Radovi na pčelinjaku u Februaru
Klimatski uslovi. Februar je po kalendaru poslednji mesec zime. Mada je vreme jos hladno, već se oseca povecanje prosečnih mesečnih temperatura. Ukoliko se mesec blizi kraju, vreme postaje toplije. Apsolutne maksimalne temperature su od 16,4 do priblizno 24°.
U februaru padavine su u proseku najmanje u citavoj zemlji u toku godine.
Vetrovi su nesto jaci od januarskih, pri cemu su najaci u istočnoj Srbiji i Banatu u Vojvodini, a duvaju od severozapada i severa.
Sunce greje nesto duze nego u januaru.
Fenoloski kalendar. U februaru pocinju da cvetaju prve biljke, vesnici nastupajuceg proleca. Na nekim mestima ispod "raskinutog" sneznog pokrivaca, pomaIjaju se prve visibabe. Sa njih pcele skupljaju prvi nektar i polen. U toplijim februarskim danima, otvaraju se rese leske i na njima se u tihim suncanim casovima okuplja mnogo pcela, koje svoje korpice pune polenom. Na mestima gde to najranije planinsko cvece pokriva vece povrsine ono veoma povoljno utice na razvoj pcelinjih drustava.
Stanje pcelinjih drustava. U to vreme pcele su još u zimskom klubetu. Mada vrlo retko izlaze, one postaju aktivnije: raspečačuju med i oslobadjaju ćelije u sredini gnezda, poliraju ih i pripremaju za polaganje jaja. Normalno je da u februaru matice počnu polaganje jaja i da već tada na 1-2 do 3 ramova ima legla sa vise razlicitog uzrasta, pa cak i novoizleženih mladih pčela. To zavisi od rejona, atmosferskih uslova, jačine pčelinjih drustava, uzrasta i kvaliteta matice, od hrane i temperature u gnezdu.
Oko nastalog legla pčele već održavaju stalnu temperaturu od 34 do 36°. Da bi hranile leglo i stvarale neophodnu temperaturu, one troše ne samo med već i polen. Utrošak meda povečava se i u toku meseca iznosi 2,5 do 3 kg prosečno za pčelinje drustvo. Usled povečane potrošnje hrane, naročito polena, u debelom crevu pčela gomila se sve veća kolicina ne s v a r e n i h o s t a t a k a. Zbog toga pčele koriste i najkratkotrajnije otopljavanje u nekim danima, uglavnom oko podne, za obletanje i praznjenje debelog creva ili kroz otvora gornjr ventilacije pojedine pčele izlaze da se očiste i na +8o C. Istovremeno one čiste košnicu, prenose sveži nektar, polen i vodu. Ukoliko ne postoje mogučnosti za obletanje i hrana nije dobrog kvaliteta može se pojaviti dijareja.
Rad pcelara. On treba često da obilazi pčelinjak, naročito kada je vreme sunčano. Na osnovu obletanja pčela, vage i osluškivanja pčelinjih društava on donosi zakIjucak o njihovom stanju. Tople časove (10-12°) on koristi da obavi prvi prolećni pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke eventualnih nedaća. Prema mogučnostima, pčelar odmah treba da pruži pomoć najugroženijim dručtvima. U to vreme treba skidati sneg sa krovova, jer se on usled toplote otapa, a voda prodire kroz pukotine zidova i vlazi unutrašnjost košnice. Velika vlaga preko zime je vrlo štetna za pčele i zato se ona mora sprečiti. Sneg treba očistiti i sa poletaljki i ispred njih, da pčele ne bi sletale na njega i uginu. Isto tako treba paziti da u košnice ne udaraju detlići, senice i druge ptice, jer mogu napraviti rupe po zidovima, a to može dovesti do uginuća čitavih društava. Košnice se mogu premestati na mala rastojanja po čitavom pčelinjaku.
Od blagovremene pomoći pčelinjim društvima u tom periodu mnogo zavisi dobar završetak njihovog zimovanja i dalji razvoj. Zato se ta mogucnost ne sme propustiti.
U pčelarskim udruženjima se nastavlja zimska prosvetna i organizacijska aktivnost. Preduzimaju se mere za organizovanje "Nedelje pčelara" (u poslednjoj nedeIji februara), kada se uredjuju pčelarski izlozi, kutovi i prikazuju se izlozbe, koje odražavaju koristi od pčelarstva i postignuća nauke i tehnickog progresa; organizuju se svecani skupovi sa odgovarajućim referatima, filmovima, kasetama (DVDia) o pčelarstvu itd.
KADA SE I KAKO VRŠI PREGLED PČELINJIH DRUŠTAVA
Vrsta pregleda. Pri odgajivanju i korišćenju pčelinjih društava pčelar mora da poznaje njihovo stanje kako bi im mogao pruziti pomoć u daljem razvitku i delatnosti. U tu svrhu on obavlja preglede, koji mogu biti potpuni i delimicni.
P r i p o t p u n o m pregledu dobija se podrobna slika o stanju društva. Pri korišćenju LR košnica, Dadan-blatovih i Poloskih košnica obavljaju se najviše četiri potpuna pregleda u toku godine: 1) glavni pregled u proleće; 2) pregled pre medobera (glavne paše); 3) pregled posle medobera; 4) jesenji pregled prilikom zazimljavanja pčelinjih društava.
D e l i m i č n i pregledi se obavljaju izmedju potpunih. Svrha im je da se razjasne samo neka pitanja i da se pčelinjim društvima pruzi konkretna pomoc. U delimične preglede se moze uvrstiti i obavestajni pregled u proleće.
Preglede treba obavljati pri toplom i tihom vremenu, da se leglo ne bi prehladilo. Potpuni pregledi se obavljaju pri temperaturi od 15° u hladu ili, još bolje, pri temperaturi od 18°, dok se delimični pregledi mogu obaviti brzo i pri nizoj temperaturi, ali nikako ispod 12°. Zbog toga rane prolećne preglede treba izvršiti u podnevnim časovima, kada je najtoplije. Kasnije u proleće, čim se vazduh zagreje, preglede treba obaviti uglavnom predveće ili ujutru, kada je letenje pčela slabije, da bi se izbegle kradje izmedju pčelinjih društava ukoliko nema paše. Kada je vreme toplo i samo kod dobre paše pregled se može vršiti preko celog dana, .ier je tada večina pčela izletnica izvan košnica. Preglede ne treba obavljati, ako je vetrovito, ublacno, pred kišu ili kišovito, jer su pčele tada jako uznemirene i mnogo ubadaju. Do uginuća legla i jaja lako može doći kada je vreme sušno, a mogu ga prouzrokovati i kišne kapljice koje padnu na leglo i jaja. Pregled se ne sme obavljati rano ujutru i kasno uveće, kao i po hladnom vremenu, jer se tada sve pčele nalaze u košnici, u tom slučaju ne samo što se leglo može prehladiti nego i pčele razjareno ubadaju, ulaze u odelo, rukave i nogavice, gde je toplije, i tako otežavaju pregled. Suvišni, nepotrebni pregledi samo iz radoznalosti, nipošto se ne smejuvršiti, jer se time ometa normalan rad pčelinjih društava, a to se negativno odražava na njihov razvoj i produktivnost. .
Neophodni pribori prilikom pregleda: Prilikom pregleda potrebni su dimilica, pčelarska kapa, američki noz, pčelarska cetka, neko koristi radno sanduče, prenosno sanduče i kolica.
D i m i l i c a se koristi za umirivanje pčela dimom, kada se one nasisaju meda i postaju mirnije. Voljka napunjena medom im ne dozvoljava da lake savijaju trbušiće i da ubadaju, a to znatno olakšava pregled. Metalni cilindar dimilice treba napuniti materijalima koji gore bez plamena i stvaraju mnogo dima (trulo drvo, suva mahovina, suve gljive sa drveta, strugotine od drveta i dr. Dimilicu treba dobro očistiti od lepljivog gara i držati je na suvom mestu. Osim ručne postoje i automatske, ventilatorske dimilice, koje se puštaju u rad navijanjem ili pomoću električnih baterija.
P č e l a r s k a k a p a: Čuva lice i glavu pčelara od uboda.
A m e r i c k i n o ž sluzi za lakse odlepljivanje okvira, kada se oni medjusobno slepe voskom ili kada su propolisom slepIjeni za falcove kosnice.
P č e I a r s k e č e t k e mogu biti od mekših i tvrdjih dlaka. Četke sa mekšim dlakama sluze za skidanje pčela sa saća pri njihovom vadjenju iz kosnice. Ukoliko se četka prilikom rada isprIja medom, obavezno je treba oprati, jer će se u protivnom pčele lepiti po njoj, što ih mnogo razjaruje. Umesto četke uspesno se može iskoristiti i krilo od peradi. Četke sa tvrdjim dlakama služe za čišćenje podnjača košnice prilikom prolečnog pregleda.
R a d n o s a n d u ć e obično ima tri pregrade, u kojima su smešteni neophodni alati za pregled i materijali za dimilicu. U njega se mogu skupiti i svi voštani otpaci i propolis, koji se dobijaju prilikom čiščenja košnica.
P r e n o s n o s a n d u ć e neophodno je pri pregledu kada se okviri vade iz košnica. U njemu se drže okviri, kako bi se sačuvali od pčela-tudjica, a leglo od prehlade. Ono je napravljeno od lakog materjala – tankih dasaka, šperploča ili presovanog lesonita. U prenosno sanduće obično mogu stati šest okvira. Odozgo ima poklopac.
K o l i c a je neophodna za veće pčelinjake, za prenošenje košnica, nastavaka i medišta sa okvirima u samom pčelinjaku.
Prilikom pregleda pčelar treba da obuće svetlo odelo od glatke materijale. Tamna i odeća od dlakaste materije izazivaju pčele. Pogodna odeća u tu svrhu su kecelja ili radni kombinezon od platna bele ili zute boje, rukavi i nogavice treba na krajevima da imaju lastiš, da pčele ne bi u njih ulazile.
Kako se vrsi pregled? Pčele ne podnose nečistoću, miris znoja, belog luka i druge neprijatne i jake mirise. Telo i odeća pčelara moraju biti čisti, a neposredno pre pregleda, kao i za vreme samog pregleda, kada se pčelaru oznoje lice i ruke, on ih mora oprati sapunom. Mesto na ruci ispod kaiša sata obično se znoji i pčele razjareno ubadaju upravo to mesto. Da se propolis ne bi lepio po rukama, treba ih lako namazati jestivim uljem.
Pregled treba obavljati mirno i pažljivo, a uz to i brzo i umešno. Drmanje, nagli pokreti i nervoza pčelara razjaruju pčele. Ako se radi nepažljivo, može se vrlo lako ubiti matica ili zgnjeciti neke pčele, a pčelinji otrov razdražuje pčele i one još više ubadaju. Dugotrajni pregledi jako uznemiruju pčele i maticu, a to i izvesno vreme posle pregleda usporava tempo njihovog rada. Osim toga, kada se kosnica drži dugo otvorena pri hladnom vremenu, leglo se lako može prehladiti, a u slučaju nedostatka paše stvaraju se uslovi za kradju. Stoga pre početka pregleda pčelar treba da pripremi i donese sve neophodne pribore i materijale, da ih ne bi tražio za vreme samog pregleda, jer to dovodi do prekida i produženja rada.
Prilikom pristupanja pregledu najpre treba uduvati 2-3 dima kroz otvor košnice, zatim pričekati minut-dva dok pčele usisaju med. Posle toga treba stati pozadi košnice, skinuti krov i izvaditi izolacioni materjali staviti ih iza kosnice, kako se pcele ne bi dezorijentisale priIikom pregleda. Zatim treba podignuti pokrivnu dasku iznad okvira, uduvati jos 1-2 dima, da bi se pčele povukle naniže, jer bi inaće smetale prilikom hvatanja ramova. Kada je vreme pogodno za letenje, vešti i pažljivi pčelari rade bez pčelarske kape i sa minimalnim uduvavanjem dima.
Da bi se u gnezdu radiIo sIobodnije, pregradnu dasku ili Ram hranilicu kod LR košnice treba pomeriti ili izvaditi a pčele sa nje prebaciti u kosnicu.
Da se leglo ne bi prehladilo ili izazvala kradja, treba otkrivati samo one ramove koji se upravo pregledaju, a ostali pregledani, kao i nepregledani deo gnezda mora se pokriti dašcicama ili platnom na kome su sa obe strane zakovane letvice da se ne bi uvijalo od vetra. Pre nego što se podignu okviri, američkim nožem treba istrugati nagomilani vosak i propolis po gornjim letvicama i staviti ih u radno sanduče. Ukoliko je čitavo plodište ispunjeno ramovima, poslednji ram treba izvaditi i privremeno staviti u prenosno sanduće, a posle pregleda vratiti ga u gnezdo. Treba paziti da se na izvadjenom ramu ne nalazi matica. Ukoliko je matica na njemu, bolje je taj ram vratiti i to na jednom kraju košnice kako bi slobodnije pregledavali ostale ramove. Bolje je takodje da na izvadjenom ramu nema legla, jer dok je ram izvan gnezda, leglo se može prehladiti ako nije dobro pokriveno pčelama i dobro zapečaćeno zatvorenim leglom gde nije potrebna tako visoka temperatura od 35 – 36o C.
Ramove treba vaditi pošta se prethodno razdvoje-odlepe američkim nožem. Pri vadjenju ramovi se hvataju obema rukama za krajeve gornjih letvica i pazljivo se izvlaće naviše, pri cemu treba paziti da se ne dodiruju susedni ramovi i zidovi kosnice. Izvadjeni ram se drži vertikalno iznad gnezda. Kada je ram u nagnutom položaju i u ramu ima svežeg nektara, on se može razliti po košnici ili zemlji i prouzrokovati kradju. A kada je sat novoizgradjen i pun meda ili legla, može se iskriviti ili slomiti. Kada se ram drži dalje od gnezda, mlade pčele ili matica koje su pale sa rama mogu biti zgnječene ili se mogu izgubiti.
Prilikom pregleda ramove treba podignuti do visine očiju, a posle pregleda ih okrenuti na drugu stranu. Prilikom okretanja ne treba menjati vertikalni polozaj rama. Posle pregleda ram se pažljivo vraća u gnezdo na mesto gde je stajao prethodni ram. Dalje pregled ramova protiće na isti način i, ukoliko je potrebno, treba izvršiti slabo zadimljavanje iznad ramova. Ne treba otvorenih usta disati jako prema gnezdu ili izvadjenom satu, jer se tada pčele ustremljuju ka licu i ubadaju.
Kada je neophodno neke ramove izbaciti iz upotrebe, pčele sa nijh treba spustiti u kosnicu, pazeći pri tome na maticu. Kada su ramovi bez legla i sa malo meda, oni se istresaju u kosnicu, da bi pčele ispale. Prethodno treba dobro proveriti dali je matica na njima, u kom se slučaju ona prenosi na drugi ram. Ramovi sa otkrivenim leglom ne smeju se istresati, jer se tada larve i jaja premeštaju na zidove ćelija i pčele ih izbacuju.
Takve satove ne treba dugo ostavljati izvan gnezda, izložene vetru ili direktno suncu, jer će se zgusnuti mleč oko larvi isusiti, pa one neće moći da se hrane i uginuće.
Posle završenog pregleda treba staviti pregraclnu dasku i materijal za utopjavanje, gnezdo dobro pokriti, metnuti izolacioni materjal i zatvoriti kosnicu. U momentu kada se uoče prvi znaci kradje medju pčelinjim društvima pregled treba prekinuti. Ulazne otvore pregledanih i slabih društava treba jako suziti i prostor oko njih namazati naftom (petrolejom).
Ako se koriste LR kosnice broj pregleda je rnanji i oni su jednostavniji, jer se radi sa celirn nastavcima ili polunastavcima. Količina meda se utvrđuje podizanjem nastavka ili polunstavka , a količina pčela - pogledanjem u gornje i donje nastavke ili polunastavke, pri čemu se ne vadi posebno svaki ram. Obirn košnice se proširuje i srnanjuje prethodno kompletiranim čitavim nastavkom ili polunastavkom sa izgrađenim satovima ili voštanim osnovama.
U slučaju pčelinjeg uboda treba odmah izvaditi zaoku noktom ili oštrim čistim predmetom, pri čemu se ne smeju pritiskati mehuri sa pčelinjim otrovom. U slučaju večeg broja uboda, kao i kad su u pitanju lica osetljiva na pčelinji otrov, da bi se smanjili bolovi usled zapaljenja i otoka, na mesto uboda treba staviti oblogu natopljenu hladnom vodom ili ga namazati razređenim amonijakom ili namazati sa antihistaminskom mašću, a može se i trljati kuhinjskom solju. Efikasno je i mazanje medom ili sirčetom. Ako su u pitanju vrlo teški slučajevi (preosetljivost), neophodna je hitna medicinska interveneija.
Takva lica se ne smeju baviti pčelarenjem. Ako su pčele jako razdrazene i mnogo ubadaju, pregled treba odgoditi. Posle pregleda ruke, četku, američki noz i ručice dimilica treba oprati sapunom, deterdzentom ili smesom od spiritusa sa 2-3% sone kiseline ill amonijaka. Ukoliko postoji sumnja da je pčelinje drustvo obolelo, posle pregleda ruke treba oprati 3 % - tnim vodenim rastvorom hloroamina ili 5% -karbolske kiseline, koje uvek valja imati pri ruci u pčelinjaku. Pčelinjak treba da ima umivaonik, iz koga se voda odvodi u jamu pokrivenu gustom zičanom mrežom, da pčele ne bi mogle da dođu u dodir s njom.
Prilikom pregleda pčelar more da nosi i p č e l a r s k i d n e v n i k, kako bi na odgovarajučoj stranici upisao podatke koje je utvrdio prilikom samog pregleda svakog pčelinjeg društva ili neposredno poste pregleda.
PCELAPSKI DNEVNIK
U svakom pčelinjaku treba voditi pčelarski dnevnik. U dnevnik se unose svi podaci utvrđeni prilikom pregleda. Za svako pcelinje društvo određuje se posebna stranica, koja nosi njegov broj.1 (Broj se stavlja sa zadnje strane na PODNJAČI košnice. Ona pčelinja društva koja su dala najveću produkciju i pokazala istovremeno i druge dobre osobine i koja su uspešno prezimila, treba narednih godina koristiti u oplemenjivačkom radu na gajenju matica i trutova i stvaranju novih pčelinjih društava.
POJENJE PČELA
Voda je potrebna za razređivanje meda i polena prilikom pripremanja hrane za larve, a preko leta i za rashladjivanje i održavanje vlažnosti vazduha u gnezdo. Utvrđeno je da jedno jako pčelinje drustvo u toku aktivne sezone trosi 0,2-0,5 litara vode dnevno u zavisnosti od koIičine legla, temperature vazduha i dotoka svežeg nektara. Da bi se prenelo 0,5 Iitara vode, neophodno je da 3.000pčela izvrsi po deset letova. Kada donesu vodu, pčele izletnice je predaju unutrašnjim-kućnim pčelama "cisternama". One zadržavaju vodu u mednoj voljki i svojim
surlicama je predaju pčelama hraniteljicama. Broj pčela vodonoša je utoliko veći ukoliko se voda donosi sa veće daljine, a to smanjuje donošenje nektara i polena. Osim toga, neke pčele mogu uginuti usled nestabilnosti proletnjeg vremena. Pčele ne treba da posečuju zagađene izvore i ustajalu vodu, jer se preko nje prenose prouzrokovaci bolesti (nozematfaze, trulezi itd.), kao i helminte (gliste, nematode). Da bi se to izbeglo i da bi se pčelinjim društvima obezbedila čista voda, neophodno je da tokom cele aktivne sezone - tj. od početka obletanja do kasne jeseni pčelinja društva imaju higijensku pojilicu.
Postoje različite vrste p o j i l i c a, ali za veće pčelinjake je najpogodnije drveno bure sa cepom. Ono se postavlja na postolje, a ispod čepa se pricvršćuje koso postavljena daska sa zakovanim tankim letvicama u cik-cak liniji, ili se izdubljuju brazdice. Daska se može posuti sitnim peskom. Voda lagano kapIje, zagreva se i teče po dasci, odakle je pčele uzimaju.
Ja koristim rezervar od bojlera specjalno napravljen da pčele koliko popiju toliko iscuri vodu. Kroz dugogodišnje praćenje moj pčelinjak od 50 do 70 pčelinjih društava popije dnevno 8 – 12 litara vode.
SI. 1. Pojilica za pcele
Pojilice treba još u rano proleće staviti u zavetrinu i na sunčano mesto u pčelinjaku, da bi se pčele navikle da ih pohađaju jos izrana. U početku, kao mamac na dasku pojilice treba staviti nekoliko kapi meda.
Kada usled jakog zahlađivanja rano u proleće pčele ne mogu da izleću, voda im se daje u košnici pomocu pojilice, u koju je potopljen fitilj koji stiže do pčela, iIi se s vremena na vreme u prazne ćelije nekih svetlijih satova sipa 200-300 g zagrejane vode. To je narocito potrebno kada je med u satovima kristalisao i pcele ga ne mogu uzimati.
PRIHRANJIVANJE POLENOM I BELAČEVINASTOM HRANOM KRAJ EM ZIME
Čim počne polaganje jaja u drugoj polovini zime (FEBRUAR), da bi pripremile kasicu i mleč kojima hrane maticeu i larve, pčelama su potrebni ne samo ugljeni hidrati (med, šećer) već i belančevine, masti, vitamini. mineralne soli itd., što one pribavljaju iz polena. Ukoliko u kosnicama nema polena i kada im vreme ne dozvoljava da prenose sveži polen sa rano procvetalih biljaka, pčelama nedostaju belančevine. Tada one troše rezervne belančevine (masno telo) iz svog organizma, a to dovodi do fizioloskog slabljenja, što se negativno odražava kako na dužinu njihovog zivota tako i na otpornost prema bolestima. Takve iznurene pčele ne hrane dobro leglo i razvoj pčelinjih društava se usporava. To se odnosi u prvom redu na pčelinja društva čije su pčele iznurene jos od jeseni zbog kasnog prihranjivanja i prerade velike kolicine šečernog sirupa, kao i na one iznurene od varoatoze. Ukoliko u skladištu nema rezervnih satova sa polenom, pčelinja drustva treba odmah prihraniti medno-šećernim testom, kome se dodaje polen, iIi druge belančevine, surutka itd.
Šećerno testo sa palenam. Za dobijanje polena koriste se skartirani satovi sa polenom, koje treba iseci na ivice po redovima celija, ta zatim ivice istresti rukom, da bi se polen odvojio od voštine. Posto je polen u grudvicama, prvo ga treba dobro protrlajati među prstima iIi propustiti kroz masinu za meso pa ga tek onda pomesati sa jednakom kolicinom meda, rastopljenog u vodenoj kupki. Smesi meda i polena dodaje se 20-30 g vode, u kojoj je rastvoreno 2-3 g soli po kilogramu smese. Dobijena smesa se zatim dobro izmesi sa 5-6 delova sećera u prahu, da bi se dobilo polutvrdo testo. Od tako pripremljenog sećernog testa prave se pogače od 0,5 do 0,8 kg. Ove pogace se uvijaju u tanku hartiju sa sitnim rupicama na donjoj strani, zatim se zagrevaju i stavljaju iznad pčelinjeg klubeta.
Da bi mogao pripremiti veće količine šećernog testa, pčelar treba jos prethodne godine da spremi smesu meda i polena.
Rano u proleće svezi polen se može skupiti sa leskinih resa. Rese se skupljaju neposredno pre otvaranja i stavljaju na tablu u toploj prostoriji. Posle nekoliko dana rese se otvaraju, istresaju rukom, a dobijeni polen se presejava i koristi na navedeni nacin.
Ako u pčelinjaku postoji neka zarazna bolest, pčele se ne smeju prihranjivati šećernim testom pripremIjenim od meda i polena, koji su skupljeni u tom pčeIinjaku, jer se na taj način bolest lako prenosi i na druga drustva.
PRVI (LETIMIČAN, INFORMATIVNI) PROLEĆNI PREGLED
Taj pregled se vrši u samom početku aktivne sezone, krajem zime i početkom proleća, obično u martu. U ravničarskim rejonima može se obaviti i krajem februara, kada vremenske prilike to dozvoljavaju, prilikom obletanja pčela, kada je spoljna temperatura iznad 12°, a vreme suncano i tiho. Pčelar mora pratiti promene vremenskih uslova kako ne bi propustio mogučnost da obavi pregled. Cilj pregleda je da se utvrdi kakvo je stanje svakeg pčelinjeg društva posle zimovanja, kako bi se pružila hitna pomoć najugroženijim društvima. Pre svega sa košnice se skidaju krov i vadi se materijal za utopljavanje i stavlja na sunce, da bi se prosusio i provetrio. Zatim, ukoliko to vremenske prilike dozvoljavaju, vadi se podnjača, da bi se počistila. Uginule pčele i voštani poklopčići sa ćelija sa medom koje su u toku zime raspečaćene stavljaju se u sanduče, zatim podnjaču treba dobro istrugati američkim nozem, tvrdom cetkom ili spahtlom. Efikasna je dezinfekcija opaljivanjem benzinskom ili plinskom lampom. Očišćena i oprana čistom vodom i osusena na suncu, podnjača se vrača u košnicu. Dok traje čišćenje podnjače, dobro je staviti u košnicu cistu, rezervnu podnjaču, da se leglo ne bi prehladilo. Ako je prezimljavanje bilo uspesno, sve uginule pčele na podnjači i ispred košnice mogu se skupiti u jednu čašu. Velika smrtnost, kao i fleke od dijareje na podnjači, ramovima i zidovima košnice govore o lošem prezimljavanju pčelinjeg društva. Ukoliko postoji sumnja da su pčele obolele od zarazne bolesti uzorke treba poslati veterinarsko-bakteriološkoj stanici na ispitivanje.
Kada je potrebno da se izvrsi pregled veceg broja pčelinjih društava, a pčelaru nedostaje vreme, iišćenje podnjača se može odloziti za kasnije. Prilikom prvih pregleda u proleće se ne dira mnogo u gnezdo. Samo se letimice utvrđuje snaga pčelinjeg društva, ima li hrane, ima li maticu i u kakvom je stanju gnezdo.
S n a g a p č e I i n j e g d r u š t v a utvrđuje se kratkotrajnim otkrivanjem gnezda da bi se prebrojali međuokviri ispunjeni pčelama. Pčelinja društva, koja imaju manje od 4-5 međuokvira sa pčelama slaba su. Njima treba posvetiti više brige, kako bi se i ona razvila do glavne paše.
Da bi utvrdiIi ima li u košnici hrane, treba pregledati samo krajnje ramove do legla i oceniti koIika je količina meda na njima. Kada je u gnezdu manje od 4 do 5 kg meda iIi ga uopste nema, pčelinje drustvo treba po mogučstvu što pre prihraniti, jer će inaće uginuti od gladi iIi će se razvijati sporo. Najefikasnije je prihranjivanje rezervnim satovima sa zapečaćenim tečnim medom od nektara - rezervni sat se na donjoj strani raspečačuje do veIičine dlana i postavlja se uz leglo na mesto izvađenih praznih ramova ili ramove sa malom koIičinom meda. Prethodno preko noći treba ostaviti satove sa medom u toploj sobi. Ako u gnezdu nema polena obavezno treba dodati jedan ili dva rama sa dobro očuvanim polenom i to pokraj samog legla. U slučaju da nema meda na satovima, pčeIinjem društvu treba dodati medno šećerno testo iIi, ukoIiko vreme to dozvoljava, treba sipati u prazne satove sa strane legla 0,5 do 1 kg toplog (oko 40°) gustog šečernog sirupa (2: 1). Ukoliko su pčele bolovale od dijareje usled nekvaIitetne hrane (medljikovac, kristalisani i prokisao med), ti satovi se privremeno vade, a pčeIinjem društvu se dodaju satovi sa kvaIitetnom hranom.
O p r i s u t n o s t i m a t i c e sudi se po leglu. Ako na nekim srednjim satovima ima legla, pogotovu nezapečačenog ili jaja, to znači da društvo ima maticu.
Nije neophodno traziti i videti maticu, jer se time produžuje pregled i leglo se može prehladiti. Ukoliko nema jaja, a ima zatvorenih spasavajućih matičnjaka, to pokazuje da je matica uginula. Kad nema jaja, ni matičnjaka, a pčele su spokojne, to znaci da je matica prisutna, ali je privremeno prekinula polaganje jaja ili više nije u stanju da polaže oplođena jaja. U drugom slučaju mozda je matica postala t r u t u š a, tj. počela je polagati neoplođena jaja u obične radiličke ćelije iz kojih se razvijaju trutovi, a ćelije su zapečačene ispupčenim poklopčičima ("g r b a v o" l e g I o). Trutovi koji se izlegu iz tih ćelija su sitni. Matica trutuša ili je mnogo stara sa utrošenom rezervom sposobnih spermatozoida u semenskim kesicama (spermateci) ili joj je poremećen sistem ispuštanja sperme ka jajetu, ili joj je u toku zime povređena semenska kesica i jaja se polazu neoplođena. Trutovke postaju i neke matice koje su se izlegle kasno u jesen i nisu uspele da se spare, kao i matice obolele od nozematoze. Ako u gnezdu nema jaja, a pčele su uznemirene kada stoje na satovima sa podignutim trbušćičima i trepere krilima, ispustajući specifican "tuzan" zvuk, to je siguran znak da je pčelinje drustvo bez matice, tj. da je osirotelo. Osirotelim pčelinjim društvima, kao i pčelinjim društvima sa maticom trutušom ili sa starom, iznurenom maticom sa paralizovanim nogama ili sa iskrzanim krilima, treba odmah dati oplođene rezervne matice, koje su odgojene prošle godine i zazimljene u nukleusima koje se u LR košnici postavljaju iznad normalnog društva pregrađene snelgrovom pregradom.
0 s t a n j u g n e z d a se sudi po izgledu i količini uginulih pčela i po tome da li po satovima, pregradnim daskama, ram hranilica i zidovima kosnice ima vlage, buđe, fleka od dijareje. Ugrožene ramove, na kojima nema legla, treba zameniti čistim, a pregradne daske počistiti. Treba izvaditi i satove koje su miševi nagrizli ili oštečene delove na satu izrezati. Ako su i zidovi košnice dosta zaprljani, pčelinje društvo zajedno sa čistim satovima treba prebaciti u drugu kosnicu. Gnezdo te kosnice treba suziti na toliko satova, koliko postojeće pčele mogu pokriti, a prazne i nepotrebne
ramove izvaditi ili staviti iza pregradne daske ili ram hranilice kod LR košnica. Pregledano i suženo pčelinje gnezdo se dobro utopli sa strane,(najbolje sa 2 okvira puna sa medom) i odozgo suvim materijalom za utopljavanje. Ako je preko zime bio otvoren gornji otvor, on se sada postepeno zatvara, a otvara se ulaz dole, na podnjaći, i to za toliko santimetara, koliko je satova pokriveno pčelama. Proverava se da nije izazvan grabež kod nekih pčelinjih drustava.
Posle završetka pregleda sve uginule pcele, skupljene iz kosnica i ispred njih, odmah treba spaliti dalje od pčelinjaka ili ih zakopati u zemIju. Svi satovi uginulih pčelinjih drustava se izbacuju iz kosnice. Ukoliko uzrok smrti nije zarazna bolest, zdravi satovi se mogu koristiti za druga pcelinja drustva. Ako je konstatovana zarazna bolest, satove treba odstraniti i pretopiti ili dezinfikovati i tek onda koristiti.
