Neobična zanimanja ,,NARODNA ARMIJA,, 31.oktobar 1985
Neobična zanimanja ,,NARODNA ARMIJA,,31. oktobar 1985.
Zivot među pčelama
Nakon dvadesetogodisnjeg pčelarskog iskustva, major Naum Bandzov iz Skoplja (Sl. 1) postao je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih stručnjaka. Sada rukovodi pčelinjakom Skopske armijske oblasti koji ima 240 košnica i planira da već iduće godine njihov broj udvostruci.
Crv pčelinjeg nemira uvukao se u majora Nauma Bandžova daleke 1962. godine kada je sedeo u klupi Škole aktivnih sanitetskih oficira. »Krivac« je pukovnik magistar farmacije Mirko Kmet (Sl. 2) koji je na jednom nastavnom času nadahnuto govorio o medu (Farmakopeja Jugoslavica II) kao hrana i leku i, naravno, o najvrednijim stvorenjima na svetu - pčelama. Njihov tajanstveni svet zagolicao je tada mladog Ohriđanina i postaće sastavni deo njegovog zivota.
Sl.2 puk.M.Kmet Sl.3 V.Dikić Sl.4 D.Pešić Sl.5 Prva košnica 1964 g. Sl.6 L.Grujić Sl. 7 I.Vener
Pukovnikova prića o medu i pčelama bi možda svremenom isčezla iz sečanja mladog Nauma da se dve godine kasnije na svom prvom privremenom službovanju u Krusedolu nije sreo sa baba Velinkom Dikić Sl. 3 čiji je jedan sin poginuo u revoluciji, a drugi kao i Bandzov postao oficir. Baba Velinka je zbog toga posebno volela ljude u uniformi, pa je valjda zato i primila mladog potporučnika na stun. Ali, Velinka Dikić je imala još jednu ljubav - pčele. Deset košnica je bilo u njenoj bašti i čim otopli i počne behar pčele bi zujanjem oko potporučnikovog prozora budile sećanje na pukovnika Kmeta. Naum Bandžov je imao dobru gazdaricu. Velinka je bila plemenita, žena i lepo se slagala sa svojim stanarom. Jednog popodneva., dok su sedeli u bašti, rekla je:
- Ove moje košnice su već stare. Da nabaviš jednu novu za sebe, a ja ti za početak poklanjam roj.Potporučnik se malo zamislio.
- Bako - reče - vojna služba je takva, danas sam u Krušedolu, a već sutra ko zna gde mogu da budem. Šta ću onda sa pčelama?!
Velinka je bila uporna.
- Vidim ja da voliš pčele. Uzmi i počni. Bićeš dobar pčelar. Valjače ti to u zivotu.
Ubrzo je kupio jednu košnicu i već prve godine izvrcao 15 kilograma meda. Taj uspeh ga je ohrabrilo. Svojim pčelama je posvečivao svaki slobodan trenutak. Sve dok se jednog dana nije zagledao u lepu Dobrilu Sl. 4 iz susednog Maradika. Od tada bio je manje uz pčele, a više uz svoju izabranicu. A kada je ona postala njegov zivotni saputnik svoju prvu košnicu Sl. 5 je preneo u Maradik.
Bila je to sretna okolnost jer tamo se upoznao s poznatim pčelarom Lazom Grujićem (Sl. 6), a nešto kasnije i s možda najboljim pčelarom Jugoslavije Ivanom Venerom iz Kupinova.(Sl. 7) Kod njega je upoznao kasnije za vreme svog drugovanja mnogo jaka pčelarska imena: Prof. Dr Bogoljuba Konstantinovića, Prof. Dr Jovana Kulinčevića i drugih.
- Vener je - seća se Bandzov izvanredan čovek, koji je uspeo da izradi pravu pčeIarsku industriju. On me je savetovao da nabavim LR (Langstrot - Rutove) košnice jer su mnogo bolje i odmah sam kupio pet. Pored takvih stručnjaka kao što su Grujić i Vener, nekadašnji dečaćić iz Ohrida, pa potom baba Velinkin stanar i maradički zet, učio je savremeno pčelarstvo. Sve do 1972. godine, do prekomande u Skopje. Ali je s njima i daIje kontaktirao. Ode i po neko pismo, vide se i razgovaraju na simpozijumima, savetovanjima, izložbama i tom prilikom pokazuju svoja dostignuća i razmenjuiu iskustva. Bandžov je u mnogo čemu dostigao svoje učitelje. Stari pčelari su na to ponosni. Na njegovom pčelinjaku pčele su se brzo rojile. Medutiin, on nikada nije »išao« na više od 30 košnica. Jednostavno, kaže: Broj kosnica nije merilo znanja i vrednosti pčelara. Jer ako se dobro radi, sa 30 košnica može da se dobije više meda i drugih pčelinjih proizvoda, nego sa 60 na primitivnom pčelinjaku. Zato se Naum Bandzov bavi savremenim pčelarstvom. Od početka je tako, a tome je vise od 20 godina. Zanimljivo je da nikada do sada nije imao svoj komad zemIje. Uvek mu je neko, često i opština, ustupao mesto za košnice. Namera mu je da jednog dana kada bude penzioner u Maradiku na ženinoj zemlji, poveća broj proizvodnih košnica na 50 do 70, napravi i svoj Edukacioni centar i podučava mlađe pčelare.(Danas sam svoj san ostvario u Maradiku gde dolaze pčelari iz svih bivših Jugoslovenskih republika, čak i iz susednih država, Bugarska i sl. (4 slika ispod 8,9,10,11,)
Sl.8 Edukacioni centar Sl.9 Pčelari iz Bugarske Sl.10 Pčelari iz Valjeva Sl.11 Pčelari iz Bjelovara
Kada je počeo profesionalno da se bavi pčelarstvom na Vojnom pčelinjaku, pomalo je svoje pčele zanemarivao i smanjivao pčelinja društva. Otkako se bavi tim poslom (1964) oko pedesetak rojeva poklonio je prijateljma, drugovima i poznanieima. Nikada nikom ni dinara nije naplatio. Uvek bi se setio dugu kada mu je baba Velinka u Krušedolu poklonila prvi roj. »Ako čoveku daš od srca, a naplatiš mu, neće lepo da mu krene napredak«, rekIa mu je. Naravno, major Bandzov u to ne veruje, ali veruje u pošten odnos i ljubav prema pčelarstvu i u naučan pristup tom poslu. Zato se valjda i upisao na poslediplomske studije pčelarstva na Biološkom fakultetu u sastavu beogradskog Prirodno-matematickog fakulteta na katedru Prof. dr Krunića i Prof. dr Kulinčevića. Tako će još više da spaja nauku sa praksom, dugom 20 godina.
Za tih 20 godina major Naum Bandžov je dobijao mnogobrojna priznanja medu kojima i zlatne plakete na međunarodnim sajmovima poljoprivrede za doprinos u pčelarstvu. Bio je učesnik skoro svih kogresa, simpozijuma, savetovanja, izložbi. Na Trećem medunarodnom simpozijumu u Splitu odrzanom prošle (1984) godine podneo je referat o ličnim iskustvima u suzbijanju varoe u LR košnicama. Na slične skupove putovao je u Rumuniju, Cehoslovačku, SSSR, Grčku i Francusku. Uvek o svom trošku. Vukla ga je želja za znanjem i ljubav prema pčelama koja se rodila daleke 1962. godine u pitomačkoj klupi.
Dragiša Mihajlović