Razvitak pčela matica i trutova
RAZVITAK PČELA, MATlCA I TRUTOVA
Razvitak pčela, matica i trutova do njihovog izleganja iz ćelija prolazi kroz sledeće faze: jaje, larva, lutka.
Matica polaže jaja samo u čelijama koje su pčele pripremile - očistile i prekrile tankim slojem propolisa. Zbog toga, pre nego što spusti trbušić, matica uvlaći glavu u ćeliju i opipava je svojim antenama, a zatim polaže po jedno jaje, koje jednim krajem prilepi za dno ćelije. Jaje je biserno belo, duguljasto i malo iskrivljeno, sa slabim proširenjem u jednom kraju. Obavijeno je čvrstim omotom i sadrži jedro, protoplazmu i žumance. Dugačko je prosečno oko 1,5 do 1,6 mm. Rano u proleće i u jesen jaja su krupnija u poredjenju sa jajima položenim u junu, kada matica polaže najviše jaja.
Tri dana posle polaganja jaja nastupa ubrzano deljenje ćelija i formiranje zametka buduće larve koja se izleže krajem trećeg dana. Omot jaja se rastvara pod uticajem posebnih enzima, koja luči larva. Pčele ne kvase omot mlečom, kao što se doskora mislilo. Kap tečnosti, koja se vidi na dnu ćelije, potiće od traheje zametka, odakle ona pušta prilikom izleganja larve.
Šema razvoja jaje, larve i lutke Cikljus razvija matice, radilice i truta
Stadijum larve kod pčela traje 6 dana, kod matica - 5, a kod trutova - 7 dana. Prva tri dana mlade pčele hraniteljice hrane larve pčela, matica i trutova mlečom, koji sadrti sekrecije gornjovilicne i pod ždrelne zlezde i bogat je lako usvojivim hranljivim materijama i biostimulatorima. Smatra se (Zerebkin) da u sastav mleca ulazi i sekrecija temene žlezde, koja je bogata masnoćama. Trećeg dana hrani larvi pčela i trutova pčele dodaju i kašicu od meda i polena, koju pripremaju u svojoj mednoj voljki, a od četvrtog dana do kraja tog stadijuma samo kašicu. Larve matica se u toku celog perioda bogato hrane samo mlečom, što omogučava da se od njih odgaje polno razvijene zenke matice. Sa povećanjem larve matice pčele postepeno izvlaće i zidove matičnjaka.
Pčele hraniteljice posećuju larvu prosečno 1300 puta dnevno, da bi joj daIi hrane, iIi oko 8.000 puta u toku celog razvoja. Pomoću peristaItičkih pokreta tela larva se kreće kružno na dnu ćeIije i kroz usni otvor ona prima hranu, koja prelazi kroz prednje u srednje crevo. Nesvareni ostaci hrane se ne izbacuju u ćeIiji već se gomilaju u srednjem crevu, zbog toga je ono dosta veIiko i zauzima skoro čitavu supljinu tela. Na taj način se hrana u ćeIiji ne prlja ekstrementima. Zahvaljujući pojačanom hranjenju, larva brzo raste i gomila veIike zalihe hranljivih materija - masno telo.
Odmah posle izleganja radilička larva tezi 0, I mg, a kad se ćeIija poklopi tezina joj je oko 150 mg iIi za 6 dana njena se težina poveća oko 1500 puta. Težina matične larve dostiže oko 340 mg, a larva trutova - do 360 mg.
Dok raste, larva 4 puta menja svoj telesni omotač, presvlači se. Tada za oko 30 minuta ona prestaje da se hrani i kreće. Skinuti omotači padaju na dno ćelije. Na kraju stadijuma larva prestaje da se hrani i pruža glavu prema otvoru ćelije. Pčele poklapaju ćeliju poroznim poklopcem od voska i polena, kroz koji može prolaziti vazduh, potreban za disanje larve, a posle toga za disanje lutke.
Pošto su pčele poklopile ćeliju, larva izbacuje nesvarene i neusvojene materije u jednom uglu na dnu ćelije i za 1 do 2 dana ispreda sebi čauru. Dok ispreda sebi čauru poklopljena matična larva nastavlja da uzima hranu koja je ostala na dnu ćelije i zbog toga čaura ne pokriva donji deo matičnjaka.
Pošto je isprela sebi čauru, larva (predlutka) presvlači se peti put i ostaje nepokretna 3 dana (kod matičnih larvi 2 dana, a kod larvi trutova 4 dana). U tom periodu nastupa raspadanje (histoliza) većeg dela dotadašnjih organa, a umesto njih počinju da se formiraju glava, grudi i trbuh, kao i sistemi i organi buduće pčele, odnosno matice ili truta. Potpuno formiranje tih organa završava se u stadijumu lutke. Taj intenzivni proces metamorfoze i izgradnje organizma usmerava se nizom delujućih hormona. Za vreme metamorfaze se troši veliki deo zaliha hranljivih materija (masno telo) i pošto se lutka ne hrani, težina - masa joj se smanjuje. Lutka je u početku bela zatim njeno telo postepeno postaje zutoplavo i na kraju spoljni omotač (kutikula) potamni. Prvo potamne složene oči i glava, zatim grudi i na kraju trbuh. Boja očiju utiće na boju poklopca ćelije. Tamniji poklopci pokazuju da su lutke starije (tzv. zrelo leglo).
Na kraju metamorfoze lutka se presvlači poslednji (šesti) put i, pošto se oslobodi pokožice, prelazi u fazu potpuno uobličenog insekta (imago), čime se završava i razvitak. Pomoću izreckanih gornjih vilica insekt probija poklopac ćelije i izlazi iz nje. Kožica od presvlačenja i čaura ostaju prilepljene za zidove i dno ćelije, usled čega zidovi postaju deblji, a saće potamni. Pčela radilica se izleže dvanaestog dana posle poklapanja ćelije, matica osmog dana, a trut cetrnaestog dana. Čitav ciklus razvitka od polaganja jaja do izleganja traje kod pčele 21 dan, kod matice - 16 dana, a kod truta - 24 dana, uz eventualnu razliku od jednog dana (ranije ili kasnije). Jaja, larve i lutke se nazivaju jednim imenom leglo. Leglo može biti otvoreno (jaja i larvye) i poklopljeno (lutke). Utoku čitavog perioda razvitka pčele održavaju stalnu temperaturu oko legla 35°C (od 32 do 36°) i relativnu vlažnost vazduha od 40 do 80%. One obezbedjuju i sveži vazduh, jer intenzivni procesi razmene materije u organizmu larve i lutke zahtevaju i vise kiseonika. Ukoliko nisu obezbedjeni ti neophodni uslovi, dolazi do poremečaja u razvitku legla, do njene bolesti ili do njegovog uginuca.
ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA
Pčelinje društvo predstavlja skladan organizam kod koga aktivnost pčela zavisi kako od njihovog uzrasta i fizioloskog stanja tako i od stanja i potreba društva i od spoljnih uslova. U zavisnosti od starosti pčela i karaktera radaa koji obavljaju, u životu pčela razlikujemo dva osnovna perioda: prvi - mlada pčela - do 21. dana zivota, kada se nalazi pretežno u kosnici, gde obavlja raznovrsne poslove, i drugi - stara pčela (izletnica) - posle 21. dana zivota, kada ona radi van košnice (izuzev zimi), kada prikuplja i unosi nektar, polen, vodu i propolis.
Pošto su se izlegle, prva tri dana mlade pčele su jos fizicki slabe i neizdriljive. One se odmaraju, a druge pčele ih hrane, stavljajući im hranu direktno na surlicu. Čim malo ojačaju, one se postepeno uključuju u rad i u početku učestvuju u čišćenju ćelije. Cetvrtog dana već počinju same da uzimaju med i polen iz ćelija i da pripremaju kašicu, kojom hrane starije larve radilica i trutova. Od sedmog do devetog dana njihove podždrelne i gornjovilične žlezde počinju da praizvode mleć i one intenzivno hrane maticu i mlade larve stare do tri dana. Te pčele stoje pre svega na satovima sa leglom, da bi ga grejale i hranile.
Četvrtog i petog dana, pošto su se izlegle, rnlade pčele pri toplom i tihom vremenu oko podne (od 11 do 14 casova) preduzimaju svoja prva obletanja oko košnice pri černu prazne debelo crevo od nagomilanih nesvarenih ostataka hrane. Prilikom obletanja pčele se glavom okreću košnici i leteći ispred nje, one se, čas približuju, čas udaljuju da bl upamtile njenu boju i formu, kao i rnesto i okolne predmete, u cilju što bolje orijentacije. U početku obletanja su kraća (1-3 minuta) i u blizini košnice, dok su narednih dana sve duža i dalja.
Od dvanaestog dana voštane žlezde forsirano proizvode vosak i pčele grade saće. Tada one aktivno učestvuju u primanju nektara koji donose pčele izletnice i, dodajući mu enzime, izlivaju ga u ćelijice, ubrzanom ventilacijom isparavaju suvišnu vodu i zatirn zapečaćcuju zreli med. Istovremeno one glavom nabijaju loptice polena smeštene u ćelijama, zalivaju polen medom i zapečaćuju celije. Brinu se i o čistoći (izbacuju iz košnice tela uginulih pčela i druge otpatke – HIGIJENSKO PONAŠANJE). Kad navrše tri sedmice (21 dan), pčele postaju izletnice i bave se uglavnom prenošenjem nektara, polena, vode i propolisa. U tom uzrastu one, izmedju ostalog čuvaju i ulaz u košnicu.
Medjutim, ta delatnost u aktivnosti pčela nije strago odredjena i stalna. U zavisnosti od stanja i potreba društva, kao i od spoljnih uslova, pojedine pčele ili čitave grupe pčela istog uzrasta rnogu da čiste ćelije i istovremeno da hrane mlade i starije larve, da grade satove i da zapelačuju ćelije. Kod slabijih društava, usled relativno veće količine legla, deo starih pčela primoran je da ostaje u košnicama da bi se brinule o leglu a manji deo izleće na pašu. Kod snažnih društava i pri dobroj paši izvestan broj mladih pčela, čak i uzrasta od 4 do 5 dana, postaju pčele izletnice i počinju da donose nektar i polen, rnada pre toga nisu hranile larve ili gradile saće. Pčele izletnice u takvim društvima mogu da čine do 50%, pa i više od ukupnog broja pčela. Kada potrebe društva nalažu, starije pčele, čak i one 30-40-dnevnog uzrasta, mogu delimieno aktivirati svoje zlezde i proizvoditi mleč i vosak, makar i u manjim količinama, da bi hranile leglo i gradile saće. To se zapaža, na primer, kada se stvara veštački roj samo od starih pčela i matice.
U svojoj mnogostranoj i složenoj aktivnosti pčele se orijentišu osim organima vida, mirisa, pipanja i ukusa i nekim drugim čulnim organima. Posle obletanja pčele sleću na poletaljku glavom prema ulazu kosnice i mašu brzo krilima, otkrivajuci tzv. n a s o n o v u ž I e z d u, koja se vidi kao bela mrlja medju poslednjim člancima na trbuhu. Miris koji ta zlezda luči pomaže mladim pčelama da lako nadju ulaz kosnice. Istu sliku posmatramo i prilikom istresanja pčela ispred košnice. Miris te zlezde ujedinjuje i rojeve pčela koje izleću pri formiranju roja. Kada je u opasnosti, pčela zauzima karakteristican "naježeni" stav, podizući kraj trbuha i pruzajući zaoku, na kojoj se stvara kap tečnosti. Miris te tecnosti (koja nije otrov) ostale pčele u kosnici primaju kao signal za uzbunu.
Pčele odaju razlicite z v u k o v e u zavisnosti od njihovog stanja. Kada je spokojno, društvo odaje tihi, ravnomeran zvuk, ali kada je razdraženo ili u stanju rojenja, zvuk je znatno jaii. Karakteristično "tužan" je zvuk osirotelih drustava koje su ostale bez matice, a pčele koje su raspoložene da ubadaju odaju tanak "piskavi" zvuk. Mlade matice, koje su se tek izlegle, kao i zrele matice u matičcnjaku pre izletanja roja takodje odaju specifične zvukove. Zvuk odaju i pcele koje igraju da bi mobilisale ostale pčele. Smatra se da je zvuk rezultat vazdušne struje, koja izlazi iz disajnih oblora (traheja) ili se stvara vibracijom krila. Za prijem zvukava pčele imaju različite organe sluha, koji su razmešteni kako iznad tako i ispod kutikula, na antenama, krilima i nogama. Pčele primaju zvuk kao vibriranje predmeta na kome se nalaze, ali na drugom člančicu antena one imaju organ sluha (Dzonsonov organ) koji direktno prima vibracije zvuka (prema Svanvicu).
Pčele imaju dobro razvijeni o s e č a j z a v r e m e, zbog čega one počinju da sleću u odredjeni čas preko dana na one biljke koje upravo tada počinju da luče nektar. Ukoliko košnica bude premeštena, one staro mesto pamte do 12 dana, a pri hladnom vremenu (0-4°) čak i više od mesec dana. Pčele imaju i organe za ravnotežu, to su, u stvari, male čekinje, povezane osetljivim ćelijama sa nervnim sistemom. Te su ćelije razmeštene na vratu i na člančicima izmedju grudi i trbuha, kao i pri osnovi antena, na trbuhu i na nogama. Pomoću njih pčele se orijentišu u odnosu na zemIjinu težu (gravitaciju), a to im je neophodno pri letenju, vertikalnoj izgradnji satova i uopšte za kretanje.
Mlade pčele rade u kosnicama i danju i noću, sa malim prekidima za odmor. Pri povoljnom vremenu i dobroj paši pčele izletnice počinju da izlaze rano ujutru (ako 5 sati), a oka 19 časova uveće poslednje pčele se vračaju. Za jedan dan pčela obavi 7-13 (prosečno 10) letenja i pri svakom letenju donosi u voljki 40-60 mg nektara. U čitavom periodu letenja (oko 20 dana) ona može doneti oko 6 do 8 g nektara, od koga se, u najboIjem slučaju, dobija 3-4 g meda (pola kašičice). Od svih pčela izletnica u društvu oko 50% donase samo nektar, oka 25 % samo polen i oko 17 % nektar i poten istovremeno. To, medjutim, u velikoj meri zavisi od vrste biljaka, na koje pčele sleću i od količine nepoklopljenag legla.
Prilikam svakog letenja do stalnog izvora hrane, pčele se orijentišu ne samo očima već uglavnom savrsenom signalizacijom preko tzv. mobilizacionih igara pčela izvidjačica, koje su prve otkrile izvor hrane. Pošto napuni voljku nektarom ili korpice na zadnjim nozicama polenam, pčela izvidjačica obleče cvetajuće biljke kako bi zapamtila njihovo mesto, a zatim se vraća u košnicu, orijentišući se prema predmetima na putu, koje je upamtila, i po visini sunca. Pošto doleti u košnicu, pčelu još na ulazu ili na saću čeka 5-6 pčela izletnica, kojima ona predaje i u uzbuđenom stanju počinje svoju IGRU - i g r u a n g a ž i r a n j a. Igre su svojevrstan "govor" pčela. One su dvojake: kružne i u obliku osmice (sI. 2.).
Kada je izvor hrane (pasa), sa kojeg je doletela u blizini (do 100 m), pčela ostvaruje k r u ž n u i g r u. Ona brzo prodje mali krug oko jedne ćelije i odmah se okrece za 180°, ponavljajući isti krug, ali u suprotnom pravcu. Tako ona nastavlja da igra na jednom mestu oko 15 do 30 sekundi, a pčele koje je okružuju podržavaju njene pokrete i pružaju antene prema njenom trbuhu, primajuci miris biljaka, koji je ona donela. Zatim pčela brzo napušta košnicu i ponovo se vraća sa teretom i ponavlja igru. Mobilisane pćele lete i po mirisu koji su primile nalaze izvor nektara ili polena. Kada se vrate u košnicu, one takodje počinju da igraju.
U slučajevima kada je paša udaljenija igra pčela je u o b I i k u o s m i c e. Na taj način pčela koja igra pruža potpuniju informaciju mobilisanim pčelama, pokazuje pravac i udaljenost paše, kao i njenu produktivnost i koncentraciju nektara. Pri igri u obliku osmice pčela protrčava u polukrugu oko nekoliko pčela, zatim se naglo okreće i brzo protrčava u pravoj liniji, prema početnoj tački igre, pri čemu treperi telom levo i desno. Došavši do početne tačke, ona opet protrčava u polukrugu, ali u suprotnom pravcu, opisujući osmicu. Zatim opet protrčava u istoj pravoj liniji i čim stigne do početne tačke, ponavlja istu figuru. Tako ona igra mnogo puta u toku 1-3 minuta na jednom mestu, a pčele koje se nalaze oko nje igraju zajedno s njom. Zatim pčela igračica odlazi na drugo mesto i sama nastavlja da igra na isti način medju drugom grupom pčela. Mobilisane pčele primaju informaciju, pri čemu dešifruju pojedine elemente te igre.
Kada pčela protrčava u pravoj liniji navise po satu, to znači da je paša u pravcu sunca, a kada protrčava naniže, paša se nalazi u pravcu suprotnom od sunca. Ugao pod kojim se prava linija protrčavanja nalazi levo ili desno od vertikalne linije sata odgovara uglu koji sklapaju linije koje vezuju košnicu sa suncem i kosnicu sa pašom. Ukoliko je prava linija protrčavanja duža i igre češće utoliko je udaljenost paše veća, i obratno. Ukoliko igra duže traje, utoliko je paša produktivnija a kada pri treptanju tela pčela nastaje jaći zvuk, to znači da je koncentracija nektara veća, što još jaće mobiliše pčele da odlaže na pašu prema datim "uputstvima".
Godišnji ciklus zivota pčelinjeg drustva protice u odredjenom ritmu, koji je u zavisnosti i u skladu sa godišnjim klimatskim promenama i sa cvetanjem medonosnih biljaka. U uslovima Srbije razlikujemo dva znacajna perioda u aktivnosti pčelinjeg drustva: neaktivni period u novembru, decembru i januaru, i aktivni period - u većem delu godine. U neaktivnom periodu matica prestaje da polaže jaja i pčele su skoro iskljucivo u kosnici u stanju relativnog zimskog mirovanja sa kratkotrajnim obletanjima. U aktivnom periodu matica polaže jaja, a čitava unutrašnja i spoljna aktivnost pčelinjeg društva protiće sukcesivno u nekolike etapa - razvitak za glavnu pasu, razmnožavanje (rojenje), gomilanje zaliha hrane i priprema za zimovanje. U skladu sa sezonskim promenama u spoljnim uslovima i aktivnosti pčela, pčelar treba vešto i celishodno da rukovodi razvitkom i aktivnošću pčelinjeg društva, da bi dobio što više pčelinjih proizvoda.
Klimatske osobine i fenološki podaci o cvetanju značajnijih medonosnih biljaka, kao i biološki sastav pčelinjih društava i rad koji pčelar treba da obavlja svakoga meseca u godini izloženi su u odgovarajućim poglavljima SAJTA.