Kada sam se uverio da jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pčelinjeg društva prestavlja višak, počeo sam istraživanja za bolje tehnologije, imajući u vidu Američka iskustva. To se poklopilo mojim odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka i počeo da ih koristim u dotadašnji  moj sistem dvomatičnog pčelarenja, stim što sam LR polunastavak pri zazimljavanju pčelinjeg dsruštva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao sistem 1975 god. nakon tro godišnjeg istraživanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i biološki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema i približio sam se dubokom ramu kao kod DB košnice za koju smo znali da Pčelinje društvo bolje prezimljuje u DB košnici u odnosu na LR košnici sa 2 nastavaka.  

      Sam rad sa polunastavcima u toku pčelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to:

      1. Sa više polunastavaka.

      2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matične rešetke  

      3. Sa polunastavkom iznad podnjače i rešetkaste podnjače.

 

                            

                                                           

                   Prirodno zimsko klube    

                                          

                                                 

Moja praktična i naučna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pčelinja društva u LR košnici treba da ih zazimljavam dvomatično sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena Snelgrovom ili žičanom pregradom. 

Kada sam početkom septembra imao slabija društva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mrežom  promera 3 mm. koja služi za zazimljavanje 2 nukleusa

 Tako postavljeno slabije gornje društvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov razvoj u rano proleće, za njihov kasniji brži razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jačeg društva preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti za prelazak određen deo pčela za njihovo pojačavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takođe sa otvorima, ali pregrađene sa mrežom promera 3 mm.  

 Nakon mog ličnog ispitivanja nekoliko godina na određen broj košnica, imajući u vidu iskustva drugih autora, došao sam do zaključka da je najbolje zazimiti pčelinje društvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako pokaziva

Venerova šema 1, koja je objavljena u Časopisu PČELAR br. 1 – 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak služi kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao.

                Ja sam tada razmišljajući sa biološke tačke gledišta i mojih istraživanja kako bi došao do najbolje rešenje, ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao što je plodište DB košnice. Takvo iskustvo sam stekao još na početku mog pčelarenja sa mojom prvom DB košnicom, odnosno kako pokazuje šema 1 prirodno – biološkog društva, jer u suprotnom zimsko klube pčelinjeg društva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad počne leglo, pčele ne napuštaju leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pčele su osuđene da uginu jer zimsko klube je odvojeno od medne kape. Pčela da bi došla do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pređe put od najmanje 5 cm. (Satonoša rama od nastavka 2 cm.,

       Venerova šema 1

prazan prostor između nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama polunastavka 1 cm, što ukupno iznosi oko 5 cm. ) što na tom putu ona će se ohladiti, njena temperatura pasti ispod 13^o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjači ili ostanu mrtve na samom ramu sa glavama uvučene u ćelije. Kod vrlo hladnih zima, kao što je to bila i 2005 na 2006 u Maradiku, tačnije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo pročisnog izleta pčela i neminovno dolazi do uginuća slabijih društava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmišljamo prvenstveno za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premešta ni na druge ramove sa medom i u samom nastavku.

 Zbog ovakvih naučnih i praktičnih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biološkom ponašanju pčelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatičnog pčelarenja obavezno ispod normalnog LR nastavka. 

       Logično razmišljanje u pčelarstvu ne može da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naučne biološke i praktične sponzaje do kojih sami moramo da dođemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pčelarenja, ne znači da ćemo imati i iste uspehe, dok sami ne dođemo do takvog saznanja.

  Kada imamo blagih zima i kada pčele barem jednom u 30 dana imaju pročisni let, kao što su to bile mnoge zime, a karakteristična je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopšte nije važno kako smo ih zazimili, kakvim medom smo ih zazimili, one će ostati u životu. Svaki pčelar

      Uginulo društvo

prilikom zazimljavanja mora da razmišla da će svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti određena pravila koja ih nauka dala i preporučuje da ih primenjujemo.

1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu; 

2. Brojno jaka društva sa 20.000 – 25.000 pčela; 

3. Dovoljnu količinu rezervne hrane, 18 – 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm² polena u vidu perge; 

4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju; 

5. Dobar i lak prelaz pčela između ramova;

6. Vodu po potrebi; 

7. Ulazi u košnice moraju biti zaštićene od ekstremnih vetrova; 

8. Zdrava pčelinja društva.

                                                                                               

                                                                                                                                                                                                             

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako će pčelinja društva prezimeti i kako će se na proleće razvijati. Naši pašni uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja zaključno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta zaključno sa aprilom, pčelinja društva pripremamo, razvijamo i negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili uloženi trud i višestruko zaradili i pokazali našu rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako možemo da postignemo, samo ako poznajemo BIOLOGIJU PČELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije pčelar, nego samo čuvar košnica sa pčelama. Needukovan pčelar je sebi najveći neprijatelj.

 

                                                                                                              

                Kad se cvet bagrema zabeli, četiti-pet dana pre bagremove paše, pčelinja društva pripremam za proizvodnju meda, polena, propolisa i matičnog mleča. To radim na sledeći način (Šema 2) u donje plodište (6) stavljam dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s nešto meda. Preko tog nastavka postavljam matičnu rešetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg društva. Iznad postavljam polunastavak (2) gornjeg društva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg društva. Preko njega Snelgrovu ili žičanu pregradu, a iznad nje plodište (5) gornjeg društva s dva okvira otvorenog legla i maticom i tu stresem sve mlade pčele gornjeg društva. Na Snelgrovoj ili žičanoj pregradi zatvorim leto koje usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade pčele. Često mi na predavanjima postavljaju pitanje zašto radije stavljam žičanu pregradu, odnosno nekad matičnu rešetku. Odgovor je: izletnice gornjeg društva, ako je stavljena žičana pregrada, radije ostaju u nastvku 1 i tu skladište nektar, jer osećaju miris svoje gornje matice. Znači, raspored pčela u košnici je pravilniji. Ako stavim matičnu rešetku onda postaje klasično dvomatično društvo, stim što matice ostaju jedna dole, a druga gore, a između zajedničko medište. Sa ovakvim sistemom pčelarenja sa žičanom mrežom ili matičnom rešetkom faktički prestavlja kombinacija između DVOMATIČNOG sistema pčelarenja i DVOJNOG sistema, što se ja i razlikujem od G-na Velepčelara Ivana Venera koji isključivo pčelari dvojnim društvima razdvojenim Snelgrovom pregradom. Pošto gornje društvo ostaje bez izletnica kod pčelarenja sa snelgrovom ili žičanom pregradom, tu postavim i ram – hranilicu sa šećerno-mednom pogačom, da stimuliše maticu na polaganje jaja, a kada stavljam Matičnu rešetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje društvo razvije i dobije izletnice, na gornje leto postavim sakupljač polena, a ispod poklopne daske mrežu za sakupljanje propolisa.

 

Istovremeno s pripremom društva za bagremovu pašu pripremam i Rošfusove oplodnjake za proizvodnju matica. Završetkom bagremove paše imam oplođene matice, od kojih formiram nukleuse sa po četiri, pet ili šest okvira. Mlade pčele koristim iz normalnih društava, a to su one pčele koje prave bradu na rešetkastoj podnjači. Isto tako iz normalnih društava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez biološke štete po društvo i prinosu pčelinjih proizvoda. Biološki je opravdano da se od jednog jakog društva napravi jedan roj, odnosno nukleus.