DECEMBAR [1904]

 

Decembar je prvi zimski mesec kada zapravo postaje hladno i prestaje svakaki izlet pčela. Rad na pčelinjaku svodi se samo na proveru stanja, a posebno mira društva. Plastičnim ili gumenim crevom čiji se jedan kraj stavi u uvo, a drugi na leto, osluškuje se kako pčelinje društvo zimuje odnosno dali se normalno ponaša. Po zvuku koji dolazi iz košnice možemo vrlo pouzdano da utvrdimo da li pčelinje društvo normalno prezimljuje. Kad je zvuk jasan, ravnomeran, tih i dolazi iz neke dubine tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje pojačano to je znak da nešto nije u redu i to ili je društvo bez matice, ili je u košnici pretoplo ili nema dovoljno vazduha. Kod ovoga odmah mora da se pogleda leto da nije iznutra zatvoreno mrtvim pčelama kojima je bio skraćen život usled zaraze varoom ili nešto nije u redu sa gornjom ventilacijom. Ako se primeti na letu usitnjeno saće i delovi pčela, a zujanje je pojačano, odmah moramo da posumnjamo da je u košnici ušao miš i uznemirava zimsko klube.

Ako je zujanje oštro, a vrlo tiho to je znak da su zalihe hrane pri kraju, ili da se pčelinje klube našlo u nepovoljnom položaju, odnosno dalje od hrane, ili što je povezano s nedostatkom hrane, da je pčelama u klubetu hladno i da je temperatura u centru klubeta manja od 16^OC, a na površini klubeta manja od 6^OC. U svakom slučaju, to je znak da je pčelar negde pogrešio u pripremanju pčelinjeg društva za prezimljavanje. Sve što smo primetili i čuli, odnosno problem koji se pojavio moramo upisati u naš dnevnik, da bi, kad se ukaže prilika mogli proveriti o čemu se radi ili da bi izvršili potrebnu intervenciju odmah, ako nam to vremenske prilike dozvoljavaju.

Greške mogu da se isprave. Prošlog decembra ja sam intervenisao u dva slučaja. Kod prvog uspešno, a kod drugog neuspešno – društvo je uginulo kao što se vidi na slici zbog hrane.

U prvom slučaju ulaz miša u košnicu kroz leto koje je bilo 1,5cm visine. Košnica je uspešno sanirana, miš pobegao, a rastureno je gnezdo koje je napravljeno na tri okvira u polunastavku, koji je bio postavljen ispod nastavka, a podnjača očišćena od otpadaka saća i delova pčela i na kraju postavljen češalj na leto (ovde se radi o mojoj greški nepostavljanja češljeva na leto koje je bilo višlje od 1 cm.

U drugom slučaju društvo je uginulo jer je ostalo na jednom delu nastavka na pet okvira odvojeno od drugog dela nastavka s jednim okvirom mladog saća gde je bilo puno hrane. Ovde se radi o mojoj greški. Zaboravljen je jedan okvir s mladim saćem u sredini nastavka (vidi sliku). Posebno je važno u decembru da se obavezno nadjemo na pčelinjaku kad je sunčan i topao dan, a temperatura iznad 13^OC, za vreme pročisnog leta, jer u takvoj situaciji po izletu pčela možemo mnogo stvari da zaključimo o stanju u pčelinjem društvu i njihovo ponašanje. Poželjno je da pčele preko zime imaju nekoliko pročistnih letova u razmaku od po 4-6 nedelja što je garancija da će pčele dobro prezimiti.

 

Za pčelara nema godišnjeg doba u koje bi mogao da kaže da nema posla. Decembar je mesec idealan i za edukaciju, odnosno teoretsko usavršavanje: čitanje pčelarske literature (knjiga, časopisa), poseta kursevima i predavanjima koje organizuju pčelarska društva i slično. Pčelari početnici za ovu vrstu priprema moraju da potroše najviše vremena, pošto njihove potrebe za teoretsko znanje je i najveće. Obogaćujući svoj knjižni fond, i svoje teoretsko znanje omogućiće mladom pčelaru da lakše, bolje i uspešnije rešava praktične probleme.

Nema veliku korist pčelar u pčelarenju, ako poznaje samo tehnologiju s košnicama, a da ne poznaje osnove biologije pčela i njihovo ponašanje u okviru pčelinjeg društva. Zato se mora permanentno učiti čitajući pčelarsku literaturu koja obrađuje tu problematiku, te prateći to u praksi u košnici, na pčelinjaku. Upravo ukrštanjem teorije i prakse najlakše i najbrže ćete otkriti tajne koje košnica krije. Jedno bez drugog bilo bi bezuspešno tapkanje po mraku i u mestu. Jednostavno kazano nije dovoljno da o nekom problemu znamo samo da pričamo, već da takav problem znamo da uspešno rešimo u praksi. Imao sam prilike da razgovaram sa mnogo "iskusnih" pčelara oko proizvodnje matica i sve lepo ispričaju, čak i o proizvodnji s Jenterovim aparatom koji su nabavili i dali 100 eura i na kraju kad ih pitam da li si proizveo i jednu maticu dobijem negativan odgovor. Šta to znači? To znači da mu nedostaje znanje iz biologije pčelinjeg društva i prakse u proizvodnji matice.

 

Kad pred sobom imamo određenu literaturu moramo da znamo šta ćemo kao prvo da tražimo u njoj, odnosno odakle da se počne. Prvo treba da pogledamo sadržinu knjige ili časopisa i imena poglavlja i teme. Na prvi pogled nešto će nam se odmah svideti, ali tu moramo malo stati i pitati sami sebe da li ćemo to razumeti i primeniti u praksi, pošto da bi tu temu razumeli i praktično primenili moraćemo prethodno da savladamo dobar deo pčelarske azbuke, ona najjednostavnija ali najvažnija što će nam omogućiti da razumemo složenije radnje.

O istorijatu pčelarstva dobro je ponešto znati, ali i bez takvog znanja može da se uspešno pčelari. Interes za to možda će se javiti kasnije. No, kad se radi o biologiji pčela, tu nemamo šta da se dvoimimo da li nas zanima ili ne. To moramo da poznajemo i moramo to da čitamo i učimo. Jeste, nedostajaće nam pogled u košnicu, da ono što čitamo možemo u praksi i da ga doživomo. Neka nas to ne obeshrabri pošto smo neke radnje već videli, a neke ćemo videti u proleće. Prema tome treba da čitamo i dalje, a pčelarsko proleće možda će stići i pre nego što se nadamo – februar.

U pogledu anatomije, fiziologije pčela posebno pažljivo trebamo proučiti sistem za varenje što će nam pomoći kasnije da shvatimo preradu nektara u med, uloga mlečnih žlezda u ushrani i razvoju pčelinjih larvi, a posebno matične larve, kao i o voštanoj, mirisnoj i otrovnoj žlezdi koje imaju samo pčele radilice. Zatim o vrstama meda i kako utiču na prezimljavanje pčela, problem s nozemom, koji su uzročnici i kakav problem prave u sistemu za varenje i kakvu razornu moć imaju itd.

U proučavanju sistema za disanje vrlo je interesantno kako pčele regulišu "vazdušni režim" u košnici, kako ventiliraju, kako stvaraju temperaturu i kako je, što će vas iznenaditi, u toku zime poželjno da u košnici bude prisutan ugljen-dioksid 1,5-3,0%, pošto tako pčele mirnije zimuju. U vezi s tim razumećemo i ulogu leta u zimskom i letnjem periodu.

Interesantno je da se prouči i sastav oka kod pčela za koje ćemo dobiti odgovor s kojom bojom trebamo da farbamo košnice za bolju orijentaciju, kao i druge sisteme krvotok, nervni sistem i slično koji predstavljaju pravu nauku.