i skoro potpunog prekidanja rada matice na polaganju jaja. Najgore je stanje kod onih pcelinjih drustava koja su usla u rojno stanje 20 - 30 dana pre nastupa glavne pase. U tom periodu osnovno drustvo i izdvojeni roj oslabljeni su za glavnu pasu, jer su njihove pcele vec ostarile i uginule, a iz novog legla pcele ce se izleći cak za vreme glavne pase. Zato je u tim slucajevima potrebno pruziti pomoc pcelinjem drustvu da prekine rojno stanje kako bi se sprecilo izletanje rojeva i povratila aktivnost i snaga pcelinjem društvu za uspesno koriscenje glavne pase.
Instinkt rojenja je veoma uporan i pokusaji da se rojno stanje prekine samo rusenjem maticnjaka obicno ne daje povoljne rezultate, utoliko pre, sto su prisutni spoljni i unutrasnji faktori koji ga potpomazu. Nakon unistavanja maticnjaka, pcelinje drustvo ce ponovo zasnovati druge maticnjake i rojno stanje ce se samo oduziti. Pored rusenja svih maticnjaka, potrebno je da se gnezdo prosiri dopunskim nastavcima ili medištima sa izgradjenim i vestackim satovima i, ako je to moguce, da se matica zameni mladom i sparenom istog proleca. Pcelinja drustva sa mladom maticorn nisu naklonjena rojenju, pogotovo ako im je obezbedjena mogucnost za pojacano polaganje jaja.
Ako je drustvo vrlo snazno, moze mu se oduzeti deo satova sa zapecacenim leglom i dodati za pojacanje slabijih drustava, a satovi sa jajima i mladim leglom, za odgoj iz slabijih drustava predaju se jakim pcelinjim drustvima.
Da bi se u regionima sa srednjoranom i kasnom glavnom pasom prekinulo rano ulazenje pcelinjih drustava u rojno stanje, najbolje je vestackim putem stvoriti privremeno drustvo - naletanjem pcela letacica iz rojnog drustva na oplodjenu maticu. Ako je rojno drustvo mnogo snazno iliradi pojednostavljenja posla, moze se izvrsiti naletanje u drugu praznu kosnicu. Za LR kosnice postupak je sledeci: posle podne, kada je let pcela povoljan, potrebno je kosnicu sa rojnim drustvom pomeriti za oko pola metra u stranu, ali ulaz treba da je okrenut unazad. Na njeno mesto treba pastaviti nastavak sa nukleusom (ili pomocnim pcelinjim drustvom) sa mladom sparenom maticom, a iznad njega naseliti drugi nastavak sa satnim osnovama ili mesovitim satovima, a odozgo-treći nastavak sa sazrelim leglom (bez pcela), koji je uzet iz rojenog pcelinjeg drustva. Svi maticnjaci se uništavaju. Prilikom naleta u novo gnezdo pcele letacice iz rojnog društva osetice promenjenu situaciji i odmah ce prionuti na izgradnju satova i uredjivanje gnezda, a mlada matica ce ubrzano polagati jaja u satove. U rojnom drustvu koje je ostalo bez pcela letacica rojni instinkt ce se stišati. Tada njegovu kosnicu treba ponovo okrenuti tako da ulaz bude spreda. Tako ce se ova dva pcelinja drustva samostalno razvijati i nece ulaziti u rojno stanje. Sa nastupanjem glavne pase treba ih spojiti i formirati jedno snazno medonosno p c e l i n j e d r u s t v o - m e d o v i k, sa jednom maticom.
Ako su kosnice tipa DB (desetoramni), postupak je isti, s tim sto plodište nove kosnice sa nukleusnim drustvom treba popuniti praznim izgradjenim satovima i satnim osnovama, a treba mu dodati i drugi desetoramni nastavak u kome su satovi sa zapecacenim leglom rojnog pcelinjeg drustva. Sa poloske kosnice naletanje se moze ostvariti direktno, na isti nacin, kao i kod kosnica DB (dadan – blat). Medjutim, u svim slucajevima, prema svojoj snazi, gnezdo rojnog drustva, ostalog bez pcela letačica mora se kompletirati tako da ima dovoljno satova za polaganje jaja i izgradnju. Njegove maticnjake treba unistiti.
U slucaju kada pcelinje drustvo koje se priprema za rojenje nije dovoljno snazno, moze se obaviti naletanje u istu kosnicu. Da bi se ovo ostvarilo, kod LR (lankstrot – rot) kosnica potrebno je odmaci rojno pcelinje drustvo i na njegovo mesto postaviti 2-3 nastavaka sa nukleusnim drustvom sa izgradjenim satovima, satnim osnovama i zapecacenim leglom, na vec pomenuti natin, s tim sto sve maticnjake treba unistiti. Preko njih treba postaviti pregradnu dasku, a preko nje nastavak (1 ili 2) sa rojnim pcelinjim drustvom, ali okrenut tako da je ulaz na zadnjoj strani. Sutradan, kada su pcele letacice napustile rojno drustvo i nalete u donje nastavke, nastavak ponovo treba okrenuti tako da ulaz bude spreda. Na isti nacin se postupa i aka su kosnice dadan-blat, a tim sto se rojno drustvo postavlja preko pregradne daske, iznad plodišta sa nukleusnim drustvom ili preko drugog nastavka, napunjenog na vec pomenuti nacin.
Ako u pcelinjaku nema nukleusnog drustva, nalet se moze izvrsiti samo sa sparenom maticom, koju znjedno sa kavezom treba postaviti medju premestene satove sa leglom i posle 2-3 dana je osloboditi. Kod poloske kosnice rojno drustvo sa njegovom maticom se premesta u drugi kraj kosnice, pri cemu se pregradjuje daskom i otvara mu se ulaz. Satovi sa zapecacenim leglom se oslobadjaju pcela i vracaju u prvo odeljenje, kome se dodaje sparena matica i se popunjuje vostanim osnovama, dok se svi maticnjaci unistavaju. Tehnologija postupka je ista kao sto je vec opisano. Kasnije, sa nastupanjem glavne pase, ova dva drustva treba spojiti.
Sem ovih metoda za sprecavanje izletanja rojeva kod pcelinjih drustava koja su rano stupila u rojno stanje, rojne pcele se mogu prethodno oduzeti postupkom koji predlaze G. F. Taranov. Na 8 -10 cm od poletne dascice treba postaviti drugu nagnutu dasku, a ispred nje staviti platno. Rojno drustvo treba zadimiti, da bi se pcele nasisale meda, nakon cega treba jedan za drugim izvaditi sve satove, a pcele, zajedno sa maticom, istresti na platno, potom prazne satove vratiti natrag. Maticnjake treba unistiti, a svakom pcelinjem drustvu ostaviti samo po jedan ili mu u vece podmetnuti mladu maticu u kavezu. Pcele istresene na platno puzice po nagnutoj dasci i, cim stignu do njenog uzdignutog kraja, razdelice: - mlade, neaktivne pcele ce se naseliti ispod daske i formirati rojni grozd, dok ce se nerojne -pcele letacice prebaciti i uci kroz ulaz u kosnicu. Ako se rojne pcele koriste za ojacanje nekog drugog pcelinjeg drustva ili za formiranje nukleusa, roju treba oduzeti maticu pre istresanja pcela.
SLEDI NASTAVAK
MAJ
Nije retka pojava da mi pčelari kažemo da je proleće poranilo ili zakasnilo, dakle govorimo o pojavama koje teku drugačije od uobičajenog ili očekivanog. Ovom izjavom pojedini pčelari žele opravdati svoje neznanje u drugim oblastima pčelarenja, kao što je tehnologija, biologija, kašnjenjem ili preuranjenosti pojedinih radnji koje su trebali da urade i drugo. Inače maj mesec je najlepši mesec u proleće, gde se neretko pojavljuju prodori vlažnih vazdušnih struja i to najčešće na početku meseca. Najgore je kad se taj vlažni, tmurni, vetroviti i kišni period produži i na period cvetanja bagrema. Ako je vreme hladnije uz hladan vetar, onda bagrem ne medi. Sreća što se takvo vreme retko događa pa možemo reći da je maj ipak mesec sunca i toplote. Tada su noćne temperature najčešće iznad 15OC, a dnevne dostižu najviše do 29OC, a najčešće su oko 26OC, a to predstavlja najbolju dnevnu temperaturu za mednost bagrema. Tako se može postići i do 10 kg po pčelinjem društvu koje se normalno razvilo i koje je eventualno dobilo izletnice od pomoćnog društva. Zbog toga je dovoljno 5-6 lepih dana da se postignu zadovoljavajući prinosi. Da potstim pčelare na podatke nemačkog pčelarskog stručnjaka Dengga koji tvrdi da pčelinje društvo sa 15.000 pčela sakupi 2-3 kg. meda, sa 25.000 pčela sakupi 6-10 kg., sa 40.000 pčela sakupi 15-20 kg., sa 50.000-60.000 pčela sakupi 25-35 kg., a sa 80.000 pčela sakupi i do 50 kg. meda. Dakle pet puta ječe pčelinje društvo sakupiće 15-20 puta više meda. Iz toga jasno proizilazi da svi napori u maju moraju biti usmereni ka stvaranju što jačih društava, a to znači, da u toku ovog meseca moramo izvršiti neke neophodne radnje koje će to osigurati, a to su:
1. Stvaranje jakih pčelinjih društava sa velikim brojem sabiračica
2. Obezbeđenje potrebnog medišnog prostora
3. Zaštita pčelinjih društava od roidbenog nagona
4. Obezbediti dobru ventilaciju u košnici
5. Zaštita pčelinji društava od visokih temperatura
6. Priprema za proizvodnju matica, veštačkih rojeva i umnožavanje društava
7. Sakupljanje polenovog praha i propolisa
8. Dobijanje matičnog mleča
9. Dobijanje voska i gradnja saća
10. Priprema za vađenje i ceđenje meda
11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti
12. Kontrola vage na pčelinjaku
13. Selidba pčela
1. Stvaranje jakih pčelinjih društava sa velikim brojem sabiračica
Mnogi pčelari su u dilemi da li treba ili ne ograničavati maticu u vreme viskog medobranja. Ja ne smatram za ograničenje matice kada stavljam matičnu rešetku u LR košnici izmađu prvog plodišnog i drugog nastavka kod jačih društava i to 3-4 dana pre bagremove paše, jer ostavljam matici 60.000 ćelija u plodištu da nesmetano nosi i održava pčelinje društvo u vrhunskoj formi. Ako medenje na bagremu izuzetno, same pčele maticu privremeno blokiraju u plodištu i zbog toga ispod plodišnog nastavka stavljam jedan polunastavak sa 30.000 ćelija, sa tom namerom da ne smanjim biološki maksimum matici u nošenju jaja. Kad se medobranje smanjuje, mlade (kućne) pčele prebacuju nektar iz plodišta u medište. Ukoliko neka pčelinja društva pre bagremove paše ne dostignu jačinu od 60.000 pčela, one se pojačavaju izletnicama iz pomoćnih društava ili kod pčelarenja sa dvojnim društvima, oduzimanjem izletnica iz gornjeg društva u korist donjeg i tako stvaramo jako pčelinje društvo.
Kod stvaranja jakih pčelinjih drištava vrlo je bitno da pčelari znaju i vode računa na skladan prirodni odnos između mladih (kućnih) pčela i izletnica, odnosno pčela svih doba starosti. Pčelinje društvo predstavlja složeni socijalni organizam od 2/3 kućnih pčela (prerađuju nektar u med, proizvode vosak, matični mleč, hrane larve svih starosti, čiste ćelije, greju leglo, čuvaju ulaz u košnicu od tuđica i dr) i 1/3 pčela izletnica (donose nektar, polen, propilis i vodu). Ova grupa pčela izletnica pošto radi poslove van košnice, izloženija je većim opasnostima i gubitcima u prirodi u odnosu na kućne pčele i zato moramo posvetiti veću pžnju izletnicama, odnosno gubitke nadoknađujemo izletnicama iz drugih pomoćnih društava i tako održavamo biološku celinu (odnos 2 : 1 ili 2 : 1,5). Da napomenem, a moja iskustva su to pokazala i utvrdila, da ukoliko imamo dovoljan broj izletnica koje će zaposliti kućne pčele, vrlo retko ili nikako ne dolazi do roidbenog nagona. Neiskusni pčelari kao i pčelari koje se dovoljno ne edukuju tada čine najveću grešku kod pojačevanja, odnosno kod stvaranja jakih društava pred pašu. Oni pojačavanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako povećavaju broj mladih (kućnih) pčela, a u nedostatku izletnica one postaju višak i skoro uvek teraju maticu u roidbeni nagon na početku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše.
2. Obezbeđenje potrebnog medišnog prostora
U glavnoj (bagremovoj) paši obezbeđivanje potrebnog medišnog prostora je veoma važan zadatak. Čin obezbeđenja potrebnog medišnog prostora sam po sebi ne sprečava u potpunosti roidbeni nagon. Nije dovoljno samo postaviti medišne spratove sa izgrađenim saćem ili satnim osnovama na plodište i tako misliti da ste time sve probleme rešili. Treba znati da medišni prostor mora biti znatno veći nego prostor koji zauzima poklopljeni med. Medišni prostor treba da prihvati sav nektar koji donesu pčele izletnice, zatim da obezbedi preradu tog nektara i konačno da obezbedi uskladištenje meda. U LR košnici kod normalne jačine pčelinjeg društva, taj prostor ne sme biti manji od 3-4 nastavka uz 2 polunastavka. Bolje je imati veći medišni prostor nego zakasniti u obezbeđenju tog prostora. Naučno je dokazano da veći medišni prostor stimuliše pčele na intenzivniji unos nektara, raniji izlazak kućnih pčela na sakupljanje nektara i veću zaposlenost što treba biti cilj svakog pčelara za dobijanje visokih prinosa pčelinjih proizvoda. Kod povećavanja medišnog prostora (stavljanje nastavaka ili polunastavaka) na 3-4 dana pre cvetanja bagrema, obavezno koristim matičnu rešetku koju stavljam na plodište. Kod te operacije obavezno sve okvire sa zatvorenim leglom iz plodišta prebacujem u sredinu srednjeg i gornjeg nastavka medišnog prostora, a u plodištu ostaje matica sa ramovima otvorenog legla i ramovma sa izgrađenim i ispravnim saćem. Time smo matici osiguraki prostor za nesmetano širenje legla i zaposlenje mladih pčela. Ovim postupkom smo sigurno za narednih 20-30 dana isključili mogućnost eventualnog nagona za rojenje. U dva gornja medišna nastavka nalaze se okviri delimično ispunjeni medom i okviri sa zatvorenim leglom u koje će nakon izlaska pčele obavezno smestiti nektar. Dakle osigurali smo dovoljno prostora i za dalji razvoj kao i za smeštaj nektara. shodno daljem razvoju i intenzitetu medenja bagremove paše, možda će biti potrebno staviti i četvrti nastavak ili polunastavak, koji obavezno postavljam iznad matične rešetke. Ukoliko stavljam nastavak sa satnim osnovama onda obavezno ga izmešam naizmenično sa ramovima drugog nastavka i time omogućim mladim pčelama da luče vosak i izvuku (izgrade) satne osnove za par dana kao i da prerađuju nektar.
3. Zaštita pčelinjih društava od roidbenog nagona
U maju mesecu neiskusnim pčelarima kao i iskusnim koji se ne edukuju (misle da sve znaju) najveći neprijatelj stvaranja jakih društava može biti rojenje, koje razbija jake zajednice, smanjuje radni elan. Sam čin rojenja deli društvo i tako od jednog jakog koje treba da donese 30-50 kg. meda na bagremovoj paši, dobijamo 2-4 slabija društva koja će doneti po 2-3 kg meda. Metode sprečavanja rojenja opisane u knjigama koje se ne temelje na biologiji pčelinje zajednice mogu samo da odlože vreme rojenja uz veliku neaktivnost i slab prinos, u odnosu na biološke metode (već nešto opisane u prethodne dve tačke) koje sprečavaju roidbeni nagon i zadržavaju radni elan za dobar i aktivan rad i za visoke prinose pčelinjih proizvoda.
4. Obezbediti dobru ventilaciju u košnici
Vrlo je bitno da u toku cele godine košnica ima dobru ventilaciju i da u pčelinjem klubetu ima dovoljno kiseonika. Naročito je važno da u glavnoj bagremovoj paši kočnica ima dobru ventilaciju jer treba preraditi nektar sa oko 60% vode u med sa 18-20% vode. Zato je potrebno čim počne nektarenje potpuno otvoriti donju ventilaciju (izvaditi daščicu na podnjači gde pčele ulaze i izlaze). Takođe otvoriti i gornju ventilaciju, a to ostvarujemo vađenjem pregradne daske u zbegu ili povlačimo unazad za oko 1 cm gornji nastavak ili poklopnu dasku.
5. Zaštita pčelinji društava od visokih temperatura
U ovo doba godine treba zaštititi košnice od direktne sunčeve svetlosti, a to postižemo tako što pčelinjak postavljamo na takvom mestu gde postoji takozvana šarena hladovina, a to znači da je postavljen u voćnjaku ili između visokih drvaća (bagrem, lipa i slično). Ukoliko to nije moguće tada se treba truditi da se napravi neka nastrešnica ili nešto tome slično.
6. Priprema za proizvodnju matica, veštačkih rojeva i umnožavanje društava
U aprilu se priprema društvo koje treba da odgaji matičnjake. Najbitnije je da ovaj prirodni inkubator ima mnogo mladih kućnih pčela, polenovog praha i meda, prilikom stavljanja okvira sa presađenim larvama starih do 20 časova, a to je početkom maja na 10-15 dana pre bagremove paše. Pčelinje društvo koje u ovo doba dođe do roidbenog nagona, pretstavlja najbolji inkubator za odgajivanje matičnjaka. Inkubator se pravi u ovo doba da bi matice koje će izaći bile oplođene za vreme bagremove paše i kako bi posle bagremove paše zamenili stare matice, odnosno da formiramo nukleuse i povećamo naš pčelinji fond na veštački način. U kombinovanoj metodi pčelarenja sa dvojnim društvima za iskorišćenj druge i treće paše, pravo vrem za uvođenje druge matice je odmah posle bagremove paše.
Nukleuse, odnosno oplodnjake formiramo od takozvanih škartova. Početnici ili pčelari sa manjim iskustvom koji nisu vični u presađivanju larvi, treba da naprave plan kako doći do dobrih (zatvorenih) matičnjaka za vreme ili neposredno posle bagremove paše, odnosno posle vrcanja meda. Mogućnosti ima mnogo, od prisilnih matičnjaka koji se dobijaju jednostavno vađenjem matice iz pčelinjeg društva, preko roidbenih matičnjaka do matičnjaka od tihe zamene i matičnjaka dobijenih Milerovom metodom. Kad pčelar naiđe na košnicu sa više matičnjaka onda to treba iskoristiti i napraviti veštačke rojeve, s time što mora imati nukleuse u rezervi ili košnicu pripremljenu u oplodnjake. Pored toga mora imati u rezervi vosak i šećer kao repromaterijal za stvaranje novih društava. Ukoliko u rezervi nema nukleuse ili oplodnjake ili nešto tome slično, i pusti da se sve razvija i odvija samo po sebi, u određeno vreme izleteće prirodni roj prvenac, pa za 9-13 dana drugi pa treći i tako redom. Kada smo već dozvolili rojenje ili je rojenje došlo bez našeg znanja, moramo znati kako ćemo postupiti sa rojem. Prirodni roj stresamo u pletaru ili plastični džak, a zatim ga prebacimo u posebno pripremljenu praznu košnicu. Ako i to nema pčelar ima dupli gubitak jer gubi i med i roj, zato što će za 8-10 sati roj otići, a to je pored štete za mladog pčelara i razočarenje. Zato preporučujem da se neiskusni pčelari obavezno teoretski edukuju i praktično usavršavaju u poslu koji su prihvatili i uložili početni kapital.
Moram ovde da napomenem da ako pčelar prilikom pregleda ustanovi da u košnici ima 1, 2 do najviše 3 matičnjaka, to pčelinje društvo se neće rojiti, nego samo želi da zameni maticu (tiha zamena matice). Takvu košnicu treba pustiti da sama promeni maticu sa jednim matičnjakom, a sa ostalim matičnjacima može da napravi nove rojeve za sebe. tkve matice iz tihe zamene su odlične matice i treba ih iskoristiti.
7. Sakupljanje polenovog praha i propolisa
Svaki pčelar zna, odnosno treba da zna, kolika je vrednost polena i propolisa u pčelarskoj zajednici za produženje života pčela i zdravlje legla. Naučno je dokazano da ukoliko je pčelinje leglo hranjeno sa dovoljno polena, onda pčela za vreme aktivne sezone prodžava život za 2-4 dana. Zamislite šta znače ta dva dana dužeg života kod 20.000 izletnica u dobroj bagremovoj paši, u jakom društvu koje dnevno može da donese 8-12 kg nektara u košnicu.. Ovo napominjem iz razloga da sakupljeni polen (koncentrat u pčelarstvu) dajemo kao dodatak u ishrani nukleusa koji na početku nisu sposobni da donesu dovoljnu količinu polena za ishranu legla i brži razvoj nukleusa.
Polenov prah i propolis i za čoveka predstavljaju izvor sastojaka koji imaju određen značaj za očuvanje zdravlja ili za pomoć kod lečenja pojedinih bolesti. Dakle treba iskoristiti ono što nude priroda i pčele. Zato oni koji nisu postavili sakupljače za polen i mreže za propolis u aprilu, sada to treba da učine.
8. Dobijanje matičnog mleča
U ovom mesecu iskusni pčelari organizuju i proizvodnju matičnog mleča. Neiskusnim pčelarima preporučujem da malo više upoznaju problematiku proizvodnje matičnog mleča i da pokušaju baš sada u maju za vreme bagremove paše, da proizvedu i ovaj dragoceni pčelarski proizvod koji je odličan i za ljudski organizam. Mladi pčelari to trebaju za početak da probaju u pčelinjim društvima koja su dobila nagon za rojenje.
9. Dobijanje voska i gradnja saća
Za gradnju saća i dobijane voska nešto je rečeno u prethodnim tačkama. Ovde želim posebno da naglasim i preporučim da pčelari obavezno to rade i godišnje zamenjuju 25% starog plodišnog saća sa novim, jer je to jedan od načina za dobijanje voska, a još veći značaj je da će imati zdrava društva i krupne pčele. Pravovremena zamena starog plodišnog saća je najbolja preventiva protiv bolesti pčelinjeg legla u odnosu na lekove koje preporučuju pojedini "pčelarski stručnjaci" i proizvođači pčelarskih lekova odnosno veterinari koji zastupaju te iste proizvođače a nemaju praktično pčelarsko iskustvo.
10. Priprema za vađenje i ceđenje meda
O tome kada bagremov med treba vaditi iz košnica i vrcati postoje različita mišljenja. Moje dugugodišnje iskustvo, koje je naučno potkrepljeno, govori da se okviri sa medom trebaju vaditi kad je 1/2 do 2/3 meda zatvoreno voštanim poklopcima. Kod vađenja meda moramo se pridržavati nekih pravila i pri vađenju i vrcanju meda obavezno treba pripremiti sledeće:
§ pčelarski nož, četku ili gušće pero za skidanje pčela sa saća (profesionalci, izduvač pčela) kao i posudu sa vodom za umakanje četke ili pera,
§ dovoljan broj bežalica,
§ jedan, dva ili više praznih nastavaka za stavljanje okvira sa medom,
§ nastavak sa saćem za popunjavanje mesta izvađenih okvira,
§ vlažnu krpu za brisanje ruku,
§ dimilicu sa dovoljnom količinom sredstava za dimljenje,
§ zaštitni šešir ili kombinezon, zaštitne rukavice i to kako za sebe tako i za eventualnog pomoćnika,
§ centrifugu za vrcanje meda,
§ viljušku ili nođ za skidanje voštanih poklopaca,
§ stalak za postavljanje pripremljenih okvira za centrifugiranje,
§ posudu za skupljanje meda iz centrifuge,
§ kante ili burad za med.
Kod vađenja okvira sa medom iz košnica, obavezno treba misliti na pčele i njihov dalji razvoj, zbog mogućnosti da paša naglo nestane i da pčele ostanu bez nužnog minimuma hrane (10 kg. po košnici), što bi se vrlo negativno odrazilo na dalji razvoj pčelinjeg društva i iskorišćenje narenih paša. Nije preporučljivo vaditi med iz okvira sa leglom iz plodišta, jer postoji opasnost da ubijete, odnosno pritisnete maticu ramovima. Okviri, odnosno nastavci sa izvrcanim okvirima vraćaju se pčelama predveče. Dobro je izvrcane okvire poprskati vodom.
11. Borba pritiv Varoe i kontrola ostalih bolesti
Glavna borba protiv Varroe obavlja se u prvoj polovini avgusta. Međutim neki neiskusni pčelari, a naročito oni koji misle da njih neće zadesiti problem Varroe, a propustili su i kasno jesenje tretiranje, moraju biti obazrivi u ovom periodu posle vrcanja bagremove paše. Ako ne žele da u julu prepolove pčelinjak oni moraju da izvrše probno dijagnostikovanje kod nekoliko zajednica po slobodnom izboru sa građevnjakom ili trutovskim leglom na okvirima. Naima treba najmanje 200 zatvorenih trutovskih ćelija otvoriti pincetom i izbrojati nađene Varroe. Ukoliko se pronađe 15-20 Varroa u ovih 200 ćelija, moraju se preduzeti hitne mere za njihovo otstranjivanje iz svih košnica sa jednim od lekova protiv Varroe i postupiti po uputstvu.
12. Kontrola vage na pčelinjaku
Ovo tehničko pomagalo je od izuzetne važnosti i koristi za praćenje dnevnog unosa nektara i predizimanje pravovremenih radnji u vezi sa proširenjem prostora u košnici, stimulativnim prihranjivanjem, selenjem pčela na nove pašne lokalitete. kontrola vage vrši se svakodnevno uveče i ujutru i beleži se u dnevnik
13. Selidba pčela
Seleći pčelari kad primete da unos nektara pada ispod 500 gr., moraju pristupiti pripremi društava za selidbu ili drugu vrste pčelinje paše na novom lokalitetu, koje je prethodno utvrđeno i pripremljeno.