Sadašnjoj genetici, nauci o nasleđu, postavio je osnove Gregor Mendel. Ukrštanjem različitih vrsta graška, on je utvrdio da svaki znak ili osobinu odreduju najmanje dve nasledne osnove. Nasledne osnove, koje je Mendel nazvao »elementima«, dobile su kasnije ime geni. Jedan gen izvire od oca, a drugi od majke. Prenose se, nepro­menjeni, iz jedne u drugu generaciju. Pravila po kojima se geni pre­nose sa roditelja na potomke nazvana su Mendlovi zakoni. Opisana su u delu o ukrštanju graška, objavljenom 1866. Citalac se može detajlnije upoznati sa njima u učbenicima o oplemenjivanju biljaka lzivotinja.

Geni su nanizani u hromozomima čelijinog jedra. U svakom hro­mozomu ima svaki gen svoje određeno, stalno mesto, locus.

Po načinu nasleđivanja razlikujemo dve vrste osobina, kvalitetne i kvantitativne. Kvalitetne osobine imaju u genetici neke zajedničke karakteristike. Na njih utiće mali broj gena, obično samo jedan par, ne podležu spoljašnim uticajima i lakše ih možemo opisati nego me­riti. Primer za to je boja očiju u pčela, koja može biti crna ili bela. Naprotiv, kvantitativne osobine obično merimo (apsolutnim ili re­lativnim brojevima), na njih jaće utiće sredina i veći broj gena na različitim lokusima. Dok kvalitetne osobine razvrstavamo u jasno odredene razrede (npr. crn ili beo), prelazi iz jednog razreda u drugi kod kvantitativnih osobina su izrazeni prilično neodredeno, kazemo npr. da te osobine izrazavaju »kontinuiranu variaciju«. Primeri kvantitativnih osobina su npr. plodnost, sklonost prema rojenju, ti­hoj izmeni matice, vrednoca pri sakupljanju, mirnoca na sacu i sI. Pošto na te osobine jako utice sredina, pravilno gajenje pčelinjih drustava je uslov da se pokazu pojedine sposobnosti matica. Tako npr. matice iz istoga soja zalegaće u jakom drustvu velike, a u sla­bijem drustvu samo male površine saća. Matice sa slabim naslednim osobinama, medutim, ne nose dovoljno iako se nalaze u jakim društ­vima, i mada imaju na raspolaganju dovoljne povrsine saca.

 

Nema sumnje da roidbeni nagon kod pčela daje najbolje odgojene i razvijene matice, jar jedno pčelinje drustvo kada se priprema za roidbu dostiže svoj najpovolniji organski razvoj i u košnici stvara osečaj izobilje u svim pravcima. Takvi su idealni uslovi za izvodjenje matica sa fizičke strane ako se ne možemo osloniti na normalnu roidbenu sezonu i impuls za dobijanje matičnjaka koje trebamo. Mi možemo da stvorimo uslove koji će potsticati rojidbeni impuls i optimalno blagostanje kod pčela kada god budemo hteli.

POSTUPAK JE OVAKAV:

Odabere se jedno osrednje društvo i njegovo plodište se svede na jedan nastavak, ako je bilo na dva. U ovaj nastavak ostaje matica sa pčelama i 10 okvira legla, eventualna razlika ramova sa leglom se dopunjuje iz drugih košnica. Preko ovog nastavka stavlja se matična rešetka i novinski papir, pa preko nje još jedan npstavak sa 10 okvira legla zejedno sa pčelama iz drugih košnica. Sada će buduće društvo koje će graditi matičnjake imati 20 okvira legla sa maticom ispod matiene resetke i sve njihove pčele.

Ako glavna paša nije u toku onda pčelama treba davati svekog dana po jedan litar razređenog meda ili šećernog sirupa. Posle devet do deset dana gornji nastavak treba neodložno pregledati i sve matičnjake uništiti. Da ne bi prevideli neki matićnjak treba prilikom pregleda sa svakog okvira stresti pčele.

U donjem nastavku gde se nalazi matica priprema za roidbu treba da je u punom jeku. Tri do četiri, dana kasnije ovo ogromno društvo, gde bujaju mlade pčele, dostičiće najoptimalnije stanje da izgradjuje matienjake. Oko devet sati prepodne, na dan kada larve treba presaditi. čine se poslednje pripreme kod društva koje će graditi matičnjake. Gornji nastavak plodista se spušta na mesto donjeg gde je bila matica, a nastavak sa maticom se premešta nekoliko koraka dalje od originalnog položaja. Zatim se traži matica i kada se nađe, pčele iz ovog nas­tavka sa sedam okvira stresaju se ispred leta košnice koja stoji na njenom mestu. Ovo drustvo sa maticom, leglom i pčelama (sa tri okvira koja nisu stresane) prenese se na drugo mesto pčelinjaka. Medjutim, pri kraju ove operacije perspektivno društvo formirano da gradi matičnjake imaće veći deo pčela zbiračica i ogromnu koncentraciju pčela nudilja kao i hrane u izobilju.

   ­   Ovo gigantsko društvo u jako razvijenom stanju rojidbene groznice bez matice, bez otvorenog legla, biće u idealnom položaju da neguje presađene larve. Ovako pripremljeno društvo odmah će prihvatiti presađene larve. Ovde neće postojati mogučnost da presadjđene larve budu zanemarene prvih nekoliko sati kao što je to slučaj kod drugih metoda.

Kada se društvo posle sat-dva dobro sredi, ono dobija u sredini okvir sa tri letvice po 15 veštačkih matičnjaka sa presadjenim larvama, ukupno 45 matičnjaka.

Ako nema paše prihrrnjivanje se produžava sa po dva litra sirupa dnevno dok se matičnjaci ne zatvore, a to je do šestog dana posle presadjivanja larvi. Ova prihranjivanje je OBAVEZNO.

Ako se u međuvremeno pojavi paša, društvu se mora stvoriti prostor za skupljanje meda.

Ako imamo nekoliko drustva koje istovremeno grade matičnjake onda se šestog dana popodne zatvoreni matičnjaci sa pripadajućim okvirima dodaju jednom od ovakvih drustava na čuvanje do jedanaestog dana posle presadjivanja larvi kada se dele nukleusima. Košnice koje su gradile matičnjake posle oslobadanja od matičnjaka spajaju se sa kosnicama gde su bile njihove matice, ili naprave veliki broj Rošfusovih oplodnjaka ili nukleuse.

Ove se košnice mogu se upotrebiti još jednom za gradjenje matičnjaka, ali druga partija matica neće biti take visokog standarda kao prve. Zavisno od vremenskih prilika ipašne situacije ovu operaciju treba početi jednovremeno, tako da sve zrele matičnjake za podelu u nukle­use treba da imamo pri ruci krajem maja ili početkom juna.

Još jednom treba podvući vaznost stimulativnog prihranjivanja ako nema paše. Jedna omanja paša daće najbolje rezultate. U nedostetku paše najbolje je prihranjivati pčele razredjenim medom, bez obzira na cenu koštanja. Razblaživanae ne treba da sadrži vise od 1/3 vode i2/3 meda.

Kad bi se dodavalo i polenov prah onda netreba dalji komentar o kvalitetu matica.