POLENOV PRAH
POLENOV PRAH
Polen je muška polna ćelija biljke i predstavija predmet pčelarakog iteresovanja nezavisno od oprasivanja. ito po dve linije: 1. kao glavni izvor proteina, masti i minerala u ishrani medonosne pcele i 2. mogući višak proizvodnje na pcelinjaku.
SASTAV I OSOBINE
Polen je begat i proteinlma. koji služe kao gradivni materijal na rast i obnovu tkiva. Medjutim, kolicina proteina u polenu nije ni u kom slucaju uvek ista i može se kretati od 7,02% (vtsta bora) do 35,5% (urmina palma)ali u proseku polen sakupljen od strane pčela je izuzetno bogat upoređeno sa sadržinom proteina u pasulju, grašku i sočiva (Vivino i Palmer, 1944)
Hemijske analize polena (Lunden, 1956) takodje su pokazale da je on bogat u lipidima (Vlvino i Palmar, 1944 i Standlfer, 1966) i da sadrzi slobodne aminokiseline (Auclair i Jamieson, 1948; Bleberdorf i dr.1961), ugljene hidrate (sećer, skrob i celulozu) mlnerale (kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, natrijum, kalijum, aluminijum, mangan, sumpor a posebno bakar), vitamine (u prvom redu pantotensku kiselinu, nikotinsku kiselinu, tiamin, riboflavin, askorbinska kiselina (C vitamin) i male kolicine vitamina D i E), enzime i koenzime, pigmente (ksantofil i karotin) (Vlvino i Palmer, 1944) i sterole (Standifer, 1968; Kvanta,1968). Što se tlće polena kao hrane iz razlicitih izvora, ona po vrednosti prilično varira i izgleda verovatnim da mešavina lz nekoliko lzvora, daje pčelama potrebnu izbalansiranu dijetu. Ovo je od posebne važnosti, pošto izgleda da pčele nisu u stanju da prave razliku izmedju raznih vrsta polena, na bazi njihove relativne nutritivne vrednosti; (Wabl, 1966), ali izgleda da su pčele vodjene privlacnim mirisima (Louveaux 1959, Taber 1963; Hopkins i dr., 1969)
UPOTREBA I POTENCIJALNE VREDNOSTI POLENA
Nema sumnje ako bi postojalo odgovarajuce tržište za polen sakupljen od pčela, on bi se mogao proizvoditi na tone, odnosno u količinama uporedlvim sa medom. Poznata je upotreba polena u kontroIisanom oprašivanju vočnjaka, zatim kao hrane za pčele, dok su neki mišljenja da polen može imati potencijalnu vrednost kao hrana, ili dodatak ishrani ljudi i zivotinja.
Polen za kontrolisano oprašivanje voćnjaka mora biti iz poznatog izvora i da odgovara vrsti koja se oprašuje. Oprašivanje može bitl izvršeno pomoću četkice, zaprašivača, razduvljivača aviona ili medonosne pčele. Kod korišćenja pčela prlmenjuje se na uIazu u košnicu umetač za polen koji sadrži sprašeni polen i jednu, vrstu inertne materije kao što su likopodium spore. Pčele koje izlaze lz košnice napraše se ovim materijalom i nose ga na cvetove, gde polen klija i dolazi doukrštenog oprašivanja. Polen koga sakupe pčele može se upotrebiti u ovu svrhu (Johansen, 1955, 1956) all pošto je ručno sakupljen polen vitalniji (Kremer, 1949; Singh i Boynton, 1949), ovaj način se oblčno i preporučuje (Townsend i dr., 1958; Jaycox i Owen, 1965; Jaycox, 1971). Medjutim, još postojl neslaganje o valjanosti umetača za polen (Griggs i dr., 1953, Griggs i Iwakiri, 1960; Soost, 1965) i polena primenjenog pomoću izduvača.(Thorp i dr., 1967).
Kao hrana za pčele polen može biti davan kao dodatak polena u vidu paste ili pogače-perge (Sl.3), unutar košnice da bi se stimulisalo polaganje jaja Todd i Bishep, (1946) su izračunali da je potrebno 100 mgr. Polena da se izleže jedna pčela i da bi 454 gr mogIa. proizvesti 4.540 pčela. Na toj bazi standardno dvospratno pčelinje društvo zahtevalo bi oko 20 kgr. polena za godinu dana. Medjutim, pčele za isto vreme obično sakupe mnogo više polena (Eckert, 1942), Kod upotrebe polena za prihranjivanje mora se voditi računa da se on uzima samo od društava u kojima nema amerčke truleži legla, da bi se time sprecilo širenje ove zaraze (Hitchoock i Revell 1963).
Upotreba polena kao dodatka ljudskoj dijeti ima svoje zagovornike prirodne hrane u Evropi (Chauvin,1959; Lenormand, 1960) kao i u SAD (McCormiek, 1960; Murat, 1971). Pretpostavlja se da su polen u stara vremena jeli Grci, Egipčani, Persijanci i Kinezi. Otkrice gonandotropnih hormona u polenu urmine palme (Ridi i dr., 1960) potvrdjuje njegovu upotrebu za suzbijanje steriliteta od strane Beduina. Isto tako sugerirana je i upotreba polena za održavanje prostate kod čoveka u zdravom stanju (Traub, 1973). Bombone od polena koje su obložene čokoladom i drugi slieni proizvodi mogu se naći u prodaji u radnjama zdrave hrane. Medjutim, još nema dovoljno istraživanja o količini polena koji može ljudski organizam stavarno svariti, jer nema encim kojeg ima pčela o razlaganju opne oko jezgra, gde se nalaze najvrednije elemente koje smo ih nabrojali. Opne polenovih zrnaca su tako čvrste, da se one odupiru rastvaranju pomoću koncentrovanih kiselina (ukljućujući i carsku vodu) vručih baza, vremenskih nepogeda (fosilni polen) i mlevenju u Waring-ovom mlinu (Barker i Lehmer, 1972). Neki zagovornici prirodne hrane ne, preporučuju više od jedne čajne kasicice polena dnevno, pošto izgleda da polen deluje kao stimulans (Murat,1971).
Polen koji je počeo da fermentira treba izbegavati pošto prisutni kvasci mogu proizvesti materije koje uzrokuju krvavljanje (Anon, 1959) Zna se da izvesne biljke proizvode polen koji je prirodno otrovan za pčele i isto tako ga treba izbegavati u Ijudskoj ishrani. Slično tome polen proizveden u re
gionima gde se mnogo koriste hemijska sredstva u poljoprivredi, može biti zagadjen pesticidima (Mc lndoo i Demuth, 1926, Merse, 1961; Morse i dr., 1963; Strang i dr., 1968; Moffett i dr., 1970. Johansen i Brown, 1972), što ga čini nepogodnim za konzumiranje.
gionima gde se mnogo koriste hemijska sredstva u poljoprivredi, može biti zagadjen pesticidima (Mc lndoo i Demuth, 1926, Merse, 1961; Morse i dr., 1963; Strang i dr., 1968; Moffett i dr., 1970. Johansen i Brown, 1972), što ga čini nepogodnim za konzumiranje. Neke farmacautske kompanje kupuju ručno sakupljen polen od poznatih biljnih vrsta za stvaranje imuniteta ked osoba alergičnih na polen. Medjutim, pošto sensku groznicu obično uzrokuje sitno zrni polen, koji je nošen vetrom i poznat pod imenom anemofilni polen kao sto je to onaj kod ambrozije (Ambrosia spp.). Upotreba lepljivog krupuoznog entomofilnog polena (koga prenose insekti) u svrhu imunizacije dovodi se u pitanje. Medjutim, tačno je da pčele s vremena na vreme sakupljaju entomofilni polen (od kukuruza, kukute i palmeta) i neke osetljive osobe upotrebljavajuci polen jedne vrste mogu teoretski biti sposobne da razviju u izvesnom stepenu ukršteni imunitet prema alergiji koja potiće od neke druge vrste polena, ali kada se radi o ovom problemu neophodna su dodatna istrazivanja. Sisanje mednih poklopoica zbog njihovog sadržaja u polenu često se preporucuje onima koji trpe od polenske groznice.
Sl.1.Izgled hvataca polena postavljenog na kosnici.
PROIZVODNJA
Da bi se sakupio polen iz košnice, potrebno je prinuditi pčele sabiracice koje se vraćaju iz polja da prodju kroz neku vrstu prepreke za skidanje grudvica polena sa njihovih zadnjih nogu. U tu svrhu je konstruisano mnogo tipova uredjaja za sakupljanje polena. Neki od bolje zamišljenih modela dozvoljavaju izlazak trutova. Sem toga mora se omogučiti da jedan deo polena bude unesen u košnicu da bi se leglo normalno razvijalo. Bilo je tvrdjenja. (Moriya, 1966) da društva sa hvatačima polena imaju veci procenat pčela koje sakupljaju polen, all ne postoji saglasnost po ovow pitanju (Free, 1970). Zadrzavanje hvataca polena na kosnicama u toku perioda od 40 dana dovela je do smanjenja legla za 4,4% prinos meda od 24,1% (Lavie: 1967). Intenzitet sakupljanja polena se povečao u srazmeri sa količinom prisutnog lega (Free, 1961) i nakon prihranjijnja šećernim sirupom (Free i Spencer-Booth,1961) ali se smanjio kod bezmatičnih društava ili kada je polen davan u vidu prihrane.
ČUVANJE POLENA
Kada je već jednom sakupljen, polen zahteva odgovarajuće uskladištenje da bi se sprečio razvoj budji. Ako se polen suši na vazduhu dolazi do gubitka u težini i do 20% u odnosu na originalni polen. Sem toga on postaje tvrdji. Osušen polen se može čuvati na običnoj sobnoj temperaturi godinu dana, ali on postepeno gubi ukus i hralivu vrednost, (Townsend iSmith, 1969; Haydak, 1961; Hagedorn i Burger, 1968; Hagedorn iMoeller, 1968) Polen za prihranu pčela se može mešati sa jednakom količinom sojinog brašna i čuvati u hIadnoj suvoj prostoriji (Whitefoot iDetroy, 1968), ili se smešati uz polovinu njegove težine sa šećerom u kristalu u odnosu 2:1 težinski i držatI u dobro zatvorenim posudama na sobnoj temperaturi. (Townsend i Smith, 1969). Smrznuto uskladišten polen na 0 0 C održava svoju sposobnost da klija u toku mnogo meseci (Griggs i dr., 1950; Stanley i dr.,
1960) i kao liofilizovan (smrznuto osušen) je takodje zadrzavao aktivnost (King, 1961). Treba obratiti pažnju da uskladišten polen ne dodje u dodir sa štetočinama kao što su, mravi, različiti tvrdokrilci,brašneni moljci. Medjutim, ne sme se pokušati sa fumigacijom polena upotrebom etilen oksida zato što će se time razoriti veliki deo sadržine aminokiselina (Gilliam, 1973) itako polen postaje nepogodan za izvodjenje legla (Hebbert iShimanuki, 1971).
.jpg)
Sl. 2. Skupljač polenove perge Sl. 3 Ram sa polenove perge